VRBAS Media

Autor: INFO

  • U Ukrajinu otislo oko 200 plaćenika sa Balkana, poginulo 74

    U Ukrajinu otislo oko 200 plaćenika sa Balkana, poginulo 74

    Od početka rata u Ukrajinu su sa Zapadnog Balkana stigla 204 strana plaćenika od kojih su 74 poginula, 79 ih je još na ratištu, a 51 je napustio Ukrajinu, podaci su ruskog Ministarstva odbrane.

    Iz Bosne i Hercegovine u Ukrajinu je otišlo 167 plaćenika od kojih je 51 poginuo, sa Kosova je otišlo 156 a poginuo 61 plaćenik, iz Albanije je otišlo 150 plaćenika a život su izgubila 42 borca. Iz Crne Gore su u Ukrajinu stigla dva plaćenika od kojih je jedan poginuo.

    Prema tim podacima, kako navodi skopski portal Plusinfo, u Ukrajini je registrovano 79 plaćenika iz Severne Makedonije od kojih je 21 poginuo.

    U Ukrajinu je do sada stiglo skoro 7.000 stranih plaćenika od kojih je oko 2.000 poginulo, navodi rusko ministarstvo.

  • Putin poručio Dodiku da zna njegov stav o sankcijama

    Putin poručio Dodiku da zna njegov stav o sankcijama

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin poručio je srpskom članu Predsjedništva Bosne i Hercegovine da postoje određene poteškoće sa pristupanjem BiH sankcijama, ali da zna Dodikov stav koji visoko cijeni, navedeno je na sajtu Kremlja.

    “Nažalost, u sadašnjim uslovima sa Bosnom i Hercegovinom imamo određenih poteškoća u vezi sa pristupanjem sankcijama, ali znamo vaš stav i visoko ga cijenimo. Uprkos svim poteškoćama, odnosi se nastavljaju i razvijaće se, posebno sa onima koji žele da održe ove odnose. A koliko ja znam, Vi ste jedan od tih ljudi”, rekao je Putin.

    Ruski predsjednik je poručio i da su razvili dobre odnose od kada je Dodik “na čelu Republike Srpske i u sadašnjem svojstvu”.

    “Hvala vam što ste došli na forum u Sankt Peterburgu. Nadam se da vam je bilo korisno, zanimljivo. Drago nam je da vas vidimo. Dobrodošli”, zaključio je Putin.

  • Dodik nakon sastanka s Putinom: Razgovor o važnim političkim i ekonomskim pitanjima

    Dodik nakon sastanka s Putinom: Razgovor o važnim političkim i ekonomskim pitanjima

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je, nakon sastanka s predsjednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, da su razgovarali o važnim i ekonomskim i političkim pitanjima.

    Dodik je rekao da je s Putinom bilo riječi o Dejtonskom sporazumu, ali i o Kristijanu Šmitu koji se, kako kaže, nelegalno predstavlja kao visoki predstavnik.

    “Razgovor je bio prijateljski oko važnih tema koje su i ranije bile u našem fokusu. Prije svega političkih… Oko Dejtonskog sporazuma, uloge Rusije, koja je garant Dejtonskog sporazuma, uloge takozvanog visokog predstavnika. Ja sam ponovo obavijestio predsjednika Putina da on nema odluku SB UN, a da se predstavlja, i da je čak pokušava i već donosi neke odluke za koja pokušava da upotrebljava bonska ovlaštenja”, rekao je Dodik.

    Dodik je rekao da je u Sankt Peterburgu potvđeno opredijeljenje da se zajedno gradi gasovod i dvije gasne elektrane kod Prijedora i Banjaluke, koji će omogućiti značajan konzum. Dodik i Putin su razgovarali i o rusko-srpskom hramu koji se gradi u Banajluci, kao i o dobroj saradnji u oblasti medicine.

    „Putin zadražava fokus na važnim pitanjima. Rusija nastavlja da vodi svoju autentičnu politiku, ne žele da izgube fokus koji je važan za njihovu državu u naciju. Obavijestio sam ga o sankcijama koje se uvode meni i nekim drugim ljudima“, rekao je Dodik.

    Naglasio je da je Putina obavijestio i o izborima koji se u oktobru održavaju u BiH. Kaže da će u septembru ponovo doći u Rusiju, tako da će to biti prilika da nastave razgovor.

