VRBAS Media

Autor: INFO

  • Četvrtina građana tvrdi da su im stranke nudile novac za glas

    Četvrtina građana tvrdi da su im stranke nudile novac za glas

    Građani BiH nemaju povjerenje u izborni sistem u BiH, a čak četvrtina tvrdi da im je nuđen novac da glasaju za određenu stranku ili pojedinca, proističe iz istraživanja “Percepcije javnosti o izborima u BiH”, koje je uradila Kancelarija Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS) u BiH.
    Naime, 41,3 odsto ispitanika smatra da izborni sistem u BiH ne omogućava istinski odraz volje građana, dok samo 28,2 odsto ispitanika vjeruje da to izborni sistem omogućava u potpunosti.

    Sličan je odnos i kad je u pitanju pravednost izbornog sistema, jer 42 odsto ispitanika, kako je navedeno, smatra da se izbori provode na nepravedan ili uglavnom nepravedan način, dok suprotno misli njih samo 23 odsto.

    Na pitanje “Koliko često mislite da se dešavaju izborne prevare u BiH”, njih gotovo 90 odsto vjeruje da se to dešava, dok samo 6,2 odsto kažu da se izborne prevare ne dešavaju nikad.

    Iako građani tvrde da postoje nezakoniti pokušaji da ih natjeraju da glasaju na određen način, njih samo 9,5 odsto ističe da su prijetnje prijavili, dok ih 6,8 odsto tvrdi da su ucjenjivani i da su to prijavili.

    “Istraživanjem su otkrivene najčešće prakse prevara u svrhu izborne manipulacije. Novac je nuđen 25,8 odsto ispitanika da bi glasala ili glasao za određenu stranku ili kandidata. Više od jednog od pet ispitanika je prijavilo da ih je neko iz biračkog odbora instruirao za koga da glasaju”, istaknuto je u istraživanju.

    Kada je riječ o slabljenju integriteta izbornog procesa, u izvještaju ističu da se građani najviše pribojavaju neregularnosti pri brojanju glasova na biračkim mjestima, a 22 odsto ih smatra da se izborne prevare dešavaju na višim instancama, odnosno u opštinskim izbornim komisijama ili na nivou Centralne izborne komisije (CIK) BiH. Njih 15 odsto smatra da su problematični birački spiskovi, odnosno neregularnosti u njima.

    Kada je riječ o povjerenju, 64 odsto ne vjeruje biračkim odborima, 65 odsto ih ne vjeruje opštinskim izbornim komisijama, CIK-u BiH ne vjeruje 59 odsto, dok medijima ne vjeruje 58 odsto građana. Nevladinim organizacijama, prema ovom istraživanju, ne vjeruje 55 odsto, političkim strankama ne vjeruje 69 odsto građana, 60 odsto ne vjeruje tužilaštvima, a 57 odsto ne vjeruje sudovima.

    “Ispitanici smatraju da je važno izmijeniti Izborni zakon, 64,6 odsto podržava ovaj stav, a 14 odsto je izjavilo da izmjene zakona nisu važne”, naglašeno je u izvještaju, prenose Nezavisne.

  • Abazović: Nema potvrde da sajber napade koordiniše Rusija

    Abazović: Nema potvrde da sajber napade koordiniše Rusija

    Premijer crnogorske vlade Dritan Abazović demantovao je navode Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB) da iza učestalih i snažnih sajber napada na institucije države stoji Rusija.

    Premijer vlade u tehničkom mandatu je u intervjuu za podgoričke Vijesti rekao da za to nema potvrde.

    “Meni se čini da je to bio ubrzan stav dijela institucija sistema, potpredsjednika vlade i ANB-a da iza ovoga stoji Rusija jer mi za to nemamo zvaničnu potvrdu, niti su naši međunarodni partneri mogli da tu stvar potvrde ni demantuju”, rekao je Abazović.

    Na pitanje, na osnovu čega su oni iznijeli takav stav, on je kazao da je to bilo politički motivisano.

