VRBAS Media

Autor: INFO

  • Stejt department: Srpske javne finansije transparentne

    Stejt department: Srpske javne finansije transparentne

    Srbija je na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno.

    Odnosno, prepoznaje se kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, ocenjeno je u ovogodišnjem Izveštaju o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta.

    Državni sekretarijat SAD-a svake godine od 2008. ocenjuje fiskalnu transparentnost zemalja širom sveta a kao parametre za ocenu efikasnosti u javnom informisanju o finansijskim pitanjima zemlje uzimaju se dostupnost javnih budžetskih dokumenata, njihova sadržajnost i pouzdanost, objavljivanje podataka o javnom dugu, transparentnost procesa dodele ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih bogatstava.

    Ministar finansija Siniša Mali ocenio je izveštaj kao rezultat svih do sada sprovedenih reformi u javnim finansijama.

    “To su odlične vesti i pokazuju nam da uspešno vođenje javnih finansija ne znači samo dobro upravljanje novcem građana, već taj proces mora biti i apsolutno transparentan jer građani moraju znati na šta se troši njihov novac i učestvovati u tome mehanizmima za to predviđenim”, rekao je Mali nakon objavljivanja Izveštaja.

    Kako je navedeno u Izveštaju, gotovo polovina posmatranih zemalja nije ispunila zahtevane kriterijume, odnosno 69 zemalja od ukupno 141 je u ovim procesima ocenjeno nedovoljno transparentno, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

    Prema rečima Malog, ovo nije samo jedan u nizu finansijskih izveštaja bez daljih efekata, već su ovo i parametri na osnovu kojih investitori biraju u koje će zemlje ulagati.

    “Ovakvi izveštaju crtaju investicione mape kapitalu, a u 21. veku privući novac u svoju zemlju je najvažnija borba. Mi smo na dobrom putu i moramo održati nivo direktnih stranih investicija na visokom nivou kako bismo što bezbolnije prebrodili godine koje stižu”, rekao je Mali.

    On je zaključio da su za Srbiju od izuzetne važnosti ovakve povratne informacije kojima se potvrđuje da u svetu ne ostaje neprimećen naš napor i istinska posvećenost reformama koje privodimo kraju.

  • Vučić: “Nije bilo tenzija, razlike su velike; Zahvalan sam Milanoviću”

    Vučić: “Nije bilo tenzija, razlike su velike; Zahvalan sam Milanoviću”

    Nakon završenog samita Procesa Brdo–Brioni koji se održava na Brdu kod Kranja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti.

    Na pitanje da li je bilo tenzija, Vučić je rekao da nije.

    “Nije bilo tenzija, razlike nisu tenzije. Razgovori su tekli normalno, nije bilo nikakvih tenzija. Naš stav se razlikuje po pitanju Kosova od stava ostalih zemalja, izuzev srpskih predstavnika u BiH”, izjavio je Vučić.

    “Govorili smo i o 6 tačaka s naglaskom da EU pomogne ako može Zapadnom Balkanu u teškoj energetskoj situaciji u kojoj smo svi”, rekao je predsednik dodavši da je na čelu zemlje koja je na evropskom putu, ali u kojoj nikad nije bilo više protivljenja ulasku u EU, kojoj su inače puna usta međunarodnog prava kad je reč o Ukrajini, ali ne i Srbiji i situaciji sa Kosovom.

    “Osnovna je tačka reafirmacija ubrzanog evropskog puta celog regiona. Ono što je vizna liberalizacija celog regiona i davanje kandidatskog statusa BiH. Imali smo mnogo razlika, suprotnih stavova”, rekao je Vučić.

    “Svi mogu da polože cvet u Jasenovcu, samo ja ne. Meni su zabranili da položim jedan običan svet. Ali zahvalan sam predsedniku Milanoviću jer je danas podržao evropski put Srbije”, rekao je Vučić.

