Branko M. (46) iz Gradiške poginuo je kada je opelom sletio na regionalnom putu Mrakovica-Vrbaška kod Gradiške.
On je nastradao u saobraćajnoj nesreći u Vrbaškoj kada je opel korsom, kojim je upravljao, sletio sa kolovoza u petak u 5.15 časova kada je nesrećni čovjek krenuo na posao.
Kako je saopšteno je iz Policijske uprave Gradiška o svemu je obaviješten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, a uviđaj su obavili policijski službenici Policijske uprave Gradiška.
Johan Zatler, šef kancarije EU u Sarajevu, poručio je na svom twitter nalogu građanima BiH povodom početka izborne kampanje da izađu na izbore.
“12. juna u Briselu stranački lideri su se saglasili da izbornu kampanju vode pošteno, konstruktivno i bez retorike mržnje i podjela. Zvanična kampanja počinje danas i mi očekujemo da ispoštuju ovo obećanje”, napisao je on.
Dodao je da rezultat zavisi od građana a niska izlaznost ne može donijeti dobiti nikome.
“Velika većina ljudi u BiH želi budućnost. Glasanjem, građani imaju priliku da oblikuju kako će izgledati naredne četiri godine”, istakao je on i dodao da urgira građane da ne propuste ovu priliku.
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka zemalja članica G7 jednoglasno su danas na virtuelnom samitu donijeli odluku o uvođenju ograničenja cijene ruske nafte, saopštio je na konferenciji za novinare japanski ministar finansija Šuniči Suzuki.
Suzuki je rekao da je odluka donijeta s ciljem da se “ograniče prihodi Rusije od energenata”, prenosi Tanjug.
U zajedničkom saopštenju se navodi i da se, ako bude potrebno, mogu razmotriti dodatne mjere kako bi se osigurala efektivnost gornje granice cijene nafte iz Rusije i da cijena može da bude revidirana.
Dodaje se da će G7 razviti ciljane mehanizme, zajedno sa restriktivnim mjerama, kako bi se obezbijedilo da najugroženije i pogođene zemlje zadrže pristup energetskim tržištima, uključujući rusko.
Ministri finansija G7 pozvali su sve zemlje proizvođače nafte da povećaju njenu proizvodnju kako bi smanjile volatilnost nestabilnost na energetskim tržištima i pozdravili nedavnu odluku OPEK-a da poveća proizvodnju u uslovima otežanog snabdijevanja.
Učesnici samita donijeli su i odluku da zabrane osiguranje brodova i pružanje finansijskih usluga prevoznicima ruske nafte po cijenama iznad utvrđenog praga.
Oni su ponovo potvrdili plan za zabranu pomorskih usluga za naftu i naftne proizvode iz Rusije osim ako se ne kupuju po ograničenoj cijeni.
Lideri zemalja G7 su na samitu 26-28. juna potvrdili namjeru da smanje zavisnost od energenata iz Rusije i uslovno se dogovorili da počnu da ograničavaju cijene za naftu i gas iz Rusije.
Početkom jula bilo je prijedloga da se limit postavi na polovinu sadašnje cijene.
Premijer crnogorske vlade u tehničkom mandatu Dritan abazović potvrdio je vest da je u Podgorici postignut dogovor “stare parlamentarne većine”.
U Beogradu na Samitu lidera Otvorenog Balkana prisutnima se obratio premijer Crne Gore Dritan Abazović i istakao da će, ukoliko i dalje ostane premijer, i u budućnosti donositi teške odluke.
“Jeste, tačno je. Ja sam premijer koji donosi teške odluke i dalje ću donositi ako budem premijer, kao što je ovo danas, a to je da menjamo perspektivu Zapadnog Balkana”, rekao je on.
Sadašnji premijer Crne Gore, Dritan Abazović je rekao da je potpisivanje Temeljnog ugovora važna stvar za pomirenje u regionu, i da je on premijer koji donosi teške odluke. “Ako nova većina odluči da budem premijer, dobro. Ako ne, nastaviću da radim sa neke druge pozicije, ili čak i iz opozicije”, dodao je on.
