VRBAS Media

Autor: INFO

  • Musk odbio blokirati signal ruskim medijima: Uradit ću to samo pod prijetnjom oružjem

    Musk odbio blokirati signal ruskim medijima: Uradit ću to samo pod prijetnjom oružjem

    Vlasnik Starlinka Elon Musk odbio je svojim satelitom blokirati signal za sve ruske medije, nakon što su ga “neke vlade” tražile da to učini.

    Musk je na svom zvaničnom Twitter nalogu napisao i koji je razlog ovakvog njegovog postupka.

    “Neke vlade (ne Ukrajine) su Starlinku rekle da blokira ruske izvore vijesti. Nećemo to učiniti osim pod prijetnjom oružjem. Žao mi je što podržavam slobodu govora”, napisao je Musk.


    Ovo je izazvalo lavinu negativnih komentara korisnika Twittera koji sumu pisali da ruski mediji šire propagandu i da im on svojim potezom omogućava da to i dalje nesmetano rade.


    Podsjećamo, prije nekoliko dana Musk je u Ukrajinu poslao Starlink satelitske antene koje će Ukrajincima omogućiti da imaju pristup internetu čak i ako im Rusija uništi internetsku infrastrukturu.

  • Ne tone samo rublja: Još dve zemlje intervenisale zbog pada nacionalne valute

    Ne tone samo rublja: Još dve zemlje intervenisale zbog pada nacionalne valute

    Valute zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) teško su pogođene ratom u Ukrajini.

    Investitori beže u sigurniju imovinu, zbog čega su centralne banke u Češkoj i Poljskoj intervenisale kako bi ograničile pad njihovih valuta.Češka kruna je danas ojačala za 0,64 odsto na 25,63 krupa za evro nakon što je centralna banka saopštila da je intervenisala na deviznom tržištu kako bi ublažila prekomerne fluktuacije kursa, prenosi Rojters.

    Poljski zlot je na današnjoj sesiji i dalje slabiji za 0,68 procenata prema evru i trguje se na nivou od 4,83 zlota za evro, nakon izvesnog porasta na otvaranju trgovanja. Izvor blizak Nacionalnoj banci Poljske rekao je Rojtersu da je banka intervenisala na tržištu u koordinisanoj akciji sa češkom centralnom bankom.

    Mađarska forinta se trguje po ceni od 382 forinte za evro, što je pad od 0,47 odsto u odnosu na četvrtak, a jutros je dotakla rekordno nizak nivo od 383 forinte. Narodna banka Mađarske (NBH) je u četvrtak podigla jednonedeljnu kamatnu stopu na depozite, koja se koristi za rešavanje kratkoročne volatilnosti na tržištu, za 75 baznih poena na 5,35 posto, što je najveće povećanje te stope od 2008. godine.

    Analitičari su u današnjoj Rojtersovoj anketi ocenili da je neizvesan trend oporavka valuta zemalja CIE u narednih 12 meseci. Smatraju da će se najsporije oporavljati mađarska forinta, a da se češka kruna i poljski zlot brže vratiti na nivoe na kojima su bili pre mesec dana.

    Berze u regionu takođe beleže pad, pri čemu berza u Bukureštu prednjači s gubitkom od čak 5,14 posto, dok je tržište kapitala u Budimpešti palo za 1,91 procenata.

    Prema Rojtersovom pregledu, samo je Beogradska berza u regionu CIE zaključila u četrvtak trgovanje s pozitivnim rezultatom (BELEX +0,32%). Pad su juče zabeležile sledeće regionalne berze: Prag (-3,0%), Varšava (-2,72%), LJubljana (-2,71%), Zagreb (-1,29%) i Sofija (-2,6%).

  • KUIP KS dobio odgovor iz Zagreba o diplomi Sebije Izetbegović

    KUIP KS dobio odgovor iz Zagreba o diplomi Sebije Izetbegović

    Na zahtjev Kantonalne uprave za inspekcijske poslove Kantona Sarajevo (KUIP), obavljena je istraga o postdiplomskim studijima direktorice KCUS-a Sebije Izetbegović na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Zahtjev KUIP-a Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine proslijedilo je kolegama u Hrvatskoj. Stigao je i odgovor u kojem se navodi isto što i ranije, da Sebija Izetbegović jeste upisala postidiplomski studij, ali da nije polagala ispite i da ga nije završila. Ovo je Izetbegović i sama izjavila ranije u intervjuu za N1.

