VRBAS Media

Autor: INFO

  • Brnabić: “Sramota. Ova odluka je sve promjenila”

    Brnabić: “Sramota. Ova odluka je sve promjenila”

    Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je odluka EU o sanckijama, a na insistiranje Hrvatske, sramotna, kao i da je ona “sve promenila”.

    “Govorila sam da će predsednik biti pod ogromnim pritiskom, danas nakon ove sramotne odluke Evropske unije, Vučić će dati žestok odgovor na sankcije na kojima je insistirala Hrvatska. Najiskrenije mislim da će oni danas videti ko je Aleksandar Vučić. Mislim da do sada nisu videli Vučića koji ima jake argumente kojima će da im pokaže svu njihovu bruku. To da oni iz paketa sankcija izuzmu neke članice Unije, ali da na eksplicitan zahtev Hrvatske izuzmu Srbiju. Našoj zemlji izbijaju iz džepa stotine miliona”, kazala je Brnabić.Brnabić je rekla da “ovo više nikakve veze nema sa aršinima”.

    dede. Politički kriterijumi su uticali na njihovu odluku, Hrvatska koristi energetiku kao političko oružje, a EU je to omogućila. NIS može da vam pokaže prepiske, koje sam ja lično videla, gde se garantuje snabdevanje naše zemlje naftom preko Janafa”, rekla je Brnabić.

    Kako je navela, Bugarska može da koristi rusku naftu, a Srbija ne može.

    Premijerka Srbije navela je da je bila u kontatku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji će u Pragu učestvovati na okruglom stolu o energetici, a kasnije tokom dana imati sastanak sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

    “Mislim da svi naši građani dosad znaju da se Aleksandar Vučić uvek bori i traži alternativu. Mi smo se spremali, ali kako god da okrenete, mi ne možemo da nađemo jefitniju naftu od ove. Da će nas koštati – hoće, to će trpeti i plaćati naša ekonomija, naši građani”, rekla je premijerka.

  • Višković: Realnom sektoru na ime benefita ostavljeno 850 miliona maraka

    Višković: Realnom sektoru na ime benefita ostavljeno 850 miliona maraka

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da je za četiri godine, ne računajući cijenu struje, realnom sektoru u Srpskoj na ime benefita “ostavljeno” 850 miliona KM, što, kako je naveo, mogu da potvrde i sami predstavnici privrede.

    “Od toga se 450 miliona KM prelilo na povećanje ličnih primanja. Bila ova Vlada ili neka druga, svake godine će realnom sektoru na godišnjem nivou biti ostavljeno oko 330 miliona KM”, rekao je Višković večeras za RTRS.

    On je istakao da je razvoj privrede Srpske veoma važan, te naglasio da je Vlada na čijem je čelu imala više nego korektnu saradnju sa poslovnom zajednicom i sindikatima.

    “Sa svima smo držali dijalog i što se pokazalo, došli do najboljih rješenja. Danas u Srpskoj imamo najveći broj zaposlenih otkada se to mjeri, prosječna plata u avgustu iznosila je 1.166 KM, i gotovo dvije godine veća je nego u Federaciji BiH /BiH/”, naveo je Višković.

    On je naglasio da je najniža plata u Srpskoj 650 KM, što je dvostruko više nego u FBiH, pa i kada se na to doda topli obrok dođe se do cifre od oko 800 KM, te dodao da taj iznos treba da bude i veći.

    “Po tome smo u prednosti u regionu u odnosu na Albaniju, Sjevernu Makedoniju, pa čak i na Srbiju”, rekao je Višković.

    Prema njegovim riječima, u osam mjeseci ove godine Srpska bilježi rast izvoza za 32 do 33 odsto, i uvoza 31 odsto, što je veoma važno.

    Višković je napomenuo da nikada ništa nije obećano što se nije moglo ispoštovati i što republički budžet nije mogao ispratiti.

    On je izrazio očekivanje da će tako funkcionisati i svaka naredna vlada i da će voditi računa o najranjivijim kategorijama društva, ujedno negirajući tvrdnje da su se socijalna davanja, kao na primjer za porodice sa četvoro i više djece, bila odobrena u svrhu izbora.

