VRBAS Media

Autor: INFO

  • Najezda bubamara u Srpskoj

    Najezda bubamara u Srpskoj

    Rojevi bubamara danima već opsjedaju većinu gradova u Srpskoj, ali i mjesta u zemljama okruženja, dok veliki broj ovih šarenih buba “useljava” i u stanove.

    Naime, građani muku muče s bubamarama, koje mile i gamižu po zidovima, uvlače se u namještaj, stolariju, pukotine i odjeću.

    Isidora S. s porodicom živi u kući u jednom banjalučkom prigradskom naselju, a bubamare joj, kako kaže, stvaraju velike probleme jer čim otvori vrata one ulaze u kuću.

    “Na vanjskim zidovima su čitavi rojevi, ali svi maksimalno pazimo da što manje ulaze unutra”, rekla je Isidora za “Nezavisne”.

    Kako kaže, prinuđeni su da nabavljaju razne hemijske preparate kako bi uništili rojeve ovih buba.

    Kako je za “Nezavisne novine” rekao Rajko Roljić, viši asistent na Katedri za zoologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Banjaluci, topla jesen je jedan od glavnih razloga za ovako povećan broj bubamara.

    “Ove jeseni vidimo da je prisutan povećan broj ovih insekata, ali glavni razlog za to je toplo vrijeme. Ovo su takozvane azijske bubamare koje su u ovom periodu godine veoma aktivne kako zbog toplog vremena, tako i zbog toga što traže mjesto za hibernaciju, odnosno mjesto gdje će prezimiti”, rekao je Roljić.

    Kako je rekao, bubamare nisu opasane i građani nemaju razloga za brigu jer je ova pojava sasvim prirodna.

    “Ova vrsta bubamara nije opasna po zdravlje ljudi, ali naravno da postoje i građani koji su alergični na ovu vrstu buba, te postoji mogućnost da izazovu određene alergijske reakcije”, rekao je Roljić.

    Prema njegovim riječima, prilikom uklanjanja ovih buba potrebno je biti veoma pažljiv.

    “Najefikasniji način za uklanjanje ovih buba je usisavanje, ali vrlo pažljivo jer ukoliko se one zgnječe, mogu ostaviti fleke i jako neugodan smrad”, rekao je Roljić.

    Kako dodaje, azijska bubamara je opasna po druge domaće insekte.

    “Pokazalo se da ova vrsta bubamare u ishrani koristi i svoje evropske rođake, odnosno jajašca evropske bubamare kao i larve. Takođe, u tjelesnoj tečnosti ove bubamare nalaze se paraziti koji su opasni za druge insekte”, rekao je Roljić.

    Kako je kazao Roljić, azijska bubamara je uvezena iz Azije prvobitno iz namjere suzbijanja parazita u poljoprivredi.

    “Ova vrsta bubamare se koristi u suzbijanju parazita u poljoprivrednoj i stakleničkoj proizvodnji jer se hrani lisnim vašima. Ova bubamara takođe može nanositi štetu u vinogradima jer joj je omiljena hrana grožđe”, kazao je Roljić.

  • Britanija: Koliko još moramo da trpimo ove gluposti? Rusija: Zar mislite da smo naivni?

    Britanija: Koliko još moramo da trpimo ove gluposti? Rusija: Zar mislite da smo naivni?

    SAD i njihovi saveznici kritikovali su Rusiju jer “gubi vreme” Savjetu bezbednosti UN širenjem zavjera da SAD ima “vojne biološke programe” u Ukrajini.

    “Koliko još moramo da trpimo ove gluposti?”, upitala je britanska ambasadorka pri UN Barbara Vudvord.

    Rusija je prethodno najmanje dva puta na Savjetu bezbednosti pokrenula pitanje programa biološkog oružja u Ukrajini, a Sjedinjene Države i Ukrajina su izjavile da nemaju takve programe.

    Zvanična Moskva se sada zalaže za službenu istragu, pri čemu je napravila nacrt rezolucije SB za uspostavljanje komisije, sastavljene od svih 15 članova tog saveta, koja bi trebalo da istraži njene tvrdnje.

    Prema Konvenciji o biološkom oružju, koja je stupila na snagu 1975. godine, takav je potez moguć, ali nikada nije primenjen, piše Reuters.

