Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijatro sutra je u posjeti Republici Srpskoj.
Sijatro će se sastati sa srpskom članom Predsjedništva BiH Miloradom Dodikom i rukovodstvom Srpske, potvrđeno je ATV-u.
Ova posjeta nastavak je saradnje i prijateljskih odnosa Mađarske i Republike Srpske.
Na kandidatskim listama SNSD-a za predstojeće izbore neće biti nekih zvučnih partijskih imena iz ranijih izbornih ciklusa.
Tako na listama za Narodnu skupštinu Republike Srpske i Predstavnički dom Parlamenta BiH, između ostalih, neće biti Dušica Šolaja, Nikola Špirić, Dušanka Majkić, Lazar Prodanović i Sredoje Nović. Liste su, kako tvrde izvori iz SNSD-a, popunjene uglavnom mlađim kandidatima i onima srednje generacije, a novina pred iduće oktobarske izbore je to da onaj ko osvoji mandat u parlamentu neće istovremeno moći biti poslanik i direktor nekog preduzeća, saznaje Glas Srpske.
Predsjedništvo SNSD-a trebalo bi da sutra zasjedati u Laktašima i da donese konačne odluke o kandidatima za izbore. Tada bi trebalo da bude objelodanjeno ko će biti kandidati za predsjednika Republike i srpskog člana Predsjedništva BiH, a prema nezvaničnim informacijama u te trke će Milorad Dodik i Željka Cvijanović.
Austrijski kancelar Karl Nehamer ocenio je da postoji novi kvalitet saradnje neutralnih i nesvrstanih država kao što je Austrija sa NATO.
Ali, kako je dodao, da članstvo Beča u zapadnoj vojnoj alijansi nije opcija i da se o tome ne razmišlja.
Austrija jeste i ostaje neutralna, ali i poudzan partner po pitanju bezbednosne politike, poručio je Nehamer koji prisustvuje Samitu NATO u Madridu.
On je podsetio da je Austrija već sada sa oko 400 vojnika aktivna u mirovnim misijama EU, kao i sa 300 u misijama NATO i 200 u misijama EU.
Austrija, prema njegovim rečima, može kao neutralna zemlja da pokaže solidarnost i nastupa kao posrednik.
To što je dobio poziv od španskog kolege Pedra Sančesa da prisustvuje “evroatlantskoj večeri”, koji su, pored predstavnika NATO država, prisustvovale i nesvrstane članice EU, ocenio je novim kvalitetom u odnosima i, kako je kazao, možda i prekretnicom u saradnji.
Ukazao je da je to verovatno posledica rata u Ukrajini.
“Saradnja NATO i EU je važan sastavni deo odbrambene i bezbednosne politike”, istakao je Nehamer.
Generalni sekretar Slobodarske partije Austrije (FPO) Mihael Šnedlic ocenio je pogrešnim i fatalnim signalom učešće Nehamera na Samitu NATO.
“Nehamer ponovo nanosi štetu našem statusu kao neutralne zemlje. ”N” u nazivu NATO definitivno ne stoji za trajnu neutralnost”, naglasio je on.
Inače, Nehamer je na marginama Samita NATO imao sastanak sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.
Taj sastanak Nehamer je okarakterisao kao “početak relaksiranijih odnosa” sa Turskom.
Između Beča i Ankare u prošlosti postojale su tenzije, zbog kojih je Turska čak i blokirala vojnu saradnju Austrije sa NATO u okviru Partnerstva za mir.
Putin je izjavio danas da je Rusija spremna da vodi dijalog o strateškoj stabilnosti i očuvanju načina neširenja oružja za masovno uništenje.
“Rusija je otvorena za dijalog o obezbeđivanju strateške stabilnosti, očuvanju načina neširenja oružja za masovno uništenje i poboljšanje situacije u sferi kontrole naoružanja”, rekao je ruski predsednik učesnicima desetog Peterburškog međunarodnog pravnog foruma, prenosi agencija Tas.
Ocenio je da se dejstva kijevskog režima u Donbasu mogu opisati samo kao zločin protiv čovečnosti.
“Ne postoji drugi način da se delovanje kijevskog režima definiše, osim kao zločin protiv čovečnosti”, smatra Putin.
