VRBAS Media

Autor: INFO

  • Dom naroda u srijedu o izmjeni Zakona o radu u institucijama BiH

    Dom naroda u srijedu o izmjeni Zakona o radu u institucijama BiH

    Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH trebao bi u srijedu da po hitnom postupku razmotri Prijedlog zakona o izmjeni Zakona o radu u institucijama BiH, čijim bi se usvajanjem omogućilo da roditelj djeteta s težim smetnjama u razvoju ima pravo da radi samo polovinu punog radnog vremena.

    Ovu inicijativu su pokrenule poslanice Mirjana Marinković-Lepić i Aida Baručija, a o tome se već raspravljalo i na sjednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH u aprilu ove godine.

    Navedeni prijedlog zakona je na toj sjednici dobio podršku poslanika, te je usvojen po hitnom postupku i dostavljen Domu naroda na razmatranje i usvajanje.

    Pismeni pristanak
    Poslanice Marinković- Lepić i Baručija traže izmjene člana 43. Zakona o radu u institucijama BiH kako bi se omogućilo da jedan od roditelja djeteta s težim smetnjama u razvoju (teže hendikepiranog djeteta) ima pravo da radi polovinu punog radnog vremena, u slučaju ako je riječ o samohranom roditelju, ili ako su oba roditelja zaposlena, pod uslovom da dijete nije smješteno u instituciju socijalno-zdravstvenog zbrinjavanja na osnovu nalaza nadležne zdravstvene institucije.

    – Roditelju koji koristi ovo pravo ne može se narediti da radi noću, prekovremeno i ne može mu se promijeniti mjesto rada, ako zato nije dao svoj pismeni pristanak – stoji u Prijedlogu zakona o izmjeni Zakona o radu u institucijama BiH.

    Ove dvije poslanice ističu da Zakon o radu u institucijama BiH trenutno samo samohranim roditeljima djece s težim smetnjama u razvoju daje pravo na skraćeno radno vrijeme.

    – Takva odredba nije usklađena sa sličnim odredbama Zakona o radu Federacije BiH i Zakona o radu Republike Srpske, te su po ovom osnovu roditelji koji rade u institucijama Bosne i Hercegovine u neravnopravnom položaju – tvrdi Marinković-Lepić.

    Ona ističe da pravo roditelja djeteta s težim smetnjama u razvoju na skraćeno radno vrijeme nije stvar komoditeta, već prijeka potreba s obzirom na to da postojeći predškolski i školski sistem za ovu djecu ne nudi opciju cjelodnevnog boravka.

    Ćutanje Savjeta ministara
    Izmjenom člana 43. Zakona o radu u institucijama BiH, dodaje ona, garantovala bi se jednaka prava za sve roditelje djece s težim smetnjama u razvoju, što je u skladu sa zakonima o radu na entitetskim nivoima, ali i Konvencijom o pravima djeteta.

    Poslanice u svojoj inicijativi podsjećaju da se ova inicijativa nije prvi put našla u Parlamentarnoj skupštini BiH.

    Navode da je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH na sjednici održanoj 4. februara 2020. godine usvojio poslaničku inicijativu Mirjane Marinković-Lepić kojom se traži izmjena Zakona o radu u institucijama BiH s 39 glasova “za” i jednim glasom ,,suzdržan“.

    Inicijativa je 10. februara 2020. godine dostavljena Savjetu ministara BiH na postupanje.

    – Uprkos činjenici da im je dostavljeno više poslaničkih pitanja i urgencija koja se tiču realizacije navedene poslaničke inicijative, Savjet ministara već 23 mjeseca nije usvojio navedene izmjene Zakona o radu u institucijama BiH. S obzirom na to da su zbog toga roditelji djece s težim smetnjama u razvoju, a koji su zaposleni u institucijama BiH, dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene u entitetskim institucijama, te da po tom pitanju nije bilo konkretnih rezultata u prethodne dvije godine, hitni postupak je u ovom slučaju opravdan – ističu ove dvije poslanice.

  • Gorivo u BiH skuplje nego u najbogatijoj zemlji EU

    Gorivo u BiH skuplje nego u najbogatijoj zemlji EU

    Litar dizela u Bosni i Hercegovini u 28. sedmici ove godini u prosjeku je koštao 1,87 evra ili 3,65 KM, pokazuju podaci Spoljnotrgovinske komore BiH.

    Uodnosu na zemlje bivše Jugoslavije, litar ovog goriva samo je skuplji u Hrvatskoj, gdje je litar u pomenutom periodu, a prema istoj analizi, koštao 2,1 evro (4,09 KM).

