VRBAS Media

Autor: INFO

  • Dodik: Na okupljanima u Sarajevu sve muslimani koji žele da naprave BiH samo za sebe

    Dodik: Na okupljanima u Sarajevu sve muslimani koji žele da naprave BiH samo za sebe

    BiH može preživjeti ustavna, ako nije ustavna, neće je ni biti, poručio je danas srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.

    “U BiH imamo lažnog visokog predstavnika, tri stranca-sudije Ustavnog suda, od kojih je jedan Albanac, jedna Njemica iz Njemačke, te Njemica iz Švajcarske, što kaže da smo opet na neki način okupirani od Njemaca u pokušaju da razgrade naš nacionalni identitet i nametnu građansku priču”, rekao je novinarima Dodik.

    Navodeći da “ovih dana okupljanja u Sarajevu stalno idu sa prefiksom građani, Dodik je istakao da su to sve muslimani koji žele da uruše identitet srpskog naroda i da naprave BiH samo za sebe”.

    “Prema tome, to je još jedna podvala i prodaja koju pokušava neoliberalna koncepcija da nam uvali, priču o građanima. Tamo nije bilo Srba, osim onih sramnih izdajnika koji se tamo provlače, tamo nema Hrvata, ni njihovih autentičnih predstavnika, jer se zna šta se tamo dešava”, istakao je Dodik.

    Ukazujući i na priče iz Sarajeva o tome da njihove fabrike prave municiju za ne daj Bože, da dok su god džamije pune biće BiH, te o prebrojavanju jednih, drugih, Dodik je naglasio da Srbima mora da bude jasno da se trebaju okupiti oko najvažnije ideje u novojoj političkoj istoriji koja se zove Republika Srpska, bez koje nema slobode.

    “Samo narod koji ima državu, može imati slobodu”, istakao je Dodik i dodao da je to najbolje shvatio na primjeru Jevreja.

    Dodik je naglasio da “muslimani u BiH jedva čekaju da dođe neki stranac, još neizabran, nelegitiman i da upravlja njima”.

    “Oni više vole da imaju stranca koji će upravljati njima nego da sa nama, Srbima i Hrvatima ovdje dogovaraju kako da žive zajedno. Zato BiH nema nikakve šanse”, rekao je Dodik Kozarskoj Dubici.

    Prema njegovim riječima, mnogi govore da je BiH propao koncept i da će teško opstati, da je potrebno sačuvati mir.

    “Naša politika je očuvati mir po svaku cijenu. Ne želimo ništa drugo nego mir, ali ćemo se političkim sredstvima boriti za naša ustavna prava”, poručio je Dodik.

    Takođe, srpski član Predsjedništva BiH istakao je da “prebrojavanje ljudstva i oružja po Federaciji BiH, po džamijama, nije od juče, pa nije jasno što je američka Ambasada čekala do danas da reaguje na ratnohuškačke izjave lidera SDA Bakira Izetbegovića, kada su znali da reaguju i na daleko bezazlenije izjave u BiH”.

    “No, osuda Izetbegovićeve nedvosmislene prijetnje ublažena je osudom i mog stava da Srbe niko neće prebrojavati. Da ne bude da je to samo odgovor na Izetbegovićevu prijetnju, i sad bih ponovio – Srbe u BiH niko neće prebrojavati. Ima nas dovoljno!”, piše na Dodikovom “Tviter” profilu.

    Iz Američke Ambasade u BiH saopštili su da su šokirani i zgroženi zapaljivim komentarima lidera SDA Bakira Izetbegovića.

    Govoreći o “vojnoj snazi BiH u slučaju najgoreg scenarija”, Izetbegović je ranije na stranačkom skupu naveo: “Prebrojali smo se – i koliko lovaca imamo i koliko mladih ljudi, i koliko imamo instruktora na dronovima, i tako dalje. Neću dalje, ali samo da znate”.

  • Propalo oko 810.000 vakcina protiv korona virusa

    Propalo oko 810.000 vakcina protiv korona virusa

    U Srpsku je do sada stiglo 1.824.887 doza vakcina protiv kovida 19, od čega je propalo 809.945 ili više od 44 odsto, a najviše je uništeno cjepiva čiji je rok trajanja bio kraći.

    Tačno polovinu, odnosno 919.297 doza, dobili smo iz donacija, dok je Srpska, mimo kovaks mehanizma, nabavila 198.690 prve i 200.690 druge doze Sputnjika V, te 438.600 doza Sinofarma.

    – Od vakcina koje je RS nabavila, Sputnjik V je imala kraći rok trajanja, pa je uništeno 76.973 doza prve i 110.995 doza druge komponente. Sinofarm vakcina ima duži rok trajanja, dvije godine, tako da nije bilo cjepiva ovog proizvođača kojem je istekao rok trajanja, a trenutno na raspolaganju imamo 146.312 doza – naglašavaju za Srpskainfo u IJZ Srpske.

    Iz donacije smo dobili najviše vakcina Astra Zeneka, kod kojih je rok trajanja istekao za 359.880 doza. Propalo je i 196.013 Fajzera, 57.924 Moderne i 8.160 doza Sinovaka.

    Jedan od razloga isteka roka trajanja pomenutog broja doza jeste i posljedica otpora građana prema imunizaciji protiv korona virusa.

    U Srpskoj je, do sada, prvu dozu primilo 385.239 stanovnika, drugu 316.074, a treću 81.399.

    U IJZ RS naglašavaju da se, sa povećanjem broja novooboljelih od kovida 19 u posljednje vrijeme, uočava i porast zainteresovanosti građana za vakcinaciju.