Podsećamo, parlamentarna većina od izbora iz 2020. potpisala je sporazum i formiraće novu Vladu Crne Gore.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas javnosti posle samita u okviru inicijative Otvoreni Balkan koji se održava u Beogradu.”Mi uvek sebe potcenjujemo na Balkanu, mislimo da smo niža bića i da je neko uspešan, samo ako se pridružuje nekom drugom. Imamo ogroman potencijal. Decenijama ne verujemo sebi. Ovo je naša ideja, zato smo je prigrilili. Nismo lošiji od drugih”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.”Niko nam drugi nije pomagao. Uvek postoje ljudi koji će u svemu da pronađu nešto negativno, i to je normalno… Ali nije normalno da uvek pokušavamo da unizimo naše uspehe.. Mi smo sve svoje bilateralne probleme rešili sa Makedonijom, pokušavamo da rešimo sa Crnom Gore. Zar ne mislite da je to dobro? Koliko godina su Makedonija i Albanija čekala pristupne pregovore sa EU? Ovo nam je najvažniji sastanak, ovo su naše komšije… Za nas ne postoji niko važniji od ljudi koji su ovde sa nama”, dodao je predsednik Vučić.
Sastanak sa Zaevima
Vučić se u Beogradu sastao i sa bivšim premijerom Severne Makedonije Zoranom Zaevim.
“Posebno sam srećan što sam mogao da pozdravim i ugostim iskrenog prijatelja i jednog od osnivača #OtvorenogBalkana Zorana Zaeva danas u Beogradu”, navodi se u opisu fotografije objavljenoj na Instagram profilu “Buducnostsrbijeav”.
Samit u okviru inicijative Otvoreni Balkan održan je danas u Beogradu.
Samitom je predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Dimitar Kovačevski.
Vučić se na samom početku zahvalio prisutnim zvaničnicima, i istakao je da se nada i veruje da će neki od njih biti u budućnosti domaćini ovog samita.
“A posebno hvala našim gostima iz regiona, gospodinu Sijartu i Čavušogluu, i što žele da grade prijateljstvo sa našim zemljama i regionom Zapadnog Balkana. Takođe, želim da pozdravim predstavnike privrednih komora, kao i ambasadore koji su danas ovde sa nama, i da kažem da je za nas ovo od izuzetnog značaja”, rekao je Vučić.
On je rekao da nikada nije bilo ni više pažnje ni energije za uspeh samog ovog projekta.
“Od uspeha ovog projekta zavisi koliko ćemo uspeti da osiguramo ekonomsku budućnost naših zemalja, ali i da sačuvamo mir. Nadamo se da će inicijativa Otvoreni Balkan dalje doprinositi ekonomskom povezivanju, ali i pružiti mogućnost da u regionu govorimo jednim glasom kada je reč o ključnim stvarima za sve naše zemlje. Dosadašnji progres nije mali, ali čini mi se da uvek možemo brže, snažnije i bolje”, rekao je Vučić istakavši da su dokumenta, koja su kasnije potpisana, rezultat dosadašnje saradnje.
Vučić je rekao da je uspostavljanje zelenog koridora dovelo do povećanja trgovinske razmene od 17 odsto.
“Siguran sam da će organi naše tri države nastaviti da rade na modernizaciji infrastrukture, kao što to radi Srbija na Preševu, čime će se značajno ubrzati promet na granicama”, dodao je.
On je rekao da, prema posebnim sporazumima, u slučaju da dođe do zabrane izvoza određenih proizvoda, to se neće odnositi na druge članice Otvorenog Balkana.
“Ono što je za nas važno izdavanje prvih radnih dozvola, i mislim da će to biti prekretnica u razvoju naših zemalja. Pozivam sve političke aktere, i vlast i opoziciju, da prepoznaju značaj ovog projekta. Za nas je veoma važno osnivanje radne grupe za prevenciju krize, pošto znamo da nam se približavaju teška jesen i zima”, dodaje predsednik.
