VRBAS Media

Autor: INFO

  • “Pripremite se, potrajaće”

    “Pripremite se, potrajaće”

    Investitori bi se trebalo da se pripreme jer kripto zima, popularan izraz za periodične padove u ovoj industriji, može trajati još 12 do 18 meseci.

    To je izjavio izvršni direktor Coinbase-a, Brajan Armstrong.

    U intervjuu za CNBC, Armstrong je nagovestio da se, iako se nada da će se medveđe tržište završiti u to vreme, najveća američka kripto berza priprema za još veći pad, prenosi Investitor.

    “Svi se nadamo da će to biti, znate, 12 do 18 meseci, nakon čega očekujemo lep oporavak, ali očigledno morate da planirate da bude duže od toga. I tako mi razmišljamo o tome. I ne pokušavamo da budemo previše optimistični u predviđanju budućnosti”, rekao je Armstrong.

    Ipak, izvršni direktor Coinbase-a rekao je da je kompanija izdržala četiri kripto pada u poslednjih 10 godina i da je spremna da se prilagodi “hladnoći” dok ne stignu “topliji dani”.

    “Ako se ne ometamo i nastavimo da pravimo odlične proizvode, bićemo dobro i u narednih pet ili 10 godina”, rekao je Armstrong.

    Većina prihoda kompanije vezana je za obim trgovanja na njenoj kripto berzi, ali Armstrong je rekao da Coinbase sve više pomera svoje poslovanje prema onome što je nazvao “pretplatom i uslugama”, što bi moglo da pomogne da se unese više doslednosti u finansije kompanije. Pretplate i usluge sada čine 18 odsto prihoda kompanije, rekao je on.

    “Želeo bih da dođem do momenta kada više od 50 odsto našeg prihoda čine pretplata i usluge”, rekao je.

    Dok je prihod kompanije u četvrtom tromesečju prošle godine skočio više od 300 odsto u odnosu na prethodnu godinu i premašio očekivanja za više od pola milijarde dolara, Coinbase je promašio očekivanja analitičara u drugom i prvom tromesečju 2022. godine, s padom neto prihoda za oko 60 odsto , odnosno 27 odsto na godišnjem nivou.

    U svetlu nedavnih zastoja koje je donela kripto zima, Armstrong je rekao da kompanija smanjuje troškove marketinga, eksternih dobavljača i Amazon Web Services-a. Kompanija je takođe otpustila oko 1.100 ljudi, ili 18 odsto svoje radne snage.

    Iako Armstrong nije isključio buduća otpuštanja, rekao je da je to za sada jednokratno.

    Vesti i nesu bile tako loše za Coinbase. Uprkos padu cena, kompanija je ranije ovog meseca objavila partnerstvo s BlackRock-om, najvećim svetskim menadžerom imovine, kako bi svojim institucionalnim klijentima ponudila pristup trgovanju kriptovalutama putem svoje platforme. Nakon toga je deonica Coinbase-a porasla 18 odsto na 95,47 dolara, pre nego što je smanjio dobitke poslednjih sedmica.

    Akcije kompanije su u utorak zaključene na 71,18 dolara, što je pad od 0,41 odsto.

  • Iran započeo veliku vojnu vježbu

    Iran započeo veliku vojnu vježbu

    Vojska Irana započela je velike vojne vježbe testiranja bespilotnih letjelica čime se nastoji poslati poruka o moći ove azijske države.

    Kako su naveli iz Teherana, u vježbama učestvuje 150 bespilotnih letjelica različitih namjena, a tokom održavanja vježbi testiraće se presretanja i uništavanja napadačkih dronova.
    “U ovom dijelu vježbe, bespilotne letjelice Islamske Republike Iran prelazit će značajnu udaljenost do ciljnih tačaka s unaprijed određenim ciljevima koji utvrđuju zamišljene komande i kontrolne centre neprijatelja, raketne sisteme i deponije municije.

    “Ovo je samo dio snage bespilotnih letjelica koje posjedujemo. Izvodiće se operacije u raznim izviđačkim, osmatračkim i borbenim misijama”, rekao je zamjenik koordinatora oružanih snaga admiral Habibollah Sayyari.

    Za sada, iranski vojni zvaničnici nisu saopštili koliko bi vježbe trebale trajati.