    “Da danas imate referendum u Srbiji za EU, naš narod bi rekao ne. Drugačiji je pristup u Evropi kada se govori o teritorijalnom integritetu Ukrajine i integritetu Srbije”, rekao je. “Kod nas je sekularnost na visokom nivou. Ne znam kako je kod vas u Hrvatskoj, ali kod nas je crkva odvojena od države. Oni mogu da donose odluke, ali država u to nije umešana. Ja znam da vi jedva čekate da dođem u Jasenovac da možete da me pitate šta god poželite”, kaže Vučić.

    O odnosima među liderima i atmosferi je ponovio da nije bilo nikakvih tenzija i da je atmosfera čak bila bolja nego prošle godine.

    “Ja sam se rukovao sa obojicom, postoje različiti stavovi, ali bila je normalna atmosfera… Bila je bolja atmosfera nego prošle godine, iako mi se čini da je situacija teža nego prošle godine”, rekao je.

    U deklaraciju nije ušao zahtev hrvatskog predsednika MIlanovića, izjavio je srpski predsednik. Kako je Vučić rekao, to bi i Srbija podržala. Međutim, Vučić je objasnio da se nisu saglasili Komšić i Džaferović i da zbog toga nije ušao taj zahtev.

    O odnosima Srbije i Slovenije
    “Odlični su nam odnosi, s obzirom na to da su oni priznali nezavisnost Kosova. Rekao sam im samo zašto nas oni pitaju oko sankcija Rusiji, zašto bi mi uvodili sankcije Rusiji koja nije priznala Kosovo, a Slovenija jeste. Osim toga, odlični su nam odnosi, svake godine napreduje rast”, objasnio je.

    Govorio je i o dijalogu Beograda i Prištine.

    “Niko ne želi novi sukob na Balkanu. Jedna stvar koji mnogi potcenjuju je ono što Putinu hoće da izmaknu stolicu, jer on kaže – ako ste vi mogli da napravite presedan, možemo i mi. Nije lako, ali hoćemo da sačuvamo mir i stabilnost”, kazao je predsednik Srbije.

    Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i predsednik Slovenije Borut Pahor dočekali su predsednika Vučića.

    Stigli su i članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović, Milorad Dodik i Željko Komšić. Odmah posle njih došao je i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

    Samitu prisustvuje i predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani.


    Inicijativa Proces Brdo–Brioni pokrenuta je 2010. godine kada su tadašnji slovenački premijer Borut Pahor i hrvatska prenikerka Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podstaknu ih na rešavanje bilateralnih pitanja i ubrzanje na evropskom putu.

    Od 2013. godine sastanci u Procesu Brdo–Brioni se održavaju svake godine, a skupu lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti, među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, te i predstavnici evropskih institucija.

    Pahor je 3. septembra boravio u Beogradu, gde je sa predsednikom Srbije razgovarao o Samitu i o “svim značajnim pitanjima za uspeh te konferencije za dva cilja koja su bila u prom planu u prethodnih 11 godina, a to su evropska perspektiva Zapadnog Balkana i drugo mir, stabilnost i razvoj regiona”.

    Predsednik Slovenije je tada rekao da smatra da postoji mogućnost se svi lideri u regionu slože i da se Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji još brže otvore vrata i da se završe pristupni pregovori i da postanu članice EU i da se ti pregovori ubrzaju.

    Pahor je naveo, kada je reč o Samitu Brdo–Brioni i situaciji u regionu, da su uslovi sada lošiji nego prošle godine kada su se sastali i dodao da se još prošle godine oslikavalo lošije raspoloženje.

  • Kremlj: Rusija će ostvariti ciljeve

    Kremlj: Rusija će ostvariti ciljeve

    Kremlj je saopštio da će “Rusija ostvariti ciljeve specijalne vojne operacije u Ukrajini”, prenosi Rojters.

    Ovo je rekao portparol Kremlja Dimitrij Peskov komentarišući situaciju na ratištu, gde su tokom vikenda zabeleženi značajni ukrajinski pomaci u oblasti Harkova.