    “Na zahtjev Ministarstva znanosti i obrazovanja Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu očitovao se da je gospođa Sebija Izetbegović bila upisana u prvu godinu postdiplomskog studija ‘Ulstrasound in clinical medicine” u akademoskoj godini 1992-1993. Takođe se očitovao da u dosjeu imenovane ne postoji dokumentacija na temelju koje bi potvrdili vjerodostojnost indeksa i odgovorili na pitanja. Ministarstvo znanosti i obrazovanja je zatražilo pojašnjenje zašto nije moguće doći do informacije o tome da li je imenovana položila neki kolegij te da li je imenovana diplomirana i je li joj izdata diploma, koji je datum i broj diplome. Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu je dao pojašnjenje kako u dosjeu gospođe Sebije Izetbegović ne postoji dokumentacija o polaganju ispita i da imenovana nakon polaganja ispita nije vratila Studentsku referadu niti indeks niti ispitnu dokumentaciju na temelju koje bi joj se upisalo polaganje ispita u evidenciju. Takođe je dao odgovor da imenovana nije završila postdiplomske studije ‘Ultrasound in clinical medicine” niti joj je na tom Studiju izdana diploma”, stoji u odgovoru Ministarstva znanosti i obrazovanja RH.

    Podsjetimo, prof. Izetbegović je u intervjuu za N1 rekla kako ona i nije specijalizirala u Zagrebu već da je tamo provodila vrijeme u svrhu učenja.

    “Što se tiče akademske karijere, zavšila sam studije na Medicinskom fakultetu u Sarajevu, zatim sam odbranila magistarski rad – mentor mi je bio profesor Srećko Šimić, a za moj doktorat mentor je, ponavljam, bio profesor Asim Kurjak”, rekla je Izetbegović tada.

  • Uzalud upozorenja iz Rusije: I Finci i Šveđani spremni za NATO

    Uzalud upozorenja iz Rusije: I Finci i Šveđani spremni za NATO

    Finski predsednik Sauli Niniste kaže da je zemlja spremna da razmotri pitanje članstva u NATO.”Situacija se promenila i u Finskoj i u Švedskoj. Po prvi put je većina ljudi, sudeći po anketama, za ulazak u NATO”, rekao je Niniste i napomenuo da je Vlada spremna da o ovom pitanju razgovara sa parlamentom.Istovremeno, i većina Šveđana podržava ulazak u NATO, prema istraživanju javnog mnjenja sprovedenom nakon ruske invazije na Ukrajinu.

    Švedska nije bila u ratu od 1814. godine i svoju spoljnu politiku zasnivala je na “neučestvovanju u vojnim savezima”. Bila je neutralna u Drugom svetskom ratu i tokom Hladnog rata.

    Anketa demokrata za Aftonbladet, međutim, pokazala je da 51 odsto Šveđana sada podržava pridruživanje NATO-u, u odnosu na 42 odsto u januaru. Protiv toga je 27 odsto ispitanika, u poređenju sa januarskih 37 odsto.

    Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da su se ministri spoljnih poslova zemalja Severnoatlantske alijanse dogovorili da prošire saradnju sa Finskom i Švedskom, koje će učestvovati na svim sastancima bloka.

  • U januaru cijene u prosjeku više za jedan odsto u odnosu na prethodni mjesec

    U januaru cijene u prosjeku više za jedan odsto u odnosu na prethodni mjesec

    Cijene proizvoda i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju u BiH, mjerene indeksom potrošačkih cijena, u januaru u prosjeku su više za jedan odsto u odnosu na prethodni mjesec, objavila je Agencija za statistiku BiH.
    Hrana i bezalkoholna pića u januaru u prosjeku su skuplji za 2,3 odsto u odnosu na decembar prošle godine, alkoholna pića i duvan za 0,3 odsto, stanovanje i režijski troškovi za jedan odsto, a namještaj i aparati za domaćinstvo za 0,4 odsto.

    Zdravstvo je u prosjeku skuplje za 0,3 odsto, prevoz za 0,8 odsto, komunikacije za 0,4 odsto, rekreacija i kultura za 2,3 odsto, restorani i hoteli za 1,4 odsto, a ostala dobra i usluge za 0,9 odsto.

    Odjeća i obuća su u januaru u prosjeku jeftiniji za 7,3 odsto u odnosu na prethodni mjesec.

    Nivo cijena u januaru u BiH, u odnosu na isti mjesec prethodne godine viši je za sedam odsto.

    U januaru ove, u odnosu na isti mjesec prošle godine, hrana i bezalkoholna pića u prosjeku su skuplji za 11,9 odsto, alkoholna pića i duvan za 0,5 odsto, stanovanje i režijski troškovi za 6,1 odsto, a namještaj, aparati za domaćinstvo i redovno održavanje kuće za 3,5 odsto.

