Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič ocenio je danas da će nova ruska faza operacije na istoku zemlje propasti jer moskovskim trupama nedostaje snage da probiju ukrajinsku odbranu.
“Bitka za Donbas koja je najavljena i očigledno počela juče u toku je i odvija se veoma oprezno”, rekao je Arestovič, prenosi Bi-Bi-Si.
Dodao je da bitka neće ići u koristi Rusije.
Lider ruske republike Čečenije Ramzan Kadirov tvrdi da će ruske snage danas u potpunosti preuzeti čeličanu Azovstal.
Ona je uporište ukrajinskih branioca u opkoljenoj luci Marijupolj.
“Danas ćemo uz pomoć Svemogućeg u potpunosti preuzeti Azovstal“, saopštio je Kadirov u audio-poruci na svom kanalu na Telegramu, prenosi Rojters.
Rusija je ranije pozvala ukrajinske snage i strane borce koji se skrivaju u fabrici Azovstal da polože oružje do podneva po moskovskom vremenu ako žele da žive, navodi britanska agencija.
Rusija tvrdi da su u “Azovstalu” pripadnici ukrajinskih nacionalističkih bataljona i strani plaćenici.
Mađarska neće podržati nikakve sankcije za rusku naftu i gas, izjavio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, ponovivši stav mađarske vlade po tom pitanju.
Isporuke ruskog gasa u Mađarsku stižu bez ikakvih smetnji, rekao je Sijarto na brifingu za novinare u video obraćanju na svom Fejsbuk nalogu, nakon razgovora koje je imao sa turskim kolegom u Ankari, preneo je Rojters.
Podsećanja radi, ministar finansija Francuske Bruno Le Mer rekao je da je u toku izrada propisa o embargu na uvoz ruske nafte na nivou Evropske unije.
Le Mer je rekao za radio “Evropa 1” da taj potez traži francuski predsednik Emanuel Makron, preneo je Rojters.
Njemačka opoziciona Demohrišćanska unija (CDU/CSU) sve snažnije pritiska kancelara Olafa Šolca da Ukrajini pošalje teško naoružanje.
Oni optužuju njemačkog kancelara da je delimično odgovoran za ukrajinsku odbranu, a takođe su mu zaprijetili i glasanjem o nepovjerenju u Bundestagu, prenosi agencija DPA.
“Želimo da podržimo vladu u ukrajinskoj krizi”, napisao je zamjenik šefa poslaničkog kluba Unije Johan Vadepul na Tviteru. Ako se, međutim, Šolc ne pokrene, “iduće nedelje će morati da računa na inicijativu CDU i CSU” protiv njega.
Šolca zbog oklevanja sa odlukom o isporuci teškog naoružanja Ukrajini ne kritikuju samo opozicioni konzervativci, nego i Zeleni i liberali (FDP), koalicioni partneri njegovih socijaldemokrata (SPD).
Ekspert CDU za spoljnu politiku Roderih Kisveter je za televiziju ZDF danas izjavio da ceni to što vlada finansijski podržava Ukrajinu, ali da time “ne može da se iskupi”.
“Ono što zaista treba da uradi jeste da pošalje tenkove i artiljerijske sisteme”, rekao je Kisveter.
Vadepul je u današnjem Veltu vladu optužio da obećanjem dalje finansijske pomoći Ukrajini pokušava da zavara javnost. “Ukrajina ima dovoljno novca, uostalom šalje ga Evropska unija. Dodatno finansiranje je, dakle, samo neubedljiva finta”, rekao je.
Suštinsko pitanje je hoće li nemačka vlada dozvoliti izvoz teškog naoružanja. “Olaf Šolc sada mora da se pokaže i da isporuči jer je delimično i sam odgovoran za nemoć Ukrajine da se brani”, dodao je Vadepul.
Nemačka je Ukrajini do sada slala protivoklopne i protivavionske rakete i automatsko oružje, vozila, uređaje za noćno osmatranje i sredstva lične zaštite.
Ukrajina, međutim, za rat protiv Rusije traži borbena oklopna vozila, artiljeriju i borbene helikoptere.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas sa američkim senatorima Odbora za spoljne poslove.
Sastanak će biti sa senatorima Krisom Marfijem i Džin Šejhin, kao i sa senatorom Odbora za oružane snage Tomom Tilisom.
Vučić će američke senatore primiti u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike u 14 sati, najavljeno je iz pres-službe predsednika.