    – Vakcine koje su trenutno na raspolaganju i dalje pokazuju snažnu zaštitu od teških oblika bolesti, te od smrtnog ishoda, što i jeste najvažniji benefit i cilj imunizacije. Međutim, buster je primilo manje od 30 odsto osoba koje su dobili prve dvije doze – kažu u ovom institutu.

  • Plenković nezadovoljan odlukom Šmita: Zgrožen sam izjavama Izetbegovića

    Plenković nezadovoljan odlukom Šmita: Zgrožen sam izjavama Izetbegovića

    Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da je paket izmjena Izbornog zakona u BiH Kristijana Šmita ispod očekivanja i nedovoljan.

    On je osudio je izjave s protesta u Sarajevu, a za izjavu Bakira Izetbegovića o prebrojavanju kazao je da ga je zgrozila.

    Govoreći o Izbornom zakonu u BiH kazao je da je Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg Republika Srpska ne priznaje, odlučio dotaknuti samo dio paketa koji se odnosi samo na integritet izbornog procesa, prenosi HRT.

    “To je po mom sudu daleko ispod očekivanja i nedovoljno. Nakon neuspjelih pregovora koji su se vodili slijedom sporazuma u Mostaru prije dvije i pol godine, nastojale su političke stranke, prije svega, Bošnjaka i Hrvata, na razini Federacije, postići neki dogovor. Sami nisu uspjeli, osim dogovora o izborima u gradu Mostaru. Međutim dogovor o izbornoj i ustavnoj reformi na središnjoj razini vlasti, osobito na razini Federacije, nije postignut”, dodao je Plenković.

    Podsjetio je da su tu nastojali pomoći EU i SAD, ali nije bilo rezultat. Potom je i predsjednik Evropskog savjeta nastojao pokrenuti određene procese da bi se prekinule tenzije.

    Međutim, kaže Plenković, “bilo je očito da predstavnici bošnjačkih političkih stranaka, prije svega SDA, nisu htjeli postići dogovor s predstavnicima političkih stranaka Hrvata o reformi izbornog zakona i ustavnoj reformi”.

    “Njima odgovara status quo i izborni sustav u kojem će hrvatski narod u BiH i hrvatske političke stranke biti minorizirani, marginalizirani, preglasani i u svakom slučaju i dalje u neravnopravnom položaju, i to ne samo kada je riječ o izboru člana Predsjedništva BiH, gdje je Komšić odradio tri mandata, po nama kao nelegitimni hrvatski predstavnik, jer za njega uglavnom glasuju Bošnjaci”, istakao je Plenković.

    “Ono što je još gore su prosvjedi koji su bili organizirani u Sarajevu. Organizirale su ih bošnjačke političke stranke. Na njima smo vidjeli teške uvrede, pa čak i prijetnje prema visokom predstavniku gospodinu Šmitu. To je, siguran sam, donekle utjecalo na njegovo rezoniranje. Vidjeli smo u medijima da je on imao namjeru mijenjati Izborni zakon. Imao je i još niz važnih političkih tema koje bi unaprijedile ustavni i zborni ustroj BiH, međutim u ovoj fazi on to nije učinio”, kazao je.

    Plenković je istakao da je Šmit ostavio još nekoliko sedmica političkim akterima u BiH da se sami dogovore.

    “Nemam nekih velikih očekivanja i iluzija da će se oni sada u ljetnim mjesecima, nakon dvije godine propuštenih dogovora, sjesti i dogovarati, a posebno nakon niza agresivnih izjava, pa nekih čak i pozivanjem na prebrojavanje. Kad se netko prebrojava onda se priprema za neki sukob. To je izjava gospodina Izetbegovića, koja me zgrozila i koju osuđujem. Mislim da je to izvan svih okvira”, istaknuo je Plenković.

  • Korona blokirala predgrađe Vuhana

    Korona blokirala predgrađe Vuhana

    Gotovo milion ljudi u predgrađu kineskog grada Vuhana, u kojem je registrovan prvi slučaj infekcije virusom korona, je u blokadi.

    Mještani naselja Điangčija dobili su naredbu da ostanu kod kuće ili u svojim naseljima tri dana nakon što su registrovana četiri asimptomatska slučaja virusa korona.

    Kina primjenjuje strategiju poznatu kao “nulti kovid” koja uključuje masovno testiranje, striktnu izolaciju i lokalne blokade. Rezultat ovakve politike je mnogo manji broj umrlih nego u drugim zemljama.

    Ali ova strategija suočava se sa rastućom opozicijom, jer i građani i kompanije sve više osjećaju posljedice restrikcija.

    U Vuhanu, gradu od oko 12 miliona stanovnika, tokom redovnog testiranja registrovana su dva asimptomatska slučaja prije dva dana.

    Još dva slučaja registrovana su tokom praćenja kontakata, navodi Bi-Bi-Si.

  • Odbornici traže hitnu sjednicu

    Odbornici traže hitnu sjednicu

    Odbornici u Skupštini grada Banjaluka Milko Grmuša iz PDP-a te Saša Lazić iz Narodnog pokreta “Banjaluka zove” zatražili su hitno sazivanje vanredne sjednice kako bi raspravljali o bitnim stvarima za funkcionisanje grada, s naglaskom na usvajanje rebalasa budžeta, dok Mladen Ilić, predsjednik gradskog parlamenta, ističe da nije dobio njihov zahtjev te da će reagovati ukoliko ga dobije.