    Cijena dizela je u BiH gotovo ista kao u Srbiji, dok u Sloveniji litar košta 1,8 evra (3,51 KM), u u Crnoj Gori 1,74 (3,39), a u Sjevernoj Makedoniji 1,62 evra (3,16 KM).

    Zanimljivo je da je dizel u BiH skuplji nego u pojedinim zemljama s najvišim standardom u Evropskoj uniji, dok je u nekim tek neznatno jeftiniji.

    Naime, na nivou EU, Luksemburg je prošle godine imao najviši standard, 46 odsto iznad evropskog prosjeka. Slijede Danska i Njemačka sa standardom višim za petinu, pokazuje analiza Eurostata. S druge strane, Eurostatovi podaci o standardu građana govore da je Bosna i Hercegovina druga najsiromašnija država u Evropi, odmah iza Albanije.

    Ipak, u Luksemburgu je litar dizela u 28. sedmici ove godine koštao 1,84 evra (3,59 KM), u Njemačkoj 1,97 evra (3,84), a u Danskoj 2,1 evro (4,09 KM).

    Primjera radi, stanovnik BiH za prosječnu platu može da kupi tek nešto više od 300 litara dizela, a stanovnik Luksemburga više od 1.800 litara! Za prosječnu platu u Njemačkoj može da se kupi oko 1.300, a u Danskoj više od 1.100 litara dizela.

    Prosječna plata u BiH je tek nešto viša od 1.100 KM, dok se u Luksemburgu kreće oko 3.390 evra (6.610 KM), u Njemačkoj 2.780 evra (5.420 KM), a u Danskoj 2.200 evra (4.290 KM).

    Unazad desetak dana, odnosno od objavljivanja pomenutih podataka, gorivo je u BiH neznatno pojeftinilo, pa litar dizela u prosjeku košta oko 3,5 KM.

  • Plan EU na klimavim nogama?

    Plan EU na klimavim nogama?

    Plan Evropske komisije o 15-postotnom smanjenju potrošnje gasa u razdoblju od avgusta do marta sledeće godine nailazi na otpor među članicama EU.

    Italija, Poljska i Mađarska već su iskazale rezervisanost prema predlogu, a Španija i Portugal jasno su rekli da mu se protive.Ministri energetike članica EU odlučivaće o planu na sastanku u utorak, a za njegovo usvajanje je potrebno da ga podrži 55 odsto članica EU ili vlade čije države pokrivaju 65 odsto populacije EU.

    Izvori iz briselske diplomatije navode da članice nisu naklonjene toj meri jer postoji puno nerešenih pitanja za pokretanje ovakve faze hitnosti. Zabrinutost je razumljiva s obzirom na to da je EU tokom prošle godine iz Rusije uvezla gas koji podmiruje 41 odsto potreba njenih članica, piše Jutarnji list.

    Početna tačka

    Žoao Galamba, portugalski državni sekretar za energetiku, već je u nacionalnom dnevnom listu Ekspreso rekao da je Portugal prisiljen da poveća potrošnju gasa za elektrane zbog niskog vodostaja, a plan EU nije održiv u njihovom slučaju jer ostavlja Portugal bez struje.

    “Za razliku od drugih država, mi nismo živeli iznad svojih mogućnosti sa energetskog gledišta”, citirao je Fajnenšel tajms zamenicu španskog premijera Teresu Riberu, koja je dodala da predlog Komisije ignoriše ekonomske i socijalne posledice. Dodala je da će smanjenje potrošnje gasa naterati zemlju da smanji proizvodnju struje i zaustavi izvoz gasa ostatku kontinenta.

    “Predlog Komisije može biti početna tačka, ali ne i cilj”, rekla je Ribera, a prenosi Blumberg.

    Nasuprot tome, Robert Habek, nemački ministar ekonomije, apeluje na evropski princip solidarnosti.

    “Moramo sačuvati gas, a to znači da čak i one zemlje na koje smanjenje snabdevanja ruskim gasom nema direktni uticaj moraju pomoći drugim zemljama. Inače nema evropske solidarnosti”, rekao je Habek, čija zemlja 66 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz ruskih izvora.

    Međunarodni monetarni fond je, inače, smanjio predviđanja nemačkog privrednog rasta za sledeću godinu sa 1,2 odsto na 0,8 odsto.

    Ko koliko zavisi od gasa

    Španija i Portugal tradicionalno puno manje zavise od ruskog gasa nego ostale evropske zemlje, to iznosi 10 odsto njihovih potreba. Obe zemlje kupuju gas putem LNG postrojenja, Portugal između ostalog iz Nigerije i SAD. Španija je prošlog meseca uvezla plin za 77 odsto svojih potreba putem LNG postrojenja, navodi Blumberg. Mađarska je pak prošle nedelje objavila vanredno stanje u energetici i zabranila izvoz gasa drugim članicama EU.