    “Mislim da je od strane političara to bilo politički motivisano a da je od strane Agencije, kako su nam objasnili, to ukazivalo na metode kako se to radilo u nekim drugim zemljama. Ali, ako izađete sa grubim stavom, naročlito u kontekstu svega što se dešava u Ukrajini, mislim da je to malo ishitreno”, rekao je Abazović.

    Iz ANB je, naime, ranije saopšteno da je informatička struktura vlade pod snažnim sajber napadima koje koordinišu ruske službe.

    Odlazeći premijer je rekao da je i pre formiranjej manjinske vlade na čijem je člu bilo sajber napada i prijava o podmetnutim bombama u školama, te da se pravio veliki pritisak na sektor bezbjednosti da je nesposoban, da ne može da otkrije, na kraju se ispostavilo da su to radila čak maljoletna lica.

    “Za sadašnji napad ne mogu da kažem da je takođe benigan, ali je započeo neposredno nakon izglasavanja nepovjerenja vladi”, rekao je Abazović.

  • Udes na zapadnom tranzitu u Banjaluci

    Udes na zapadnom tranzitu u Banjaluci

    Zbog saobraćajne nezgode koja se jutros dogodila na zapadnom tranzitu u Banjaluci, na ovom dijelu puta usporen je saobraćaj.

    Kako javljaju čitaoci, hyundai se sudario sa kombijem fiat, a na terenu je bila Služba hitne pomoći.

    Za sada nije poznato koliko je osoba povrijeđeno.

  • “Njihov plan je jasan i uopšte nisu kao Rusi”

    “Njihov plan je jasan i uopšte nisu kao Rusi”

    U Evropi raste strah da kineske špijunske i kontraobaveštajne službe predstavljaju sve veću pretnju Evropi, veću i od one koja stiže iz Rusije.

    “Kineski obaveštajci nisu ništa manje opasni. Štaviše, njihove špijunske operacije sada su i bolje nego ruske”, potvrdio je bivši visoki zvaničnik CIA za Evropu.

    “Fajnenšel tajms” ističe da je Kina već čuvena po svojim naprednim sajber napadima, poput napada na Majkrosoft 2021. kada je ugroženo 30.000 organizacija širom sveta, a dokazano je da je napad izvela grupa pod pokroviteljstvom službenog Pekinga.

    Kina je, naravno, odbacila te optužbe.

    Ali, i način prikupljanja podataka direktnim ljudskim delovanjem na terenu (HUMINT) sve je napredniji, što je na Zapadu protumačeno kao znak za uzbunu.

    “Rusi se špijunažom bave još od vremena pre Sovjetskog saveza, oni to obožavaju”, kaže bivši čelnik britanske obaveštajne agencije MI6 Aleks Janger, ističući da Kinezi imaju slabije softverske mogućnosti kada je veštačka inteligencija u pitanju, ali se opasno približavaju ruskom znanju.

    Šef MI5 Ken Mek Kalam kaže da kineska Komunistička partija ulaže ozbiljna sredstva u razvoj špijunaže. “Mi ovde ne vičemo ‘vuk, vuk!’, već je ovo ozbiljna bezbednosna pretnja “, zaključuje.

    Drugi obaveštajac kaže da kineska špijunaža nije slična ruskoj, u smislu da je vrlo teško reći ko jeste, a ko nije agent. Na primer, ruski špijuni uglavnom su usredsređeni na visoke zvaničnike pa su razvili brojne obaveštajne veštine poput razbijanja kodiranih informacija kako bi saznali tačno određene informacije.

    Ali, Kinezi svoj špijunski system razvijaju mnogo šire, pa se bave i političkim uticajem, lobiranjem ili plasiranjem komercijalnih oglasa kojima se menja javno mnjenje ili prikuplja tehnološke informacije.

    Kineska varijanta uključuje “pristup čitavom društvu”.

