U školskoj 2022/2023. godini u Republici Srpskoj predviđen je upis 10.041 učenika u prvi razred srednjih škola, u 445 odjeljenja.
Konkursom su planirana dva upisna roka, i to od danas do 24. juna i od 4. do 15. jula.
Za učenike koji imaju 60 i više bodova prijem dokumenata za upis u prvi razred srednje škole počinje u ponedjeljak 13. juna, dok ostali učenici koji imaju ispod 60 bodova dokumenta mogu predati 20. juna.
Francuski predsednik Emanuel Makron u opasnosti je da izgubi apsolutnu većinu u parlamentu.
Dosadašnji rezultati izbora pokazuju da levičarska koalicija predvođena Žan-Lik Melanšonom ima blagu prednost po broju osvojenih glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora.
Makronov centristički savez “Zajedno” i Melanšonova novoformirana levičarska koalicija “Nupes” skoro su izjednačeni, odnosno imaju između 25 i 26 odsto glasova, preneo je sinoć Bi-Bi-Si pozivajući se na navode francuske televizije.
Melanšon je, pola sata nakon što su objavljene prve projekcije, objavio da njegova koalicija vodi.
“Istina na kraju prvog kruga glasanja je da je predsednička partija pobeđena i poražena”, rekao je Melanšon.
Prema poslednjim procenama rezultata prvog kruga parlamentarnih izbora koje je objavila TV BFM, Melanšonov “Nupes” je osvojio 26,2 odsto, Makronov “Zajedno” ima 25,9 odsto, a kranje desničarskom Nacionalnom okupljanju Marin Le Pen pripalo je 18,8 odsto glasova, dok su republikanci osvojili 11,4 odsto.
Prema navodima televizije TF1, i levica i Makronov savez osvojili su 25,9 odsto glasova.
Procene konsultantske firme Elabe pokazuju da će “Zajedno” imati između 260 i 300 mesta u parlamentu u drugom krugu izbora 19. juna, dok je za apsolutnu većinu potrebno 289 mesta. Prema projekciji Elabea, levica će imati između 170 i 220 mesta, znatno više nego 2017. godine.
AP ocenjuje, pozivajući se na projekcije, da će centristički savez Makrona zadržati parlamentarnu većinu nakon prvog kruga izvora, ali da će imati značajno manje poslanika nego pre pet godina.
Prema prevdijanjima američke agencije, Makronovi kandidati pobediće u većem broju okruga od levičarskih rivala, čime će Makronov savez dobiti većinu.
Rojters, međutim, navodi da anekte pokazuju da bi “Nupes” mogao da uskrati Makronovom savezu mogućnost da izdejstvuje apsolutnu većinu u drugom krugu izbora, koji će biti održan 19. juna.
Izlaznost na jučerašnjim izborima je bila na istorijski niskom nivou sa 47 odsto izašlih birača.
Više od 6.000 kandidata, starosti od 18 do 92 godine, borilo se za 577 mesta u francuskom parlamentu u prvom krugu izbora.
U drugi krug izbora, koji će biti održan 19. juna, plasiraće se oni koji dobiju najviše glasova.
Nakon Makronovog reizbora u maju, njegova centristička koalicija traži apsolutnu većinu koja bi joj omogućila da sprovede njegova predizborna obećanja, koja uključuju smanjenje poreza i podizanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 65 godina.
Platforma levičara uključuje značajno povećanje minimalne plate, snižavanje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina i zaključavanje cena energenata. Sistem glasanja u dva kruga je složen i nije proporcionalan nacionalnoj podršci nekoj stranci.
Poslanici se biraju po okruzima.
Bitkoin je pao danas na azijskom trgovanju na najniži nivo u poslednjih 18 mjeseci.
Do toga je došlo pod uticajem zabrinjavajućih podataka o inflaciji u Sjedinjenim Državama koji su izazvali averziju investitora prema ulaganjima u rizičnu imovinu.
Najveća kriptovaluta na svetu po tržišnoj kapitalizaciji pala je za čak 8,9 posto na 24.903,49 dolara, na najniži nivo od decembra 2020, izveštava “Blumberg”.
Takođe su oslabili i drugi digitalni tokeni budući da rasprodaja uzima maha.
Indeks MVIS, koji meri vrednost 100 vodećih kriptovaluta, pao je za 9,7 procenata.
