VRBAS Media

Autor: INFO

  • Evo šta sve Rusija ekonomski dobija s pripojenim regionima

    Evo šta sve Rusija ekonomski dobija s pripojenim regionima

    Ruski RT objavio je analizu troškova, kao i koristi koje Rusiji donosi pripajanje Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti.

    Građani koji žive na pomenutim teritorijama su velikom većinom glasali za pridruživanje Rusiji na referendumima održanim u septembru, navodi portal.

    Ekonomisti kažu da će obnova tih teritorija razorenih u sukobima zahtevati ogromna ulaganja, ali napominju da bi povrat mogao biti još veći.

    Ukupna površina Donbasa, Hersona i Zaporožja je skoro 109.000 kvadratnih kilometara ili više od 15 posto ukupne površine Ukrajine. Više od osam miliona ljudi živi na teritorijama, koje raspolažu sa više od 5,6 miliona hektara obradive zemlje. Moskva tek treba da odredi buduće granice Hersona i Zaporožja, pošto neke njihove delove još uvek kontrolišu ukrajinske trupe, dodaje portal.

    Donbas, s ekonomijom zasnovanom na uglju, bio je industrijsko srce Ukrajine. Donjecka Narodna Republika (DNR) učestvoval je sa 20 posto u ukrajinskoj industrijskoj proizvodnji do 2014, predočava se u analizi.

    U tom regionu, bogatom mineralima, nalazi se četvrto najveće polje uglja u Evropi, čije se rezerve procenjuju na preko 10 milijardi tona. Do februara 2022, u Donbasu je radilo 115 rudnika uglja koji su proizvodili oko 70 miliona tona te sirovine godišnje. Na teritoriji Donjecke oblasti nalazi se i osam elektrana.

    Luganska Narodna Republika (LNR) je, navodi se dalje, važno transportno čvorište i poznata je po metalurgiji, mašinskoj i poljoprivrednoj industriji. Takođe ima hemijske i farmaceutske fabrike i nekoliko rudnika uglja. Preko njene teritorije prolazi niz značajnih tranzitnih autoputeva, a tamošnje vlasti kažu da je njen poljoprivredni potencijal veliki, pri čemu je u fokusu proizvodnja žitarica.

    Zaporoška oblast je, ističe RT, centar snabdevanja energijom, sa svoja tri moćna proizvođača elektične energije – nuklearkom Zaporožje, najvećim nuklearnim postrojenjem u Evropi, s hidroelektranom Dnjepar i vetroparkom Botijevo.

    Zaporožje je 2019-2020. proizvodilo oko 40 milijardi kWh električne energije godišnje, što je otprilike 25 do 27 odsto celokupnog energetskog sektora u Ukrajini. Taj region raspolaže brojnim velikim industrijskim i mašinskim pogonima, među kojima je i Fabriku automobila Zaporožje (ZAZ) s proizvodnjom od 150.000 vozila godišnje.

    Reka Dnjepar, akumulacija Kahovka i Azovsko more igraju značajnu ulogu u privredi Zaporožja, koja takođe ima veliki potencijal za industrijski uzgoj ribe.

    Hersonska oblast je specijalizovana za brodogradnju i poznata je po svojim odmaralištima i poljoprivredi. Ona ima najveću površinu obradivog zemljišta od skoro 20.000 kvadratnih kilometara. U tom regionu proizvode se žitarice, suncokret i povrće. Plodna zemlja omogućava dve, a ponekad i tri žetve u sezoni.

    Druge njene tradicionalne industrije su stočarstvo i vinarstvo. Planira se razvoj odmarališta i turističkog klastera na toj teritoriji, koja ima izlaz i na Azovsko i na Crno more.

    Rusija je, piše RT, pridruživanjem ovih oblasti dobila zemljište sa neverovatnim poljoprivrednim i industrijskim potencijalom, ali sa vrlo urušenom infrastrukturom. Primarni interes vlade je, kako dodaje, da integriše te teritorije i pomogne im da prevaziđu jaz u ekonomskom razvoju i da se oporave od razaranja koje je naneo sukob. U početku će Moskva finansirati budžete ova četiri regiona, a u budućnosti, kako se integracija bude produbljivala i ekonomija ponovo pokrenula, obim transfera iz saveznog budžeta će se smanjivati, kažu stručnjaci.