    Dodik je rekao da se o svim važnim projektima može govoriti uprkos složenoj geopolitičkoj situaciji, jer je Putin rekao da je ruska finansijska situacija stabilna.

    „Sam Putin je rekao da je njihova ekonomska i finansijska situacija stabilna i da nastavljaju sa putem stabilizacije svoje ekonomije. Njihova poslovna ekonomska orijentacija ide ka tome da njihova privreda dodatno jača, da ne bude zavisna od nekih drugih tokova. I meni je rečeno da uopšte ne dolazi u pitanje taj projekat gasovada. Sada je stvar na nama, da obezbijedimo ugovor između BiH i Srbije, vjerujem da ćemo to brzo učiniti“, rekao je Dodik.

    On je rekao da Rusi dobro razumiju situaciju na Balkanu.

    „Sankcije koje bi im BiH uvela bi bile manje od najmanjeg komarca na svijetu. Ali radi se o principu. U tom pogledu potpuno je besmisleno garantu svog postojanja uvoditi sankcije“, istakao je Dodik.

  • Koliko su bezbjedna kupališta u Banjaluci?

    Koliko su bezbjedna kupališta u Banjaluci?

    Ljeto dolazi, vrućine se bliže, a s njima i kupanje u rijekama, jezerima i bazenima. Misleći samo na to kako da se najbrže rashladimo, često zaboravljamo na opasnosti u koje se možemo dovesti ako izostane malo pažnje.

    Toga je svjesna Beba Domuzin, pogotovo danas kada je na obale Vrbasa dovela šestoro djece. Kaže, voda je još uvijek hladna i prebrza, pa će na prvo kupanje mališani sačekati još malo.

    “Evo danas konkretno ja nisam htjela da siđem dole sa njima zato što ih je 6. Troje mojih, troje od drugara. Mislim da zaista treba u svakom trenutku da bude oprezan čovjek i da ne daje ni sekunde lufta, što bi se reklo, da ih ne nadgleda i tako”, priča nam Beba Domuzin.

    S obzirom da su odrasli pored Vrbasa, mališani često slušaju ista upozorenja i svjesni su opasnosti koje donosi rijeka ako se pravila ne pridržavamo.

    “Nekad se plašim kada vidim da je Vrbas pušten i da je dubok, onda neću da se kupam ni da budem blizu njega, jer se bojim stvarno da ne upadnem.”

    “Ja se plašim kad je brz i hladan, a pogotovo kad puste branu i kad se nadigne voda, onda baš ne prilazim i ne silazim dole blizu Vrbasa.”

    “Ja se malo plašim, ali ne kupam se toliko često jer je hladan. Sada čekamo malo toplije dane pa da se kupamo”, govore nam mališani.

    Hladna voda nije ni najhrabrije namamila unutra. Svi čekaju, kako kažu, toplije dane.

    Oblaci su rastjerali kupače sa ovog poznatog banjalučkog kupališta, a 25 stepeni, koliko trenutno pokazuje živa na termometru, mnogima nisu dovoljni za ulazak u hladan Vrbas. Međutim, u ljetnim mjesecima i toplim ljetnim danima, teško da na ovom kupalištu bude mjesta za svačiji peškir.

    Bezbjednost kupača povećalo bi angažovanje spasilaca, kojih na gradskim plažama u Banjaluci više nema.

    “Nažalost proteklih par godina, nakon radova na izgradnji mosta, ovo kupalište nema spasilačku službu. Ovo je jedno od kupališta koje je bilo uređeno, imalo je uređen ulaz i izlaz iz vode, tako da spada u jedno sigurnije kupalište. Nažalost, sada nema rad spasilaca, tako da sada spada u tzv. divlja kupališta”, rekao je Miroslav Mišković, koordinator za rad spasilačke službe.

    Dok na rijekama spasilačke službe nisu organizovane, na svim bazenima su obavezne. Njihov broj zavisi od broja kupača.

    “Mogu da kažem da su to profesionalci na prvom mjestu, nikad nam se nije desio neki poguban incident. A što se tiče količine spasilaca i radne snage, pa zadovoljavajuća je. Svaki dan dva spasioca su aktivna, a vikednom su od 3 do 4”, ističe Tanja Milinković, menadžer Velnes centra “Fortuna“.