    Francuska od Rusije kupuje gas za samo 15 odsto svojih potreba i nije se otvoreno suprotstavila predlogu, ali je Agnes Panije-Runaše, ministarka energetike, istakla da je potrebno “definisati jednake ciljeve za sve”.

    Ana Moskva, poljska ministarka za klimu, kazala je da se Poljska ne slaže s predloženim merama.

    “Mehanizam solidarnosti ne sme voditi smanjenju energetske sigurnosti za bilo koju članicu EU”, navodi Politiko stav ministarke čija zemlja 54 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz Rusije.

  • Novitović: Ne smije se dozvoliti širenje požara u kanjonu Hrčavke

    Novitović: Ne smije se dozvoliti širenje požara u kanjonu Hrčavke

    Vršilac dužnosti direktora Republičke uprave civilne zaštite Milan Novitović rekao je Srni da se ne smije dozvoliti da se proširi požar u kanjonu rijeke Hrčavke u Nacionalnom parku “Sutjeska”, koji gase ekipe Helikopterskog servisa Republike Srpske, Republičke uprave civilne zaštite i zaposleni u Nacionalnom parku.
    “Na snimcima od juče koji su načinili pripadnici Helikopterskog servisa, a i ljudi koji dežuraju vidio se otvoren plamen koji je prijetnja za dio Zelengore i predstavlja prijetnju ne samo drvnom sortimentu nego i ostalom prirodnom bogatstvu”, upozorio je Novitović.

    On je naveo da su pripadnici Helikopterskog servisa Republike Srpske nastavili da gase vatru jutros u 6.00 časova, a da su zaposleni u Nacionalnom parku Sutjeska “izašli na najvišu tačku”.

    “Moramo podijeliti snage da polovina uđe iz kanjona Hrčkavke i da ide uz taj požarni dio, dok bi druga polovina sa vrha gasila”, dodao je Novitović.

    On je ukazao da je noćas temperatura u Nacionalnom parku bila oko 12 stepeni Celzijusovih i da je došlo do stabilizacije požara.

    “Ne smijemo dozvoliti da se oko podneva i kasnije požar raširi. Kada smo mislili da sve držimo pod kontrolom visoka temperatura vazduha i jak vjetar su doveli do širenja požara i potrebe za većim angažmanom Helikopterskog servisa Republike Srpske”, naveo je Novitović.

    Prema njegovim riječima, dio ljudstva Nacionalnog parka “Sutjeska” imao je juče vremena da odmori i jutros su svi uposleni na gašenju požara.

    “Moramo se pregrupisati da pola ide od stare pruge prema vrhu, a druga polovina od vrha niz kanjon i da se spoje pripadnici vatrogasno-spasilačke ekipe, koordinisano sa Helikopterskim servisom. Teren je izuzetno nepristupačan”, naveo je Novitović.

    On je ukazao da je dio terena gola stijena, a dio pod četinarima i da su suve borove iglice koje se talože decenijama na tom dijelu podložne vatri.

    “I kod pucanja kamena koji se obrušava od velikih temperatura dolazi do zapaljenja i postaje goriva masa što stvara probleme”, rekao je Novitović i napomenuo da će na licu mjesta biti danas popodne.

    Novitović je naveo da je juče bilo nekoliko požara u drugim dijelovima Republike Srpske i da su brzo stavljeni pod kontrolu.

    On je apelovao da građani ne pale vatru na otvorenom jer se usljed visoke temperature vazduha izlažu nepotrebnom riziku da izazovu požare.

  • “Amerika moli”

    “Amerika moli”

    Američki Stejt department pokušava da utiče na posetu ruskog šefa diplomatije Africi, izjavila je Marija Zaharova.

    Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije kaže da američke diplomate “trče od kuće do kuće različitim zemljama i mole (diplomate) da se ne fotografišu sa Lavrovom”. Cilj je, po njenim rečima, da ruska strana ne iskoristi fotografije kao dokaz da izolacija ne postoji.

    Ona je dodala da SAD “ne shvataju da Rusija za tu svrhu ne koristi fotografije, već da to radi uz pomoć američke gluposti i potpunog nedostatka osećaja realnosti”.

    Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov doputovao je u zvaničnu posetu Egiptu.

    Kairo je prva stanica ruskog ministra u okviru posete Africi.

  • Evropa traži od Nigerije veće isporuke gasa

    Evropa traži od Nigerije veće isporuke gasa

    Evropska unija traži dodatne isporuke gasa (LNG) od Nigerije pripremajući se za moguće smanjenje snabdevanja ruskim gasom.

    To je izjavio Metju Boldvin, zamenik generalnog direktora energetskog odeljenja Evropske komisije.

