VRBAS Media

Autor: INFO

  • Ima drugih obaveza: Šmit se neće obratiti u Federalnom parlamentu

    Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg ne priznaju vlade Rusije, Kine i vlasti Republike Srpske, se zahvalio poslanicima u Federalnom parlamentu na pozivu te ih informisao da se ne može obratiti na sjednici zbog ranije preuzetih obaveza.

    Danas je dnevni red sjednice Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH proširen tačkom koja se tiče planiranih odluka Šmita u vezi s izbornom reformom.

    Klub poslanika SDA tražio je od predsjedavajućeg doma Mirsada Zaimovića da uputi poziv Šmitu sa zahtjevom da se na dvodnevnoj sjednici, koja je u toku, obrati poslanicima i obrazloži informacije koje su se pojavile u javnosti posljednih dana, a koje se tiču izmjena Ustava FBiH i nametanja Izbornog zakona BiH.

    Zaimović je to i uradio te je poslao Šmitu poziv da prisustvuje sjednici ili da se pismeno očituje o svojim planovima, prenosi Klix.

  • Nema povećanja plate za poslanike i ministre na nivou BiH

    Nema povećanja plate za poslanike i ministre na nivou BiH

    Komisija za finansije i budžet Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH danas je prihvatila poslaničku inicijativu Jasmina Emrića kojom se zadužuje Savjet ministara da hitno pripremi i u parlamentarnu proceduru uputi dopunu Zakona o platama i naknadama zaposlenih u institucijama BiH prema kojem je osnovica 476 KM.

    Emrić je u parlamentarnu proceduru uputio inicijativu da se dopuni Zakon o platama i naknadama u institucijama BiH kako se ne bi koristila nova osnovica za obračun plata u iznosu od 535 KM za poslanike, delegate, članove Predsjedništva, ministre u Savjetu ministara BiH, te njihove zamjenike.

    Članovi komisije podržali su i poslaničku inicijativu Denisa Zvizdića kojom Predstavnički dom zadužuje Savjet ministara da u što kraćem roku 200.000 KM za sanaciju štete i izradu novih 700 kamenih cvjetova sa imenima antifašista koji su dali živote za slobodu Mostara i čitave Evrope, te za buduću integralnu institucionalnu zaštitu i obezbjeđenje tog nacionalnog spomenika BiH, piše Srna.

    Komisija je podržala i poslaničku inicijativu Nermina Nikšića o donošenju Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrijednost koje bi se odnosile na ukidanje PDV-a na doniranu hranu, saopšteno je Parlamentarne skupštine BiH.

    Na današnjoj sjednici usvojena je informaciju o stanju javne zaduženosti BiH na dan 31. decembra 2021. godine, čiji je podnosilac Ministarstvo finansija i trezora u Savjetu ministara, odakle su naveli da je javni dug BiH tada bio veći od 13 milijardi KM od čega se tri četvrtine odnose na spoljni, a jedna četvrtina na unutrašnji dug, te da se sa tim podacima može biti relativno zadovoljno.

  • Predstavljen Zakon o podržavanju Dejtonskog mirovnog sporazuma

    Predstavljen Zakon o podržavanju Dejtonskog mirovnog sporazuma

    Zamjenik člana Komisije za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD En Vagner i kongresmenka Suzan Vajld predstavile su Zakon o podržavanju Dejtonskog mirovnog sporazuma kroz sankcije, prema kom kaznene mjere mogu biti uvedene svim domaćim i stranim akterima koji ugrožavaju stabilnost BiH.

    SAD, prema novom zakonu, moraju da uvedu sankcije svim domaćim i stranim akterima koji ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum ili na bilo koji drugi način remete stabilnost BiH.

    U saopštenju, koje su objavile Vagnerova i Vajldova, navodi se da će pomenuti zakon poslati “jasan signal odvraćanja” pred izbore u BiH u oktobru.

    Vagnerova je izjavila da destabilizirajuće i antidemokratsko ponašanje pojedinih zvaničnika u BiH, kao i ono što je nazvala “destruktivnim uticajem Rusije”, prijete da ugroze nasljeđe vlasti SAD u posredovanju Dejtonskom sporazumu i podržavanju stabilnosti BiH.

    – Uvođenjem sankcija radi rješavanja političke krize i korupcije u BiH, ovaj zakon jasno stavlja do znanja ‘lošim’ unutrašnjim i spoljnim akterima da bi mogli biti pozvani na odgovornost zbog prijetnje miru i stabilnosti u zemlji – naglasila je Vagnerova.

