VRBAS Media

Autor: INFO

  • Stižu upozorenja – biće “velike recesije”

    Stižu upozorenja – biće “velike recesije”

    Nagli rast cijena energije oterao je u avgustu u stečaj nekoliko stotina kompanija u Njemačkoj, upozorio je ekonomski institut IWH.

    Takođe, banke očekuju znatno veći iznos nenaplativih kredita u idućoj godini.

    Zahtev za stečajem podnelo je u avgustu 718 kompanija, za četvrtinu više nego lane, a institut procenjuje da će ista stopa rasta biti zabeležena i u septembru, prenosi Večernji list.

    U oktobru bi se mogla popeti i na 33 odsto, ako se uporedi broj stečajeva sa istim razdobljem prošle godine, procenjuju u institutu.

    “Nakon dugog perioda malenih brojki o kompanijama u stečaju, trend se promenio”, izjavio je Stefen Miler iz IWH-a.

    Njemačko poslovno udruženje BDI upozorilo je na “veliku recesiju”.

    U istraživanju koje je sprovelo među 593 preduzeća, više od trećine njih navelo je da im zbog visokih cena energije preti propast. U februaru, kada je počeo rat u Ukrajini, takvu je ocenu iznelo njih 23 odsto.

    Anketa vodećih kreditnih institucija u avgustu je pokazala da će nenaplativi krediti u Nemačkoj iduće godine porasti na 37,6 milijardi evra, s ovogodišnjih 31,9 milijardi.

    Neki stručnjaci upozoravaju pak da iz brojki koje pokazuju rast broja stečajeva ne treba izvlačiti pogrešne zaključke. One sada možda izgledaju loše zato što su veštački smanjene u pandemiji 2020. i 2021, kada je vlada podupirala posrnule kompanije, tumače.

  • Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev hitno traži isporuku modernih tenkova, ali Zapad odugovlači, prenosi Politiko pozivajući se na izvore upoznate sa ovom temom.

    Isporuka tenkova bi pomogla ukrajinskim snagama da brže napreduju na severoistoku zemlje i povrate više teritorija.

    Tenkovi su se našli na vrhu liste želja Kijeva u trenutku kada Ukrajina postiže napredak u istočnom regionu Donbasa u okolnostima šokantnog ruskog kolapsa ovog meseca, navodi Politiko.

    Zahtev je ove nedelje dobio novu hitnost nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da će mobilisati dodatnih 300.000 vojnika za borbu u Ukrajini, što ovaj sukob vodi u novu eskalaciju.

    Moderniji američki tenkovi M-1 Abrams i oni nemačke proizvodnje Leopard, predstavljali bi snažan udarac koji bi mogao da pomogne ukrajinskim snagama da povrate i zadrže više teritorije, u poređenju sa starim tenkovima iz sovjetske ere kojima trenutno raspolažu, kažu stručnjaci i ukrajinski savetnici koji su govorili za Politiko.

    Ali najviši zvaničnici nacionalne bezbednosti u SAD i Nemačkoj oklevaju sa ovom isporukom, delom i zbog izazova u vezi sa obukom i logistikom, prema američkim zvaničnicima, ukrajinskim savetnicima i saradnicima Kongresa, navodi Politiko.

    M-1 Abrams su, na primer, potpuno drugačiji sistem od tenkova iz sovjetske ere koje Ukrajina trenutno koristi, i zahtevaju složenije održavanje i logističku podršku.

    „Prilično je velika prepreka da se u Ukrajini nađu ne samo tenkovi proizvedeni u SAD, već i delovi za njihovo održavanje. Ne želite da im date nešto što će se pokvariti i ostati bez goriva…“, rekao je jedan američki zvaničnik, koji je, kao i ostali, govorio za Politiko pod uslovom da mu se ne otkrije identitet.

    Za direktnu borbu, Leopard tenkovi bi mogli biti bolji izbor jer su slični onima koje Ukrajina već koristi i zahtevaju manje goriva od Abramsa, izjavio je zvaničnik.