    “Sigurno da nije bilo ove inflacije, poremećaja i udara na kućne budžete, mi to ne bi ni sada radili”, rekao je Višković.

    On je dodao da Vlada na čijem je čelu nije socijalna, nego je odgovorna u upravljanju resursima Republike Srpske i prema građanima, sa kojima dijeli dobrobiti.

    Višković je ukazao da bi “Elektroprivreda Republike Srpske” imala desetine puta veću dobit kada bi struju prodavala po tržišnim vrijednostima, koju sada građani bez obzira na socijalni status plaćaju 22 evra po megavat-času.

    On je naveo da privreda ima cijenu struje u zavisnosti od dužine ugovora od 39,5 do 50 evra po megavat-času, naglasivši da je u FBiH veća cijena i za domaćinstva i za privredu, a još veća u okruženju.

    “To je to kako se mi domaćinski odnosimo sa resursom kojim upravljamo”, istakao je Višković.

    On je naveo da je koeficijent za raspodjelu indirektnih poreza u ovom momentu za Republiku Srpsku 34,97 odsto, a da je u momentu kada je došao na čelo Vlade Srpske bio 32,17 odsto.

    Višković je rekao da nije od onih ljudi koji će se povući kada je teško, jer to smatra izdajom, te istakao da je tokom četiri godine mandata sačuvano jedinstvo u Vladi Srpske i timski duh, što je urodilo plodom.

    “U svakoj odluci sam učestvovao lično, ministar nikada nije bio sam, uvijek sam gradio taj timski duh”, naveo je Višković.

  • Rusija spremna da prekine proizvodnju nafte

    Rusija spremna da prekine proizvodnju nafte

    Zamjenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je danas da bi Rusija mogla da prekine proizvodnju nafte kako bi spriječila negativne efekte ograničenja cijena koje nameće Zapad.

    Prema planu ograničenja cijena Grupe sedam najbogatijih država G7, upućen je poziv članicama da odbijaju osiguranje, finansije, navigaciju i druge usluge za tankere čija je cijena viša od cijene koja će biti utvrđena za sirovu naftu i druge proizvode.

    Diplomate su ranije izjavile da EU pokušava da odredi ograničenje cijena nafte poput one koja je usaglašena u G7.

    “Vjerujemo da se time krše svi mehanizmi tržišta. To bi moglo da bude veoma opasno po globalnu naftnu industriju. Spremni smo da namjerno prekinemo proizvodnju”, naglasio je Novak.

  • Energetska kriza zatvara pekare

    Energetska kriza zatvara pekare

    Rastuće cijene struje i gasa u Belgiji dovele su pekare u tešku situaciju, zbog čega su neke bile prinuđene da zatvore vrata jer više ne mogu da plaćaju račune.

    Kao energetski intenzivan sektor, pekare drže peći uključene mnogo sati bez prestanka, što znači veliku potrošnju gasa i električne energije.Cijene prirodnog gasa u Belgiji su u posljednje vrijeme porasle za osam puta, zajedno sa cenama brašna koje su se udvostručile, dok su se cijene jestivog ulja učetvorostručile, piše agencija Anadolija.

    Pekara Dimon, nakon skoro 20 godina poslovanja, odlučila je da stavi katanac na vrata nakon što je objavila da je njen račun za energiju porastao sa 1.342 evra, koliko je iznosio početkom 2021.godine, na 1.860 evra početkom 2022, da bi u septembru dostigao nevjerovatnih 11.836 evra.

    Pekar sa 30-godišnjim iskustvom, Adam Ezel, kaže da je najveći problem u ovom sektoru skok cijena struje i prirodnog gasa.

    “Račun za gas je skočio sa 1.400 evra na 10.800 evra, a uz račun za struju od oko 2.800 evra i druge dažbine, sve zajedno izađe na ukupno 15.000 evra, što je veoma velika suma”, rekao je on.

    Dodao je da je cena po toni brašna porasla sa 450 na 850 evra, a cijena jestivog ulja sa 0,9 na 4,0 evra.