    Ona je podsjetila da u Sent Luisu postoji snažna zajednica ljudi iz BiH, uz napomenu da ona zna koliko je važno da se u BiH upotrijebe ovlašćenja za uvođenje sankcija kako bi se spriječilo da se BiH ozbiljno destabilizuje.

    – Pred izbore u oktobru, ova poruka bi mogla biti još više ključna – dodala je Vagnerova.

    Vajldova je istakla da je ključno da SAD podrže napore ljudi u BiH da zaštite svoj teško stečeni mir i izgrade jedinstvenu, snažniju i reprezentativniju demokratiju.

    – Među drugim ključnim odredbama, ovaj zakon poziva BiH da sprovede presude Evropskog suda za ljudska prava, koji nalažu da se ukinu etnički i vjerski zahtjevi za obavljanje visokih političkih funkcija – uslovi koji su neprihvatljivo obespravili previše članova stanovništva – poručila je Vajldova.

    Prema njenim riječima, konstruktivan pristup novog zakona može pomoći da se stvore veće mogućnosti, inkluzivnost i stabilnost širom regiona, kako sada tako i za generacije koje dolaze.

  • Ukrajinci imaju problem – ostali bez udarnih dronova

    Ukrajinci imaju problem – ostali bez udarnih dronova

    Ukrajinska vojska je skoro ostala bez udarnih dronova, saopštio je Sputnjiku oficir protivvazdušne odbrane ruske vojske iz grupe “O”.

    “U ovoj fazi operacije gađamo izviđačke dronove, kao što su Leleka, Furija. Bez obzira na njihove male razmere, uništavamo ih… U poslednje vreme protivnik uglavnom koristi izviđačke dronove, pošto više nemaju udarne”, rekao je on.

  • Habek: Putin ima gas, mi snagu; “Situacija je ozbiljna”

    Habek: Putin ima gas, mi snagu; “Situacija je ozbiljna”

    Ministar privrede Nemačke Robert Habek poručio je građanima te zemlje da svi moraju shvatiti da je situacija sa gasom ozbiljna.

    Posle najave “Gasproma” u vezi daljeg smanjenja isporuke gasa kroz gasovod Severni tok 1, Habek je naglasio da se zemlja nalazi u veoma ozbiljnoj situaciji.

    “Vreme je da to sada svi razumeju. Nemačka mora smanjiti potrošnju gasa i na tome radimo”, kazao je za javni servis ARD.

    Podvukao je da svi moraju biti jedinstveni i poručiti Putinu: “Da, Putin ima gas, ali mi imamo snagu”.

  • Komesarka za energetiku EU: Politička odluka “Gasproma” da smanji isporuke

    Komesarka za energetiku EU: Politička odluka “Gasproma” da smanji isporuke

    Najava ruskog gasnog “Gasproma” da će ove nedelje dodatno smanjiti isporuke gasa Evropi je politički motivisana, izjavila je danas evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.

    Osporava navode ruskog gasnog holdinga da zbog redovnog održavanja mora da obustavi rad još jedne turbine na gasovodu Severni tok 1, što će smanjiti protok gasa tim cevovodom do Nemačke.

    “Znamo da ne postoji tehnički razlog za to. Ovo je politički motivisan korak i na to moramo da budemo spremni. Upravo iz tog razloga, preventivno smanjenje naše potrošnje gasa je mudra strategija”, izjavila je Simsonova u Briselu, prenosi Rojters.

    Dodala je da očekuje da će ministri postići dogovor o hitnim pravilima EU, koja zahtevaju od zemalja da ograniče svoju potražnju za gasom.

  • Napadi na Mikolajiv

    Napadi na Mikolajiv

    Ruska vojska uništila je za dan osam ukrajinskih skladišta raketnog i artiljerijskog naoružanja u južnoj Mikolajivskoj oblasti i u istočnoj Donjeckoj, saopštio je portparol ruskog Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov, prenosi Interfaks.

    Ukrajinski zvaničnici naveli su ranije da je Rusija noćas izvela “masovni raketni napad” na jug zemlje, uključujući udare na infrastrukturu u crnomorskoj luci Mikolajiv.

    “Masivan raketni udar izveden je na jug Ukrajine, iz pravca Crnog mora, uz korišćenje avijacije”, rekao je gradonačelnik Oleksandr Senkevič za ukrajinsku državnu televiziju, ne navodeći detalje, preneo je Rojters.