    Međutim, Nemačka je u više navrata odbijala ukrajinski zahtev za tenkove, a ministarka odbrane Kristin Lambreht je nedavno rekla da se Berlin dogovorio sa partnerima u NATO-u da ne preduzimaju takvu akciju „jednostrano“.

    Ova debata o tenkovima je najnovije neslaganje oko naoružanja koje imaju Zapad i Ukrajina.

    Na svakom koraku, SAD su oklevale mesecima pre nego što su obezbedile određeno oružje ,prvo protivvazdušne rakete Stinger, a kasnije i artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti HIMARS ,zabrinute su da će to biti „crvena linija“ koja rizikuje da isprovocira Rusiju u novu eskalaciju, navodi Politiko.

  • Sijarto o sankcijama Rusiji

    Sijarto o sankcijama Rusiji

    Mađarska ne vidi razlog da se nastavi sa usvajanjem novog paketa sankcija Rusiji.

    To je izjavio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nakon razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, prenosi TASS.”Naš stav je kristalno jasan. Ne vidimo nikakav racionalan razlog da se ide na još jedan paket sankcija, posebno kada je reč o energetici. Energija je za nas jasna crvena linija. Nismo spremni da primoravamo mađarski narod da plaća cenu rata za koji apsolutno nije odgovoran“, rekao je mađarski ministar novinarima, prenosi TASS.

    “Naravno, ako bude predložen nacrt, mi ćemo učestvovati u raspravi, ali nećemo davati saglasnost ni na šta što je protiv našeg nacionalnog interesa”, dodao je mađarski ministar.

    Prema njegovom mišljenju, evropska privreda “kreće u recesiju“.

    “Mislim da je to potpuno protiv interesa Evrope i Evropljana“, naglasio je Sijarto.

    Ministri spoljnih poslova članica Evropske unije saglasili su se u sredu na neformalnom vanrednom sastanku u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN, da nastave sa novim sankcijama protiv Rusije i pružanjem pomoći Ukrajini, saopštio je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj, nekoliko sati nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju.

  • Referendum počeo jutros

    Referendum počeo jutros

    Glasanje na referendumu o pripajanju Rusiji počelo je jutros u regionima u Ukrajini koje kontroliše Rusija.

    Stanovnici narodnih republika Donjecka i Luganska, kao i teritorije Hersonske i Zaporoške oblasti u Ukrajini glasaće na referendumima o pristupanju Rusiji od danas pa do 27. septembra.

    Pitanje hitnog održavanja referenduma pokrenula su ranije ove nedelje veća DNR i LNR, prenosi TAS S.

    Datumi referenduma određeni su u utorak, a lokalni parlamenti su jednoglasno usvojili referendumske zakone, dok su izborne vlasti odobrile proceduru.

    U utorak su se inicijativi pridružili stanovnici regiona Zaporožje i Hersona, pošto su lokalne proruske javne organizacije podnele slične zahteve svojim vlastima.

    U video obraćanju u sredu ujutro, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će Rusija podržati odluku donetu tokom referenduma.

    Format plebiscita bio je tema najžešćih rasprava uoči glasanja, navodi TAS S.

    Zbog vremenskih ograničenja i tehničkih problema doneta je odluka da se koriste tradicionalni papirni listići i da se ne sprovodi digitalno glasanje.

    Lično glasanje će se odvijati isključivo 27. septembra, dok će se ostalim danima glasati po zajednicama i na način od vrata do vrata iz bezbednosnih razloga, navodi TAS S.

    Stanovnici samoproglašenih DNR i LNR izjašnjavaće se da li „podržavaju priključenje svojih republika Rusiji kao federalnom subjektu“.

    Stanovnici Zaporožja i Hersona će biti upitani da li su za „otcepljenje regiona od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i naknadno priključenje Rusiji kao federalnom subjektu“.

    U DNR i LNR, gde je sada ruski jedini službeni jezik, glasački listići će se štampati na ruskom jeziku.

    U Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti pitanje će biti postavljeno i na ukrajinskom i na ruskom jeziku.

    Zato što je trenutno u toku ukrajinska kontraofanziva, značajan broj stanovnika Donbasa, Zaporožja i Hersona je napustio svoje domove i oni će moći da glasaju van tih teritorija, uključujući i Rusiju, navodi TAS S.