    On je rekao da Kremlj ne planira da pregovara sa Ukrajinom. “

    Ne vidimo perspektive za razgovore, niti osnovu za njih”, rekao je Peskov.

  • Kadirov: “Vratili su se na liniju fronta; spremni”

    Kadirov: “Vratili su se na liniju fronta; spremni”

    Šef Čečenije Ramzan Kadirov najavio je povratak elitnih jedinica republike u zonu specijalne operacije u Ukrajini.

    “Posle oslobođenja Mariupolja, Severodonjecka, Lisičanska, Popasne i drugih gradova koje su okupirali ukrajinski fašisti, elitni borci su otišli ​​na odmor koji im je obezbedio Vrhovni komandant, a sada su se vratili na liniju fronta sa novom snagom”, napisao je na Telegramu.

    Prema njegovim rečima, jedinicom komanduje heroj Rusije, poslanik Državne dume Adam Delimhanov.

    Ranije je saopšteno da je u Čečeniji završeno formiranje tri bataljona od 560 boraca i specijalnog puka od 1,5 hiljada boraca. 3180 obučenih profesionalaca spremno je za izvršavanje svih borbenih zadataka.

  • Beba ostavljena na ulici u Sarajevu

    Beba ostavljena na ulici u Sarajevu

    Policijskoj upravi Novo Sarajevo prijavljeno je da je u naselju Vraca na ulici ostavljena beba.

    Na teren je upućena policija i ekipa Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kantona Sarajevo.

    Nakon izlaska na lica mjesta i prvog pregleda utvrđeno je da je dijete živo, a prevezeno je potom na Univerzitetski klinički centar u Sarajevu na daodatne pretrage.

    “Policija Kantona Sarajevo je oko 11 sati obaviještena da se u ulici Derviša Numića, područje općine Novo Sarajevo, na zelenoj površini nalazi ostavljeno novorođenče. O navedenom obaviješten Zavod za hitnu medicinsku pomoć Kantona Sarajevo čije ekipa je isto prevezla na Pedijatrijsku kliniku UKC Sarajevo, gdje je isto zadržano. O svemu je upoznat i dežurni tužilac Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo koji je ovlastio policijske službenike da na mjestu pronalaska novorođenčeta izvrše uviđaj”, saopšteno je iz Ministarstva Unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo.

    Policija radi na rasvjetljavanju i dokumentovanju svih okolnosti vezanih za ovaj događaj.

    O ovom slučaju obavješten će biti i Centar za socijalni rad Kantona Sarajevo.

  • Sprema li se “Evroprajd” i u Banjaluci?

    Sprema li se “Evroprajd” i u Banjaluci?

    Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, uz podršku partijske koleginice Jelene Trivić, koja je i kandidat za predsjednika Srpske na predstojećim izborima u BiH, sprema pisani zahtjev, odnosno molbu i prijedlog organizatorima održavanja “Evroprajda” u Beogradu da se “Evropska nedjelje ponosa” održi u ovom gradu, jer je Banjaluka, kako navode, otvoren evropski grad za sve i grad gdje se poštuju sva prava, pa i LGBT populacije, objavio je portal “Politički.rs”.

    Portal “Politički.rs” navodi da je “prema informacijama koje su dobili od pojedinaca bliskih trebinjskom pokretu Za pravdu i red, koji vodi narodni poslanik Nebojša Vukanović, Banjaluka spremna da bude domaćin Evroprajda“.

    “Naši izvori iz udruženja Za pravdu i red naveli su da je prijedlog Stanivukovića i Trivićeve usaglašen i sa pojedinim evropskim predstavnicima u Sarajevu, koji su podržali ovu inicijativu i uputili im pohvale za napore koje čine da bi i naše društvo prihvatilo LGBT osobe”, ističe se u tekstu i dodaje da “očekuju da svi građani i političari pruže podršku paradi na kojoj bi se, ukoliko do nje dođe, pojavili i neki evropski predstavnici u znak podrške”, te se nadaju da rukovodstvo Republike Srpske i policija neće praviti problem, prenijela je Srna.