    “Vježbe će se odvijati od toplih voda Zaljeva i Omanskog mora na jugu, do istočnih, zapadnih, sjevernih i centralnih dijelova zemlje”, rekao je admira.

    Iranska vojska predstavila je svoju prvu diviziju dronova i podmornica sposobnihh za nošenje naoružanih bespilotnih letjelica u julu kada je američki predsjednik Joe Biden boravio na Bliskom istoku.


    Iranski dronovi su se spominjali i u kontekstu rata u Ukrajini, a zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država su naglasili kako će Iran isporučiti stotine dronova ruskoj vojsci, koja bi ih trebala koristiti na ukrajinskom ratištu.

    “Iranska vlada se sprema da dostavi Rusiji do nekoliko stotina bespilotnih letjelica uključujući i one koje mogu nositi oružje”, rekao je savjetnik za nacionalnu sigurnost Bijele kuće Jake Sullivan.

    Takođe, naglasio je kako bi se uskoro u Iranu trebala održati i obuka ruskih snaga.

    “Naše informacije pokazuju da se Iran priprema za obuku ruskih snaga za korištenje ovih bespilotnih letjelica, a početna obuka trebala bi krenuti već u julu”, naglasili su iz Bijele kuće.

    Još krajem maja, državna televija Irana objavila je prvi put snimke posjete iranskih zvaničnika podzemnoj bazi u kojoj su smještene bespilotne letjelice ove države.


    Novinske agencije u Iranu otkrile su i informacije da je tada po prvi put predstavljena i krstareća raketa Heidar-1 koja bi se, prema tvrdnjama iranskih vojnih dužnosnika, mogla ispaljivati i iz drona.

    “Krstareća raketa Heidar-1 ima domet od 200 kilometara, a brzina koju dostiže u trenutku pogađanja cilja je 1.000 km/h. To je prva krstareća raketa sposobna za ispaljivanje iz drona”, navodi IRNA.

    Povodom obilaska vojnog kompleksa, komandant Musavi je naglasio kako Iran iz godine u godinu napreduje kada je riječ o bespilotnim letjelicama.

    “Nema sumnje da su dronovi oružanih snaga Islamske Republike Iran najmoćniji u regiji. Naša sposobnost da nadogradimo dronove je nezaustavljiva”, poručio je načelnik iranske vojske Abdolrahim Musavi.

  • Zajedničke vježbe Kfora i kosovskih specijalaca ojačavaju pogranične baze

    Zajedničke vježbe Kfora i kosovskih specijalaca ojačavaju pogranične baze

    Nekadašnje jedinice ROSU, a sada NJSO, dobile su novi kontigent suzavca i šok bombi.

    Sve to je dopremljeno u bazu Belvedere u južnom dijelu Kosovke Mitrovice.

    Združene vježbe kosovskih specijalaca sa KFOR i ojačavanje baza pogranične policije KS nadomak Jarinja i Brnjaka na severu Kosova.

    Ovo su kratko pobrojana osnovna dešavanja na terenu. Posljednjih nedelja, a intezivno ovih dana, kosovska policija i vlasti u Prištini su aktivne. Svi potezi treba da omoguće da specijalci budu spremni moguće nerede i razbijanje barikada na severu Kosova kada od 1. septembra kako je najavljeno počne poništavanje srpskih isprava i registarskih oznaka.

    Poslednja vijest sa terena svjedoči o naoružavanju specijalaca i to upravo kompletima koji se koriste u razbijanju demonstracija i sukobu sa građanima.

    Izvor Blica iz Euleksa potvrđuje da su u bazu Belvedere stigli novi suzavci i šok bombe, ali da je riječ o standardnoj opremi koju specijalna jedinica NJSO koristi. Naš sagovornik dodaje da je posrijedi ‘redovna nabavka’. Zamjena onih sa isteklim rokom za nove i dopuna količina – kaže izvor Euleksa.

    Vijest o dodatnoj nabavci suzavca i šok bombi izazvala je dodatni nemir na sjeveru Kosova među srpskim stanovništvom.

    Spuštanju tenzija ne pomaže ni Kfor koji je baš ovih dana imao vježbe sa kosovskim snagama.