Analitičari kažu da su kripto sredstva u raljama monetarne politike Federalnih rezervi, koje ove nedelje treba da odluče o novom povećanju referentne kamate kako bi ohladile visoku inflaciju. Pojedini čak procenjuju da bi bitkoin mogao da se spusti ispod 15.000 dolara, pa čak i na jednocifren iznos u hiljadama dolara zbog opšteg makro okruženja i nivoa straha koji je zahvatio tržište.
Trgovci se pojačano klade na agresivnije povećanje kamate Federalnih rezervi nakon što je minulog petka objavljeno da je inflacija u SAD dostigla u maju 8,6 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine, što je njen najviši nivo od decembra 1981.
Moldavski političar Bogdan Cirdja kaže, komentarišući upozorenja da Zapad priprema vojno i političko prisajedinjenje zemlje Rumuniji, da to neće proći.
Cirdja je za Sputnjik naveo da su se pojavili moćni geopolitički igrači, poput Rusije, Kine, Indije i Brazila koji su ozbiljna protivteža Zapadu i NATO-u. “Stoga im planovi za uništenje, slabljenje i rasparčavanje Rusije ne idu na ruku“, istakao je.
Cirdja kaže da bi ambicije Rumunije i NATO-a u Moldaviji mogle bi da dovedu do građanskog rata u toj zemlji, a da bi reakcija Rusije u tom slučaju bila žestoka.
“Ako NATO uđe na teritoriju Moldavije, to može automatski da izazove građanski rat, vojni sukob sa Pridnjestrovljem, a to će automatski izazvati odgovor Rusije, jer u Pridnjestrovlju ima oko 1.500 ruskih mirovnjaka, a tu je i najveće vojno skladište u Jugoistočnoj Evropi, koje se nalazi u Kolbasni”, smatra Cirdja.
On je uveren da bi odgovor Moskve bio oštar i munjevit.
“S obzirom na to da Rusija ima moćnu Crnomorsku flotu, koja je naoružana sistemima ‘Kalibar’, raketnim sistemima – ‘Oniks’ i hipersoničnim raketama ‘Kinžal’ niko ne sme da se igra sa Rusijom… Drugim rečima, na svaki pokušaj da se pipne Pridnjestrovlje i ruski mirovnjaci, odgovor će biti trenutan, veoma težak i porazan. Spreman sam da se kladim u to”, rekao je Cirdja, komentarišući upozorenja bivšeg predsednika Moldavije Igora Dodona da Zapad provocira destabilizaciju u Moldaviji kako bi opravdao “svoje vojno i političko pristupanje Rumuniji i raspoređivanje NATO trupa na teritoriji zemlje”, te da se procesi naoružanjavanja i antiruske histerije specijalno dešavaju da bi se opravdalo prisustvo NATO trupa na teritoriji Moldavije.
Cirdja takođe navodi da je fenomen latente rumunizacije Moldavije već pokrenut, a da nezavisnost te zemlje “postoji samo na papiru”.
On napominje da gotovo čitav državni vrh te zemlje već ima rumunsko državljanstvo, uključujući moldavsku predsednicu Maju Sandu, predsednika parlamenta Igora Grosu i premijerku Nataliju Gavrilicu, što se, kako je ocenio, verovatno dešava prvi put u istoriji zemlje.
“Imamo građane sa rumunskim pasošima i državljanstvom na svim najvišim državnim funkcijama – u Vladi, Ustavnom sudu i tužilaštvu. Stigli smo dotle da i šef Tužilaštva za borbu protiv korupcije, koji je tek imenovan, ima američko državljanstvo. Čak je i šef Informaciono-bezbednosne službe (SIB), koja je pandan ruskog FSB-a, državljanin Rumunije. Dakle, specijalne, obaveštajne službe kontrolišu i vode državljani Rumunije, pa o kakvom onda suverenitetu i nezavisnosti države možemo govoriti?!”, ističe Cirdja.
Cirdja ne isključuje ni mogućnost pripajanja Moldavije Rumuniji ako se ponove događaji iz 1918. godine, kada je Rusko carstvo propalo, izgubilo Prvi svetski rat, a Rumunija ušla u Rusije, na teritoriju Besarabije, i pod izgovorom da štiti ovu teritoriju, izvršila prisajedinjenje Moldavije.
“Sada se može desiti isto kao i pre više od sto godina – ujedinjenja Poljska sa Ukrajinom, ujedinjenja Rumunija sa Moldavijom, sa Besarabijom”, dodao je ekspert.