    Pozivajući se na izvore u pokretu “Za pravdu i red”, u tekstu se navodi da “Stanivuković i Trivićeva smatraju da će organizacijom Evroprajda i u Banjaluci učiniti moralni preporod naroda i da će tako Banjaluka postati svijet“.

    Iako je ova manifestacija otkazana u Beogradu, podsjeća se u tekstu, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je u subotu rekao da će Ministarstvo unutrašnjih poslova odluku o održavanju Evroprajda, ipak, donijeti 96 časova prije planiranog održavanja skupa.

    Portal “Politički.rs” navodi da je Srpska pravoslavna crkva pozdravila odluku o otkazivanju “Evroprajda” u Beogradu, uz ocjenu da održavanje “parade” u službi LGBT ideologije ne bi bilo od koristi nikome, već bi izazvalo samo tenzije i nove podjele.

    “Da li će biti Evroprajda u Banjaluci, na prijedlog već pomenutih protagonista, koji, svojim navodnim svjetskim stavom žele očarati javnost, a u stvari predstavlja klasičan primjer narcizma, samozaljubljenosti i samodovoljnosti, ostaje da se vidi!?”, navodi se u tekstu koji je objavio portal “Politički.rs”.

  • Parlament Srpske u srijedu o Dodikovom zahtjevu i legalizaciji

    Kolegijum Narodne skupštine Republike Srpske zakazao je za srijedu u 12 časova 34. posebnu sjednicu Narodne skupštine na kojoj bi poslanici trebalo da se izjasne o izjavi srpskog člana Predsjedništva o proglašenju Odluke o davanju agremana ambasadoru Njemačke u BiH.

    Podsjećamo, srpski član Predsjedniptva Milorad Dodik nije podržao davanje agremana ambasadoru Njemačke, dok su druga dva člana glasala za.

    Dodik je zbog toga zatražio da se Narodna skupština izjasni o ovom pitanju, navodeći da je veoma štetna po vitalne interese Republike Srpske.

    Osim toga, Kolegijum je donio odluku da 35. posebna sjednica Narodne skupštine započne 15 minuta po okončanju 34. posebne sjednice.

    Za ovu sjednicu Vlada Republike Srpske predložila je tri tačke dnevnog reda i to:

    1. Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, po hitnom postupku
    2. Prijedlog zakona o izmjenama i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, po hitnom postupku
    3. Prijedlog zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju.
  • Njemačka mora da ispuni cilj NATO-a o vojnoj potrošnji od dva odsto BDP-a

    Njemačka mora da ispuni cilj NATO-a o vojnoj potrošnji od dva odsto BDP-a

    Njemačka mora da ispuni cilj NATO-a o vojnoj potrošnji od dva odsto BDP-a na duži rok čak i nakon što se potroši specijalni fond od 100 milijardi evra i prihvati ulogu vojnog vođstva koju je do sada izbjegavala, izjavila je ministar odbrane Kristin Lambreht.

    U uvodnom govoru u kojem je iznijela svoje političke ciljeve, ministar odbrane Kristin Lambreht je naglasila da će u budućnosti novac morati da dolazi iz povećanog budžeta za odbranu.

    “Ovaj novac nam je potreban bez ako i ali i potreban nam je na duge staze da napor koji ulažemo sa 100 milijardi ne bude uzaludan”, rekla je ona.

    Prema njenim riječima, mora se spriječiti situacija da NJemačka za nekoliko godina ne može sebi da priušti održavanje opreme koju sada kupuje”.

    “Veličina, geografski položaj i ekonomska snaga NJemačke daju nam vodeću ulogu, bez obzira da li nam se to sviđa ili ne – uključujući i u slučaju vojske”, dodala je Lambrehtova.