    Činjenica je da se različiti vidovi vežbi odvijaju od 2003. godine, ali sada u ambijentu, koji sve službe na KiM opisuju kao visokorizičan, združene akcije Kfor i KS su samo dodatno zveckanje oružjem.

    Iz Prištine stižu zapaljive izjave, a na sjeveru je pojačano prisustvo KFOR na svim putevima pa i između srpskih sela.

    – Posebno zabrinjava što ima više nego što je uobičajeno američkog KFOR. Narod na sjeveru na osnovu dosadašnjeg iskustva izvlači zaključak jer kada su Amerikaci u većem broju to je uvek najava ozbiljne situacije. Velika je napetost i iščekivanje – kaže A.P. sa sjevera Kosova.

    Baze pogranične policije KS nadomak Jarinja i Brnjaka su betonirane, dovežene su velike građevinske mašine za razbijanje barikada, dodatno oružje ali i hladnjače sa hranom.

    Pogranična policija koja u posljednje vreme koristi i blinde NJSO, a kojoj su se pridružili i pripadnici ove specijalne jedinice, danima unazad se obezbjeđuje za nemire koji mogu dovesti do njihove izolacije unutar sjevera i većinskog srpskog življa.

    Na sjeveru poslednjih dana automobile zaustavlja i vrši pretres NJSO umesto zvanične pogranične policije kojoj je u mandatu borba protiv šverca.

    Pripadnici NJSO nose duge cijevi, piše Blic.

  • Detalji nesreće kod Bratunca

    Detalji nesreće kod Bratunca

    Bratunčanka D.B. (33), teško pijana upravljala je “audijem” koji se sudario s “astrom”, a u ovoj saobraćajnoj nesreći povrijeđeni su pomenuta žena i dvoje njene djece kao i vozač drugog automobila H.Č. iz Bratunca.

    Nesreća se desila juče u 18.10 časova na putu Bratunac Konjević Polje u mjestu Hranča, a svo četvoro učesnika zadobilo je lakše povrede.

    Kako Glas srpske saznaje, D.B. je prilikom alkotestiranja naduvala čak 2.30 promila alkohola, a prema pričama očevidaca “audi” i “astra” su se sudarili direktno.

    U Policijskoj upravi Zvornik su istakli da su obavili uviđaj nesreće, ali da ne mogu da otkrivaju detalje kao ni uzrok dok se ne okonča istraga.

    Obaviješteni su Teritorijalna vatrogasna jedinica Bratunac i Dom zdravlja Bratunac. Vozaču putničkog vozila „audi“, D.B. i dva putnika iz navedenog vozila, kao i vozaču „astra“, H.Č. su konstatovane lake tjelesne povrede u bolnici u Zvorniku – saopštila je policija.

    Po dojavi su na lice mjesta upućeno tri vatrogasca-spasioca i jedno vatrogasno vozilo .

    Tokom uviđaja saobraćajne nesreće je trajala totalna obustava saobraćaja od 18.10 do 20 časova.

  • Afera u Francuskoj – Snabdjevali Ruse avio-gorivom?

    Afera u Francuskoj – Snabdjevali Ruse avio-gorivom?

    Francuski ministar saobraćaja Kleman Bon komentarisao je najnovija dešavanja oko naftne kompanije TotalEnerži.

    Bon je rekao da je medijski izveštaj o tome da je ta francuska naftna kompanija bila uključena u snabdevanje ruske vojske avio-gorivom, preko zajedničkog preduzeća s ruskim Novatekom, “izuzetno ozbiljno” pitanje koje zahteva da bude rasvetljeno.Bon, koji je rekao da nema dovoljno informacija da se izjasni po tom pitanju, prvi je zvaničnik francuske vlade koji je prokomentarisao navode lista Mond, koji bi mogli da potkopaju zalaganje predsednika Emanuela Makrona za postizanje mira u Ukrajini, izveštava Rojters.

    Mond je izvestio u sredu da je TotalEnerži, preko udela koji držai u zajedničkom preduzeću s ruskim Novatekom, bio uključen u isporuke gasnog kondenzata za proizvodnju mlaznog goriva koje su možda koristili ruski ratni avioni u Ukrajini.

    “Ovo je izuzetno ozbiljna tema, tako da treba proveriti da li je dobrovoljno ili nevoljno, došslo do zaobilaženja sankcija ili isporuka energenata koju je proizvela francuska ili neka druga kompanija”, rekao je Bon za televiziju Frans 2.