    Sezona kupanja na većini otvorenih bazena u Srpskoj počela je početkom juna. U zavisnosti od vremenskih uslova završava krajem avgusta ili početkom

  • Većina banjalučkih vlasnika trgovina podržala odluku o neradnoj nedjelji

    Većina banjalučkih vlasnika trgovina podržala odluku o neradnoj nedjelji

    U Privrednoj komori Republike Srpske održan je sastanak sa privrednim subjektima iz sektora trgovine u vezi sa odlukom o neradnoj nedjelji koju je predložila gradska administracija na čelu sa gradonačelnikom Draškom Stanivukovićem, saopšteno je iz Gradske uprave.
    Tokom sastanka, kojem su u ime Gradske uprave prisustvovali gradski menadžer Bojan Kresojević i savjetnica gradonačelnika za ekonomska pitanja Valentina Aničić, većina privrednih subjekata podržala je donošenje odluke o neradnoj nedjelji.

    “Od prisutnih deset privrednih subjekata, njih šest smatra da je prihvatljivo donošenje odluke dok je četiri nije podržalo. Uvažavajući i činjenicu da je ranije anketiranih 90 do 95 odsto zaposlenih u marketima opredijeljeno za uvođenje neradne nedjelje, da je to opredjeljenje granskog sindikata i odluka Saveza opština i gradova Republike Srpske, te isto tako i većinski podržano od strane predstavnika supermarekta, trgovačkih lanca i tržnih centara, mislimo da je sasvim jasno da je ovo dobra odluka i Gradska uprava ne može zauzeti nijedan drugi stav, nego da treba donijeti ovakavu odluku”, kazao je gradski menadžer.

    Kresojević ističe da je tokom jučerašnjeg sastanka konstatovano da Grad Bijeljina, koji je u novembru prošle godine donio odluku o uvođenju neradne nedjelje, nije imao negativne ekonomske efekte, a posebno na onaj segment koji je najvažniji – zaposlenost.

    “Ukupan broj zaposlenih ostao je nepromijenjen od 30. novembra do 30. aprila i u oba trenutka iznosio je 6.857. Međutim, ovaj sektor je dominantan po zapošljavanju žena, i to preko 65 odsto, pa je u Bijeljini u istom periodu broj nezaposlenih žena smanjen sa 4.042 na 3.971. Dakle, po pitanju zaposlenosti čak u Bijeljeni u ovom segmentu ženske radne snage su ostvareni pozitivni pomaci”, pojasnio je on.

    S druge strane, kako je naveo – pojedini učesnici sastanka su konstatovali da se to neće odraziti negativno na njihov promet iz razloga da ukoliko niko ne radi od trgovinskih subjekata nedjeljom, doći će do preraspodjele, a ljudi će i dalje ostvarivati potrebe za kupovinom tih roba kao što je to bilo i do sada.

    Podsjećamo, krajem maja gradonačelnik Stanivuković uputio je u skupštinsku proceduru strateški važnu odluku o neradnoj nedjelji, za koju je javnost već iskazala veliku podršku.

    Skupštinski kolegijum je opet skinuo ovu tačku sa dnevnog reda sjednice Skupštine Grada, koja je zakazana za 29. jun.

  • Eskobar bez dileme: Zapadni Balkan bi trebalo da bude dio EU

    Zapadni Balkan bi trebalo da bude dio Evropske unije, izjavio je danas u Ohridu specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
    Eskobar, koji prisustvuje Prespanskom forumu, je najvažnijim ocijenio pitanje evropskog proširenja, prenosi RTK2.

    – Kada govorimo o izazovima zapadnog Balkana, njih je mnogo, ali moramo da se fokusiramo na mogućnosti koje imamo ovdje. Moramo da idemo naprijed sa pitanjima sa kojima se suočavamo u regionu – rekao je Eskobar.

    Američki diplomata je rekao da je zapadni Balkan geografski usklađen sa svim ostalim standardima i trebalo bi da bude dio EU i prilika za nove generacije.

    On je, govoreći o inicijativi “Otvoreni Balkan”, rekao da ta inicijativa sve dok je usmjerena ka evropskim integracijama, “oni su tu da je podrže”.