Prema njegovim rečima, strahovi da bi se to moglo dogoditi postoje među stanovništvom Moldavije, ima ih i na političkim marginama, posebno među opozicionim elitama koje se zalažu za nezavisnost i državnost zemlje.
“Jasno je da takve namere postoje. Jasno je, i to nisu glasine, da su rumunski savetnici već u Ministarstvu odbrane i u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Šire se i glasine da u vojsci već ima predstavnika rumunske vojske. Štaviše, imamo i tajni sporazum od 2012. godine po kome u slučaju unutrašnjih nemira Rumunija može da nam pruži pomoć da obezbedimo stabilnost i suzbijemo te nemire uz pomoć žandarmerije, ako se obratimo Bukureštu sa takvim zahtevom. Taj ugovor formulisan je prikriveno, ali omogućava Rumuniji da iskoristi svoj vojni potencijal za stabilizaciju, kako je nazivaju, situacije”, kaže moldavski političar.
Rusija je u prvih 100 dana rata u Ukrajini od izvoza fosilnih goriva zaradila 93 milijarde evra.
Većina fosilnih goriva poslata je u Evropsku uniju, a prosečna izvozna cena bila je oko 60 odsto viša nego lane, pokazalo je novo istraživanje.
Naime, prema izveštaju nezavisnog Centra za istraživanje energije i čistoću vazduha (CREA) u Finskoj, čak 61 odsto izvoza ruskih fosilnih goriva otišlo je u Evropsku uniju za oko 57 milijardi evra.
Najveće pojedinačne zemlje uvoznice ruskih fosilnih goriva su Kina (12,6 milijardi evra), Nemačka (12,1) i Italija (7,8 milijardi evra), stoji u izveštaju koji je objavio AFP, a prenosi Indeks.
Najviše ruskih prihoda od fosilnih goriva odnosi se na sirovu naftu (46 milijardi evra), a potom slede gas koji Rusija izvozi gasovodima, naftni derivati, prirodni gas (LNG) i ugalj.
“Francuska postala najveći kupac gasa na svetu”
Iako je ruski izvoz fosilnih goriva pao u maju jer su mnoge zemlje i kompanije smanjile uvoz ruskih energenata zbog napada na Ukrajinu, globalni rast cena fosilnih goriva nastavio je da puni ruski budžet pa su ruski prihodi od fosilnih goriva dostigli rekordne nivoe.
Ruske cene fosilnih goriva za izvoz su u proseku 60 odsto više nego lane, stoji u izveštaju. Neke zemlje, poput Kine, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, povećale su uvoz fosilnih goriva iz Rusije, navodi se.
“Dok EU razmatra strože sankcije Rusiji, Francuska je povećala svoj uvoz i postala najveći kupac prirodnog gasa na svetu”, rekla je analitičarka CREA-e Lauri Milijirta.
“S obzirom na to da se većina tih kupovina ne odnosi na dugoročne ugovore, to znači da je Francuska svesno odlučila da koristi ruske energente nakon napada na Ukrajinu”, dodala je.
U cijelom svijetu su poskupljenja hrane, a riža je sljedeća koja bi mogla poskupjeti. Među najznačajnim uzrocima poskupljenja namirnica su agresija Rusije na Ukrajinu, ograničenje izvoza pšenice iz Indije te ograničenje izvoza palminog ulja iz Indonezije.
Proizvodnja riže nije ugrožena, ali je sama proizvodnja sve skuplja.
Smatra se da je mali rizik da će riža znatno poskupjeti, jer su njene količine velike – očekuje se da će u Indiji ovog ljeta biti dobra žetva. U međuvremenu je žito skuplje za 50 posto u odnosu na prošlu godinu.
Agencija Reuters je izvijestila da Tajland i Vijetnam već pregovaraju o izvozu riže po višim cijenama. Stručnjaci smatraju da su protekcionističke mjere u kombinaciji s rastom troškova poljoprivredne proizvodnje doprinijele poskupljenju hrane.
Prema cjenovnom indeksu hrane UN-a, hrana je skuplja čak za 75 posto u odnosu na period prije pandemije koronavirusa, prenosi CNBC.
Lider HDZ-a BiH Dragan Čović rekao je sinoć u da je format sastanka promašen i da je on došao u Brisel u nadi da će najveći iskorak biti napravljen prema reformi izbornog zakona.
Dodao je da mu je žao što je “sve to ovako okončano”.