    On nije naveo da li je potrebno pokretanje zvanične istrage.

    Manon Obri, poslanica u Evropskom parlamentu Nepokorene Francuske, jedne od glavnih francuskih opozicionih partija, pozvala je danas vladu da zauzme stav po tom pitanju, rekavši da “Francuska više ne može da zatvara oči”.

    “Imamo francusku kompaniju koja je postala indirektni saučesnik u ubilačkom ratu”, rekla je ona za radio Fransinfo.

    TotalEnerži, koji je za razliku od drugih velikih zapadnih konkurenata zadržao svoju imovinu u Rusiji uprkos kritikama, saopštio je da ne koristi infrastrukturu koja bi snabdevala rusku vojsku i da nema saznanja o bilo kakvoj potencijalnoj proizvodnji avionskog goriva njegovih poslovnih partnera.

    Mond je u izveštaju napisao da je gorivo za avione dostavljeno dvema ruskim vazduhoplovnim bazama, koje su verovatno bile uključene u izvođenje vazdušnih napada u Ukrajini, i da je proizvedeno iz gasnog kondenzata koji je isporučio Ternjeftegaz, u kojem TotalEnerži drži 49 posto vlasničkog udela.

  • Zbog čega se Moskva i dalje solidno drži?

    Zbog čega se Moskva i dalje solidno drži?

    Dan nakon početka rata u Ukrajini, Centralna banka Rusije (CBR) stopirala je objavljivanje ekonomskih podataka.

    Stopirani su podaci o svemu – od spoljne trgovine do inostranih i unutrašnjih ulaganja.

    Isto je učinio i Rosstat, tamošnja agencija za statistiku.

    Kako piše Jutarnji list, mnogi s razlogom dovode u pitanje pouzdanost ekonomskih brojki koje se tek sada pojavljuju. Čak su i investicione banke, koje više ne savetuju svoje klijenete o ruskim kompanijama, smanjile istraživačke napore.

    U jeku takve statističke magle, vodi se žestoka rasprava o tome kako stoji ruska ekonomija, piše Ekonomist. U nedavnom istraživanju koje je došlo sa Univerziteta Jejl, i izazvalo široku pažnju, ističe se da je ruska ekonomska snaga tek privid za naivne. Navodi se i da je povlačenje zapadnih kompanija i te kako povredilo ekonomsku moć Rusije.

    “Putinove odabrane statistike nemarno se rastrubljuju po medijima, a pritom ih koristi gomila nemarnih stručnjaka. Šta se na kraju dobije? Ekonomske prognoze koje su nerealno povoljne za Kremlj”, tvrde istraživači.

    Drugi pak uveravaju javnost da se ruska ekonomija nipošto ne urušava. Isto, između brojnih ostalih, tvrdi i Kris Vifer, cenjeni makroekonomista, dugogodišnji posmatrač ruskih ekonomskih dešavanja.

    Nakon što je Rusija napala Ukrajinu, njena ekonomija otišla je u slobodni pad. Rublja je izgubila četvrtinu svoje vrednosti u odnosu na dolar. Berza se urušila, a regulatori obustavili trgovinu. Sledio je egzodus zapadnjačkih firmi iz Rusije, a vlade sa Zapada počele su kolektivno da udaraju sankcijama. Podsećanja radi, unutar prvih mesec dana analitičari su smanjili prognoze ruskog BDP-a, sa rasta od 2,5 odsto na pad od gotovo 10 odsto. Neke su prognoze bile i tmurnije.

    “Stručnjaci predviđaju da će se ruski BDP ove godine smanjiti do 15 odsto, brišući ekonomski dobitak u poslednjih 15 godina”, likovala je svojevremeno Bajdenova administracija.