    Boldvinova izjava data je u Nigeriji gde je boravio ove nedelje i održao niz susreta sa zvaničnicima te zemlje, najvećeg proizvođača nafte u Africi, prenosi Rojters.

    Zvaničniku EU rečeno je da Nigerija poboljšava bezbednost u delti reke Niger i da planira da posle avgusta ponovo otvori gasovod Trans Niger, što bi omogućilo veći izvoz gasa u Evropu.

    EU uvozi 14 odsto svojih ukupnih potreba LNG iz Nigerije i postoji potencijal da se ova količina više nego udvostruči, ukazao je Boldvin za Rojters.

  • Ukrajinci vraćaju svoju teritoriju – preokret?

    Ukrajinci vraćaju svoju teritoriju – preokret?

    Ukrajinske snage postepeno se kreću ka istoku Hersonske oblasti, koju je Rusija zauzela na početku rata, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    “Okupatori su pokušavali da tamo uspostave uporište…ali kako im je to pomoglo? Ukrajinske oružane snage, korak po korak, kreću se ka toj oblasti”, rekao je Zelenski sinoć u video obraćanju, prenosi Rojters.

    Ukrajinska vojska ispalila je najmanje sedam granata u oblasti hidroelektrane Hakovka u Hersonskoj oblasti, saopštila je u subotu vojno-civilna administracija te oblasti, koja je pod ruskom kontrolom.

    Ukrajinska vojska je prothodne noći napala i most preko reke Ingulec kod sela Darjevka u regionu Herson, dodaje se u saopštenju.

  • Novitović: Situacija u kanjonu Hrčavke pogoršana, ali pod kontrolom

    Novitović: Situacija u kanjonu Hrčavke pogoršana, ali pod kontrolom

    Na požarištu u kanjonu rijeke Hrčavke na području Nacionalnog parka “Sutjeska” situacija se pogoršala zbog vjetra, ali je požar pod kontrolom, rekao je Srni direktor Republičke uprave civilne zaštite Milan Novitović.
    Direktor Nacionalnog parka “Sutjeska” Aleksandar Kovač rekao je Srni da je u proteklih sat vremena izvršeno 11 helikopterskih letova.

    “Sve raspoložive snage Nacionalnog parka Sutjeska i Helikopterski servis Republike Srpske angažovani su na gašenju i vode borbu sa vatrom”, rekao je Kovač.

    Požar je tokom dana bio pod kontrolom, ali je zbog vjetra ponovo aktiviran.

    Dva helikoptera Helikopterskog servisa Republike Srpske u prijepodnevnim časovima izbacili su 27 tona vode.

  • Proglašena globalna zdravstvena vanredna situacija zbog majmunskih boginja

    Proglašena globalna zdravstvena vanredna situacija zbog majmunskih boginja

    Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je epidemiju majmunskih boginja globalnom zdravstvenom vanrednom situacijom.

    Ovo je najveći stepen upozorenja koje SZO može da izda. Odluka je usvojena nakon drugog sastanka komiteta SZO za hitne slučajeve za virus.

    “Do sada je prijavljeno više od 16.000 slučajeva iz 75 zemalja. S obzirom na alate kojima trenutno raspolažemo, možemo držati ovu zarazu pod kontorlom i zaustaviti njeno prenošenje”, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.

    Do sada je prijavljeno 16.000 slučajeva zaraze virusom majmunskih boginja u 75 zemalja, a registrovano je pet smrtnih ishoda. 

    Trenutno postoje još samo dva takva hitna zdravstvena stanja – pandemija virusa korona i kontinuirani napori na iskorenjivanju poliomijelitisa.

    Majmunske boginje su virusna infekcija koja se obično nalazi kod životinja u centralnoj i zapadnoj Africi, iako može izazvati oboljenja i kod ljudi. Slučajevi se sada povremeno otkrivaju u zemljama u kojima virus nije endemičan.

    Virusom su najteže pogođene zemlje, a majmunske boginje registrovane su i u SAD, Kanadi, Australiji, Nigeriji, Izraelu, Brazilu i Meksiku.

  • Bez ruske nafte ako se ograniče cijene

    Bez ruske nafte ako se ograniče cijene

    Rusija neće isporučivati naftu na svjetsko tržište ako se uvede ograničenje cijena, rekao je danas zamjenik premijera Aleksandar Novak.

    “Ako su ove cijene o kojima pričaju niže od cijene proizvodnje nafte, onda naravno Rusija neće obezbijediti snabdijevanje svjetska tržišta”, rekao je Novak za rusku televiziju.

    Novak je istakao da to jednostavno znači da Rusija neće poslovati sa gubitkom.