    Zdravstvo je u prosjeku skuplje za 0,9 odsto, prevoz za 13,7 odsto, komunikacije za 0,2 odsto, rekreacija i kultura za 4,1 odsto, obrazovanje za 0,2 odsto, restorani i hoteli za 4,5 odsto, te ostala dobra i usluge za 2,3 odsto.

    Prosječni pad cijena zabilježen je kod odjeće i obuće i to za 7,6 odsto.

  • Tegeltija rekao da rat utiče na cijenu goriva: Smanjenje akciza dobra jednokratna poruka

    Tegeltija rekao da rat utiče na cijenu goriva: Smanjenje akciza dobra jednokratna poruka

    Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija izjavio je večeras da postoje različiti modaliteti kako se može uticati na cijenu goriva, a jedan od njih je smanjenje akciza, što bi bila dobra jednokratna poruka.

    Tegeltija je istakao da bi smanjenje akciza značilo samo jednokratno smanjenje cijena goriva jer bi cijena koja bi se u tom trenutku formirala već narednog ili za dva dana bila ponovo povećana ako bude nastavljeno poskupljenje sirove nafte.

    “Dokle god traju ratni sukobi, vjerovatno ćemo se nalaziti pod tim izazovom. To bi bila dobra jednokratna poruka”, rekao je Tegeltija.

    Prema njegovim riječima, sasvim je sigurno da će još neko vrijeme biti nestabilne cijene naftnih derivata.

    “Mislim da je u ovom trenutku od cijene jedino važnije redovno snabdijevanje”, izjavio je Tegeltija novinarima u Doboju.

    Na pitanje novinara da li ima nekih od projekata za razvoj grada Doboja, Tegeltija je rekao da Savjet ministara, ako bude usvojen budžet u parlamentu BiH, ima predviđena sredstva i za kulturu i za neke druge društvene djelatnosti.

    On kaže da je siguran da će ljudi iz Doboja, koji znaju praviti dobre projekte, predložiti projekte koji će biti odobreni u Savjetu ministara.

  • Petrović: Sistem Elektroprivrede Srpske stabilan

    Petrović: Sistem Elektroprivrede Srpske stabilan

    Sistem Elektroprivede Srpske je i više nego satabilan, poručio je Luka Petrović, direktor Elektroprivrede Republike Srpske, gostujući u jutarnjem programu RTRS-a.
    – Imamo spremni pet prozivodnih kapaciteta u 100 odstotnom iznosu – istakao je Petrović.

    Dotakao se i cijene električne energije za domaćinstva.

    – Izvršene su kalkulacije, kao što znate cijena zavisi od mnogo faktora. Ono što možemo sa sigurnošću reći, i dalje smo napovoljniji snabdjevač električne energije na Balkanu – rekao je Petrović.

    On je naglasio da je sada najvažnije održati stabilnost u termoelektranama i hidroelektranama.

    – Imamo problema u nabavcima repromaterijala, ali se snalazimo u hodu. Godišnje potrošimo oko 40 miliona maraka samo na gorivo, ulja i mazut – istakao je Petrović.

    Direktor Elektroprivrede Republike Srpske poručio je da će se kriza u Ukrajini odraziti na cijelu Evropu.

  • Sjeverna Koreja ispalila balistički projektil ka Japanskom moru

    Sjeverna Koreja ispalila je balistički projektil koji je letio oko 300 kilometara, izjavio je japanski ministar odbrane Nobuo Kiši, potvrđujući raniji izvještaj Obalske straže Japana.
    On je rekao da je maksimalna altituda projektila bila oko 550 kilometara, te da je raketa pala izvan ekskluzivne ekonomske zone Japana u Japanskom moru.

    Kiši je naglasio da su ispaljivanjem rakete prekršene rezolucije Savjeta bezbjednosti UN, javio je TASS.

    Prema ranijem saopštenju, japanski patrolni brodovi primili su relevantno obavještenje od Ministarstva odbrane Japana.

    Združeni šefovi generalštaba Južne Koreje saopštili su da je Sjeverna Koreja ispalila najmanje jedan neidentifikovani projektil ka Japanskom moru.

    Sjeverna Koreja ispalila je ukupno devet projektila od početka godine.

  • Stanivuković “rupu” prebacio na investitora

    U šta se pretvara čuvena „rupa“ u centru Banjaluke i kako će, u završnici, izgledati stambeno-poslovni kompleks “Centar” koji niče na prostoru između Saveza sindikata i Uprave za indirektno oporezivanje, saznaćemo tokom marta. Barem tako obećava gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković.