    Ruska ekonomija se drži bolje nego što su predviđale i najoptimalnije prognoze

    Obe strane u ovoj raspravi slažu se da Rusija još i te kako pati. Masovna povećanja kamatnih stopa u proleće, osmišljena da stabilizuju rublju u kolapsu, zajedno s povlačenjem stranih kompanija, gurnula su zemlju u recesiju. Prema zvaničnim podacima BDP je u drugom kvartalu pao za 4 odsto na godišnjem nivou. Mnogo je obrazovanih ljudi pobeglo, a oni drugi iselili su imovinu iz zemlje. U prvom tromesečju 2022, prema poslednjim dostupnim podacima, stranci su povukli direktna ulaganja u vrednosti od čak 15 milijardi dolara, što je verovatno najgora zabeležena brojka. Nadalje, u maju 2022. ruske doznake u Gruziji bile su neverovatnih deset puta veće u dolarima nego godinu pre.

    Ali poslednja Ekonomistova analiza podataka iz raznih izvora sugeriše da se ruska ekonomija drži bolje nego što su predviđale i najoptimalnije prognoze. Uzimaju za primer tzv. “indikator trenutne aktivnosti”, koji objavljuje Goldman Saks, a meri privredni rast u stvarnom vremenu. Isti se drastično smanjio u martu i aprilu, a u narednim mesecima i te kako oporavio.

    Drugi parametri pričaju sličnu priču. Indeks rasta uslužnog sektora manje je pogođen nego za prethodnih kriza. Potrošnja električne energije, nakon početnog pada, ponovno raste. U međuvremenu, inflacija jenjava. Od početka 2022. pa do kraja maja cene su porasle za oko 10 odsto. Pad rublje poskupeo je uvoz, a povlačenje zapadnih kompanija rezultiralo je smanjenjem ponude. Rosstat navodi da cene sada ipak padaju. Nezavisni izvori poput konsultantske kompanije Stejt strit global markets pokazuju slične trendove.

    Jača rublja automatski podrazumeva i smanjenje troškova uvoza. I inflacijska očekivanja su pala – sa 17,6 odsto u martu na 11 odsto u julu. Uz obilje gasa, Rusija verovatno neće doživeti ni talas inflacije evropskog tipa, uzrokovan višim cenama energije.

    Pad cena nije jedina okolnost koja pomaže ruskim domaćinstvima. Podaci Sberbanke, najvećeg ruskog zajmodavca, pokazuju da su srednje realne plate naglo porasle od proleća. Delimično zato što se tržište rada drži, ljudi mogu nastaviti da troše. Podaci Sberbanka upućuju na to da je realna potrošnja u julu bila gotovo nepromenjena u odnosu na početak godine.

    “Rusi mogu patiti kao niko drugi”

    Uvoz je u proleće naglo pao, delimično zato što su mnoge zapadne kompanije prekinule kanale snabdevanja. Ipak, pad nije bio ozbiljan prema standardima nedavnih recesija i uvoz se sada brzo oporavlja. Tri faktora objašnjavaju zašto Rusija nastavlja da nadmašuje ​​predviđanja.

    Kako prenosi Jutarnji list, Putin se slabo razume u ekonomiju, ali rado delegira ekonomsko upravljanje ljudima koji to razumeju. Ruska centralna banka prepuna je visokokvalifikovanih stručnjaka koji su brzim akcijama sprečili ekonomski kolaps. Udvostručenje kamatnih stopa u februaru poduprlo je rublju, pomažući smanjenju inflacije. To je faktor broj jedan.

    Drugi se odnosi na noviju ekonomsku istoriju. Sergej Šojgu, ruski ministar obrane, još je u februaru poručio da Rusi “mogu patiti kao niko drugi”. Ovo je peta ekonomska kriza s kojom se zemlja suočila u 25 godina, nakon 1998, 2008, 2014. i 2020. godine. Svako stariji od 40 godina seća se ekonomskog kolapsa uzrokovanog raspadom Sovjetskog Saveza. Ljudi su naučili da se prilagode, a ne da paniče.

    Isto tako, delovi ruske ekonomije već dugo uživaju popriličnu autonomiju od Zapada. To je izolaciju nastalu nakon napada na Ukrajinu učinilo znatno manje bolnom. Pre napada samo je oko 0,3 odsto Rusa radilo za neku američku kompaniju. Na zapadu Evrope taj se broj kreće oko dva, gotovo tri odsto. Rusiji je takođe potrebno relativno malo inostranih zaliha sirovina.

    Treći faktor odnosi se na ugljovodonike. Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju, sankcije su imale tek ograničen uticaj na rusku proizvodnju nafte. Od početka rata Rusija je prodala fosilnih goriva u vrednosti od oko 85 milijardi dolara.