    Centralna izborna komisija Hersona očekuje da će na glasanju učestvovati oko 750.000 ljudi.

    Zaporoška oblast ima oko 750.000 registrovanih birača.

    DPR je odštampao oko 1,5 miliona glasačkih listića za svoje stanovnike.

    Sva četiri regiona su izjavila da su posvećena maksimalnoj transparentnosti i legitimnosti, budući da su otvorena za praćenje od strane međunarodnih posmatrača.

    Predsednica Centralne izborne komisije LNR (CIK) Jelena Kravčenko saopštila je u sredu da CIK “prima i razmatra” prijave stranih posmatrača, iako nije navela njihove zemlje.

    CIK DNR saopštio je da očekuje strane posmatrače i obećao da će dati više informacija nakon njihove akreditacije.

    Predsednica izborne komisije Hersonske oblasti Marina Zaharova rekla je da su pozivi upućeni „velikom broju zemalja“.

    Ruski CIK je takođe obećao da će poslati svoje posmatrače da nadgledaju referendume.

    Državna duma (donji dom ruskog parlamenta) saopštila je da će članovi svih parlamentarnih frakcija dobiti pozive da učestvuju u praćenju glasanja.

    Kako se navodi, “zbog ukrajinskog granatiranja i subverzivnih dejstava”, proruske vlasti svih oblasti spremaju se da pojačaju mere bezbednosti tokom dana glasanja.

    NATO: Lažni referendumi u Ukrajini grubo kršenje Povelje UN
    NATO je osudio planove Rusije da održi referendume u okupiranim regionima Ukrajine i pozvao sve države da odbace, kako se kaže, “očigledne ruske pokušaje teritorijalnog osvajanja”.

    “Lažni referendumi u regionima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona u Ukrajini nemaju legitimitet i predstavljaju grubo kršenje Povelje UN”, navodi se u saopštenju Severnoatlantskog vojnog saveza.

    “Saveznici u NATO neće priznati njihovu nelegalnu i nelegitimnu aneksiju. Ove teritorije su Ukrajina”, kaže se u saopštenju.

  • Rekli ste “ako Srbi neće u NATO, neće se ići u NATO”

    Rekli ste “ako Srbi neće u NATO, neće se ići u NATO”

    Kandidat SDA za člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović večeras je u TV debati na Federalnoj televiziji odlučno tvrdio da nikada nije izjavio kako “BiH neće u NATO ako to ne žele Srbi i RS”.

    Kandidat ujedinjene opozicije za člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović u TV debati na FTV komentarisao je izjave Izetbegovića o tome da narodi odlučuju o tome hoće li BiH ići u NATO.

    Na to je reagovao je Izetbegović tvrdeći da to on nikada nije rekao: “Gdje sam to rekao?”, pitao je Izetbegović. Bećirović je iz fascikle izvadio isprintan tekst iz 2019. godine i pokazao mu, a na kojem se jasno vidi da Izetbegović to jeste rekao.

    – Nisam. Ne, ne, to je izvučen naslov. Ja to nisam rekao. Kazao sam da se ne možemo kretati u NATO ako oni neće – odlučno je tvrdio Izetbegović.

    Međutim, snimak iz 2019. godine, kako navodi Avaz, potvrđuje da Bećirović govori istinu, a da Izetbegović ne govori istinu. Novinarima je tada kandidat SDA rekao: “Kad su Srbi u pitanju i RS ako neće u NATO – neće se ići u NATO. To vam ja kažem u kameru ovdje”.

  • “Utrostručićemo broj poslanika” – održana tribina Ujedinjene Srpske u Nevesinju

    “Utrostručićemo broj poslanika” – održana tribina Ujedinjene Srpske u Nevesinju

    Predsjednik Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić rekao da je danas na tribini stranke u Nevesinju da očekuje da će u novom sazivu Narodne skupštine Republike Srpske utrostručiti broj poslanika.

    On je poručio da se Ujedinjena Srpska zalaže da se u malim opštinama podstakne ekonomski razvoj i zapošljavanje, a podržaće i sva zakonska rješenja koja bi unaprijedila dječiju zaštitu i prava majki.