    Kako za “Nezavisne” ističe Grmuša, oni su zatražili da se na ovoj sjednici, osim rebalansa budžeta, usvoje i sredstva koja su se pojavila kao suficit te da se koriste za hitne namjene, kao što je funkcionisanje komunalnih preduzeća, razvoj infrastrukture, snabdijevanje ugroženih domaćinstava vodom…

    “Imamo probleme koji moraju biti riješeni. Treba da raspravljamo i o Odboru za ispitivanje situacije u vezi s regulacionim planovima, jer se trenutno ništa ne dešava, niko ne može da gradi, a građevinske dozvole su stopirane i nema prihoda. Smatramo da je dugo čekati dva-tri mjeseca da se Skupština sazove. Mi očekujemo da politički faktori sami sazovu sjednicu, a ukoliko do toga ne dođe, kroz nekoliko dana ćemo sakupiti potpise i ići ćemo u tom pravcu”, rekao je Grmuša.

    U skladu s tim, on kaže da mogu tražiti sazivanje sjednice, ali ističe da od njenog rada nema ništa ako nemaju kvoruma.

    “Moja inicijativa je da mi ukinemo odbornike kao fizička lica i sve njihove naknade te da se ide na izbore i da se gleda ko je koliko dobio mjesta, da se glasa poštom. Bezveze je da plaćamo 31 čovjeka kao fizička lica, kad imaju izbori, političke stranke, onda neka idu te dopisne sjednice. Zašto mi sjedimo, ako će donijeti odluku onako kako partije kažu. Gradonačelnik je pola vlasti, druga polovina je Skupštine i nije realno da Skupština bude na godišnjem odmoru tri mjeseca, a da Banjaluka politički, temperaturno, ekonomski i socijalni gori”, istakao je Grmuša.

    Saša Lazić, odbornik Narodnog pokreta “Banjaluka zove”, kazao je za “Nezavisne” da nije realno da pored ljetne pauze Skupština na zasjeda oko tri mjeseca. “Usljed toliko obaveza koje se moraju rješavati u Skupštini, van pameti je da se ne održava toliko dugo. Kako da grad živi bez rebalansa budžeta? Oni sve to odbijaju. Sporni su regulacioni planovi, to se sve bojkotuje i prolongira”, rekao je Lazić te dodaje da će vidjeti koje će korake preduzeti nakon što vide njihovu reakciju.

    “Pozvali smo skupštinsko rukovodstvo da organizuju zasjedanje i u ljetnoj pauzi. Ja ću doći, treba da se sakupiti da ispunimo kvorum i da se radi, ali vidjećemo kako će reagovati”, dodao je on.

    Mladen Ilić, predsjednik Skupštine grada, za “Nezavisne” ističe da nisu dobili zahtjev od predlagača za održavanje vanredne sjednice.

    “Oni imaju poslaničku mogućnost da zatraže tako nešto, ali im treba još devet odbornika, odnosno ukupno 11 njih za to. Sve teme koji su oni otvorili su teme koje uveliko zaobilaze Skupštinu, priča oko OHR-a i drugih stvari oko kojih nemamo nikakva ingerencije. Što se tiče vodosnabdijevanja i drugih stvari, Skupština grada usvaja budžete i programe rada, a to je nešto što je već usvojeno, ali sam rebalans budžeta sigurno ne bi pokrenuo nijedan od tih projekata, niti bi problem tih ljudi riješio za 10 dana”, rekao je Ilić.

    Kako kaže, ukoliko dođe taj zahtjev, on je obavezan da tu sjednicu zakaže.

    “Dogovor gradonačelnika i Skupštine grada je da se sjednica ne održava sve do izbora, jer smo konstatovali da nema potrebe za tim. Da li će se ona održati ili ne to ostaje da vidimo”, naveo je Ilić.

  • Amerika želi razgovore sa Rusijom; Moskva tvrdi: Nismo dobili zahtjev

    Amerika želi razgovore sa Rusijom; Moskva tvrdi: Nismo dobili zahtjev

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da namerava da ovih dana razgovara sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom.

    Blinken je rekao da će se tokom razgovora dotaknuti dogovora o pšenici, kao i mogućnosti oslobađanja pritvorenih američkih državljana u Rusiji. On je dodao da sa Lavrovom neće voditi pregovore o Ukrajini.

    Moskva pak tvrdi da nije dobila zahtev Vašingtona za telefonski kontakt ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, saopšteno je danas iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

    “Osim medijskih izveštaja, nije bilo nikakvih zahteva. Mi se rukovodimo uobičajenom diplomatskom praksom, a ne megafon diplomatijom”, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva, prenosi TAS S.

    Trgovina zarobljenicima sa Moskvom
    Posle višemesečne interne debate, Bajdenova administracija je ponudila da razmeni Viktora Buta, osuđenog ruskog trgovca oružjem koji služi 25 godišnju zatvorsku kaznu u SAD, kao deo potencijalnog sporazuma da se obezbedi oslobađanje dvojice Amerikanaca koje drži Rusija , Britnei Griner i Pol Vhelan, prema ljudima upućenim u ovo pitanje.

    Ovi izvori su rekli za Si-En-En da je plan razmene Buta za Vilana i Grinera dobio podršku predsednika Džoa Bajdena nakon što se o njemu raspravljalo početkom ove godine. Bajdenova podrška razmeni nadjačava protivljenje Ministarstva pravde, koje je generalno protiv trgovine zatvorenicima.

  • Lavrov optužio Zapad: “Krive su SAD i EU”

    Lavrov optužio Zapad: “Krive su SAD i EU”

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je prilikom posete Africi govorio o globalnom poskupljenju hrane, za šta je optužio SAD i Evropsku uniju.