    Sve dok Putin ostane na dužnosti, zapadni investitori neće ni taknuti Rusiju, zaključuje Ekonomist.

    Čak i Centralna banka Rusije priznaje da Rusiji očajnički nedostaje inostrana tehnologija. Analitičari sada tvrde da će vremenom sankcije uzeti danak te da će Rusija proizvoditi robu lošijeg kvaliteta po većoj ceni. Takva bi situacija vrlo skoro naprosto morala da sruši Putinov ekonomski mehur, piše Jutarnji list. Ali za sada – Moskva se drži sasvim solidno.

  • Vučić: “Razgovori se nastavljaju, zaštitićemo interese Srba na KiM”

    Vučić: “Razgovori se nastavljaju, zaštitićemo interese Srba na KiM”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić završio je razgovore Miroslavom Lajčakom i Gabrijelom Eskobarom.

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavo Lajčak i specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar su oko 17.40 napustili zgradu Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Andrićevom vencu.

    Vučić se u 17 sati sastao sa Lajčakom, a zatim je održan trilateralni sastanak, uz prisustvo Gabrijela Eskobara.

    Posle sastanka predsednik Srbije oglasio se na Instagram.

    “Razgovori se nastavljaju u 22h. Nadam se kompromisu, ali interese Srba na KiM zaštitićemo svakako”, poručio je Vučić u video poruci na Instagramu.

    Kako je ranije najavila pres služba predsednika Republile, nakon razgovora medijima će biti prosleđeno saopštenje.

    Miroslav Lajčak oglasio se na Tviteru posle razgovora sa Vučućem, napisavši da je imao tešku ali odgovornu diskusiju sa predsednikom Srbije,

    “Preneo sam poruke i naglasio da se svi sporazumi iz dijaloga moraju primeniti, uključujući i Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine. Nastavićemo naše razgovore kasnije večeras”, napisao je Lajčak.

  • Sprema se vojni udar na Kijev?

    Sprema se vojni udar na Kijev?

    Dmitrij Medvedev zamenik rukovodioca Saveta bezbednosti Rusije, oglasio se na društvenoj mreži i objasnio dalji razvoj situacije u Ukrajini.

    Dmitrij Medvedev nije isključio mogućnost vojnog udara u Kijevu, nakon čega bi Ukrajina priznao rezultate ruske specijalne operacije za zaštitu Donbasa.

    Medvedev je na Telegramu objavio da se analitičari svih vrsta sada upuštaju u razne prognoze u vezi sa ukrajinskim sukobom.

    “Gardijan je smislio pet. U Kijevu i u zemljama Zapada naklonjenih Ukrajini, prave se pobedonosne prognoze, ali u stvarnosti sve su to laži i demagogija za ispiranje mozga biračkom telu”, rekao je Medvedev, Kako je ocenio, u stvarnosti postoji jedan i po scenario. “Jedan je postizanje svih ciljeva specijalne operacije i nedvosmisleno priznanje Kijeva njenih rezultata. Ili vojni udar u Ukrajini i priznanje rezultata specijalne operacije”, kazao je Medvedev.

    Na svom Telegram kanalu Medvedev je napisao da se “analitičari svih boja vežbaju u spremanju prognoza ukrajinskog sukoba”, te da se “prognoze o pobedi prave u Kijevu i u ukrajinofilskim zemljama Zapada”.

    “Sve su to, zapravo, čiste laži i demagogija za obradu biračkog tela. Svi sve razumeju, ali igraju svoje uloge. Postoji samo jedan i po scenario. Prvi je postizanje svih ciljeva specijalne vojne operacije i nedvosmisleno priznavanje njenih rezultata u Kijevu. Drugi je vojni prevrat u Ukrajini, a odmah zatim priznavanje rezultata specijalne operacije”, smatra Medvedev.

    “To su sve varijante. Tertium non datur (treće nema)”, zaključio je on.

  • Otvorena plaža u Srpskim Toplicama

    Otvorena plaža u Srpskim Toplicama

    Nova plaža uz rijeku Vrbas u Srpskim Toplicama zvanično je otvorena danas u 14 časova.