Vučić je rekao da ćemo jedni drugima moći makar malo da pomognemo i jedni drugima olakšamo ovu situaciju.
“I na kraju, pozivam građane da za simboličnu cenu posete vinski sajam. Naše tri zemlje su pokazale da jednu ovako važnu i tešku za organizovanje manifestaciju mogu da organizuju kako treba, i da promovišu najbolje vinarije iz regiona i sveta, kao i naše zemlje”, rekao je on.
Vučić se posebno zahvalio Abazoviću, Tegeltiji, Sijartu i Čavušogluu, i rekao je da oni nisu samo gosti.
“Bez obzira što neki nisu i dalje deo Otvorenog Balkana, nadam se da ćemo razvijati najuspešniju moguću saradnju, i znam da su naši odnosi, naše tri zemlje, Srbije, Albanije i Severne Makedonije, na najvišem mogućem nivou. I naši ljudi danas sve više i bolje razumeju jedni druge. I kada smo imali određene probleme, bili smo uvek bliski, a danas smo najbliži”, kazao je on.
Predsednik je istakao da će zajedničkim trudom ubrizgati dodatnu snagu u ovaj projekat.
Nakon dvosatnog sastanka lidera zemalja Otvorenog Balkana usledilo je potpisivanje bilateralnih sporazuma iz sfere poljoprivrede, kulture, energetike i saradnje u situacijama vanrednih situacija.
Vučić je rekao da je ponosan što je organizovan samit u Beogradu, pa je zatim izneo nekoliko podataka.
“U odnosu na prošlu godinu u istom periodu, samo između Severne Makedonije i Srbije povećao se broj kamiona za 1.033, te sada, umesto 7.000 imamo 8.000 kamiona koji saobraćaju između naše dve zemlje. Povećana je trgovinska razmena sa svim zemljama inicijative, delimično zbog viših vrednosti, ali pre svega pojačane trgovine i to za 12,5, odnosno 29 odsto, u zavisnosti sa kojom zemljom je reč iz ugla Srbije”, kazao je Vučić.
Rekao je da su to stvari koje govore da naša preduzeća i poljoprivrednici znaju da je ova inicijativa od velikog interesa.
On je naglasio da nas čeka teška zima, i ko kog rekao drugačije ne bi rekao istinu, te da je važno što su formiane krizne grupe za saradnju među članicama OB.
Preneo je da su određeni papiri iz EU procureli, koji pokazuju da će gledati da pomognu zemljama članice koje budu morale da uvoze energente, i najavio da će Zapadni Balkan u celini tražiti podršku i delimičnu pomoć, odnosno naknadu za kupovinu električne energije i da budemo deo jedinstvenog sistema EU.
“Ako nas puste bilo bi veoma važno svim zemljama Otvorenog Balkana, ali i Crnoj Gori i BiH bi svakako olakšalo i preživljavanje i prezimljavanje”, kazao je on.
Vučić je naglasio da je razgovarano o svim važnim energetskim projektima, kao i šta činiti.
S tim u vezi je ukazao da bi situacija bila bolja da imamo dobru gasnu konekciju sa Severnom Makedonijom, koja nema gasa, a Srbija nema kapacitete.
“Mi to možemo narednih godina da rešavamo da bi neku kasniju godinu dočekali spremniji. Albanija ima ugalj, mi nedostajući ugalj. Gledaćemo kako da učinimo narednih godina sve što je u interesu svih nas”, podvukao je on.
Vučić je naglasio da je veoma važno da se, ako bilo koja odluka bude doneta o zabrani izvoza poljoprivrednih proizvoda, to nikada neće odnositi na bilo koju zemlju Otvorenog Balkana.
“Šta god da moramo da uradimo zbog nestašica u svetu, uvek će sve što proizvedemo u Srbiji biti dostupno Severnoj Makedoniji i Albaniji, i obrnuto. I hoću posebno da istaknem da sam ponosan što je Srbija zemlja pripadnica Otvorenog Balkana, i na sve što smo organizovali. Moji politički protivnici kažu da sam bio pripit, a ja sam sa ponosom obilazio sve štandove, što smo napravili nešto što može da se meri sa Vinitalijom, sa Diseldorfom. I u subotu ću ići na sajam vina”, kazao je on.