    Postavljajući pitanje kako bi Donbas, Zaporožje i Herson mogli da doprinesu ruskoj ekonomiji, RT u prvi plan ističe njihov izuzetno povoljan geografski položaj koji pruža ogromne mogućnosti zbog prisustva luka i pomorskih puteva sa jugom Rusije.

    Pristup ključnoj luci Mariupolj u Azovskom moru znači potencijalno povećanje isporuka uglja i druge robe Africi i zemljama Južne Azije. Ovi regioni mogu, smatra RT, mogu da doprinesu obezbeđivanju nacionalnog prehrambenog suvereniteta i povećanju izvoza hrane u „prijateljske“ države. Eksperti procenjuju da bi potencijalni doprinos ruskoj ekonomiji mogao da vredi bilione rubalja, pa i više, zaključuje se u tekstu ruskog portala.

  • Novi rezultati za Parlamentarnu skupštinu BiH

    Prema nešto više od 86,65 odsto obrađenih glasova za Parlamentarnu skupštinu BiH iz Republike Srpske najviše glasova (31.127) osvojio je Radovan Višković, aktuelni premijer Srpske.

    Višković je bio nosilac liste SNSD za Parlamentarnu skupštinu BiH iz Izborne jedinice dva, a sljedeći njegov stranački kolega koji je osvoji veliki broj glasova je Zoran Tegeltija (29.687), aktuelni predsjedavajući Savjeta ministara BiH.

    Potom slijedi Nebojša Radmanović, predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, koji se dobio 28.913 glasa.

    Nakon SNSD-a, najveću podršku birača za Parlamentarnu skupštinu BiH iz Republike Srpske, imao je SDS, i to 97.210.

    Iz SDS-a je najviše glasova dobio aktuelni poslanik u Narodnoj skupštini RS, Darko Babalj, i to 19.750 glasova, slijedi Miladin Stanić, šef Kluba poslanika ove partije u NS RS, sa 16.418 glasova, te Mladen Bosić (delegat u Domu naroda BiH), kojem je podršku dalo 16.394 birača.

    PDP je u Republici Srpskoj za Parlamentarnu skupštinu BiH osvojio 60.891 glasova, a najveću podršku birača iz ove partije dobio je Branislav Borenović, predsjednik ove partije sa 26.863 glasa.

    Slijedi lista Nebojše Vukanovića “Za pravdu i red”, koja je osvojila 27.938 glasa, a predvodi je Aleksandar Maletić sa osvojena 3.530 glasova.

    DEMOS je dobio 26.951 glas za PS BiH, a najviše iz ove partije je osvojio Čedomir Stojanović, 11.062 glasa.

    Ujedinjena Srpska osvojila je 21.162 glasova, zatim Socijalistička partija 19.572 i DNS 18.468 glasova.

    U FBiH SDA vodi sa 25 odsto, slijedi Hrvatska koalicija, ispred DF-a
    U Federaciji BiH kandidati SDA za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH osvojili su na opštim izborima najviše glasova 185.299 ili 25,08 odsto, saopštila je danas Centralna izborna komisija BiH nakon obrađenih 2.639 birališta ili 79,54 odsto biračkih mjesta u FBiH.

    Slijede HDZ BiH, HSS, HSP BiH, HKDU, HSPHB i HRAST sa osvojenih 118.040 glasova ili 15,98 odsto, SDP BiH sa osvojenih 97.111 glasova ili 13.14 odsto, te Željko Komšić – za građansku državu – DF/GS 73.409 ili 9,93 odsto.

    “Narod i pravda” osvojili su 60.278 glasova ili 8,16 odsto, a “Naša stranka” 35.301 ili 4,48 odsto glasova.

    Prema podacima CIK-a BiH, ostalo je neobrađenih 679 biračkih mjesta ili 20,46 odsto.