    Fajnenšel tajms još ističe da je Evropa do sada proterala više od 600 ruskih diplomata i obaveštajaca od početka invazije na Ukrajinu. Ali, slična situacija s Pekingom mogla bi biti značajno zahtevnija jer će biti jako teško utvrditi identitet svih mnogobrojnih obaveštajaca.

    Jedan zvaničnik FBI-ja je čak relaoda je apsolutno nevjerojatan trud Kine kojeg ulažu u ovakve operacije.

  • A sada – štrajk

    A sada – štrajk

    Reprezentativni sindikat koji predstavlja pilote nemačke avio-kompanije Lufthanza najavio je za danas štrajk.

    Razlog je to što je menadžment odbio zahteve za povećanje plata.

    Sindikat letačkog osoblja optužio je kompaniju Lufthanza da nije poboljšala svoju prethodnu ponudu, “ne ostavljajući pilotima drugi izbor nego da stupe u štrajk kako bi ispunili svoje zahteve”, prenosi AP.

    Kompanija je saopštila da je ponudila linearnu povišicu od 900 evra, što predstavlja povećanje od pet odsto za starije pilote i povećanje od 18 odsto onima koji su tek započeli letačku karijeru.

    Sindikat je zatražio povećanje od 5,5 odsto ove godine i automatsko povećanje plata, uskladjeno sa inflacijom u 2023.

    Osim toga, piloti traže novi sistem plata i godišnjih odmora za koji je avio-kompanija navela da bi povećao troškove zaposlenih za oko 40 odsto, ili za oko 900 miliona evra za dve godine.

    Zbog najavljenog štajka pilota Lufthanza otkazuje sve današnje putničke i kargo letove iz svoja dva najveća čvorišta Frankfurta i Minhena. Reč je o oko 800 letova, a otkazivanje će uticati na mnoge putnike koji se vraćaju po završetku letnjih odmora.

  • Dogovor vjerovatno pada danas – kako će reagovati Rusi?

    Dogovor vjerovatno pada danas – kako će reagovati Rusi?

    Očekuje se da će ministri finansija G7 danas učvrstiti planove o ograničavanju maksimalne cene otkupa ruske nafte u globalnoj trgovini.

    Cilj je da se smanje prihodi Moskve koja vodi rat u Ukrajini, ali i ublaži pritisak na energetskom tržištu, saopštili su zvaničnici G7 agenciji Rojters.

    Ministri G7 trebalo bi da se sastanu putem video veze i najverovatnije da će objaviti saopštenje u kojem se izlažu njihovi planovi za implementaciju ovih mera.

    “Verovatan je dogovor”, naveo je evropski zvaničnik G7, dodajući da nije poznato koliko će detalja biti otkriveno, kao što je nivo gornje cene po barelu, iznad kojeg bi zemlje koje se pridržavaju sporazuma odbile finansiranje i osiguranje za tankere ruske sirove nafte i tereta.

    Britanski ministar finansija Nadim Zahavi rekao je u četvrtak u Vašingtonu da se nada da će ministri finansija G7 “imati saopštenje koje će pokazati da je moguć brži napredak ka ovom cilju”.

    Portparol Bele kuće Karin Žan-Pjer odbila je juče da komentariše planove G7 za ograničenje cena, rekavši da ne želi “da prethodi tom sastanku”. “Čućemo više u petak kako će ovo funkcionisati, kroz partnerstvo sa našim saveznicima u G7. Verujemo da će ovo biti način da se zaista finansijski udari na Rusiju”, saopštila je portparolka Bele kuće.

    Uprkos padu obima izvoza nafte iz Rusije, njen prihod po ovom osnovu porastao je u junu za 700 miliona dolara u odnosu na maj, zbog cena koje su rasle kao posledica rata u Ukrajini, saopštila je prošlog meseca Međunarodna agencija za energetiku, navodi Rojters.

    G7 čine Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Američke Države.

    Neki zvaničnici u G7 su poručili da je ovakvom ograničenju potrebna šira podrška i doveli su u pitanje da li mera može biti uspešna bez učešća velikih potrošača nafte Kine i Indije, za koje je malo verovatno da će podržati plan.