Vučić je rekao da je počastvovan zbog svega što su zajednički organizvali ovih dana na Beogradskom sajmu, dodajući, s tim u vezi, da je ponos biti pripadnik Otvorenog Balkana.
Vučić je rekao da je sajmom vina Otvorenog Balkana pokušano da se uradi nešto što se meri sa najvećim sajmovima kao što su VinItali i sajam u Dizeldorfu, i da pokažemo smo svet i da ne samo da možemo da idemo u korak, već i da budemo bolji od ostalih.
“Zadovoljan sam što smo pokazali da možemo da budemo ne samo jednaki, već i uspešniji od drugih u Evropi i svetu. Ponosan sam na naše prijateljstvo i saradnju”, zaključio je on.
Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao i da se neće odreći prijateljstva i saradnje sa Turskom ili Mađarskom, i da su to izuzetno moćne zemlje.
“Sve su nam pomogli kada smo tražili. A mi treba da ih odbijemo od sebe da bismo se dopali nekome. Nećemo da sečemo sebi nogu da bi nam neko rekao kako smo mi dobri i fini. Naš zadatak za zimu je izuzetno težak”, rekao je Vučić, i govorio o mogućoj pomoći EU zemljama koje imaju problema sa strujom:
“Molim ih da stave ceo zapadni Balkan, za pomoć zemljama koje skupo plaćaju struju. Mi smo se svi dogovorili da i nas uključe u taj program, pa makar i deset odsto dobili od onoga što moramo da uvezemo, to bi bila ogromna pomoć od EU.”
Vučić je istakao da su Srbija i Albanija usvojile sva neophodna dokumenta za radne dozvole i tržište rada, a da će Severna Makedonija takođe uskoro to dovršiti.
“To je kamen temeljac od koga sve velike stvari počinju, nakon toga će sve ići neuporedivo lakše – od identifikacionih kartica pa do svega drugog”, rekao je Vučić.
Rama: “Došao je taj dan”; Kovačevski: “Inicijativa se pokazala kao funkcionalna i neophodna”
Premijer Albanije Edi Rama, rekao je da je jako srećan što su danas prisutna dva prijatelja koji predstavljaju dve jako bitne zemlje za naš region.
“Turska je nezamenljiv strateški partner za Albaniju”, istakao je Rama.
Rama je rekao da je jako bitno da inicijativa ne okuplja samo zemlje iz regiona, već da okuplja i druge bitne zemlje koje su nam u okruženju, kao što su Grčka, Turska, Italija i Mađarska.
“Drago mi je da vidim da su se pojavili znaci da je došao taj dan, da sve više i više zemalja želi da bude pozvano na konferenciju Otvorenih Balkana. To je za mene samo potvrda da je Balkan za Evropu isto onoliko bitan, kao što je to i obrnuto”, rekao je Rama.
Istakao je da je poslata jasna poruka svima da je prvi izbor svih zemalja mir i da one za svoje narode.
“To ne rešava sve probleme koji još preostaju da budu rešeni, ne čini pitanja oko kojih se ne slažemo drugačijim, ali ovo je pravi put”, rekao je Rama.
Rama je istakao da se sve zemlje suočavaju sa neizvesnošću.
“Naši uvoznici, u Albaniji imaju ugovore sa srpskim proizvođačima. Iako je Srbija zamrzla izvoz, zahvaljujući Otvorenom Balkanu smo mogli da se obezbedimo. Ovde govorimo o hrani, o osnovnim namirnicama koje su potrebne ljudima. Da li bi to bilo moguće da smo na stazi stalnog konflikta iz prošlosti? Naravno da ne bi bilo moguće. Da li bi bilo moguće da mi danas potpišemo ugovor o bezbednosti snabdevanja hranom? Pa ne bi bilo moguće bez Otvorenog Balkana”, istakao je Rama.