    Prema njegovim riječima, mnoge pekare ne mogu da izmire dugove prema veletrgovcima, pa su vlasnici odlučili da ih zatvore, jer pod ovakvim uslovima ne bi mogle da ostanu otvorene duže od dvije ili tri godine.Mnoge belgijske pekare koje i dalje rade otpuštju radnike, smanjuju proizvodnju i povećavaju cijena proizvoda, navodi se u tekstu.

  • Vozači u Srpskoj duguju 72,2 miliona maraka

    Vozači u Srpskoj duguju 72,2 miliona maraka

    Naplata kazni za počinjene saobraćajne prekršaje u BiH i dalje je gotovo nemoguća misija, a da se tom višegodišnjem problemu nije stalo u kraj potvrđuje podatak da su nesavjesni vozači koji svakodnevno ugrožavaju svoj, ali i živote drugih učesnika u saobraćaju, nakalemili dug težak 72,2 miliona KM.

    U Agenciji za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmjenu podataka BiH (IDDEEA) kažu da je pomenuti iznos duga evidentiran krajem septembra ove godine, te da samo tri najveća dužnika zbog neplaćenih kazni duguju blizu 430.000 maraka.

    Neslavni rekorder je Sarajlija koji duguje 268.433 marake i značajno je ispred druga dva nesavjesna vozača koji su plasirani na drugo i treće mjesto po visini pojedinačnog neplaćenog duga.

    “Na drugom mjestu je vozač iz Maglaja koji je kršeći saobraćajne propise nakalemio dug od 82.973 KM, dok je na trećoj poziciji vozač iz Brčko Distrikta, čije neplaćene kazne iznose 75.820 KM”, rekli su u IDDEEA.

    Dugovanja se kaleme godina, a na pitanje zašto naplata ide sporo, u IDDEE dogovaraju da su nadležni samo za tehničko održavanje aplikacije “Registar novčanih kazni i prekršajne evidencije”, ali ne i za naplatu kazni.

    Član Savjeta za bezbjednost saobraćaja u Banjaluci Milenko Jaćimović kaže da se nadležni vode strategijom da samo kaznene mjere mogu riješiti stanje u bezbjednosti saobraćaja i smanjiti broj poginulih i teško stradalih, ali da nažalost to ne daje rezultate što je vidljivo u višegodišnjem kalemljenju sume neplaćenih kazni.

    “Zemlje svijeta koje su najbezbjednije kada je u pitanju saobraćaj davno su odustale od sistema kažnjavanja. Mnogo više su fokusirane na preventivne mjere, izgradnju mreže auto-puteva koji su najbezbjedniji kada je u pitanju drumski saobraćaj, zatim uvođenjem pojedinih mjera kao što je ugradnja limitatora brzine, ali i uređaja kojim se onemogućava pijanim vozačima da startuju vozio”, navodi Jaćimović.

    Dodaje da velikoj nenaplativosti kazni doprinosi i trenutna situacija društvu, koje je posljedica pandemije i globalne krize.

    “Zbog manjka novca ljudi izbjegavaju obavezu plaćanja kazni, plus što je savjest vozača koji ugrožavaju bezbjednost saobraćaja ostala nepromijenjena, možda čak i pogoršana”, tvrdi Jaćimović.

    Zatvorske kazne, prema Jaćimovićevim riječima, nisu rješenje i nema prostora za njihovu realizaciju jer su kazneno-popravne ustanove u BiH prepune počinioca teških krivičnih dijela.

    “Kada bismo zatvarali višestruke povratnike u saobraćajnim prekršajima trebalo bi nam još deset zatvora. Naša društvena zajednica po pitanju ovog problema nekako je suzbijena uz zid. Rješenje je da budu uvedene mjere prema kojima bi povratnici u prekršajima mogli voziti samo auto u koje su ugrađeni limitatori brzine i alkohola. Ti uređaji nisu skupi, koštaju oko 50 evra”, dodaje Jaćimović.