    Ali drugi zvaničnici G7 su rekli da su Kina i Indija izrazile interesovanje za kupovinu ruske nafte po još nižoj ceni u skladu sa ograničenjem, prenosi britanska agencija.

    Podsećanja radi, juče se povodom najava G7 oglasio i potpredsednik ruske Vlade Aleksandar Novak.

    “Po mom mišljenju – to je potpuni apsurd”, rekao je Novak, komentarišući inicijativu zemalja-članica G7 da predstave pomenuti plan.

    Kako je ocenio, pokušaji mešanja u tržišne mehanizme u tako važnoj grani industrije dovešće do destabilizacije i ugrožavaju kompletno naftno tržište što može da dovede do katastrofe u sferi energetske bezbednosti u celom svetu.

    “A za to će, pre svega, platiti evropski, američki potrošači koji već danas plaćaju visoke cene zbog destabilizirajućih faktora koje oni preduzimaju. Konkretno, sankcionih ograničenja”, rekao je Novak, ističući da Rusija ne planira da posluje po netržišnim uslovima.

    Istovremeno je dodao da se ruske naftne kompanije pripremaju za uvođenje embarga EU.

    “Naše kompanije znaju za decembar, spremaju se za to. Oni će sigurno imati u vidu decembar i zato su svi planovi napravljeni tako da sačuvamo sadašnje nivoe”, rekao je Novak.

  • Zaplovio prvi indijski nosač aviona: Pridružili se velikim silama

    Zaplovio prvi indijski nosač aviona: Pridružili se velikim silama

    Indija se pridružila elitnoj ligi svjetskih pomorskih sila u petak, kada je pustila u rad svoj prvi domaći nosač aviona INS Vikrant.

    Sa Vikrantom vrijednim 3 milijarde dolara, Indija će se pridružiti samo malom broju nacija s više od jednog nosača aviona ili nosača helikoptera u službi i postati tek treća zemlja, nakon Velike Britanije i Kine, da je proizvela domaći nosač aviona u posljednje tri godine.

    Nosač je ispunio naciju “novim samopouzdanjem”, rekao je premijer Narendra Modi na ceremoniji obilježenoj fanfarama u brodogradilištu Cochin u južnoj indijskoj regiji Kerala.

    “Cilj može biti težak. Izazovi mogu biti veliki. Ali kada Indija odluči, nijedan cilj nije nemoguć,” rekao je Modi.

    “Do sada su ovu vrstu nosača aviona proizvodile samo razvijene zemlje. Danas je Indija ulaskom u ovu ligu napravila još jedan korak ka tome da postane razvijena nacija”, rekao je Modi, dodajući da je Indo-pacifička regija i dalje “glavni sigurnosni prioritet “za Indiju.

    “Indija šalje poruku da ima moć, da ima nosače aviona, a time i zračnu moć da dominira u udaljenim krajevima Indijskog okeana”, rekao je Ajai Shukla, bivši indijski vojni oficir.

    Vikrant se pridružuje nosaču INS Vikramaditya, obnovljenom nosaču iz sovjetskog doba kupljenom od Rusije 2004. godine, u indijskoj floti.

    Vikrant je nešto manji od Vikramaditya i nosača u SAD-u, Kini i Velikoj Britaniji, iako je veći od japanskih.

    Kada njegovo vazdušno krilo postane potpuno operativno u narednih nekoliko godina, Vikrant će nositi do 30 aviona, uključujući borbene avione MiG-29K.

    Pokreću ga četiri gasnoturbinska motora, njegova najveća brzina se procjenjuje na 32 mph (52 km/h) sa dometom od 8.600 milja (13.890 kilometara).

  • Milan Stevanović Piksel: “Nema sigurnih glasova, novac ništa ne garantuje, šatori su zastarjeli”

    Milan Stevanović Piksel: “Nema sigurnih glasova, novac ništa ne garantuje, šatori su zastarjeli”

    Ne postoji siguran glas na izborima. Postoji samo siguran glas operskog pjevača. To se u stručnoj literaturi zove bazno biračko tijelo, koje je uvijek uz vas, ali ono je veoma osjetljivo. Politička scena je zarazno promjenjiva.