    Važećih listića je bilo 738.901 ili 91,2 odsto, nevažećih praznih listića 42.955 ili 5,30 odsto i nevažećih listića po drugim kriterijumima 28.330 ili 3,5 odsto listića, podaci su CIK-a dana poslije 16.00 časova.

  • Amerikanci sankcionisali premijera FBiH Fadila Novalića

    Amerikanci sankcionisali premijera FBiH Fadila Novalića

    Premijer Federacije Bosne i Hercegovine Fadil Novalić stavljen je na američku crnu listu zbog, kako navode, potkopavanja demokratskih procesa.Usvojstvu premijera FBiH Fadil Novalić zloupotrijebio je podatke o penzionerima u korist vlastite političke stranke, a protivno zakonima BiH. Novalić je u sedmici prije izbora 2018. koristio podatke o penzionerima do kojih je došao preko svoje službene pozicije kako bi poslao pisma u kojima je naveo svoja postignuća i obećao povećanje penzija u zemlji u kojoj pitanje penzija ima jaku političku važnost. Ovaj postupak predstavlja kršenje zakona BiH i odražava širi, javno objavljeni obrazac korištenja njegovog položaja političkog uticaja za ličnu ili stranačku korist, potkopavajući demokratske procese ili institucije u BiH navedeno je iz Ministarstva finansija SAD.

    Na crnoj listi našla se i firma Integral Inžinjering a.d. Laktaši koja se povezuje sa Slobodanom Stankovićem, biznismenu bliskom Miloradu Dodiku, lideru SNSD, piše N1info.

    Više informacija očekuje se uskoro.

  • Plenković: Izbor Komšića nezdrava poruka

    Plenković: Izbor Komšića nezdrava poruka

    Andrej Plenković, premijer Hrvatske, komentarisao je izbore u BiH, te je čestitao Borjani Krišto, kandidatkinji HDZ-a i drugih stranaka okupljenih u HNS-u za hrvatskog člana Predsjedištva BiH.

    “Ona je u Livnu u srijedu bila pobjednica kada je riječ o izborima hrvatskog člana Predsjedništva. Riječ je o glasačima iz reda hrvatskog naroda, tu nema dilema. Došlo je ponovno do preglasavanja gdje su iskoristili prigodu građani BiH, mahom pripadnici bošnjačkog naroda, koji su iskoristili biračko pravo i glasali za (Željka) Komšića. Smatramo da je to loše. To je jako nezdrava poruka za odnose između konstitutivnih naroda”, kazao je Plenković.

    “To se dogodilo četvrti put od 2006, što znači da u razdoblju od 20 godina 16 godina imamo hrvatskog člana Predsjedništva kojeg nisu izabrali Hrvati u BiH. Nema plastičnijeg načina da opišem koliko je to loše i nepravedno”, dodao je on.

    Pozdravio je odluku visokog predstavnika u BiH kojeg RS ne priznaje Kristijana Šmita.

    “Donio je ono što se u ovim okolnostima maksimalno moglo, ja mislim da je to dobro”, rekao je Plenković i dodao da se dalji razgovori o promjenama Izbornog zakona tek moraju voditi.

    “Hrvati su ovime dobili, a Šmit želi da zemlja funkcionira. Ovime se sve aktere potiče da konstruktivno traže rješenje, a ne da se blokira”, rekao je hrvatski premijer.

    Upitan je o činjenici da je Komšić ponovno postao hrvatski član Predsjedništva iako je u zapadnoj Hercegovini dobio samo 150 glasova.

    “On (Šmit) to nije mogao mijenjati, mijenjao je ono što je mogao”, rekao je Plenković.

  • SNSD vodi za Narodnu skupštinu RS, ovo su rezultati ostalih stranaka

    SNSD vodi za Narodnu skupštinu RS, ovo su rezultati ostalih stranaka

    Prema podacima Centralne izborne komisije BiH na osnovu 84,01 odsto obrađenih biračkih mjesta za Narodnu skupštinu Republike Srpske ubjedljivo najviše glasova osvojio je SNSD, i to 183.532 ili 35,20 odsto.