“Ja ću uputiti jedno pismo gospodinu Michelu, jer sam bio ovdje u Briselu i čekao da možda napravimo neki drugačiji format razgovora. Bilo je puno tajnovitosti oko ovog sastanka i na kraju je to, nažalost, bio format koji je ograničio mogućnosti, barem moje participacije”, kazao je Čović.
Dodao je da dokument koji je pripremljen je općeg karaktera i da ne zna hoće li ga netko potpisivati i očekuje li se to uopće.
“Postavljen je tako kao da će se potpisivati, iako je meni bilo rečeno da neće. Ja sam došao ovdje da bih pokazao dobru volju i iz poštovanja prema gospodinu Michelu. Držimo da je najveći iskorak trebalo napraviti prema reformi izbornog zakona, ali to u ovom formatu nije bilo moguće” dodao je Čović.
Zaključio je da je HDZ bio uključen u prvi dio tehničke pripreme današnjeg sastanka koji se odvijao na razini savjetnika, u želji da se dokument, odnosno izjava što korektnije uradi.
“Ja sam i prije polaska kazao da nema mogućnosti da stavljamo potpise na dokument gdje će biti i ‘bošnjački članovi Predsjedništva BiH’ koji su nekoliko puta uzurpirali pravo hrvatskog naroda na izborima. Vođena je jedna rasprava, pokušalo se taj dokument staviti u funkciju stabilnosti BiH, našeg budućeg kandidatskog statusa i ono što bi trebalo raditi kao prioritete” navodi Čović.
On se zahvalio predsjedniku Evropskog vijeća Charlesu Michelu zbog truda koji je uložio, iako je ponovo istakao da je “format sastanka promašen”.
Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija ocijenio je da BiH sa sadašnjim ustavnim uređenjem apsolutno može biti članica EU i da Dejtonski sporazum i EU integracije nisu suprotstavljeni.
Tegeltija je podsjetio da ima sličnih zemalja članica EU koje imaju decentralizovani sistem vlasti, kao što ima BiH, i koje su, kao takve, od početka članice EU.
Naravno, istakao je on, nekima je to u BiH izgovor kojim bi željeli da kroz proces evropskih integracija promijene ustavno uređenje BiH kako bi se napravila unitarizacija BiH.
“Evropske integracije nam jesu cilj, ali nisu način da se mijenja Ustav BiH na neustavan način. Naši unutrašnji odnosi imaju mnogo otvorenih pitanja, ali ta rješenja se ne mogu nametati sa strane”, rekao je Tegeltija za beogradski list “Politika”.
Prema njegovim riječima, odgovori na unutrašnja otvorena pitanja moraju se postići dijalogom i konsenzusom, kao osnovnim načinom funkcionisanja u državi koju čine tri konstitutivna naroda i dva entiteta.
“Ko želi da zaobiđe ili zanemaruje to osnovno opredjeljenje, ruši Ustav BiH”, istakao je Tegeltija.
On je podsjetio da su sve zemlje Balkana kao svoj spoljnopolitički cilj postavile pristupanje EU i nalaze se u različitim fazama tog procesa, ali i da je prije nekoliko godina Brisel donio odluku da zaustavi proces proširenja EU zbog svojih unutrašnjih reformi.
Tegeltija je dodao da je danas ponovo pod upitnikom dodjeljivanje statusa kandidata zemljama Balkana zbog događaja u Ukrajini.
On je napomenuo da se zemlje Balkana više od deset godina bore s tim procesom pridruživanja i da će nastaviti da sprovodi reforme.
“A da li će Evropa biti spremna i kada će biti spremna da prihvati zemlje zapadnog Balkana u EU, ostaje da vidimo. Ipak, ne možemo da stojimo u mjestu dok oni ne odluče. Moramo između sebe da sarađujemo, moramo biti spremni i međusobno razvijati unutrašnje kapacitete”, naveo je on.
Tegeltija je rekao da je njegova osnovna poruka za građane Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije, sa nedavno održanog samita “Otvoreni Balkan”, gdje je ispred BiH učestvovao kao gost – da budu strpljivi i da će vrlo brzo imati prilike da se uvjere u prednosti ove inicijative.
Suština poruke je u riječima jednog građanina Sjeverne Makedonije, koji mi je, na obali jednog od najljepših jezera na svijetu, Ohridu, rekao i tome se pridružujem: “Dajte, napravite taj ‘Otvoreni Balkan’, otvorite granice da živimo kao ljudi”, rekao je Tegeltija.