    U razgovoru s afričkim diplomatama u Adis Abebi, glavnom gradu Etiopije, Lavrov je prehrambenu krizu nazvao “takozvanom”. Izjavu je dao nakon što je posetio nekoliko afričkih zemalja koje su najteže pogođene nestašicama hrane, prenosi Index.

    Podsećanja radi, mnoge afričke zemlje su zavisne od uvoza žitarica iz Rusije i Ukrajine. Zbog toga je više afričkih lidera pre nekoliko nedelja posetilo Moskvu i izrazilo zabrinutost zbog nestašica.

    “SAD i EU su krive zbog besmislenih zelenih politika i gomilanja hrane tokom pandemije”

    Naime, od početka ruskog napada na Ukrajinu crnomorske luke te države su blokirane, što je onemogućilo izvoz žitarica. Lavrov je prošle nedelje rekao da je nedavno potpisan sporazum o prekidu blokade kako bi se omogućio siguran izvoz tona blokirane pšenice iz Ukrajine “mogao biti potpisan davno, davno pre da nije bilo zapadne tvrdoglavosti”.

    Optužio je SAD i EU da su krive za poskupljenje hrane zbog “besmislenih” zelenih politika i gomilanja zaliha hrane tokom pandemije kovida 19.

    “Situacija u Ukrajini jeste negativno uticala na tržišta hrane, ali ne zbog ruske specijalne operacije, nego zbog neadekvatne reakcije Zapada, koji je uveo sankcije Rusiji”, rekao je on.

    Zapadne zemlje su u više navrata istakle da je hrana izuzeta iz svih sankcija Rusiji, te optužile Moskvu da je kriva za globalnu prehrambenu krizu.

  • Vučić na čelu Srbije; “Čovek koji je državu podigao na noge”

    Vučić na čelu Srbije; “Čovek koji je državu podigao na noge”

    Pre tačnu deceniju, 27. jula 2012, posle pobede koalicija Pokrenimo Srbiju, Aleksandar Vučić postao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane.

    Kao tadašnji motor i pokretač vlade, uspeo je da uzdigne Srbiju i postigne ono što svi pre njega nisu mogli decenijama unazad. Na čelu sa Vučićem i Srpskom naprednom strankom Srbija počinje da se menja, modernizuje i postaje zemlja uspeha, pišu “Novosti”.

    Srbija na čelu sa Vučićem pobeđuje: Gradimo bolju budućnost za nova pokoljenja
    Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže za “Novosti” da je mnogo toga urađeno u našoj zemlji u proteklih deset godina, od kada je odgovornost preuzela Srpska napredna stranka i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

    “Zahvaljujući pametnoj, racionalnoj i odgovornoj politici, svakoga dana smo menjali Srbiju. Te promene se najbolje vide po životnom standardu građana, po novim otvorenim radnim mestima, po šansama koje ljudi imaju i po kvalitetu života svih građana. Menjali smo Srbiju i kilometrima novoizgrađenih autoputeva, novim kliničkim centrima i domovima zdravlja, ali i novim naučno-tehnološkim parkovima, ustanovama kulture…”, kaže Ana Brnabić. Potom i dodaje:

    “Ono što je veoma važno, jeste da se u proteklih deset godina, značajno promenila i međunarodna pozicija naše zemlje. Srbija je danas zemlja koju uvažavaju, čiji se glas čuje i koja je ravnopravan partner za razgovor. Ali, ono što je ključna promena i najveći doprinos Srpske napredne stranke i pre svega predsednika Aleksandra Vučića, to je način na koji smo se mi sami kao društvo promenili. Srbija danas nije zemlja koja pobeđuje samo u sportu, već zemlja koja pobeđuje i u ekonomiji i u digitalizaciji i u nauci i inovacijama. Ravnopravno se takmičimo sa drugim zemljama i možemo da budemo lider u mnogim oblastima. Počeli smo da verujemo u sebe i u svoj uspeh, počeli smo da poštujemo sebe, jer je to jedini i pravi put da gradimo bolju budućnost za nova pokoljenja”, naglašava Ana Brnabić.

    Ekonomski stabilna Srbija: Politika od koje Vučić ne odustaje
    Siniša Mali, ministar finansija, ističe za “Novosti” da to koliko se Srbija promenila u poslednjih deset godina, najbolje govori činjenica, da smo u periodu kada je zavladala pandemija,bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

    “Srbija i u ovim za ceo svet teškim i izazovnim vremenima, nastavlja da stoji na putu mira, stabilnosti i ekonomskog napretka, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića. Zahvaljujući predsedniku, sproveli smo teške mere fiskalne konsolidacije i od zemlje na ivici bankrota, napravili jaku državu sa stabilnim javnim finansijama. Koliko se Srbija promenila na bolje, svedoči činjenica da smo u dve godine pandemije, 2020. i 2021. godine, bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi, sa privrednim rastom od 6,4 odsto kumulativno” kaže Mali za “Novosti” i dodaje:

    “Uspeli smo da smanjimo stopu nezaposlenosti sa 25,9 odsto 2012. na 10,6 odsto u prvom kvartalu ove godine, i da u 2021. godini privučemo čak 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija. Takođe, javni dug nam je daleko ispod kriterijuma koji je predviđen sporazumom iz Mastrihta. Doneli smo važne reformske zakone, koji su poboljšali privredni ambijent u Republici Srbiji, a zahvaljujući domaćinskom vođenju javnih finansija konstantno radimo na poboljšanju životnog standarda građana Srbije. Iz godine u godinu, povećavamo plate, penzije i minimalnu zaradu i to je politika od koje nećemo odustati”.