Globalne krize snabdevanja naftom postojale su 1973-74, 1978-80. i 1990. godine i sve su bile izazvane događajima na Bliskom istoku.
Međutim, nikada nije bilo svetske gasne krize, kaže Robin M. Mils, izvršni direktor kompanije Kamar Energija i autor bestselera “Mit o naftnoj krizi”.
On smatra da će se globalna gasna kriza “tek zakuvati”.
“Sada smo usred jedne (gasne krize), pri čemu nismo blizu početka njenog kraja, već verovatno blizu tačke njenog početka. Situacija će sigurno postati mnogo gora”, naveo je Mils, prenosi u svom biltenu Agencija za energetiku Srbije (AERS).
Kako kaže, globalne gasne krize ranije nije moglo biti, jer je tržište gasa globalizovano tek u poslednjoj deceniji.
Cene gasa su u većem delu tog perioda u ključnim svetskim potrošačkim područjima bile istorijski niske.
Mils napominje da su investicije presušile i da je Holandija odlučila da zatvori svoje ogromno polje Groningen zbog zemljotresa izazvanih fraking metodom vađenja gasa, čime je ugašen ključni izvor fleksibilnog snabdevanja u Evropi.
Takođe, kapacitet izvoza tečnog prirodnog gasa (TPG ili LNG na engleskom) snažno je rastao do 2020. godine, a pokretale su ga Australija, Rusija i SAD, što je bio rezultat ranije odobrenih projekata.
Tri faktora su, kako se navodi, preokrenula srednjoročni trend opadanja cena gasa.
Prvi je bila odluka Pekinga iz 2017. da kao izvor grejanja domova i industrije, zameni ugalj gasom.
Ove godine Kina je pretekla Japan kao prvi svetski uvoznik TPG-a.
Drugi faktor je bio velika potrošnja gasa zemalja širom sveta sa izlaskom iz pandemije koronavirusa.
Cene TPG-a su beležile 2020. godine rekordno niske vrednosti tokom karantina zbog kovida-19, ali su se potom ponovo vratile na vrhunske vrednosti početkom 2021.
Treći faktor je ruski rat u Ukrajini, koji je već napregnutu situaciju na evropskom tržištu gasa dodatno zategao, navodi Mils.
SAD i Velika Britanija su već zabranile uvoz gasa iz Rusije.
EU je, podseća se dalje, stavila ugalj pod zabranu, razmotriće i zaustavljanje kupovine nafte i pokušati da smanji upotrebu ruskog gasa za dve trećine do kraja ove godine, a potpuno pre 2030. godine.
Dok nafta i ugalj mogu da se preusmere ka drugim kupcima, gas se oslanja na fiksne cevovode. Tako se 83 odsto ruskog gasa izvozi gasovodima, a od toga 85 odsto je usmereno ka Evropi.
Planovi za slanje više gasa u Kinu biće dugotrajni, skupi i mnogo manje isplativi.
Novi ruski TPG projekti su, takođe, bili ključni deo očekivane buduće ponude.
Oni će sada biti dugo odgađani zbog nedostatka pristupa finansijama i tehnologiji i izbegavanju kupaca da kupuju ruske energente.
Od početka rata dotok ruskog gasa u Evropu je, kako se navodi, zapravo povećan.
Kontinent plaća oko 700 miliona dolara dnevno za rusku naftu, 400 miliona dolara za gas i 22 miliona dolara za ugalj.
Ako Brisel uvede potpuni embargo na ruski gas ili uvede poreze, carine ili depozitne račune kako bi smanjio priliv prihoda Rusiji, Kremlj će verovatno uzvratiti, prenosi AERS.
“Uklanjanje ruskog izvoza, odnosno četvrtine ukupnog svetskog izvoza, ravno je eliminisanju ponude celog bloka zemalja Perijskog zaliva i Iraka iz globalne prodaje gasa”, konstatuje Mils.
Zemlje skladište dosta gasa, ali je to za zadovoljavanje sezonskih (obično zimskih) potreba.
Postrojenja za izvoz TPG-a obično rade blizu maksimuma. Severna Amerika može da ponudi još gasa iz škriljaca, ali to ne može ići u izvoz bez rezervnih kapaciteta za pretvaranje gasa u tečno stanje.
Kratkoročno i srednjoročno, gasna kriza će biti ekonomski i ekološki destruktivna, što će dovesti do oživljavanja uglja i mazuta, jer će Evropa i Azija ući u cenovni rat za TPG, zaključio je Mils.