    Stevandić je naglasio da je njegova stranka po trenutnom rejtingu treća partija u Republici Srpskoj.

    Kandidat Ujedinjene Srpske za Narodnu skupštinu Republike Srpske u Izbornoj jedinici devet Vladislav Šipovac smatra da će ta stranka u budućnosti biti važna politička karika u Nevesinju koja će se boriti za bolji život građana.

    “Lijepo je vidjeti nove puteve i vodovode u Nevesinju, a naš prioritet će biti nova radna mjesta za omladinu”, rekao je Šipovac.

    Stranački kandidati, aktivisti i simpatizeri Ujedinjene Srpske danas su izašli na trgove u 30 opština Srpske kako bi razmijenili mišljenja sa građanima.

  • Vučić: Za neke siguran da neće priznati KiM, u jednu nisam

    Vučić: Za neke siguran da neće priznati KiM, u jednu nisam

    Predsjednik Aleksandar Vučić izjavio je, na pitanje da li bi pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo, to mogle da učine pod pritiskom, da je u neke siguran da to neće učiniti, dok u jednu nije siguran.

    “U neke sam siguran da neće, u jednu nisam, ali ne želim da iznosim javnu sumnju, jer to nisu uradili. I dok to ne urade, naši su veliki prijatelji”, rekao je Vučić za Tanjug.

    Ukazao je da će tih pet zemalja Unije biti pod ogromnim pritiskom da priznaju Kosovo, kao i Vijenatnam, Kenija i druge, ali da će se Srbija boriti za svoje interese.

    Dobio je, kaže, poziv za susret sa kenijskim predsjednikom, dok se mora raditi na tom pitanju sa Vijetnamom, uz podsjećanje da je juče u ruke dobio notu, na španskom ili portugalskom, i engleskom jeziku, o povlačenju priznanja Kosova.

    “Mi ćemo da nastavimo da radimo svoj posao. A, i on će da nastave da rade njihov posao, tu mislim na kolektivni zapad, a pre svega na zemlje Kvinte”, rekao je Vučić.

    Ali, poručio je da jednu stvar oni nikada neće moći – da nam objasne moralne i pravne razloge za agresiju na našu zemlju i za pokušaj ili otimanje komada srpske teritorije.

    “To je nešto što neće moći da nam objasne, osim korišćenja floskula – moraćete u budućnosti da brinete za svoju decu… To jeste u redu, i to je neki argument, ali nikada neće moći da opravda ono što je učinjeno, a tada nam je 82 dece ubijeno”, rekao je Vučić.

    Ponovio je da osam “odpriznavanja” drži u sefu, ali da ne može da otkrije o kojim zemljama je riječ.

    “Neću da otkrivam dok ih ne budu primili u neku od ogranizacija, a onda će dobiti svih osam u lice”, poručio je predsjednik Srbije.

  • Đukanović: Crnoj Gori je potrebna odgovorna Vlada, a ne ringe ringe raja politika

    Đukanović: Crnoj Gori je potrebna odgovorna Vlada, a ne ringe ringe raja politika

    Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović saopštio je danas da neće da prejudicira šta će uraditi ako Skupština Crne Gore ne skrati mandat 30. septembra, ali navodi da će njegov potez biti u skladu sa Ustavom.

    “Crnoj Gori je potrebna odgovorna Vlada, a ne ringe ringe raja politika”, kazao je Đukanović novinarima u Budvi na konferenciji Američko-jadranske povelje (A5), prenose Vijesti.

    Upitan da li zbog toga što nema kompletnog Ustavnog suda ne mogu biti održani lokalni izbori, Đukanović je kazao da će lokalni biti održani 23. oktobra.

    Podsjećamo, Đukanović je 20. septembra uputio predsjednici Skupštine Danijeli Đurović prijedlog za skraćenje mandata 27. saziva Skupštine Crne Gore. On je tada poručio da nije mogao da da mandat za sastav nove Vlade lideru Demosa, Miodragu Lekiću.