    Pogledajte Demokratsku stranku koja je doskora bila ubjedljivo najjača stranka na srpskim prostorima, ona sada ne može da pređe cenzus. Ovdje kada ne iskoristite šansu, rijetko ko dobije drugu.

    To u intervjuu za Srpskainfo kaže Milan Stevanović Piksel, stručnjak za političke kampanje, trenutno šef Centra za edukaciju Srpske napredne stranke.

    Sa Stevanovićem smo razgovarali povodom početka predizborne kampanje u Republici Srpskoj i BiH.

    Radili ste mnoge kampanje u regionu. Koliko je predizborna kampanja u RS slična onoj u Srbiji? Postoje li neke razlike u pristupu?
    Ima razlike čak i u dijelovima Srbije, i to u temama. Ne razmišlja isto neko u malom mjestu i neko ko je u velikom gradu. Različit im je doživljaj politike, a pogotovo u različitim državama. Možda je tema nacionalizma u Crnoj Gori još dominantna, u Srbiji vjerovatno nije. Ili u Vojvodini gdje je sve slično, ali malo sporije. Ali, ne vidim neku veliku razliku osim što su u RS dominantan način komunikacije sa biračima bili šatori, šatre. Mislim da su one zastarjele, da tu govore svoji svojima, dosta je skupo. Vidio sam da postoji ekipa koja ide na sve te događaje zato što je besplatno i praktično sami sebe uvjeravate da imate ljude oko sebe. A, ideja je da vas vide i oni koji ne žele da vas vide. Nećete pobijediti ako vas ne vide i ne čuju.

    Od vas svi očekuju odgovor na pitanje kako pobijediti na izborima. Kada izdvojite ključne stvari, šta im kažete?
    Ako je u pitanju kandidat, mora prvo da nauči svoju ličnu poruku u kojoj se nalaze razlozi zašto da se baš njemu da glas. Druga stvar, da nađe kanal komunikacije prema biračima. Definicija svake kampanje je prenos poruke biračkom tijelu. U praskozorje kampanje pravi se poruka u kojoj se nalaze razlozi zašto da ja baš tom kandidatu dam glas, njegove vrline. Kada nauči tu poruku, kada postane njegova poruka, kada je dobro izvježba, onda shodno svemu tome treba da nađe najbolji kanal komunikacije, kako da tu poruku prenese. Po meni, to je živa riječ. Kampanja od vrata do vrata ili na štandovima. Postoje jednosmjerni kanali komunikacije, kao što su bilbordi ili plakati, i dvosmjerni kanali. Oni dvosmjerni su teži za realizaciju, ali su efikasniji.

    Ali, ne mogu da se isključe ni jednosmjerni?
    Naravno. Kanal komunikacije birate na osnovu stranke, na osnovu kandidata, biračkog tijela, logistike. Postoje četiri resursa kampanje: logistika, novac, vrijeme i ljudi. Uvijek moraš da imaš određenu količinu novca; međutim, ljudi su najvažniji resursi svake kampanje. To tvrdim iz mog iskustva, a imam više od 35 kampanja u nogama ili u glavi.

    Da li je poruka kandidata isto što i tema za izbore? Koliko je nametanje svoje teme zaista presudno za uspjeh?
    To je druga stvar. Nametanje teme se radi u predkampanjskom periodu, gdje stranka ili kandidat koji je jak na tim mjestima nameće upravo to. Na primjer, ako je neki ministar inostranih poslova uspio da uradi nešto diplomatski, on će da gura tu temu, da je ona dominantna za birače, da bi ih pripremio za kampanju. Ili to stranka radi, ona koja je na vlasti. Ako se, na primjer, povećava izvoz, ona će da plaća navodno nezavisne članke koji govore koliko je to dobro za državu. I tako nameće temu u kojoj je ona jaka. Drugi par rukava je kada govorimo o kandidatu, da nađemo njegove vrline, ali jeste sve na neki način povezano.