    On je na Telegramu naveo da su u MIkolajivu odjeknule snažne eksplozije, dodao je Gardijan. Senkevič je apelovao na građane da ostanu u skloništima.

  • “Sjeverni tok 2 može da zadovolji potrebe Evrope, ali…”

    “Sjeverni tok 2 može da zadovolji potrebe Evrope, ali…”

    “Gasovod Sjeverni tok 2 spreman je u potpunosti da zadovolji potrebe evropskih zemalja, ali je zatvoren iz političkih razloga.”

    To je danas izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    “Severni tok 2 je potpuno spreman da zadovolji evropske potrebe za tom vrstom goriva. Jednostavno je zatvoren iz čisto političkih razloga”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Ugandi, prenosi TASS.

    On je podsetio da je, uprkos tome što su ispoštovani svi propisi EU tokom izgradnje, Evropska komisija retroaktivno usvojila propise koje usporavaju završetak projekta.

    Lavrov je ocenio da EU čini sve da ograniči kapacitet Severnog toka 1 i dodao da Zapad ne može da objasni Rusiji status Simensove turbine za taj gasovod koja je remontovana u Kanadi.

  • EU postigla dogovor

    EU postigla dogovor

    Danas je održan sastanak ministara energetike EU u Briselu.

    Zemlje članice Evropske unije postigle su dogovor o dobrovoljnom smanjenju potražnje gasa za 15 odsto ove zime, saopštio je Savet Evropske unije.

    “Ovo nije bila nemoguća misija! Ministri su postigli politički dogovor o smanjenju potražnje za gasom uoči predstojeće zime”, navodi se u tvitu češkog predstavništva Saveta EU.

    “U nastojanju da povećaju sigurnost snabdevanja energijom u EU, države članice su danas postigle politički dogovor o dobrovoljnom smanjenju potražnje prirodnog gasa za 15 odsto ove zime. Uredba Saveta takođe predviđa mogućnost da se pokrene ‘upozorenje Unije’ (Union alert) o bezbednosti snabdevanja, u kom slučaju bi smanjenje postalo obavezno”, navodi se u saopštenju Saveta.

    Savet je dodao da su se zemlje EU dogovorile da smanje potražnju za gasom između 1. avgusta i 31. marta “merama po sopstvenom izboru”.

    “Dok će sve zemlje EU uložiti najbolje napore da ovo ispune, Savet je naveo neka izuzeća i mogućnosti za odstupanja od obaveznog cilja smanjenja, kako bi se odrazile posebne situacije država članica i osiguralo da su smanjenja gasa efikasna”, ističe se u saopštenju.

    Zemlje EU koje nisu međusobno povezane na gasne mreže drugih država članica biće “oslobođene obaveznih smanjenja gasa jer ne bi mogle da oslobode značajne količine gasa iz gasovoda u korist drugih država članica“.

    Savet EU je takođe istakao da je Evropska komisija dužna da razmotri mogućnost produženja sporazuma do maja 2023. godine.

    Ovo je usledilo nakon što je nemačka novinska agencija DPA, pozivajući se na neimenovane izvore, rekla da su se zemlje članice EU dogovorile o hitnom planu za dobrovoljno smanjenje potrošnje gasa kao način da se smanji zavisnost od Rusije i kako bi bile spremne za scenario u kojem uvoz prestaje, prenosi Sputnjik International.

    Izvori su tvrdili da takozvani plan “Uštedi gas za sigurnu zimu” predviđa dobrovoljno smanjenje potrošnje prirodnog gasa za 15 odsto u periodu od avgusta 2022. do marta 2023. godine.

    “Usvajanje predloga smanjenja gasa u rekordnom roku nesumnjivo je ojačalo našu zajedničku energetsku bezbednost. Sadašnja ušteda gasa će poboljšati spremnost. Zima će biti mnogo jeftinija i lakša za građane i industriju EU”, rekao je češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela, prenosi Teletrader.

    Prema planu, inicijalni cilj od 15% počeće od 1. avgusta 2022. do 31. marta 2023. godine, čime će blok uštedeti do 45 milijardi kubnih metara gasa. U početku će to biti dobrovoljno, ali ako se cilj ne postigne, može postati obavezno.

  • Gori u blizini “Incela”, banjalučki vatrogasci na terenu

    Gori u blizini “Incela”, banjalučki vatrogasci na terenu