On je rekao i da Albanija ima hidroelektrane čiji potencijal mogu koristiti i potpisnice Otvorenog Balkana.
“Dovoljno je pogledati samo podatke za poslednjih sedam meseci, i vidite koliko se povećala naša saradnja. To je dovoljno da shvatimo koliko vremena i godina smo protraćili i koliko je veliki potencijal koji postoji. Brojke koje sada imamo su smešne u poređenju sa onim kakve bi trebale da budu, ali su mnogo veće nego što su nekada bile”, istakao je premijer Albanije.
Rama je rekao i da je sajam vina na nivou svih svetskih sajmova.
Nakon potpisivanja sporazuma, Rama se još jednom obratio.
On je rekao da je juče bio najbolji i najveći dan Otvorenog Balkana, ali da je mogao da bude i tipično loš dan za Balkan u celini.
“Umesto da otvorimo vrata ljudima koji vredno i naporno rade, i ljudima koji rade sa dušom, ljudima koji proizvode hranu i sve ostalo, umesto toga smo mogli da otvorimo vrata još nekim lošim vestima o sukobima i ratnim nemirima. Na svu sreću, desilo se ovo prvo. Hajde da otvaramo Balkan, to je izbor koji smo mi napravili. Hajde da gledamo napred i zbližavamo ljude, da se bolje razumeju”, rekao je Rama.
On je podsetio na Vučićeve reči, i rekao je da će sledeća zima biti jedna od najtežih sa kojima smo se sreli.
“Ovde je pitanje koliko će rat u Ukrajini trajati. I kada imate novac ne možete kupiti energente. I zato nam je potrebna ova saradnja. Zato bih ponovo uputio poziv da ne ponovi sa nama sramotno ponašanje koje se desilo tokom pandemije. Mi se veoma dobro sećamo da su zemlje Balkana morale da se okrenu Rusiji, Kini i Turskoj kako bi dobile lekare, vakcine i lekove”, kazao je Rama.
Premijer Albanije je rekao da se Evropa tada zatvorila i gledala ka unutrašnjosti zidina sopstvenog zamka.
“Drugi su istakli da nam je potrebna nova strateška unija i politička zajednica u Evropi kako bi se situacija tokom pandemije ne bi ponovila. Evo, vidimo da je EU ponudila dodatna sredstva kako bi se rešila ova suluda situacija”, kaže on.
Rama je istakao da zemlje EU imaju zajedničke budžete, i da će se Vučić, Kovačevski i on pismeno obratili Briselu.
“I bili bismo veoma zadovoljni kada bi se priključile i druge tri zemlje, kako bi zatražili dodatnu finansijsku podršku za naše budžete. Projekcije koje smo razmenili o troškovima su zaista uznemirujuće. U najboljem slučaju Albaniju bi to koštalo pola milijarde evra”, ističe premijer Albanije.
On je dodao i da je potpisano još sporazuma, i da žele da uspostavi krovnu investicionu agenciju – Agencija za strana ulaganja Otvoreni Balkan.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, rekao je da je to što su se okupili bio početak, a da je zajednički rad uspeh, koji danas, kako kaže, mogu da potvrde.
“To što smo ostali zajedno i što radimo zajedno daje nam snagu pred predstojeću zimu od koje strepi ceo svet. Okupili smo se kako bi smo promovisali regionalnu saradnju na putu ka EU”, rekao je Kovačevski.
On je istakao da je saradnja kroz inicijativu Otvoreni Balkan otvorila put da se države nose sa izazovima, tako što će obezbediti hranu i energente za građane.
“Uz sporazume koji će biti potpisani na ovom samitu, obavezaćemo se na pomoć i podršku kada je neophodno između sebe, ali i prema drugim zemljama”, rekao je Kovačevski.
On je rekao da će se obezbediti stabilna situacija bez restrikcija najbitnijih namirnica. Dodao je da su pokrenuti i fondovi za intervencije, koji će takođe pomoći.