    Da li je tačna parcepcija da glasači više vole da slušaju o nekim zapaljivim nacionalnim temama nego o socijali, ekonomiji, platama?
    Mislim sve manje. Ljudi više gledaju ono što je realno, zato što ne žive od zapaljivih govora nego od racionalnih govora koji nam donose strane investicije, koje zaustavljaju odlazak ljudi. Mislim da je taj trend sve manji.

    Kod nas postoji fama o tome da su marketinške agencije koje rade za određene stranke gotovo presudne za uspjeh na izborima. Koliko je to tačno?
    To je njihova percepcija, tih agencija. Oni se bave marketingom, pa rade marketing i za sebe. Ja se ne slažem s tim, nikada nisam volio da imam neku eksternu agenciju, osim kada radim medija planove. Onda treba da imam nekog stručnjaka koji zna šta se kada gleda, u kojoj emisiji, da ne trošimo pare. Što se ostalog tiče, uvijek sam bio protiv toga da dođe neko sa strane. Za nas koji smo tu, to je nama život, a njima je to samo jedan klijet više ili manje. Neki put sam morao da radim s marketinškom agencijom i veoma sam loša iskustva imao. Oni uopšte nisu došli do suštine biračkog tijela. Mislim da stranka treba da ima unutarmarketinški tim, koji osjeća damar kampanje, stranke i biračkog tijela, a ne neka eksterna agencija kojoj će to biti tezga, koja možda nema neko veliko iskustvo i sada mora da uđe u problematiku i način razmišljanja stranke, u to kakvo je biračko tijelo, kakvi su kandidati…

    Imamo upliv u politiku mnogo novih imena, od kojih neki imaju lično materijalno bogatstvo. Koliko su u tom smislu povezani novac i politika, odnosno da li im novac garantuje uspjeh?
    Ne. Moraju da imaju harizmu. Novac nikad ništa ne garantuje. Bitno je da kandidat ima harizmu, zna šta govori i zna kom biračkom tijelu se obraća. Kada sam vodio kampanju Bogoljubu Kariću, on nije znao sve padeže, ali smo za 28 dana imali 18,23 procenata. Zato što je uhvatio taj segment kojima je to odgovaralo. Nikad vam ne treba 100 odsto biračkog tijela nego samo onaj koji je dovoljan za pobjedu.

    Može li se u tih mjesec dana kampanje napraviti neka bitna razlika?
    Da. Strahovita kampanja može sve da promijeni. Zadnjih sedam dana je pobijedio Tramp. Kampanja može mnogo da promijeni, iz više razloga. Prvo, što neko može dobro da radi; drugo, neko može da napravi veliku grešku. Da izborni štab napravi grešku koju će drugi da iskoriste. Mislim da bi Ognjen Tadić pobijedio Milorada Dodika da je bio bolji na onom intervjuu, TV duelu. Ja sam vodio tu kampanju, on je bio suviše ubijeđen da je to pravi način. Njegova je koža bila u pitanju, ne moja. To je odlučio da uradi i mislim da je samo zbog toga izgubio.

    Generalno, da li ste za TV duele ključnih kandidata?
    Da, apsolutno. Neka narod vidi ko je kakav. Onaj koji izbjegava, tu nešto nije u redu. To je tradicija demokratije, to je svuda u svijetu, a kod nas nije baš tako. Mi smo mlada demokratija.

    Jednom ste rekli da je onaj ko uđe u politiku prodao dušu đavolu. Šta ste pod tim mislili?
    U tom trenutku postajete javna ličnost. Nemate više privatnost, pod lupom ste, doživjećete napade koji su opravdani i koji nisu. To ne može svako. S druge strane, to je najvažniji posao. Evo, bogati idu u politiku, čak i sportisti, glumci. Vlast je veoma moćna, vlast mijenja ljude.