    Američka ambasadorka pri UN-u Linda Tomas Grinfild je rekla da su optužbe Rusije “čiste izmišljotine iznesene bez trunke dokaza”, kako sastanak predstavlja “kolosalan gubitak vremena”, pokušaj odvraćanja pažnje od zločina ruskih snaga u Ukrajini i očajničku taktiku opravdavanja neopravdanog rata.

    Da nisu upoznati s bilo kakvim programima biološkog oružja u Ukrajini stav je i zvaničnika UN za pitanja razoružanja.

    “Zar stvarno mislite da smo toliko naivni? Mislite li stvarno da mi mislimo da će Pentagon obavestiti visokog predstavnika Kancelarije za pitanja razoružanja pri UN o njihovim tajnim biološkim programima u Ukrajini?”, upitao se ruski ambassador pri UN Vasilij Nebenzja, zalažući se za uspostavu komisije.

    Trenutno nije poznato kada će Rusija dati nacrt rezolucije na glasanje, za čije usvajanje je potrebno devet glasova “za” i nijedan veto Rusije, Kine, SAD, Francuske ili Britanije.

  • Nebenzja: Grosi, budi oprezan

    Nebenzja: Grosi, budi oprezan

    Na zatvorenoj sednici Savjeta bezbednosti UN Rusija je ponovo pokrenula pitanje o “prljavoj bombi“ koju priprema Kijev kako bi je upotrebio u Ukrajini.

    Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je na toj sednici rekao da Zapad ne bi trebalo da ignoriše tu pretnju.“Bilo bismo srećni ako grešimo, ali ne mogu se jednostavno samo tako ignorisati tvrdnje koje su veoma ozbiljne i koje mogu da pretnje krajnje neprijatnim posledicama. Obraćamo se našim kolegama sa apelom da učine sve što je moguće da spreče taj užasni scenario“, saopštio je Nebenzja.

    Ruske diplomate su upozorile generalnog direktora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafaela Grosija da bude na oprezu, jer dva objekta koja će proveriti stručnjaci IAEA nisu jedina u kojima Kijev ima mogućnosti da napravi “prljavu bombu“.

    Nebenzja je istakao da su predstavnici zapadnih delegacija na zatvorenoj sednici SB UN propagirali “uobičajeni narativ o tome da Rusija priprema operaciju pod lažnom zastavom“.

    Takođe je saopštio da je Grosi informisao članove SB UN o situaciji na Zaporoškoj nuklearnoj elektrani.

    Kako je saopštio generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi, misija IAEA stići će u Ukrajinu kroz nekoliko dana kako bi proverila informacije o tome da Kijev priprema provokaciju sa “prljavom bombom“. Po njegovim rečima, biće potrebno još par dana da se izvedu zaključci.

    Misija IAEA posetiće samo one objekte gde, prema informacijama Rusije, može biti u toku priprema za pravljenje “prljave bombe“.

  • Mask postao vlasnik Tvitera, pa napravio “čistku”

    Američki milijarder Ilon Mask je zvanično postao vlasnik društvene mreže Tviter, nakon višemečnih pregovora sa akcionarima.

    Mask je nakon preuzimanja kompanije otpustio nekoliko rukovodećih ljudi u kompaniji i najavio dodatne otkaze, prenosi Rojters.

    Među otpuštenima je izvršni direktor Tvitera Parag Agraval, finansijski direktor Ned Segal i šefica pravnih poslova i politike Vidzaja Gadea.

    Mask je ranije optužio prethodno rukovodstvo da su njega i investitore obmanuli o broju lažnih naloga na platformi.

    Nakon preuzimanja Tvitera Mask je saopštio je da želi da “pobedi” spam botove i učini javno dostupnim algoritme koji određuju kako se sadržaj predstavlja korisnicima i spreči da platforma postane mesto mržnje i podela.

    Mask zasad nije izneo pojedinosti o tome kako će sve to postići i ko će voditi kompaniju.

    Tviter je u aprilu prihvatio Maskovu ponudu od 44 milijarde dolara, ali je u međuvremenu došlo do nesuglasica i međusobnih optužbi između kompanije i Maska.