Dobili smo jako loš dokument po Srpsku koji je promjenjen i korigovan našim ozbiljnim radom, izjavio je predsjednik US, Nenad Stevandić, nakon dugih pregovora lidera parlamentarnih stranaka iz BiH sa predstavnicima EU.
Stevandić je rekao da čak ni takav politički sporazum nije potpisan, već je samo konstatovan.Nema sankcija Rusiji ili izmjena ustava na našu štetu. Učinili smo sve da budemo u fokusu za otvaranje pristupnih pregovora za EU – napisao je Stevandić na Tviteru.
Bosna i Hercegovina je u prvih pet mjeseci ove godine za uvoz prehrambenih proizvoda potrošila više od pola milijarde KM.
Podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO) govore da smo najviše novca dali za uvoz živih životinja i mesa, čak 174,6 miliona konvertibilnih maraka.
“U periodu od 1. januara do 31. maja 2022. godine uvezene su žitarice u vrijednosti od 153,99 miliona KM. Uvezeno je i više od 124.000 tona voća i povrća, čija je vrijednost 151,91 milion maraka”, kazali su iz UIO BiH za “Nezavisne novine”.
Na uvoz ulja i masti potrošeno je 98,127 miliona KM.
Igor Gavran, ekonomski analitičar, ističe da ovi podaci u suštini nisu različiti u odnosu na prethodne godine, prvenstveno zbog toga što su cijene prehrambenih proizvoda veće nego ranije, pa je samim tim i vrijednost uvoza povećana.
“Ali najveći problem nije u tim cijenama koje se mijenjaju. Evo, recimo, konkretno, u ovoj godini, problem je u količinama. BiH uvozi prekomjerne količine hrane. To stvara strahovito veliki odliv novca iz države i nanosi direktnu štetu privredi, a posebno građanima”, kaže Gavran za “Nezavisne novine”.
Pojašnjava da se šteta nanosi na dva načina.
“Kratkoročno gledano, razlog je što BiH ne proizvodi dovoljno hrane. Samim tim ima potrebu za uvozom. Međutim, dugoročni problem i zašto smo uopšte došli u situaciju da ne proizvodimo dovoljno hrane i da domaći proizvođači često ne mogu da prodaju ono što su proizveli jeste taj što nema dovoljno podrške domaćoj proizvodnji”, smatra Gavran i dodaje da su nadležni isključivo zainteresovani za prikupljanje poreza, a to se najviše može učiniti prilikom uvoza robe.
Ni predviđanja nadležnih na svjetskom nivou nisu optimistična.
Ujedinjene nacije nedavno su saopštile da će uvoz hrane ove godine dostići rekordnih 1,8 milijardi dolara.
“U odnosu na prošlu godinu vrijednost uvoza biće povećana za 51 milijardu dolara, a čak 49 milijardi tog iznosa otpada na više cijene hrane”, naveli su iz agencije UN-a za hranu i poljoprivredu FAO, a prenosi novinska agencija Hina.
Aleksandar Ljuboja, ekonomista, smatra da je ovakav epilog potpuno realan, s obzirom na svjetsku geopolitičku situaciju, prvenstveno na sukob u Ukrajini.
Naglašava da je dalje poskupljenje hrane sasvim izvjesno, jer je prostor za spekulacije ogroman.
“Zbog sukoba u Ukrajini biće od 15 do 20 odsto žitarica manje na svjetskom tržištu, ako se eventualno ne desi još neki dodatni poremećaj, poput hidrometeoroloških neprilika. Možemo očekivati manje prinose brojnih prehrambenih kultura. Tu su, naravno, i energenti i sve što proizvodi petrohemijska industrija, u prvom redu đubrivo”, ističe Ljuboja za “Nezavisne novine”.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, od januara do kraja aprila ove godine, ukupan obim uvoza sve robe u BiH iznosio je 8,81 milijardu KM, i u odnosu na isti period 2021. godine povećan je za 2,6 milijardi KM, odnosno 41,79 odsto.
Glavni trgovinski partner BiH je i dalje Evropska unija (EU), sa čijeg tržišta se uvozi 64,7 odsto sve robe. Vrijednost uvezene robe iznosila je oko 5,7 milijardi KM.
Kada su pitanju prehrambeni proizvodi, poput hljeba, peciva, kolača i drugih pekarskih proizvoda, BiH se najviše oslanjala na uvoz iz Srbije.