    Iako najavljeno kao spremno i obećano još u januaru, idejno rješenje kompleksa nadomak Palate Republike nikako da bude predstavljeno. Stanivuković sada za BL portal kaže da to očekuje od investitora.
    “Idejno rješenje stambeno-poslovnog kompleksa ,,Centar“ je spremno i moglo bi da se predstavi ove ili naredene sedmice, što je dužnsot investitora. Uglavnom, tokom marta ljudi će imati priliku da ga vide”, kaže Stanivuković.

    Takođe tvrdi da će ovaj kompleks biti najljepši stambeno-poslovni objekat u Republici Srpskoj.
    ,,Urađeno je tako da kada gledate s vana nemate osjećaj da je to stambeni objekat, nego imate osjećaj kao da je sve poslovni kompleks ili kao da je jedan hotel rizort”, objašnjava Stanivuković.
    Ono što se na tom prostoru zasad može vidjeti su dvije lamele. Jedna ozidana ima sedam spratova i na njoj se radovi trenutno ne izvode. Druga je za sprat niža i radnim danima prepuna radnika.

    Od investitora, kompanije “City Mall”, u vlasništvu kompanije “MG Mind”, poznatog biznismena Mladena Milanovića Kaje, pokušali smo dobiti više informacija o predstavljanju idejnog rješenja, ali se, uprkos obećanju, do zaključenja ovog teksta nisu javili.
    Direktor “City Mall-a” Stanislav Ćuso, ranije je za BL portal rekao da se svi radovi izvode uz poštovanje do tada dobijenih građevinskih dozvola koje im je izdao Grad Banjaluka.
    „Građevinske dozvole koje su pravosnažne glase na šest spratova plus povučena etaža”, objasnio je tada Ćuso.

  • AMS RS: Poledica moguća u višim predjelima

    AMS RS: Poledica moguća u višim predjelima

    Saobraćaj se na većini puteva u Republici Srpskoj i Federaciji BiH /FBiH/ odvija redovno, po mjestimično vlažnim kolovozima, a zbog niske temperature moguća je poledica, posebno u višim predjelima, preko prevoja, mostova i na prilazima tunelima, saopšteno je iz Auto-moto saveza Republike Srpske.
    U usjecima i pored kamenih kosina povećana je opasnost od odrona, a vozačima se savjetuje da voze maksimalno oprezno i da na put ne kreću bez obavezne zimske opreme.

    Zbog radova u Trnu, izmijenjen je režim saobraćaja na putu Čelinac-Kotor Varoš i Čelinac-Ukrina, Rudanka–Doboj jedan, Rudanka-Doboj, Srbac-Gornja Vijaka jedan-Gornja Vijaka dva-Razboj, Razboj-Tedin Han, Tedin Han-Teslić, Banjaluka-Stari Majdan dva, Jezero-Šipovo, Šipovo-Novo Selo, Ukrina-Gornja Vijaka.

    Zbog aktiviranog klizišta saobraća se otežano, jednom saobraćajnom trakom na dionici magistralnog puta Foča-Goražde, na regionalnom putu Bistrica-Podgrab u mjestu Filipovići i na magistralnom putu Brod na Drini-Granični prelaz Hum/Šćepan Polje, gdje je za teretna vozila saobraćaj obustavljen.

    Vangabaritni teret prevozi se na putnim pravcima Lepenica-Blaževac i Luke-Vlasenica-Han Pijesak-Sokolac-Rogatica-Čemernica, gdje vozači treba da voze opreznije i poštuju uputstva ovlaštenih lica iz pratnje.

    Na snazi je zabrana za teretna vozila čija ukupna masa prelazi 12,5 tona na putu Polje-Podnovlje, za teretna vozila ukupne mase preko 30 tona na nadvožnjaku dionice Klašnice dva-Šargovac u mjestu Trn i na dionici magistralnog puta Brod na Drini-Šćepan Polje za sva vozila čija ukupna masa prelazi 16 tona.

    U FBiH raskvašenog snijega na kolovozu ima na putnim pravcima Ripač-Vrtoče i Šujica-Kupres, gdje je potreban pojačan oprez, a na ostalim putevima saobraćaj se odvija po mjestimično vlažnom kolovozu. Moguća je poledica u planinskim predjelima, na mostovima i prilazima tunelima, a u zapadnim krajevima jaki udari vjetra.

    Zbog radova u tunelu “Crnaja” na putu Konjic-Jablanica i u tunelu “Skela” na magistralnom putu Jajce-Donji Vakuf tokom dana saobraćaj se odvija naizmjenično, jednom trakom, dok se u noćnim časovima obustavlja.

    Sporije, zbog radova, saobraćaj se odvija i na putnim pravcima Srebrenik-Ormanica, Grude-LJubuški i Stolac-Hutovo.

    Na graničnim prelazima u BiH nema dužih zadržavanja.