  • Brod pod ruskom zastavom vrši uviđaj na Sjevernom toku

    Brod pod ruskom zastavom vrši uviđaj na Sjevernom toku

    Brod pod ruskom zastavom koji je iznajmila kompanija “Nord strim AG”, operater gasovoda Sjeverni tok 1, prvi put sprovodi istragu u oblasti Baltičkog mora.

    U tom delu je došlo do oštećenja tog cjevovoda, saopštila je danas švedska mornarica.

    “Djelimo isti prostor trenutno i komuniciramo jedni s drugima. Taj konzorcijum je pre izvjesnog vremena naveo da želi da izvrši uviđaj na mestu eksplozije”, rekao je portparol švedske mornarice za Rojters, dodajući da je “Nord strimu” odgovoreno da im za sprovođenje “samo podvodnog snimanja, nije potrebna nikakva dozvola” .

    Švedski i danski istražni organi su zaključii da su četiri curenja gasa iz Severnog toka izazvana eksplozijama prošlog meseca, ali nisu navele ko bi mogao da bude odgovoran za to. Svetski lideri su saglasni u oceni da je reč o činu sabotaže.

    Švedski tužioci i policija su ranije ovog meseca završili istragu na mestu događaja, a mornarica te nordijske zemlje je u sredu saopštila da će sprovesti sopstvenu istragu.

    Kompanija Nord Strim AG, koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, nije odmah odgovorila na zahtev za komentarom.

    Švedska je odbila zahteve Moskve da ruska strana učestvuje u njihovoj istrazi ili da podeli bilo kakve nalaze pre nego što ona bude završena.

    Gasprom, koji je i vlasnik gasovoda Sjeverni tok 2, takođe je najavio da planira da sprovede sopstvenu istragu, ali kasnije, rekao je portparol švedske mornarice.

  • Evropa ima sada toliko gasa da ne zna šta će s njim

    Evropa ima sada toliko gasa da ne zna šta će s njim

    Evropa ima sada toliko prirodnog gasa da ne zna šta će s njim, pa je cena na spot tržištu ove nedelje nakratko postala negativna, objavila je TV stanica CNN.

    Evropski zvaničnici su mesecima upozoravali na energetsku krizu tokom predstojeće zime, jer je Rusija – nekada najveći snabdevač prirodnog gasa u regionu – smanjivala isporuke u znak odmazde za sankcije koje je Evropa uvela zbog ruske invazije na Ukrajinu, navodi se u prilogu američkog medija.

    Sada su skladišta gasa u EU skoro popunjena, pa tankeri koji prevoze tečni prirodni gas (TPG), kako se dodaje, stoje u lukama jer nemaju gde da istovare teret, a cene padaju.

    Referenta cena fjučersa prirodnog gasa (kupovina mesec dana unapred) na evropskom tržištu pala je za 20 posto od prošlog četvrtka i za više od 70 procenata otkako je krajem avgusta dostigla rekordnu vrednost. Na holandskom spot tržištu, cena za isporuku gasa u roku od sat vremena pala je u jednom momentu ispod nula evra, prema podacima Interkontinentalne berze.

    Cene su skliznule na negativnu teritoriju zbog “prebukiranosti mreže“, rekao je za CNN Tomas Marzec-Manser, šef za analitiku tržišta gasa u kompaniji Independent Komoditi Intelidžens Servisis (ICIS).

    To je iznenađujući preokret situacije za Evropu, u kojoj su domaćinstva i preduzeća bila pogođena zastrašujućim skokom cene jednog od njenih najvažnijih izvora energije u prethodnom delu godine.

    Masimo Di Odoardo, potpredsednik za istraživanje tržišta gasa i TPG-a u firmi “Vud Mekenzi”, kaže da se ovako dramatičan zaokret sreće u velikoj meri duguje neuobičajeno blagom vremenu.

    “U zemljama kao što su Italija, Španija, Francuska, temperature i potrošnja gasa su bliže nivoima iz avgusta i početka septembra. Čak i u nordijskim zemljama, i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, potrošnja je daleko ispod proseka za ovo doba godine”, dodaje.

    Skladišta gasa u EU su sada popunjene skoro 94 odsto, prema podacima operatera Gas Infrastrakčer Jurop. To je znatno iznad 80 odsto, koliko je 27-člani blok postavio kao cilj koji treba dostići do novembra.