  • “Rusija ne ometa izvoz hrane”

    “Rusija ne ometa izvoz hrane”

    Rusija ne ometa izvoz hrane iz Ukrajine, već vlasti u Kijevu onemogućavaju teretne brodove da napuste luke u Crnom moru, izjavio je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.

    “Rusija ne pokušava da ometa ukrajinski izvoz hrane. Mi veoma dobro razumemo važnost obnavljanja snabdevanja država kojima je to potrebno. Ali polazak trgovačkih brodova iz crnomorskih luka ometaju akcije kijevskih vlasti”, rekao je Antonov za časopis The National Interest.

    Ambasador je naveo da je odluka vlasti iz Kijeva “da se postavi oko 420 mina” i dodao da im “zbog zastarele konstrukcije često otpadaju sidra, što samo povećava njihovu opasnost”.

  • Ukrajina dobila “DA”

    Ukrajina dobila “DA”

    Kako se i očekivalo, Evropska komisija je dala zeleno svijetlo da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

    Evropska komisija je preporučila da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata kao simboličan korak na dugom putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

    Od Gruzije će biti zatraženo da ispuni određene uslove pre nego što dobije taj status, preneo je danas Rojters.Evropska komisija predlaže da se Ukrajini da status kandidata za članstvo u EU, izjavila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i dodala da to podrazumeva i da Ukrajina sprovodi niz reformi.

    “Ukrajina je jasno pokazala težnju i odlučnost zemlje da živi u skladu sa evropskim vrednostima i standardima”, rekla je ona novinarima u Briselu.

    Ona je navela i da je Ukrajina već primenila oko 70 odsto pravila normi i standarda EU, ali da ipak ostaje da se uradi važan posao u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije i oligarha i osnovnih prava.

    “Proces je zasnovan na zaslugama, tako da proces u potpunosti zavisi od Ukrajine”, naglasila je Ursula fon der Lajen.

    Tokom davanja izjave za javnost, Ursula fon der Lajen je nosila boje Ukrajine, žuti sako preko plave košulje, navodi britanska agencija.

    Rojters podseća da se pojedine zemlje EU, među kojima Holandija i Danska, protive da još zemalja dobije status kandidata za članstvo, a da je zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog juče dobio podršku Francuske, Nemačke, Italije i Rumunije, čiji su lideri posetili Kijev.

  • Bajden: “Dva Amerikanca nestala u Ukrajini”

    Bajden: “Dva Amerikanca nestala u Ukrajini”

    Američki predsednik Džo Bajden rekao je da su ga zvaničnici obavestili o dvojici Amerikanaca koji su nestali u Ukrajini, ali da ne znaju gde se nalaze.

    Veruje se da su ruske snage zarobile vojne veterane Aleksa Drukea i Endija Hujna u oblasti Harkova.

    Njihove porodice se nisu čule za njih od 9. juna.

    Juče su Sjedinjene Države saopštile da su upoznate sa izveštajima da je treći američki državljanin nestao nakon što je otputovao u Ukrajinu.

  • “Nudimo vam pokretanje velike operacije”

    “Nudimo vam pokretanje velike operacije”

    Britanski premijer Džonson potvrdio da je stigao u Kijev, izjavio da je srećan što se vratio.

    Zelenski je potvrdio Džonsonovu posetu Ukrajini, rekavši da mu je “drago što može da poželi dobrodošlicu mom prijatelju nazad u Kijev”, objavio je novinar TAJMS-a.

    Džonson je danas trebalo da učestvuje na velikom samitu u Donkasteru, ali je u poslednjem trenutku otkazao i otišao u Kijev. On je danas popodne trebalo da održi govor poslanicima konzervativaca, odbornicima i poslovnim liderima u Donkasteru.

    Kako prenosi Skaj njuz, Džonson je bio prvi lider jedne članice G7 koja je posetila Kijev u aprilu.

    Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je tada saopštilo: “Želimo da poželimo dobrodošlicu Borisu Džonsonu u Kijev. Budite hrabri, kao Boris. Budite hrabri, kao Ukrajina.””Velika Britanija je ponudila da pokrene veliku operaciju obuke za ukrajinske oružane snage, sa potencijalom za obuku hiljada vojnika“, saopštila je Džonsonova kancelarija.