Iz Ambasade Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini oglasili su se u vezi s činjenicom da su prestali sa plaćanjem svog udjela u finansiranju OHR-a.
“Ruska Federacija je jedan od svjedoka Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Ruska Federacija je član Upravnog odbora Vijeća za implementaciju mira”, naveli su iz Ambasade.
Podsjetili su da je principijelni stav Ruske Federacije da se bez saglasnosti Vijeća sigurnosti UN-a Christian Schmidt ne može smatrati visokim predstavnikom u BiH.
“Što se tiče finansijskih aspekata, neviđeno kršenje principa konsenzusa u radu UO PIC-a dovelo je do toga da je Rusija faktički isključena iz procesa donošenja odluka u ovom formatu, uključujući i budžetska pitanja. S tim u vezi, obustavili smo naše učešće u finansiranju OHR-a. Bit ćemo spremni da nastavimo isplate u dogovorenom iznosu nakon što se situacija u UO-u vrati konstruktivnosti, na što stalno pozivamo partnere”, naveli su iz Ambasade Rusije.
EUFOR je na svojim stranicama na društvenim mrežama odgovorio na pitanje koje se često postavlja, zašto su njihova oklopna vozila prisutna na gradskim ulicama u BiH ovih dana.
Prema riječima kapetana Šajmosa Šanona, portparola misije EUFOR Althea, EUFOR koristi oklopna vozila u gradskim područjima jer je to važno za njihovo pravilno održavanje.
“EUFOR ima širok spektar vojnih sposobnosti. Kao dio toga, ima veliki broj lakog oklopnog vozila za prevoz osoblja. Ovakva oklopna vozila su uobičajeno sredstvo za prevoz vojnog osoblja. U ovom trenutku ne postoji operativna potreba za njihovo korištenje, ali važno je za održavanje vozila da ih se vozi, ali pomaže i našim vozačima da se upoznaju s okolinom”, objasnio je on.
Ekonomisti u Srbiji spekulišu da u Srbiju dolazi Volkswagen, nakon što je predsjednik ove zemlje Aleksandar Vučić, ne otkrivajući detalje, ponovio da je u pregovorima sa dva velika proizvođača automobila.
“Mi sada pregovaramo sa dva fantastična proizvođača automobila, srce i dušu ću da ostavim da jedan dođe, jedan je među najvećim evropskim, a drugi među najvećim svjetskim. Tresem se od straha da dobijem pozitivan odgovor jer znam da je to spas Srbije”, rekao je Vučić na televiziji Pink.
Na pitanje o kojim bi automobilskim kompanijama mogla biti riječ, Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta, kazao je za Kurir da se najvjerovatnije radi o Volkswagenu, koji je i prije nekoliko godina bio aktuelan.
“Mislim da je Volkswagen tada ipak izabrao Tursku, ali je koliko sam shvatio na kraju odustao od te investicije. U tom smislu je vrlo moguće da je sada kod nas riječ upravo o toj investiciji o kojoj se govorilo prije nekoliko godina. To mi ukazuje i na značaj Volkswagena jer svaka pametna kompanija investira u vrijeme krize u nadi da će to tržište početi skokovito da raste uz, naravno, potpuno smirivanje u lancima snabdijevanja u automobilskoj industriji i vraćanje bar na one covid uslove poslovanja, s obzirom na to da su uslovi poslovanja koji se tiču Ukrajine dodatno usporili proizvodnju u automobilskoj industriji”, zaključuje Aćimović.
E.H. iz Gradiške osumnjičen je da je prijetio policajcu koji mu je tražio dokumente pri dolasku u Policijsku upravu Gradiške.
Terete ga da je počinio krivično djelo ugrožavanje sigurnosti.
Prema nezvaničnim informacijama policajcu je, nakon što mu je na ulazu u PU Gradiška tražio ličnu kartu, rekao će se oni sresti kada policajc ne bude na dužnosti.
“E.H. se sumnjiči da je u ponedjeljak oko 15,30 časova, u krugu Policijske uprave Gradiška, odbilo da pokaže na uvid svoja lična dokumenta na zahtjev policijskog službenika koji je vršio službu obezbjeđenja, nakon čega je istom upućivao prijetnje opasne po život”, navodi se u saopštenju PU Gradiška.
O svim okolnostima upoznat je dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, koji je naložio da se lice nakon ispitivanja otpusti na slobodu, a da se protiv E.H. u redovnoj proceduri dostavi izvještaj o počinjenom krivičnom djelu.