    “To je izuzetno visok nivo“, rekao je Di Odoardo, napominjući da je maksimalni nivo skladišštenja u proseku iznosio 87 procenata kapaciteta u poslednjih pet godina.

    Nastojanja Evrope da obezbedi što više gasa uoči zime dovela su do gomilanja tankera s TPG-om u evropskim lukama, zbog manjka terminala za skladištenje.

    Feliks But, šef u kompaniji Vorteks za praćenje podataka o TPG-u, navodi za CNN da čak 35 plovila pluta u blizini luka u severozapadnoj Evropi i na Iberijskom poluostrvu, ili plove veoma sporo prema njima, zbog manjka skladišnih kapaciteta za istovar.

    Tim brodovima će “verovatno trebati još mesec dana da udome teret“, dodaje on.

    Zajedno, ti tankeri nose TPG vredan oko 2,0 milijarde dolara, prema podacima provajdera podataka sa energetskog tržišta Argus Media.

    Uprkos nedavnom padu cene gasa u Evropi na oko 100 evra po megavat satu, evropski fjučersi prirodnog gasa su i dalje za 126 odsto iznad nivoa na kom su bili prošlog oktobra, kada su ekonomije počele ponovo da se otvaraju posle korona blokada i kada je potražnja skočila.

    Cene bi mogle ponovo oštro da porastu u decembru i januaru ako vreme naglo postane hladnije, upozorava But. Uprkos činjenici da je ruski udeo u ukupnom evropskom uvozu gasa pao sa 40 posto na samo 9,0 procenata, region bi mogao da se nađe u teškoj situaciji sledećeg leta kada bude trebalo da popuni zalihe za iduću zimu.

    Procenjuje se da će cene dostići 150 evra po megavat-satu do kraja 2023. godine, kaže Bil Vederbern, ekonomista za robna tržišta u Kepital Ekonomiksu, i objašnjava da će “punjenje skladišta uoči sledeće zime zahtevati od EU da uveze još više TPG-a, jer mora da nadomesti izgubljeni uvoz ruskog gasa za celu godinu“, navodi CNN.

  • Ako Moskva “pogodi” Maska to bi bilo…

    Ako Moskva “pogodi” Maska to bi bilo…

    Pretnja visokog ruskog zvaničnika da će Rusija udariti na zapadne komercijalne satelite proceni li da pomažu Ukrajini, zabrinula je mnoge.

    “Kvazicivilna infrastruktura u orbiti mogla bi biti legitimna meta povratnog udara”, rekao je juče Konstantin Voroncov, zamenik direktora Sektora Ministarstva spoljnih poslova za neširenje oružja i kontrolu naoružanja.

    U istoriji se nije dogodilo da je neka zemlja projektilom napala satelit neke druge zemlje i takav čin tokom rata u Ukrajini bi značajno podigao tenzije između Rusije i SAD-a.

    “Ova pretnja dovodi nas na ivicu nečega što nikad ranije nismo videli”, rekla je Mišel Hanlon, direktorka Odseka za pravo u vazduhu i svemiru pri Univerzitetu Misisipi pa dodala: “Uvek smo imali osećaj da bi se tako nešto moglo dogoditi, ali do sada nito nije rekao na glas da bi to mogao i da uradi.”

    Ukrajinska vojska se, podsetimo, snažno oslanja na “SpaceX” Ilona Maska, koji omogućava brzi internet putem mreže satelita Starlink. Američke kompanije poput “Maxar Technologies” takođe, prave snimke rata u Ukrajini uz pomoć satelita u orbiti. Uz to, desetine hiljada komunikacionih uređaja u Ukrajini oslanjanju se na mrežu satelitu američkog komunikacinog diva “Iridium”.

    Prema međunarodnom i ratnom pravu, ruski udar na komercijalne satelite neke američke privatne kompanije mogao bi se smatrati činom rata na koji bi SAD mogle da odgovore, kaže Hanlon.

    Portparol Bele kuće Džon Kirbi sinoć je rekao da bi bilo kakav napad na američku infrastrukturu izazvao odgovor, ali nije išao u detalje.

    “Pravni aspekti svega ovog su trenutno jako mutni. Naprosto nemamo ni jedan primer korišćenja sile u ratu protiv satelita”, rekao je za Rojters Brajan Viden, analitičar pri udruženju “Secure World”.