    Kako je u opoziciji? Da li dug boravak u opoziciji utiče na percepciju politike?
    Ja sam više u životu bio u opoziciji nego u poziciji i više volim da radim kada sam u opoziciji zato što imam perspektivu vlasti ispred sebe. Ako ste dovoljno strpljivi u opoziciji dobićete tačno ono što ste zaslužili. Uvijek će ona strana koja izgubi da se žali da izbori nisu bili fer. Ja ne vjerujem uopšte u te velike izborne krađe.

    Kako biste ocijenili javne nastupe naših najistaknutijih političara, recimo lidera stranaka i institucija? U smislu poruka, gestikulacije, harizme, energije?
    Pa, šareno. Veoma šareno. Ne volim nikog da kritikujem, to nije moj posao. Moj posao je da vodim kampanje i brinem samo o mom kandidatu. Nikada ne brinem o tome šta drugi rade. Gledam da smo mi u centru pažnje, šta on radi i da li je to u interesu građana i birača. Da govori ono što birači očekuju da čuju. Naravno da se dešava ponekad nešto što je dnevnopolitički interesantno pa morate da odgovorite na to, ali uvijek postoji jedna strategija, disciplina poruke, gdje bi kandidat ili stranka uvijek trebalo da govore razloge zašto glasati za njih. Kada ste tako dosljedni, onda ste politički konzistentni. I tada eho svega toga je da prosječan birač kaže “oni ljudi znaju šta rade”.

    Svi govore otprilike isto: s nama ćete živjeti bolje, mi imamo rješenje za vaše probleme… Kako tu birač da zna ko govori realnu stvar?
    Veoma teško. Ali, ono što ja pokušavam da uradim, da u poruci stranke za koju radim nađem razloge, ne obećanja, šta je stranka do sada uradila. Tako da garantuje, da daje razloge zašto baš njoj dati glas. Na primjer, daje šansu mladima, konstantno raste, da su njihovi funkcioneri na vlasti nepotkupljivi, da dobro vode ustanove… To su razlozi. Nema tu mnogo ideologije.

    Počinje kampanja u RS i BiH, mnogi tvrde da će biti „prljavija“ nego ranije. Šta vi očekujete?
    Svi izbori na našim prostorima su „istorijski“ i „veoma prljavi“. Ne znam da li će da bude prljava, to ne zavisi od mene. Ali, znam da u svakoj opštini u RS u koju uđem prva rečenica koju čujem je da su oni specifična opština. Nikada nisam čuo da je neko rekao da su prosječni. I druga rečenica je da imaju ogromne mogućnosti, potencijale koji nisu iskorišteni. Bolestan sam ako te dvije rečenice nisam čuo u prvih pet minuta.

  • Zakazan sastanak Savjeta bezbjednosti UN o Ukrajini

    Zakazan sastanak Savjeta bezbjednosti UN o Ukrajini

    Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija održaće 22. septembra sastanak o Ukrajini.

    Ovo je navedeno u programu rada objavljenom na sajtu Savjeta bezbjednosti UN.

    Sastanak će biti održan na temu “Održavanje mira i bezbjednosti Ukrajine”.

  • Zelenski raspustio delegaciju Ukrajine u Kontakt grupi

    Zelenski raspustio delegaciju Ukrajine u Kontakt grupi

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski zvanično je raspustio ukrajinsku delegaciju u Trilateralnoj kontakt grupi, koja pokušava da uspostavi mir u istočnoj Ukrajini, navodi se u dekretima objavljenim danas na sajtu ukrajinskog predsjednika.

    Zahvaljujući Kontakt grupi, koja se sastoji od predstavnika Rusije, Ukrajine i OEBS-a, vođeni su pregovori na različitim nivoima u okviru Normadijske četvorke, koju čine Rusija, Ukrajina, Njemačka i Francuske, prenosi TAS S.

    Rezultat je bio potpisivanje sporazuma o mapi puta za mirno rješenje i prekid vatre u Donbasu u septembru 2014. i februaru 2015. godine, poznatijih kao sporazumi iz Minska.