    Najviše glasova u SNSD-u je osvojio Vlado Đajić, nosilac liste ove partije u Izbornoj jedinici tri, i to 20.724 glasa, a zatim slijedi Miroslav Bojić, nosilac liste u Izbornoj jedinici dva sa 12.380, te Vojin Mitrović, nosilac liste u Izbornoj jedinici šest koji ima podršku 11.211 birača, te dalje slijede Mladen Ilić, Zoran Stevanović, Luka Petrović, Danijel Jošić, Ljubiša Ćosić i tako dalje.

    Kako se navodi u ovim podacima, SDS je osvojila 80.317 glasova ili 15,40 odsto, dok je za PDP glasalo 50.995 birača ili 9,78 odsto.

    Najviše glasova NSRS ispred SDS-a je osvojio Ljubiša Petrović, nosilac liste ove partije u izbornoj jedinici šest sa 10.623 glasa, Želimir Nešković, 6.623, Marinko Božović 5.455, te Milan Radović sa 4.997 glasova.

    Ispred PDP-a ubjedljivo najviše glasova je dobio gradonačelnik Banjaluke i nosilac liste u Izbornoj jedinici tri Draško Stanivuković koji je osvojio 19.239 glasova, zatim slijedi Nebojša Drinić sa 6.109, Bojan Kresojević 3.619, Mirna Savić Banjac 3.356, Milko Grmuša 3.240 i tako dalje.

    Dalje slijedi Socijalistička partija Petar Đokić-NDP-SNP čija lista je osvojila 31.143 glasa ili 5,97 odsto. Najviše je osvojio lider ove stranke Petar Đokić, i to 3.783 glasa, Srđan Todorović 2.617, te Petko Rankić 2.190 glasa.

    DEMOS je dobio povjerenje 30.641 birača ili 5,88 odsto, a najviše je dobio Aco Stanišić, 5.736 glasova, Milan Dakić je dobio podršku 5.225 birača, a Siniša Mijatović 4.224 glasa. Lider ove partije Nedeljko Čubrilović osvojio je 2.556 glasova.

    Ujedinjena Srpska je dobila podršku 28.055 birača ili 5,38 odsto, a najviše je osvojio Kostadin Vasić, i to 3.516.

    Lista Nebojše Vukanovića “Za pravdu i red” osvojila je 26.189 glasova ili 5,02 odsto, a Vukanović je zadobio povjerenje 4.464 glasa.

    Prema ovim rezultatima, DNS je sakupio 24.314 glasova ili 4,66 odsto, a Pokret za državu 22.084, ili 4,24 odsto. Najviše iz ove partije je dobio Milenko Zupur sa 2.044.

    Pokret za državu je osvojio 22.084 glasa, a najviše je dobio Ramiz Salkić sa 3.542 glasa.

    NPS-DARKO BANjAC-PUS-PRVA SDS je na osnovu 84,01 odsto imala

    18.085 glasova ili 3,47 odsto, a najviše je dobio Banjac, i imao podršku 4.358 birača.

    SPS Gorana Selaka osvoijla je 16.081 ili 3,08 odsto, a najviše je dobio Dragutin Škrebić sa 2.189 glasova.

  • Vučić iz Budimpešte poslao ozbiljno upozorenje, strah od predstojeće zime raste

    Vučić iz Budimpešte poslao ozbiljno upozorenje, strah od predstojeće zime raste

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Budimpešti, gdje se ranije danas sastao sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, da je na trilateralnom sastanku dogovoreno kako će i na koji način tri zemlje da se izbore sa migracijama.

    Mnogo tehničkih detalja treba da se razradi, i to će naredne tri nedjelje naši timovi da rade. Takođe smo pričali i o drugim važnim pitanjima, iščekujući narastajući volumen sukoba u Ukrajini. Vjerujem da ćemo biti pod još većim ekonomskim i energetskim pritiskom. Ali, mi moramo da radimo, kukanje nas neće spasiti – rekao je Vučić novinarima u Budimpešti.

    Vučić kaže da će se u četvrtak u Pragu sresti sa Ursulom fon der Lajen, i da će tema razgovora biti predstojeća zima.