    Decenija uspeha i samopoštovanja: Vučić je predsednik svih Srba
    Ministar unutrašnjih poslova i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin kaže za “Novosti” da zbog uspeha koji je postigao i nade koju je probudio, Vučić ima istorijsku odgovornost da nastavi da vodi i svoju stranku i Srbiju, ali i sve Srbe.

    “Pre 10 godina Srbija je bila udaljena 3 meseca od potpunog bankrota i prestanka isplata plata i penzija. Tajkuni su bili jači od države, nezaposlenost je dostigla 27 odsto, prosečna plata 330 evra, Hag je određivao istoriju, Vojska Srbije bez opreme i oružija, bez i jednog ispravnog miga, u stanju bezuslovne pokornosti prema NATO paktu. U Briselu su počeli pregovori koji su više ličili na ultimatum nego na pregovore. Republika Srpska prepuštena sama sebi bez podrške i pomoći Srbije”, podsetio je Vulin kako je izgledala Srbija pre dolaska Vučića te opisao kako Srbija danas izgleda:

    “Posle decenije u kojoj se Vučić više ponašao kao borac nego kao komandant i više kao običan radnik nego kao predsednik je decenija teškog rada i velikih uspeha. Decenija u kojoj je Vučić zaustavio napuštanje borbe za Kosovo i Metohiju i Srbe gde god da žive. Decenija razvoja, reformi, odricanja, ali decenija uspeha i povratka samopoštovanja Srbije. Decenija u kojoj je stopa nezaposlenosti ispod 10 posto, u kojoj je prosečna plata u Srbiji 650 evra, u kojoj policija i Vojska Srbije imaju najsavremeniju opremu, uniforme, oruđe i oružje, ovo je decenija u kojoj je kompletirana eskadrila lovačke avijacije koja sada ima 14 migova-29”, kaže Vulin i zaključuje:

    “U ovoj deceniji Vučić je postao predsednik svih Srba, a Srbija bolje mesto za život. Zbog uspeha koji je postigao i nade koju je probudio, Aleksandar Vučić ima istorijsku odgovornost da nastavi da vodi i svoju stranku i Srbiju, ali i sve Srbe”, istakao je Vulin.

    Najsavremenije zdravstvo: Vučićeva vizija postala stvarnost
    Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, kaže za “Novosti” da “nije zahvalno, ni moguće upoređivati onaj zdravstveni sistem Srbije iz vremena pre Aleksandra Vučića, i ovaj današnji zdravstveni sistem, deceniju kasnije”.

    “To su dve različite kategorije, neuporedive. U svakom smislu! Ako govorimo o zdravstvenoj infrastrukturi, odnosno o stanju zdravstvenih ustanova, ne možemo upoređivati novi UKCS, UKC Niš, nove kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu, Novom Sadu, rekonstruisane KBC Zemun, Mišović ili desetine drugih novoizgrađenih ili rekonstruisanih zdravstvenih ustanova širom zemlje, koje danas izgledaju kao svemirski brodovi u poređenju sa onim što smo zatekli, sa onim ruiniranim, starim, oronulim objektima, ili nehigijenskim uslovima u tadašim zdravstvenim ustanovama. Danas naše zdravstvene ustanove imaju najsavremenije medicinske aparate i opremu, u njima rade najbolji lekari, i oni sa bogatim iskustvom na koje smo ponosni ali i oni mladi, najbolji diplomci medicinskih fakulteta, koje zahvaljujući Programu zapošljavanja Ministarstva zdravlja odmah po završetku studija čeka radno mesto u nekoj od bolnica, i specijalističke studije. Naše zdravstvene ustanove imaju nova kvalitetna i savremeno opremljena sanitetska vozila, prave mini bolnice, imaju moderne dijagnostičke aparate, skenere, rentgene, linearne akceleratore, magnetne rezonace, H nož i Gama nož” kaže Lončar i dodaje:

    “A plate zdravstvenih radnika su danas dvostruko veće, tako da danas medicinske sestre imaju veću platu od plate koju su lekari imali pre dolaska Aleksandra Vučića i SNS”.

    Nezavršeni KCS stajao je decenijama kao spomenik nesposobnosti, spomenik nedostatku odgovornosti i hrabrosti da se zdravstveni sistem konačno osavremeni, unapredi, odnosno izgradi po meri naših građana. Taj spomenik je dolaskom Aleksandra Vučića i njegovom vizijom modernog zdravstvenog sistema Srbije, vrednim i odgovornim radom, velikim materijalnim ulaganjima i posvećenošću, zamenjen najsavremenijim zdravstvenim objektom u ovom delu Evrope, koji danas s ponosom predstavlja simbol današnjeg zdravstvenog sistema Srbije.

    Srbija se gradi: Vučić je imao smelost
    Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na pitanje “Novosti” kako se Srbija promenila u poslednjih deset godina od kako je na čelu države Vučić i SNS, kaže:

    “Ako postoji jedna simbolična tačka, nešto po čemu se Srbija razlikuje sada i pre 10 godina – to je smelost. Smelost da se mnoge stvari konačno urade, da se pokrenu sa mrtve tačke, da se ispravi sve ono pogrešno što su nam bivše vlasti ostavile u amanet i, pre svega, smelost da se na međunarodnoj sceni istupi i zaštite nacionalni interesi Srba” kaže Momirović i dodaje:

    “Tokom ovih deset godina izgrađene su stotine kilometara novih autoputeva, pruga, obnovljene saobraćajnice, aerodromi, luke i vodni pitevi, ali bitnije od tih brojki jeste činjenica da je taj najveći infrastrukturni investicioni talas u našoj istoriji ponikao iz Srbije, iz probuđenog osećaja nacionalnog ponosa i shvatanja da više nismo zemlja trećeg reda i da moramo da se izvinjavamo i molimo”.