Britanski premijer Boris Džonson saopštio je danas da će ta zemlja poslati vojne stručnjake u Bosnu i Hercegovinu, kako bi se suprotstavili ruskom uticaju i da “pojačaju misiju NATO i unaprijede stabilnost i bezbjednost” u zemlji.
“Ne možemo da dozvolimo da Zapadni Balkan postane još jedno igralište za ruskog predsjednika Vladimira Putina i njegovog pogubnog pohoda. Razgorijevanjem plamena secesionizma i sektaštva, Rusija nastoji da preokrene uspjehe u posljednje tri decenije u Bosni i Hercegovini”, naveo je britanski premijer u izjavi, prenosi agencija Rojters.
Kako je rekao Džonson, London iz tog razloga pojačava podršku Bosni i Hercegovini i “odaziva se pozivu prijatelja da pomognu u zaštiti mira koji s pravom zaslužuju”.
Dragan Čović, lider HDZ-a BiH, danas je potvrdio da je Borjana Krišto kandidat ove stranke za člana Predsjedništva BiH i da njegovo ime neće biti ni na jednoj listi.
Čović je rekao da je to jednoglasna odluka Predsjedništva HDZ-a.
“Imamo najpametnije i najljepše biće što možemo ponuditi za tu poziciju”, rekao je Čović na otvaranju magistralne ceste Stolac-Neum.
Istakao je da će Marinko Čavara, koji je odnedavno na crnoj listi SAD, biti nosilac jedne od liste.
“Nastojali smo da na kantonalnim izbornim listama dobijemo jednu novu dimenziju”, rekao je Čović.
Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH usvojio je u prvom čitanju Prijedlog zakona o budžetu institucija i međunarodnih obaveza BiH za 2022. godinu, a drugo čitanje uslijediće nakon što se Komisija za finansije i budžet izjasni o amandmanima na predloženi budžet.
Za prijedlog zakona o budžetu glasalo je osam delegata, dva protiv, a jedan je bio uzdržan.
Ukupni prihodi, primici i finansiranje institucija BiH u 2022. godini iznose 1.073.600.000 KM, dok servisiranje spoljnog duga BiH iznosi 819.189.119 KM.
Prihodi od indirektnih poreza planirani su u iznosu od 865.500.000 KM, dok ukupni rashodi institucija BiH i servisiranje spoljnog duga BiH u budžetu za 2022. godinu iznose 1.892.789.119 KM.
Tokom rasprave, delegat Kluba hrvatskog naroda Zlatko Miletić rekao je da se iz sadržaja prijedloga budžeta, u kontekstu mišljenja komisija, može konstatovati da je u skladu sa Ustavom i zakonom, ali da je “nemoralan”.
“Pojedine stavke su povećane enormno. Sramota je da izabranim i imenovanim zvaničnici u institucijama BiH povećamo platu za 500 KM. Ne mogu da shvatim da se građanima na ovaj način demonstrira sila”, rekao je Miletić.
Delegat Kluba bošnjačkog naroda Denis Bećirović rekao je da su donošenjem Prijedloga budžeta prekršeni i zakoni i poslovnici.
On je tokom rasprave iznio i neslaganje sa povećanjima finansija određenim institucijama BiH.
Delegat Kluba hrvatskog naroda Marina Pendeš rekla je da prijedlog budžeta treba usvojiti u obliku kakav je dostavljen. “Optužuje se ministar finansija za nešto za šta nije odgovoran”, dodala je Pendeševa.
Delegat Kluba srpskog naroda Mladen Bosić rekao je da neće podržati predloženi budžet.
Komentarišući primjedbe koje su delegati iznijeli u diskusiji o predloženom budžetu BiH za 2022. godinu, ministar finansija i budžeta u Savjetu ministara Vjekoslav Bevanda rekao je da je budžet zasnovan na važećim zakonima.
On je podsjetio da je prošle godine bilo 30 urgencija sindikata za povećanje osnovice plata, koja je u institucijama BiH propisana zakonom, te da ona prati globalni fiskalni okvir utvrđen u martu ove godine.
Bevanda je napomenuo da BiH već godinu i po funkcioniše na privremenom finansiranju, pri čemu je sve zasnovano na nivou 2020. godine, kada je zbog pandemije virusa korona iz budžeta BiH uklonjeno sve za šta se ocijenilo da ne treba i usmjereno na sanaciju posljedica pandemije.