    – Danas smo pričali o bezbroj važnih tema, bili su tu i Peter Sijarto i Siniša Mali. Mnogo je važno da se govori i o finansijama, da vidimo kako da riješimo probleme u budućnosti. Kad jedna Mađarska ima osnovnu kamatnu stopu od 13 odsto, sve vam je jasno. Mi moramo da čuvamo svoju stabilnost. Ljudi za sada nemaju preveliki razlog za brigu, ali mnogo teža vremena tek dolaze – istakao je predsjednik.

    On je rekao da sve ono što smo stekli i zaradili, možemo izgubiti za šest mjeseci zbog neodgovornosti lidera u svijetu.

    – Ključna borba biće da vidimo šta je to što možemo. Kako da sačuvamo nisku cijenu struje i gasa, ne samo za domaćinstva već i za kompanije. Kako da oni ne izgube svoje mjesto u proizvodnom lancu. Tu najjači opstaju, mali igrači nemaju šanse. Uskoro će u regionu doći do zatvaranja šoping molova, ne isplati se ljudima više da plaćaju rentu – kaže Vučić.

    Predsjednik kaže da nam je do 31. marta ostalo nešto više od šest mjeseci, i da je sada potrebno donijeti odluku o početku grijne sezone.

    Odgovarajući na pitanja novinara, predsjednik Vučić je rekao da su danas tema razgovora bile važne investicije koje treba da obuhvate cijeli Balkan.

    – Vi znate da mi dobijamo naftu preko Hrvatske. I vi znate da tu nije bilo problema, i pored često teških odnosa sa Zagrebom. Problem je u novembru, kada više ne budemo mogli da uvozimo ruski gas. Moraćemo samo Kirkuk. I Maduro je nudio naftu, ali ovdje kod nas će reći, ne treba nam ovaj kvalitet nafte, već onaj, i tako dalje… Svi ćemo 31. marta analizirati ko je šta izgubio, ali će glavno pitanje biti ko će preživjeti sljedeću jesen i zimu. Zapamtite to – rekao je on.

    Vučić dodaje da će mali i slabi propasti već do marta, a da će oni malo jači dočekati sljedeću zimu.

    – Oni koji misle da će brzo savladati i poraziti Rusiju se varaju, kao što ne vjerujem da će Rusi brzo savladati Ukrajinu, koja ima široku podršku NATO. Dakle, pričali smo o važnim stvarima, i u tim projektima će učestvovati više zemalja. Mi smo pričali, recimo, o uvezivanju energetskih sistema naših zemalja. Spremni smo da platimo da bismo mogli da računamo na dio električne energije iz NE Pakš 1 i Pakš 2 – otkrio je predsjednik.

    On je rekao da je ovo najelegantnije rješenje, ali da će razmišljati i o radu sa malim modularnim nuklearnim elektranama, piše Blic.

  • Vučić jasno odgovorio ambasadoru Ukrajine: “Tražim da mi se objasni”

    Vučić jasno odgovorio ambasadoru Ukrajine: “Tražim da mi se objasni”

    Predsednik Srbije Aleksnadar Vučić je rekao da ako strane diplomate misle da je vreme da bahato vrše pritisak na našu zemlju izabrali su pogrešan trenutak.

    “Mi to nećemo da dozvolimo ni onima koji su mnogo jači. Mi protiv Ukrajine nismo ništa loše uradili, nismo priznali cepanje delova Ukrajine, ni referendume koje su Rusi sproveli. A ne mogu da se setim da su se 1999. godine pretrgli u pomoći i da su prekidali letove od Kijeva do Rima ili drugih zemalja koje su vršile agresiju na Jugoslaviju. Ja nemam problem sa time, za razliku od onih koji se plaše. Naša situacija je toliko čista, formalno i materijalno pravno, ni oni ni bilo ko drugi ne mogu da vrše pritisak na nas. A ja razumem njihovu poziciju, oni ne mogu da poistovete NATO, Ameriku i Englesku, koji ih brane, sa onima koji su napali njihovu zemlju”, kazao je Vučić.

    On je rekao da Srbija poštuje Povelju UN, i da zato poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.