    Rezultati na semaforu: Uz podršku Vučića naši sportisti beleže rekorde
    Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, ističe za “Novosti” da je u poslednjih deset godina sportisti u Srbiji imaju veliku podršku države na čelu sa predsednikom Vučićem.

    “Zahvaljujući sistemskom i odgovornom radu i podršci koju imaju naši sportisti od strane države na čelu sa predsednikom Vučićem, sport u Srbiji beleži rekordne rezultate u poslednjih 10 godina na svim poljima”, kaže Udovičić i dodaje da je po prvi put u istoriji, u protekloj deceniji, Srbija bila domaćin najvećih međunarodnih takmičenja.

    Samo neki od “rezultata na semaforu” izgledaju ovako:

    “U periodu od 2012. godine do danas, za razliku od 2000. do 2011. godine ukupan broj osvojenih medalja u olimpijskim i paraolimpijskim disciplinama porastao je za 118 odsto. Ukupan broj osvojenih medalja u paraolimpijskim disciplinama za 12 godina, u periodu od 2000. godine do 2011. godine, je 50 medalja, a za 10 i po godina, u periodu od 2012. godine do danas, osvojeno je ukupno 129 medalja. To je porast od 258 odsto. Pri tome, za Paraolimpijski komitet Srbije u 2012. godine je iz budžeta izdvojeno 24.860.410 dinara, dok je u 2021. i 2022. godini budžet Paraolimpijskog komiteta Srbije 95.000.000 dinara. To je povećanje ulaganja u paraolimpijski sport od 382,13 odsto”, kaže Udovičić.

    Udovičić napominje da su svim savezima povećani budžeti i naglašava da se sportistima nagrade u poslednjih deset godina isplaćuju u roku od sedam dana.

    “U odnosu na 2012. godinu, povećanje novčanih nagrada za osvojene medalje na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama iznosi 100 odsto, a nagrade se u poslednjih 10 godina isplaćuju u roku od sedam dana, za razliku od perioda pre, kada sa na njihovu isplatu čekalo i više od dve godine. Uporedno, primera radi, za osvojenu olimpijsku zlatnu medalju nacionalno priznanje sportisti na mesečnom nivou iznosi 92.226 dinara više u odnosu na 2012. godinu (223.887 dinara umesto 131.661 dinara), a sportska stipendija za perspektivne sportiste od navršene 15. godine na mesečnom nivou iznosi 46.113 dinara više (111.943 dinara umesto 65.830 dinara)”.

    Udovičić je podsetio i na COVID program za sport kada je 2020. godine izdvojeno 1.100.000.000 dinara za 298 klubova u 16 sportova, a 2021. godine izdvojeno 1.200.000.000 dinara za 301 klub u 16 sportova.

    “Sve ovo i još mnogo toga samo je potvrda velikog i konstantnog napretka koji ostvaruje srpski sport, a iza koga stoji rekordno ulaganje u sport i sportsku infrastrukturu i konstantna podrška države i predsednika koji su i u vremenima izazova sport stavili u prioritete države”, zaključuje ministar.

    Cenjeni politički partner: Srbija sa Vučićem na čelu se pita
    Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je da je u poslednjih 10 godina promenjena perspektiva i pozicija Srbije, a zahvaljujući Vučiću.

    “Potpuno je promenjena pozicija, lik i perspektiva za budućnost Srbije. Srbija je ostvarila veliki napredak i kada je reč o njenom spoljno-političkom, odnosno međunarodnom položaju i danas je cenjeni politički partner”, rekao je Dačić za Tanjug.

    Osim toga, naveo je da je došlo do stabilizacije prilika na ekonomskom planu i da Srbija danas nije ugrožena u finansijskom smislu kao što je, kako kaže, to bilo 2012. godine kada je našoj zemlji pretio bankrot.

    Naveo je da je došlo do velikog razvoja i kada je reč o stranim investicijama, povećanju plata i penzija, većem zapošljavanju građana, a samim tim otvaranju veće perspektive za građane Srbije.

    Dačić je kao veoma bitno istakao to što veoma čvrsto branimo naš državni i nacionalni interes i dodao da je, kada je reč o Kosovu i Metohiji, velika promena sama činjenica da su za ovih deset godina 23 zemlje povukle priznanje Kosova kao nezavisne države.

    “Time smo kosovsko pitanje vratili na pregovarački sto jer su u to vreme to pitanje već bili otpisali sa dnevnog reda. Isto tako, došlo je do toga da se Srbija danas pita o tome”, rekao je Dačić.

    Dodao je da je pre početka svih razgovora u Briselu mislio da će to biti samo razgovori o tehničkim pitanjima odnosno da je budućnost Kosova prakticno rešena, a da danas 101 zemlja od 193 članice UN ne priznaje nezavisno KiM, odnosno poštuje teritorijalni integritet Srbije.

    “To je veoma važna činjenica”, podvukao je Dačić i podsetio da su, osim toga što smo uspeli da osnažimo našu poziciju kada je reč o KiM, dolaskom nove vlasti 2012. godine započeti i pregovori o članstvu Srbije u EU.

    Istakao je da Srbija nikada nije dalje otišla u tim pregovorima i da je postignut odlučujući napredak, kako je rekao, najveći u dosadašnjoj istoriji Srbije.