Kovačevski je istakao da se inicijativa Otvoreni Balkan pokazala kao veoma funkcionalna i neophodna.
Premijer Severne Makedonije se takođe obratio i nakon potpisivanja sporazuma, rekavši da je danas veoma bitan dan za region.
“Sledeća zima će biti duga i možda najteža od Drugog svetskog rata pa naovamo. Sudeći po današnjim razgovorima bolje je da preživimo zajedno nego podeljeni, i to i jeste suština Otvorenog Balkana. To imamo na umu u ovim kriznim vremenima, mi smo se već pomagali i tokom korona virusa, kao i prirodnih nepogoda”, rekao je Kovačevski.
On je dodao da je prirodno da pomažemo jedni drugima, posebno ako dođe do nestašica na lokalnom tržištu.
“To znači obezbediti osnovne prehrambene proizvode bez ograničenja na granicama. Ali mi u isto vreme radimo na povećanju lokalne proizvodnje hrane. Mi sa današnjim sporazumima gledamo i šire, kako bi rešavali egzistencijalne probleme. Inicijativa OB pokazuje da su Severna Makedonija, Albanija i Srbija učinile pravi korak u pravom trenutku”, rekao je Kovačevski.
Premijer Severne Makedonije rekao je da je tema razgovora bila i ublažavanje posledica energetske krize.
“Severna Makedonija je uključila sve svoje kapacitete za proizvodnju električne energije, i proizvodnja bi trebala da pokrije 100 odsto potražnje u našoj zemlji. Konsolidacija električne mreže svake zemlje pogotovo je nemoguća ako to uradimo pojedinačno, ali ako sarađujemo da ustanovimo nove kapacitete za proizvodnju struje, uradićemo mnogo više i mnogo pre za naše zemlje i građane”, istakao je on.
Kovačevski je naveo da njegova zemlja ima sposobnost generisanja energije, ali da nema materijale koji postoje u Srbiji i Albaniji.
“Pričali smo i o saradnji prilikom zaštite od prirodnih nepogoda, što će skratiti vreme odgovora u svakoj krizi. Posvećeno smo i zajedničkoj stimulaciji investicija u filmsku industriju, što će olakšati povezanost filmskih radnika. Ta veza je uspostavljena juče i danas, i jako je bitna za osnaživanje naše ponude na evropskom tržištu”, kaže premijer Severne Makedonije.
Skupu prisustvuju i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu, koji su se takođe obratili.
Tanjugu je ranije u Ministarstvu poljoprivrede rečeno da će lideri zemalja inicijative Otvoreni Balkan danas na samitu u Beogradu potpisati sporazum koji će regulisati saradnju u oblasti prehrambene bezbednosti.
Dva najvažnija dela tog dokumenta odnosiće se na garancije da će Srbija, Severna Makedonija i Albanija imati prioritet u međusobnoj razmeni osnovnih životnih namirnica, kako bi stanovništvo tih zemalja imalo dovoljno hrane u kriznim situacijama, kao i na mehanizme sprečavanja reeksporta hrane na treća tržišta.
Kod 72 osobe u Republici Srpskoj utvrđeno prisustvo virusa korona, 2. 9. 2022. u 9 časova
Od posljednjeg izvještaja o epidemiološkoj situaciji u Republici Srpskoj, u posljednja 24 časa u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske, Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, Univerzitetskoj bolnici u Foči i u bolnicama Sv. Vračevi u Bijeljini i Sv. apostol Luka u Doboju izvršeno je testiranje 172 laboratorijska uzorka, a novi virus korona (SARS-CoV-2) potvrđen je kod 72 osobe.
Radi se o 34 muškarca i 38 žena, od kojih je 4 mlađe, 38 srednje i 30 starije životne dobi.