    Milenko Jaćimović kaže da Srpska, ali i BiH, nemaju nijedno studiozno istraživanje kada je riječ o stanju bezbjednosti saobraćaja.

    “Uprkos brojnim problemima na tom polju nismo vršili ozbiljno istraživanje od strane doktora i magistara saobraćaja, psihologa, a koji bi dao odgovor na pitanje kako riješiti stalan porast broja vozača koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola ili onih koji ne poštuju ograničenje brzine”, rekao je Jaćimović.

  • Oglasio se Radojičić o isključenju iz SNSD-a

    Oglasio se Radojičić o isključenju iz SNSD-a

    Igor Radojičić, bivši gradonačelnik Banjaluke, prokomentarisao je za “Nezavisne novine” isključenje iz SNSD-a, čiji je bio dugogodišnji visoki funkcioner.

    “Ja se političkim radom ne bavim već preko godinu i po, al’ se politika i dalje bavi mnome”, naveo je Radojičić za “Nezavisne novine”.

  • Šmit: Neka se niko ne nada Dejtonu dva

    Šmit: Neka se niko ne nada Dejtonu dva

    Ne treba se nadati da će doći Dejton dva, takva razmišljanja ne vode u pravom smjeru, rekao je Kristijan Šmit, visoki predstavnik koga u RS ne priznaju, na pres konferenciji povodom nametanja izmjena Izbornog zakona.

    “Neće biti odluka o Dejtonu dva u nekim vazduhoplovnim bazama u Americi. O tome odlučujete vi ovdje uz participaciju građana”, rekao je Šmit.

  • Vlada RS preuzima “Sarajevo-gas”

    Vlada RS preuzima “Sarajevo-gas”

    Vlada Republike Srpske je spremna da investira oko 10 miliona KM u kompaniju “Sarajevo-gas” iz Istočnog Sarajeva, saznaju “Nezavisne”.

    “Sarajevo-gas” je trenutno 40 odsto u vlasništvu državnih fondova, a ostali akcionari su investicioni fondovi, kastodi banka i mali akcionari.

    Ova kompanija ima dozvolu za transport prirodnog gasa na 40 km gasovoda između Zvornika i Kladnja.

    Kako saznajemo, Vlada RS je 1. septembra ove godine donijela odluku kojom se zadužuje Investiciono-razvojna banka RS i Fond PIO da iz sredstava fondova kojim upravljaju, i to Akcijskog fonda Republike Srpske, Fonda za restituciju Republike Srpske i Penzijskog rezervnog fonda Republike Srpske izvrše preuzimanje redovnih akcija ovog privrednog društva prema proceduri definisanoj Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava.

    IRB RS je 28. septembra objavio poziv za dostavljanje ponuda za izbor posrednika (agenta) za izvršenje usluga organizovanja i sprovođenja postupka ponude za preuzimanje redovnih akcija “Sarajevo-gasa”.

    Nedeljko Elek, direktor ove kompanije, potvrdio je za “Nezavisne” da je Vlada Republike Srpske donijela ovu odluku te istakao da je ovo dobar potez.

    “U ovim trenucima kad se svi bore za energetsku nezavisnost bitno je da i mi budemo energetski nezavisni od stranih kompanija. Imali smo oko 60 kilometara gasovoda koji nije bio u vlasništvu države, već Kristal fonda. Ono što moram reći je da su ljudi iz ovog fonda bili veoma korektni i brzo smo se dogovorili da oni izađu iz toga i da ih isplatimo po nominalnoj cijeni akcija i da država preuzme upravljanje ‘Sarajevo-gasom’. Čim država preuzima upravljanje, preuzima i tih 60 kilometara gasovoda na istoku Srpske, a koji snabdijeva i federalno Sarajevo”, objašnjava Elek.

    Istakao je da je to gasovod koji ide od Šekovića do Kladnja, ali i da planiraju zajedno sa Vladom RS izgradnju novih 70 kilometara.