    Aleksandar Vučić – čovek koji je Srbiju podigao na noge
    Od trenutka kada je Aleksandar Vučić 2012. godine preuzeo funkciju ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije, kao tadašnji motor i pokretač Vlade, uspeo je da uzdigne Srbiju i postigne ono što svi pre njega nisu mogli decenijama unazad, pišu “Novosti”.

    Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju 1988. godine, a diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1994. godine.

    Svoju političku karijeru započeo je u Srpskoj radikalnoj stranci 1993. godine. Iste godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a za generalnog sekretara te stranke 1994. godine. Na toj dužnosti je ostao sve do 2008. godine.

    Za ministra informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva imenovan je 1998. godine. Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ u tri mandata – u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. godine izabran je za poslanika na saveznim izborima.

    Srpsku naprednu stranku osnovao je sa Tomislavom Nikolićem, a na osnivačkoj konvenciji u oktobru 2008. godine izabran je za zamenika predsednika stranke. Posle ostavke Nikolića postao je v. d. lidera Srpske napredne stranke 24. maja 2012. godine. Na Drugom kongresu stranke održanom 29. septembra 2012. godine jednoglasno je izabran za predsednika te stranke.

    1. godina – ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade

    Nakon opštih parlamentarnih izbora održanih 2012. godine, Vučić je preuzeo funkciju ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Kao tadašnji motor i pokretač Vlade, Vučić je uspeo da uzdigne Srbiju i postigne ono što svi pre njega nisu mogli decenijama unazad!

    Obavljao je funkciju ministra odbrane od 27. jula 2012. godine do rekonstrukcije Vlade Republike Srbije 2. septembra 2013. godine.

    Aktivno je učestvovao u pregovorima Vlade Republike Srbije i privremenih institucija vlasti u Prištini pod pokroviteljstvom Evropske unije. Doprineo je tome da u aprilu 2013. godine dođe do potpisivanja Briselskog sporazuma, čime je po prvi put od 1999. godine stvorena realna osnova za to da srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji uspostavi institucije koje će biti priznate od međunarodne zajednice.

    Od septembra 2013. godine zadržao je samo funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.

    1. godina – predsednik Vlade

    Nakon pobede SNS na izborima održanim 16. marta 2014. godine izabran je za predsednika Vlade Srbije, koja je formirana 27. aprila 2014. godine. Funkciju premijera obavljao je do avgusta 2016. godine, kada je, nakon pobede SNS-a na izborima održanim 24. aprila 2016. godine, započeo novi mandat na mestu predsednika Vlade Srbije.

    Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić postigla je istorijski uspeh provodeći najteže ekonomske reforme u savremenoj srpskoj istoriji. Privremeno smanjujući penzije i plate u javnom sektoru, Srbiju je spasao od bankrotstva, oporavio budžet i počeo da smanjuje javni dug Srbije.

    1. godina – predsednik Srbije

    Nakon pobede na predsedničkim izborima održanim 2. aprila 2017. godine izabran je za predsednika Republike Srbije.

    Na predsedničkim izborima održanim u aprilu 2022. godine građani Srbije su mu izglasali poverenje za još pet godina na funkciji predsednika Republike Srbije.

    Vučić je danas, kada se navršava deset godina otkako je na vlasti, ocenio da je Srbija napravila ogromne korake i dodao da je ponosan na te rezultate jer zemlja “ne liči” na ono što je nasledio 2012. godine.

    Vučić Srbiju vidi kao ekonomski obnovljenu, uređenu, modernu evropsku državu, regionalnog lidera u ekonomiji, politici, infrastrukuri, energetici, stabilnosti svake vrste, afirmaciji ljudskih prava i sloboda, ali i u obrazovanju, kulturi, nauci, prosvećenosti, sportu i natalitetu.

  • Šta će biti sa Evropom?

    Šta će biti sa Evropom?

    Najnovije smanjenje isporuka ruskog gasa u Evropu osudilo je, čini se, evropsku privredu na tešku zimu.

    Razlog je moguća racionalizacija potrošnje tog energenta u teškoj industriji narednih meseci, a preti i recesija, upozoravaju analitičari.Samo nekoliko dana nakon što su Evropljani osetili olakšanje zbog najave ruskog gasnog diva Gasproma da će nastaviti isporuke gasa Severnim tokom 1, u ponedeljak je usledio novi udarac budući da je objavio da će od srede isporuke ponovo smanjiti. Saopštenje, u kojem Gasprom kao razlog navodi održavanje turbina duž gasovoda, u Evropi je dočekano sa nevericom i osudom.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je taj potez, kojim su tokovi prema Nemačkoj kroz gasovod Severni tok 1 smanjeni na tek 20 odsto njegovog kapaciteta, sa ionako niskog nivoa od 40 odsto, kao ravan “gasnom ratu” sa Evropom.

    Nemački ministar ekonomije Robert Habek utvrdio je da je izgovor Gasproma da je održavanje razlog smanjenja snabdevanja “farsa”. To stavlja Evropu u nezgodnu situaciju dok se bori sa sve većom inflacijom, ratom u Ukrajini i već problematičnim lancima snabdevanja nakon izbijanja pandemije kovida 19.

    Nemačka, najveća evropska ekonomija i tradicionalni motor evropskog rasta, ima poseban razlog za zabrinutost. Uglavnom se oslanja na ruski gas i klizi prema recesiji. Tamošnja vlada je posebno zabrinuta kako će držati upaljena setla tokom zime. Habek je u ponedeljak uveče izjavio kako “je situacija ozbiljna i da je vreme da svi to shvate”, tokom intervjua za televizijsku kuću ARD.