  • Srbi najveći gubitnici popisa u Hrvatskoj

    Katolička crkva i srpska nacionalna manjina u Vukovaru mogu se smatrati najvećim gubitnicima lani sprovedenog Popisa stanovništva u Hrvatskoj.

    Prema upravo objavljenom novom setu rezultata Popisa, broj katolika u posljednjih deset godina pao je s 3.697 na 3.057 miliona. Dok se tokom Popisa stanovništva 2011. godine katolicima deklarisalo čak 86.28 odsto građana, u novom Popisu ima ih bitno manje, tek 78.97 odsto.

    Pao je i broj pravoslavnih vjernika s 4.44 na 3.32 odsto, dok je značajno porastao broj agnostika i skeptika, te ateista. Agnostika i skeptika sada je 64.961 – dvostruko više nego 2011. godine, dok se ateistima sada deklariše 182.188 građana, odnosno 4.71 odsto ukupnog stanovništva.

    Dok je dio Hrvata u ukupnom stanovništvu u zadnjih deset godina porastao s 90.42 na 91.63 odsto, broj građana koji su se prilikom lanjskog Popisa stanovništva deklarisali kao Srbi pao je za čak 33 odsto – sa 186.633 na 123.892. Odnosno, dok je 2011. godine 4.36 odsto građana RH deklarisalo svoju srpsku nacionalnost, lani je to učinilo njih 3.2 odsto.

    U Vukovaru je broj Srba pao ispod 30 odsto. Dok je 2011. u tom gradu živjelo 34.87 odsto Srba, novim popisom utvrđeno je da ih sada u Vukovaru živi 29.73 odsto.

    Taj podatak imaće i političke represije jer Ustavni zakon pravo na službenu upotrebu njihovog jezika i pisma garantuje samo pripadnicima nacionalnih manjina koji u opštinama i gradovima u kojima žive čine najmanje jednu trećinu ukupnog broja stanovnika.

    Prema Popisu 2021., Hrvatska ima 3.871.833 stanovnika, od čega 1.865.129 muškaraca (48.17%) i 2.006.704 žena (51.83%). U odnosu na Popis 2011. godinu, broj stanovnika smanjio se za 413.056 osoba ili 9.64 odsto.

  • Vučić: Važno da čuvamo poziciju nezavisnosti i dobrih odnosa

    Vučić: Važno da čuvamo poziciju nezavisnosti i dobrih odnosa

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ocijenio je da je danas u Njujorku da je imao mnogo bilateralnih razgovora, među kojima i sastanak sa šefom kineske diplomatije Vang Jiem sa kojim je razgovarao o odnosima Srbije i Kine.

    Vučić je istakao istakao da je važno za Srbija čuva svoju poziciju nezavisnosti, i dobre odnose sa Kinom.

    Ukazao je da je i u razgovoru sa američkim partnerima rekao šta misli o dolasku Kineza u Smederevo i Bor, te naglasio da uvijek govori isto, što je prenio i Vangu.

    “Najbolje je kada vodite takvu politkku. Vodili smo dobar i srdačan razgovor. Važno je da čuvamo našu poziciju nezavisnosti, samostalnosi dobre odnose sa Kinom”, objasnio je on u vezi sastanka sa Vangom.

    Na pitanje da li je sa predsjednikom Irana Ebrahimom Raisijem razgovarao o situaciji u toj zemlji, kazao da se bavio poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije i saradnje u međunarodnim organizacijama.

    “Mi se ne bavimo unutrašnjim stvarima u drugim zemljama. Nas interesuje šta se dešava u međunarodnoj areni, i kako da se borimo za Kosovo”, objasnio je on.

    Najavio je da će još imati sastanke sa najvišim predstavnicima Gvineje Bisao, Nigerom, Konga, kao i više drugih zemalja.

    Ukazao je da večeras ima sastanak sa Berge Brendeom iz Svjetskog ekonomskog foruma i da će na tom skupu biti ministar spoljnih poslova Ukrajine, Saudijske Arabije, i mnogi drugi lideri, njih 15.

    “Još mnogo kontakata i posla. Tek sutra završavamo posetu i nazad za Beograd”.