Prema mjestu prebivališta, 22 osobe su iz Banjaluke, 12 iz Bijeljine, osam iz Trebinja, sedam iz Foče, po dvije iz Višegrada, Laktaša, Pala, Srpca, po jedna iz Gradiške, Gacka, Dervente, Zvornika, Istočnog Novog Sarajeva, Nevesinja, Novog Grada, Novog Goražda, Petrovca, Sokoca, Trnova, Ugljevika, Čelinca, Šekovića i Šipova.
U posljednja 24 časa, Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske prijavljena su dva smrtna slučaja. Radi se o muškarcu i ženi starije životne dobi iz Gradiške i Prijedora.
Do sada je u Republici Srpskoj potvrđeno 118.165 slučajeva virusa korona, a preminule su ukupno 6.504 osobe kod kojih je potvrđen test na virus korona.
U Republici Srpskoj, testirano je ukupno 438.859 osoba.
Ukupan broj hospitalizovanih u Republici Srpskoj je 119, u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske 59, a u ostalim bolnicama 60. Na respiratoru su četiri osobe (Univerzitetski klinički centar Republike Srpske).
Ujedinjena Srpska je danas ozvaničila početak izborne kampanje, postavljanjem i potpisivanjem prvog plakata na Trgu Krajine, na kom su se okupili članovi Ujedinjene Srpske iz čitave Republike Srpske.
Plakat je prvi potpisao predsjednik Ujedinjene Srpske i nosilac liste za Narodnu Skupštinu Republike Srpske u Izbornoj jedinici 3, dr Nenad Stevandić.
Stevandić je izjavio da iza Ujedinjene Srpske stoje rezultati u vidu novih fabrika i donešenih zakona, te da od ovih izbora očekuje još više poslanika kako bi nastavili sa ostvarivanjem ciljeva.
Stevandić dodaje da je platforma Ujedinjene Srpske zasnovana na narodu Srpske kao njenom najvećem resursu, i da su hrana, energija i sigurnost najbitniji faktori ostanka ljudi u Srpskoj, što je osnovni cilj Ujedinjene Srpske i van predizborne kampanje.
Iz Ujedinjene Srpske kažu da će nastaviti sa aktivnostima i da se građani mogu informisati o njenoj platformi i kandidatima na štandovima i u kancelarijama koji se nalaze u svim mjestima širom republike srpske
Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH, rekao je da će u narednih nekoliko dana odlučiti da li će zatražiti vitalni nacionalni intres na imenovanje njemačkog ambasadora u BiH.
On je pojasnio da su njegovi razlozi protiv njemačkog ambasadora jasni od ranije, ali da nije bilo osnova da se ova tačka stavi na dnevni red vanredne sjednice Predsjedništva.
“Glasao sam za pristupanje BiH evropskom mehanizmu Civilne zaštite jer su svi nivoi vlasti u biH, uključujući i RS, dali saglasnost”, rekao je Dodik.
Dodik je rekao da je Predsjedništvo ponovo odbilo njegove tačke o proglašenju Šmita personom non grata, pristupanju BiH Otvorenom Balkanu, izgradnji aerodroma Trebinje i interkonekciji gasovoda iz Srbije kroz RS.
On je rekao da ostaje pri prijedlogu da se zatraži smjena Šefika Džaferovića, predsjedavajući Predsjedništva BiH.
Dodik je rekao da je rezolucija Bundestaga na štetu RS a u korist bošnjaka i da je to neprihvatljiva u nedobronamjerna politika.
“Sve dok se Njemačka ne odrekne ove rezolucije ne može da bude prihvaćeno. Ovo je pokušaj okupacije”, rekao je Dodik.
Dodik je rekao da je na sceni njemačka politika koja je usmjerena protiv RS i govori o njemačkim lošim namjerama.
“RS ne može da dozvoli da bude ekonomski potlačena”, dodao je Dodik.
Rekao je da je njegovo da pokrene vitalni interes u NS RS , ali da već može da predvidi kako će se ponašati pojedini poslanici a da će narod to sve da vidi.
“Ako skupština kaže da sam ja u pravu onda je ona snazi, a ako nema 56 poslanika za tako nešto onda to znači da je RS dala saglasnost da dođe taj Nijemac. Nemam ništa protiv toga, ako to bude, to je onda njihva odluka”, rekao je on.