  • Rastu tenzije između dve Koreje

    Rastu tenzije između dve Koreje

    Sjeverna Koreja je ispalila dve balističke rakete kratkog dometa sa svoje istočne obale, saopštili su danas zvaničnici vojske Južne Koreje.

    Rakete su poletele iz oblasti Tongčeon u provinciji Gangvon, na istočnoj obali Sjeverne Koreje, četiri dana nakon što su Pjongjang i Seul razmenili pucnjeve upozorenja sa zapadne obale usred rastućih tenzija, prenosi Rojters.

    “Naša armija je u punoj pripravnosti”, navodi se u saopštenju vojske Južne Koreje, uz konstataciju da je intenzivirana saradnja sa SAD na polju bezbednosti. Pjongjang je ranije saopštio da nedavno lansirane raketa predstavljaju protest protiv zajedničkih vežbi SAD i Južne Koreje, za koje kaže da predstavljaju probu za invaziju.

    Seul i Vašington su demantovali tvrdnje Severne Koreje dodajući da su vežbe defanzivne i da su potrebne za suprotstavljanje pretnjama Severa.

    Južnokorejske trupe su prošle nedelje započele vojne vežbe zajedno sa vojskom SAD sa ciljem povećanja sposobnosti odgovora na nuklearne i raketne pretnje Severne Koreje.

    Od početka ove godine Sjeverna Koreja je ispalila više od dvadesetak balističkih projektila, uključujući i onaj koji je preleteo Japan, podseća britanska agencija.

  • Putin pohvalio Erdogana

    Putin pohvalio Erdogana

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin održao je u četvrtak opširan govor tokom 19. sastanka dijaloškog kluba i nevladine organizacije Valdai gdje je posebnu pažnju posvetio odnosu Ruske Federacije s drugim državama kako na istoku tako i na zapadu.

    Tokom razgovora s novinarima, Putin je odgovorio i na pitanje koje se tiče njegovog odnosa s predsjednikom Turske Recepom Tayyipom Erdoganom, ali i cjelokupnim odnosima Rusije i Turske.
    Između ostalog, Putin je turskog predsjednika opisao kao izuzetno jakog lidera.

    “On je snažan, jak lider koji se vodi prvenstveno ili isključivo interesima Turske i interesima turske ekonomije. To u velikoj mjeri objašnjava njegov stav o energetskim pitanjima kao što je recimo Turski tok. Sada smo predložili stvaranje gasnog čvorišta u Turskoj za potrošače u Evropi. Turska je na to pristala, prvenstveno vodeći se sopstvenim interesima”, rekao je Putin.

    Takođe, naglasio je kako Erdogan ima jasno uspostavljene odnose s drugim liderima.

    “Predsjednik Erdogan nikada sebi ne dozvoljava da sjedi za vratom i da se rukovodi interesima trećih zemalja. Naravno, on i u dijalogu s nama, brani prije svega svoje interese. U tom smislu, Turska i Erdogan nisu laki partneri. Mnoge odluke se rađaju u dugim i teškim sporovima i pregovorima”, poručio je ruski predsjednik.

    Ipak, koliko god Erdogan bio težak partner, Putin ističe kako se turski predsjednik drži dogovora.

    “Ako smo prošli težak put, i ako je bilo teško da se dogovorimo, možete biti sigurni da će sve što potpišemo biti i urađeno. To je najvažnije, pouzdanost i stabilnost u odnosima Rusije i Turske”, zaključio je Vladimir Putin.

  • Udes na auto-putu kod Laktaša, povrijeđena jedna osoba

    Udes na auto-putu kod Laktaša, povrijeđena jedna osoba

    Na naplatim kućicama na auto-putu u Jakupovcima kod Laktaša sinoć je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je jedna osoba lakše povrijeđena.

    Naime, saobraćajna nezgoda se dogodila iz pravca Gradiške prema Banjaluci.

    Kako su za “Nezavisne novine” potvrdili iz PU Banjaluka nezgoda se dogodila u 19.50 časova.

     “U nezgodi su učestvovala dva automobila, te je tom prilikom jedna osoba lakše povrijeđena”, navode iz PU Banjaluka.