    Lambrehtova je, takođe, lobirala za ublažavanje strogih njemačkih vojnih izvoznih pravila kako bi se olakšali zajednički evropski odbrambeni projekti, inicijativa koja će sigurno iznervirati dijelove njene Socijaldemokratske partije, kao i Zelene koji takođe pripadaju Šolcovoj Vladi.

    U velikoj promjeni politike nakon višedecenijske vojne uzdržanosti koja je djelimično ukorijenjena u krvavoj istoriji NJemačke 20. vijeka, kancelar Olaf Šolc najavio je da će fond koji će povećati vojnu potrošnju Berlina premašiti dva odsto BDP-a.

    Novac je namijenjen vraćanju naoružanja i opreme Oružanih snaga NJemačke na standarde nakon decenija iscrpljivanja nakon završetka Hladnog rata.

    NATO saveznici su oštro kritikovali Berlin u prošlosti jer nije dostigao cilj od dva odsto, a nejasno je da li će Berlin zadržati svoju vojnu potrošnju iznad praga od dva odsto kada se fond potroši.

  • Milanović: Kolege iz BiH nisu prihvatile moj prijedlog, to je dokaz u kakvim okolnostima živimo

    Milanović: Kolege iz BiH nisu prihvatile moj prijedlog, to je dokaz u kakvim okolnostima živimo

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović je nakon sastanka u Sloveniji rekao da se odustalo od deklaracije koju su pripremali, ali da su doneseni zaključci – “što je u principu ista stvar”. Međutim, daljim obraćanjem postalo je jasno da stvar nije ista jer u zaključcima nije prihvaćen termin na kojem je insistirao.

    “Zaključci su najniži zajednički naznačnik oko kojeg smo se mogli dogovoriti, ali i dalje zajednički. Ja ću još reći da ću sa svoje strane učiniti sve moguće da se ova inicijativa nastavi”, rekao je on.

    Govoreći o sastanku istaknuo je kako je on bio dobra vježba dijaloga, pogotovo u ovim teškim okolnostima u kojima se nalazi svijet, Evropa i Zapadni Balkan.

    “To nije mala stvar. Zadovoljan sam onim što smo danas napravili”, rekao je.

    Milanović zatim govori kako je predložio da se u dokumentu pomene konsitutivnost naroda, ali da nije prihvaćeno.

    “Nama se to čini kao minimum standarda, ali kolege iz BiH to nisu dale, onda smo odlučili da na deklaraciju nećemo ni ići, ali smo na kraju našli nešto zajedničko”, rekao je.

    U dokumentu je konkretno trebalo stajati: “Legitimno predstavljanje konstitutivnih naroda na svim niovima vlasti u BiH ključno je za stabilnost države, kao i iskrena predanost svih političkih lidera procesu izbornih reformi u punoj saglasnosti s EU standardima”.

    “Samo doticanje tog pojma u smislu jednaka prava za sve konstitutivne narode nije prošlo. Nekima to naprosto smeta, uopšte spominjanje tog pojma smeta. Legitimno ili ne, to moramo znati. Sa sličnim problemom sam se suočio i na samitu NATO-a u Briselu kada sam se morao danima boriti i prijetiti blokadama zajedničkog komunikea prije nego što je ušao samo spomen dejtonskog paketa. To nam govori u kakvim okolnostima živimo da se moramo boriti za temeljna prava”, zaključio je Milanović nakon pitanja novinara da pojasni šta se desilo sa dijelom koji je izbačen.

  • Dodik: BiH mora da se riješi kolonijalnog statusa

    Dodik: BiH mora da se riješi kolonijalnog statusa

    Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH rekao je na sastanku lidera Brdo-Brioni da BiH mora da se riješi kolonijalnog statusa koji su uspostavili stranci.

    Dodik je na svom Twiter nalogu napisao da je na Brdu kod Kranja u Sloveniji jasno naglasio da BiH mora da se riješi kolonijalnog statusa te da to i EU integracije ne idu zajedno.