Socijalni partneri ubrzano pišu zahtjeve koje će proslijediti na adresu Vlade RS kako bi ih uvrstili u ključna dokumenta za iduću godinu, a poslodavci i sindikat ovaj put imaju istu želju – da dobiju ministarstva koja će se baviti isključivo njihovim problemima.
Iz Unije udruženja poslodavaca RS naveli su da su pri kraju pisanju zahtjeva koje polovinom mjeseca planiraju proslijediti Vladi RS koja je već i otpočela aktivnosti na izradi programa ekonomskih reformi za period 2023-2025. godina.
– Naš najveći zahtjev jeste da se podignu kapaciteti Ministarstva privrede i preduzetništva, odnosno da se formira ministarstvo ekonomije pod čijim okriljem bi bili svi sektori iz ostalih ministarstava koji imaju veze sa privredom. Trenutno po ministarstvima imamo razne resore koji su vezani za privredu, a koji se nedovoljno bave problemima – kazao je “Glasu Srpske” predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Saša Trivić.
Podvukao je da je zbog toga osnovni zahtjev formiranje jakog ministarstva ekonomije u kojem bi bili resori za drvnu, ali i metalnu i elektroindustriju, IT sektor, turizam, ali i ostali resori koji se odnose na privredu.
– Trenutno nas je malo prisutno u ministarstvima energetike, privrede, turizma, poljoprivredi, IT-a. Ta ministarstva nedovoljno se bave tim sektorima. Zbog toga tražimo ministarstvo kako bismo svi, koji proizvode i stvaraju pare, bili na jednom mjestu i imali jednake uslove poslovanja – podvukao je Trivić i dodao da će zamoliti Vladu da odmah počnu sa izmjenama Zakona o republičkoj upravi kako bi taj akt dočekao novi saziv vlade i otvorio mogućnost da se zacrtano realizuje što prije.
Naglasio je da će zahtijevati i reorganizaciju Razvojne agencije, APIF-a, kao i stavljanje IRB-a na raspolaganje privredi u punom kapacitetu. Poslodavci će tražiti na izmjene programa podrške za zapošljavanje.
I iz Saveza sindikata poručuju da usaglašavaju prioritete za iduću godinu koji će proslijediti Vladi u zadatom roku. Ovaj put kao i poslodavci imaju istu želju, a to je da dobiju ministarstvo rada koje će se baviti isključivo tom oblasti.
– Imaćemo određene smjernice kada je riječ o koncipiranju nove vlade. Zahtijevaćemo reformisanje Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite, odnosno da imamo samo ministarstvo rada. Mi imamo drugačije poglede na oblast rada. Formiranjem ministarstva rada mnoge probleme bismo kvalitetnije i brže rješavali – rekla je “Glasu” predsjednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić i podvukla da bi ministarstvo ekonomije koje traže privrednici i rada koje zagovaraju oni mogli doći do daleko boljih i bržih rješavanja problema privrede i bolje pozicije radnika.
Naglasila je da će insistirati i na korjenitim promjenama rada Inspektorata RS, ali i da će zagovarati uređivanje sistema plata.
– Tražićemo i donošenje novog zakona o zaštiti zdravlja na radu jer je prestojeći prevaziđen. Dostavićemo određene sugestije i za oblast politike zapošljavanja. Zavod za zapošljavanje je institucija koja se isključivo finansira iz novca koji pripada radnicima, odnosno iz doprinosa za nezaposlenost, pa je logično da najveći dio tog novca pripadne onima koji ostanu bez posla – zaključila je Mišićeva.
Vlada
Vlada RS razmatrala je juče informaciju o aktivnostima na izradi programa ekonomskih reformi RS za period 2023-2025. godine i koordinaciji aktivnosti vezanih za pripremu toga ključnog dokumenta. Takođe, pred ministrima je juče bio i spisak članova tima za izradu programa ekonomskih reformi RS za trogodišnji period.