“Ta sredstva raspoređena su entitetima i nižim nivoima vlasti”, rekao je Bevanda.
Govoreći o medijskim napisima o 700 miliona KM prihoda koje je Uprava za indirektno oporezivanje BiH ostvarila u pet mjeseci ove godine, ministar finansija je rekao da ni jedna KM od toga nije išla BiH već isključivo entitetima i nižim nivoima vlasti.
Delegati danas nisu podržali nijedan od pet Bećirovićevih zaključaka kojim bi se, između ostalog, zadužio Savjet ministara da najkasnije u roku od sedam dana u parlamentarnu proceduru dostavi odluke kojim se onemogućava povećanja plata političarima, a podršku nisu dobili ni zaključci Zlatka Miletića.
U 9 časova većem broju otpuštenih radnika Fijata “legle” su otpremnine na račune.
Prema dogovoru sa Stelantisom i Vladom Srbije, uplate za otpremnine radnicima trebalo je juče da budu uplaćene.
Za radnike koji imaju 10 godina radnog staža, reč je o 7.900 evra ukupnih otpremnina, a stariji radnici koji su pre Fijata radili i u fabrici automobila Zastava u Kragujevcu dobiće još po 500 evra po godini radnog staža.
Otpremnine su prvo dobila 492 radnika koja su u startu odbila da idu na rad u Slovačku i Poljsku na dve godine.
Stelantis i Vlada Srbije su pre nekoliko dana poboljšali ponudu i ostaje da se izjasni oko 1.000 radnika da li pristaju na rad u inostranstvu i time čuvaju posao u Stelantisu i posle 2024. godine ili uzimaju otpremnine.
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je jučerašnja odluka Prištine promenila i teme i planove njegove posete.
On nije želeo da komentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Priština planira novu „Oluju“ na severu Kosova.
„Imali smo jedan vrlo ozbiljan razgovor sinoć o situaciji i naravno potrebno je da tražimo rešenja putem dijaloga a ne konfrontacijom“, rekao je Lajčak novinarima.
Kaže da sada postoji nova situacija, koja mu je promenila i planove i teme. “Ja sam došao u region da pripremam sledeći sastanak lidera i da govorimo o napretku i normalizaciji odnosa, sada treba da rešavamo ovu situaciju. Ne smemo da dozvolimo da dođe do neke krize”, naveo je.
Lajčak se sastaje sa predstavnicima opozicije u zgradi Delegacije EU. Na taj sastanak su pozvani Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, koalicija “Moramo”, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana. “Svakako mi je važno da čujem njihovo mišljenje i njihove stavove”, rekao je Lajčak pre sastanka novinarima.
Pre posete Beogradu, Lajčak je boravio u Prištini, gde se, između ostalih, sastao i sa predstavnicima Srba sa severa Kosova i sa predstavnickom Srpske liste.
Funkciju supervizora za Brčko distrikt vršiće Džonatan Menuti, koji je danas preuzeo ovu dužnost od Majkla Skenlana, saopšteno je iz OHR-a.
Menuti je karijerni diplomata Više službe za spoljne poslove, u rangu ministra-savjetnika.
Prije dolaska u BiH obavljao je funkciju vršioca dužnosti načelnika pri kancelariji državnog podsekretara za rukovođenje i direktora za napredovanje u karijeri i raspoređivanje na funkcije Ministarstva spoljnih poslova SAD u Vašingtonu.
Prethodno je u Vašingtonu vršio dužnost zamjenika izvršnog direktora Biroa za evropske poslove i Biroa za poslove sa međunarodnim organizacijama i zamjenika izvršnog direktora Izvršnog sekretarijata u Stejt Departmentu.
U inostranstvu je obavljao dužnosti u Istanbulu, Beogradu, Almatiju i Astani u Kazahstanu, te u Moskvi.
Prije dolaska u Stejt Department, radio je za američko Ministarstvo trgovine pri ambasadama u Atini i Seulu.
Menuti je diplomirao na Univerzitetu DŽordžtaun u oblasti spoljnih poslova, a postdiplomski studij međunarodnih odnosa i zvanje magistra nauka stekao je na Univerzitetu Jejl. Učio je srpski, ruski, grčki, turski i “bosanski” jezik.