    “Iz vlastitih sredstava finansiramo pravljenje velike gasne stanice u Šekovićima koja će da bude sabirna tačka odakle će da krene gasifikacija Šekovića, Vlasenice, Milića, Han Pijeska i ski-centra ‘Ignjišta’. Radimo takođe gasifikaciju Pala, Istočnog Novog Sarajeva koje nije obuhvaćeno i Olimpijskog centra Jahorina”, naglasio je Elek.

    Iz Penzijskog rezervnog fonda RS su kratko rekli za “Nezavisne” da su upoznati s odlukom Vlade RS i da će u narednom periodu imati aktivnosti za realizaciju ove investicije.

    Podsjećamo, Vojin Mitrović, aktuelni ministar transporta i komunikacija BiH, prije nekoliko mjeseci je preko svojih bijeljinskih kompanija “Oktan promet” i “Šipad komerc” prodao akcije “Sarajevo-gasa” Kristal fondu.

    Kako su tada pisali mediji, “Oktan promet” imao je 15,1 odsto akcija u “Sarajevo-gasu”, a “Šipad komerc” 4,9 odsto i nakon ovih transakcija nije ih više bilo na listi top 10 najvećih akcionara ove kompanije.

    Mitrović je prodao dionice u transakcijama realizovanim na Banjalučkoj berzi 1. jula ove godine.

    “Duif Kristal Invest AD – Omif Maximus Fund” je inače u “Sarajevu-gasu” bio treći dioničar po broju akcija i imao ih je oko 20 odsto.

    Najveći akcionar “Sarajevo-gasa” je Raiffeisen banka (preko kastodi računa) sa 31,7 odsto. Akcijski fond RS ima 30 odsto, Fond za restituciju RS pet odsto i Penzijski rezervni fond 10 odsto.

  • Dodik poručuje da uprkos svemu Srpska nastavlja da vodi svoju politiku

    Dodik poručuje da uprkos svemu Srpska nastavlja da vodi svoju politiku

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će Republika Srpska nastaviti da vodi svoju politiku iako pritisak Zapada ne prestaje.Pritisak ne prestaje. Pokušavaju da na raznim sastancima izazovu sumnju na našu jasnu pobjedu i da ovdje nešto organizuju. Međutim, narod je donio odluku u situaciju kada je sve bilo protiv nas, međunarodni faktor, opozicija, muslimani iz Federacije BiH, njihovi mediji – izjavio je Dodik.

    Prema njegovim riječima, svi su se skupili kako bi promijenili strukturu u Republici Srpskoj, ali ljudi su ostali lojalni.

    – SNSD na čijem sam čelu predložio je Željku Cvijanović za kandidata za tročlano Predsjedništvo, mene za predsjednika Republike Srpske i kandidate za dva nivoa vlasti i ostvaren je najbolji rezultat do sad – rekao je Dodik.

    On je naglasio da, procentualno, SNSD ima više podrške od tri opozicione stranke zajedno, što ukazuje na snagu.

    Dodik je istakao da će uz koalicionu podršku biti oformljena nova struktura vlasti, snažna i stabilna, i da će biti nastavljena njihova politika.

  • Za Bugarsku ne važi embargo za uvoz ruske nafte, a Srbija kažnjena

    Za Bugarsku ne važi embargo za uvoz ruske nafte, a Srbija kažnjena

    Države članice Europske unije izglasale su juče osmi paket sankcija protiv Rusije.

    Paket sankcija je ovaj put usmeren i na ograničavanje cene nafte koju Rusija izvozi u treće zemlje izvan EU.

    Iako na insistiranje Hrvatske to obuhvata i Srbiju, jer neće moći više da uvozi rusku naftu preko Janafa, ovaj paket ne obuhvata Bugarsku.

    Ova odluka je doneta jer u Bugarskoj ruski Lukoil ima glavnu rafineriju.

    Ovime je EU pokazala licemerje jer postoje dvostruki aršini kada je u pitanju uvoz nafte a što je pokazano na primeru Srbije i Bugarske, pišu Novosti.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je šokiran odlukom Hrvatske da stopira uvoz ruske nafte u Srbiju preko Janafa.

    Kako saznajemo, očekuje se žestok odgovor predsednika Srbije na ovu odluku.