    Predsednik je konstatovao da može da se nađe bezbroj tumačenja, ali činjenice ne mogu da se obrišu.

    “Tražim da mi se objasni u skladu sa kojim međunarodno pravnim aktom je izvršena agresija na SR Jugoslaviju, u skladu sa kojom odlukom SB UN, i u skladu sa čijom odlukom imate pravo da ne priznajete Rezoluciju 1244, koju mi poštujemo. Kao što poštujemo i Povelju UN, i samim tim teritorijalni integritet Ukrajine”, zaključio je predsednik.

    Podsećamo, ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač izjavio je danas da je veoma teško pitanje za Ukrajinu da li razume odluku Srbije da ne uvodi sankcije Rusiji.

  • “Rusija je velika sila”

    “Rusija je velika sila”

    Rusija je velika sila koju ne treba ignorisati, dijalog sa njom se nastavlja, izjavila je premijerka Francuske Elizabet Born.

    “Rusija ostaje velika sila koja neće sutra prestati da bude naš komšija i mi je ne možemo ignorisati. Budućnost će se rešavati za pregovaračkim stolom, a ne na bojnom polju. Zato je predsednik Republike odabrao da nastavi dijalog sa predsednikom Rusije”, rekla je Elizabet Born na zasedanju u Narodnoj skupštini koje je bilo posvećeno situaciji u Ukrajini.

    Ranije je predsednik Francuske Emanuel Makron naveo da je Francuska dužna da uradi sve kako bi se Ukrajina i Rusija vratile pregovaračkom stolu, čim obe strane budu spremne za to. On je dodao da je dijalog sa Rusijom, koji se sprovodi sa uvažavanjem, efikasan i omogućava da se dođe do rezultata.

  • Peskov: “Pažljivo pratimo odluku Ukrajine”

    Peskov: “Pažljivo pratimo odluku Ukrajine”

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Moskva pažljivo prati situaciju oko nastojanja Ukrajine da se pridruži NATO-u.

    Kako prenosi ruska novinska agencija TASS, Peskov je rekao da je želja Ukrajine da se pridruži alijansi jedan od razloga za rusku specijalnu vojnu operaciju.

    “Veoma pažljivo pratimo ovu odluku. I sećamo se da je NATO smer Ukrajine i potvrda budućeg članstva Ukrajine u NATO bio jedan od razloga za specijalnu vojnu operaciju”, rekao je Peskov, piše TASS.

    “Članice NATO-a pokazale su različite reakcije na želju Ukrajine”

    Peskov je rekao novinarima i da su zemlje NATO-a pokazale različite reakcije na želju Ukrajine.

    “Postoje zemlje koje podržavaju ovu opciju ubrzanog pristupa, ima zemalja koje ne. U svakom slučaju, sve se pozivaju na pravilo konsenzusa”, prokomentarisao je situaciju Peskov.

    Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je prošlog petka potpisao zahtev za ubrzani ulazak Ukrajine u NATO. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nije odgovorio na direktno pitanje novinara da li je alijansa spremna da razmotri takvu aplikaciju.

  • “Pokušali su da se probiju… nije dugo trajalo”

    “Pokušali su da se probiju… nije dugo trajalo”

    Ruske trupe uništile su dva bataljona Oružanih snaga Ukrajine koja su se probila kod Dudčana sa namerom da zauzmu Novu Kahovku i Kahovsku hidroelektranu.

    To je izjavio za emisiju “Solovjov uživo” šef administracije Hersonske oblasti Vladimir Saljdo.”Sa severa su uspeli da se probiju na teritoriju oblasti. Tamo se nalazi naselje Dudčani. Krenuli su na Dudčane, da bi kasnije nizvodno išli do Kahovske hidroelektrane…. Proboj nije dugo trajao, kada je avijacija počela da radi i ispostavilo se da je uništeno mnogo ukrajinskih oklopnih vozila, kao i ljudstva… Poražena su praktično dva bataljona koja su dolazila iz pravca Dudčana. Oni su hteli da dođu do Kahovske hidroelektrane”, objasnio je on.