    Kako je istakla Milada Šukalo, savjetnica gradonačelnika za društvene djelatnosti, radovi su trajali 30 dana, a urađeni su potporni zidovi, novi dok, novo dajak pristanište, ali i svi infrastrukturni radovi u zemlji i iznad nje.

    “Želja je da ovo mjesto ne bude korišteno samo kao plaža nego kao izletište i novi koncept u gradu, tako da očekujemo veliki broj naših sugrađana tokom jeseni i proljeća”, istakla je Šukalova, te dodala da se može najaviti za sljedeću godinu nastavak uređenja šetališta koje će se spojiti sa dijelom kod restorana Alibaba.

    Dejan Jokić, direktor za finansije Kompanije M:tel, ističe da je izgradnju ove plaže prepoznao kao projekat koji će stanovnicima lokalne zajednice i grada omogućiti da na neki ljepši način provode život, odmor i rad.

    Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković rekao je da ovakve ideje i projekti od našeg grada stvaraju bajku koja je realna.

    “Ovo nije samo prva plaža koju gradimo nakon više decenija, ovo je izletište i drugo dajak pristanište koje smo napravili”, istakao je on te dodao da je ovaj projkekat koštao pola mliona KM.

    “Ovom prilikom se zahvaljujem kompaniji M:tel koja je participirala 50 odsto, a drugih 50 odsto finansirao je Grad”, naglasio je Stanivuković.

    Dodao je da se u Srpske Toplice nije ulagano nikada, mnogo je još plaža koje je potrebno urediti da bi se proširila turistička ponuda grada.

    “Ono što grad planira da radi sa svojim društvenoodgovornim kompanijama jeste i organizovana izletišta, žurke, manifestacije i događaje koji će upravo život i kulturu seliti uz rijeku Vrbas”, zaključio je Stanivuković.

  • Banjaluka dobija novu aveniju

    Banjaluka dobija novu aveniju

    Počeli su radovi na izgradnji saobraćajnice, koja će se nastavljati na Gundulićevu ulicu od raskrsnice s Ulicom olimpijskih pobjednika prema dijelu kraka saobraćajnice koja se veže na istočni tranzit.

    “Započinjemo najveći infrastrukturni projekat u oblasti niskogradnje, u okviru kojeg će Banjaluka dobiti jednu novu prelijepu aveniju spoj Gundulićeve ulice i Ulice olimpijskih pobjednika s istočnim tranzitom. Četiri saobraćajne trake, oborinski i fekalni kolektori, vrelovod, trotoari i zeleni pojas su dio ovog velikog projekta, kojim će se rasteretiti svakodnevne gužve na ovoj lokaciji”, poručio je gradski menadžer Bojan Kresojević.

    Kako je istakao, ispunjeno je obećanje da će Banjaluka u ovoj godini biti veliko gradilište, dodavši da će ovom izgradnjom naš grad dobiti značajnu saobraćajnicu, a ujedno će dobiti i ljepši izgled.

    “Izgradnja ove saobraćajnice je od višestrukog značaja jer će prije svega rasteretiti saobraćaj u naseljima Nova varoš, Rosulje i Borik, što će svakako poboljšati i cirkulaciju saobraćaja u cijelom gradu jer je to povezan sistem”, poručio je Nebojša Drinić, saradnik za privrednu i regionalnu saradnju.

    Kako je rekao, riječ je o veoma ozbiljnim ulaganjima, oko 700.000 KM, u jednu modernu saobraćajnicu sa četiri trake, trotoarima i kompletnom komunalnom infrastrukturom.

    “Projekat nove saobraćajnice je dokaz da Banjaluka sa novom garniturom ljudi dobija konture ozbiljnog grada koji se širi i napreduje”, zaključio je Drinić.

    On je podsjetio da se osim ove saobraćajnice radi i ulaže i u sam park “Mladen Stojanović”, gdje se radi na sanaciji kanalizacione i vodovodne mreže, uređenju zelenih površina, održavanju stabala, a prostor koji koristi veliki broj sportista, rekreativaca i naših sugrađana uskoro će dobiti i fontanu.

    Lokaciju na kojoj se vrše ovi radovi obišao je gradonačelnik Draško Stanivuković sa saradnicima, koji su poručili da će zahvaljujući ovom projektu značajno biti poboljšan kvalitet saobraćaja u gradu.