    Takođe je rekao da Nemačka mora da smanji potrošnju gasa, ističući da “rade na tome”. Kazao je kako će u scenariju niskog snabdevanja, isporuke gasa za industriju biti smanjene pre smanjenja domaćinstvima ili ključnoj infrastrukturi kao što su bolnice.

    “Naravno da postoji velika briga, koju takođe delim, da se to može dogoditi. Tada određeni proizvodni lanci u Nemačkoj ili Evropi jednostavno više ne bi prerađivali. To moramo izbeći svom snagom koju imamo”, kazao je.

    Italijanski ministar za ekološku tranziciju Roberto Cingolani, pak, upozorio je u sredu da je Italija suočena s potencijalnim krahom snabdevanja gasom do kraja predstojeće zime ako Rusija u potpunosti prekine isporuku. Na novinskoj konferenciji izjavio je da ako isporuke budu zaustavljene početkom zime, zemlja ima dovoljno gasa samo do februara.

    Teška zima kuca na vrata

    Budući da je Rusija pod nizom međunarodnih sankcija koje su joj nametnute zbog napada na Ukrajinu, gas je oružje koje može koristiti protiv Evrope, piše Index. Evropa je iz Rusije ranije primala oko 45 odsto svog godišnjeg snabdevanja i iako očajnički pokušava da nađe alternative, poput američkog tečnog prirodnog gasa, ne može dovoljno brzo zameniti ruske ugljovodonike.

    Ako se situacija dramatično ne promeni, analitičari Evropi predviđaju tešku zimu. Ekonomisti Džej-Pi Morgana su u sredu objavili da bi preteća gasna kriza, zajedno sa obnovljenim italijanskim političkim problemima, mogla gurnuti evrozonu u recesiju.

    Predviđaju da će u trećem tromesečju rast privrede evrozone usporiti na svega 0,5 odsto godišnje, a u četvrtom ove i prvom tromesečju iduće zabeležiti pad od 0,5 odsto. Dva uzastopna tromesečja pada BDP-a tradicionalno označavaju recesiju.

    “Naša nova projekcija pretpostavlja cenu gasa od 150 evra za MWh”, kažu ekonomisti Džej-Pi Morgana. Trenutno se cene kreću iznad 200 evra za MWh. Nešto ranije, slično je objavio i S&P.

    “Visoki troškovi energije guraju zapadnu Evropu prema recesiji”, navodi se u izveštaju S&P Global market intelidžensa.

    “Naša julska prognoza već uključuje blaga smanjenja realnog BDP-a u drugom tromesečju u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji i Holandiji. Budući da je inflacija u uzlaznom trendu, ventralne banke pojačavaju tempo zaoštravanja monetarne politike. Iako bi oporavak turizma i potrošačkih usluga mogao pružiti regiji blagu podršku u letnom tromesečju, u četvrtom kvartalu verovatno će doći do novog zastoja s obzirom na nepouzdano snabdevanje energijom”, dodaje se u saopštenju.

    Realna pretnja od recesije
    Izuzetno visoke cene prirodnog gasa i električne energije naštetiće industrijskoj konkurentnosti u Nemačkoj i drugim proizvodnim centrima. S&P je upozorio da će se destruktivni rat Rusije i Ukrajine verojatno odužiti tokom 2022. godine, narušavajući poverenje potrošača i kompanija širom Evrope.

    Stoga predviđaju usporavanje rasta realnog BDP-a u evrozoni sa 5,4 odsto u 2021, na 2,5 odsto u 2022. i na 1,2 odsto u 2023, nakon čega bi 2024. trebalo da ubrza na dva odsto.

    Vlade EU složile su se u utorak da ograniče potrošnju prirodnog gasa tokom predstojeće zime u pokušaju da se zaštite od daljih smanjenja snabdevanja iz Rusije, a ministri energetike Unije odobrili su nacrt uredbe čiji je cilj smanjenje potražnje za gasom za 15 odsto tokom jeseni i do proleća iduće godine.

    Hoće li se uštede gasa moći postići, ostaje za videti, a članice EU nisu jedinstvene u gledišrima po pitanju racionalizacije korišćenja gasa, prenosi Index.

    “Smanjenje potrošnje može učiniti puno. U osnovi, u Evropi postoji velika potražnja za prirodnim gasom, a posebno za tečnim prirodnim gasom (LNG). Racionalizacija, koje će posebno uticati na energetski intenzivne industrije poput proizvođača automobila, hemijskih firmi i rudarenja kriptovaluta, ne može se isključiti”, rekao je Sajmon Taker, globalni rukovodilac energetike, komunalija i resursa u Infosis konsaltingu (Infosys Consulting), u komentarima poslatim e-poštom u utorak.

    “Zemlje EU i Ujedinjeno Kraljevstvo moraju učiniti sve što mogu da popune skladišta gasa pre nego što nastupi zima, a to znači da se traže svi mogući načini za smanjenje potrošnje energije i poboljšanje snabdevanja. Već svedočimo velikom porastu isporuka LNG-a s Bliskog istoka i iz Severne Amerike. Ali zemlje moraju ubrzati modernizaciju sopstvene infrastrukture. Masovna implementacija domaćih energetskih alternativa s niskim udelom ugljenika kao što su mini nuklearni reaktori i obnovljivi izvori energije nije samo ‘poželjna’, to je imperativ ako želimo da iz ove krize izađemo jači”, navodi Taker.

    Budući da će takav program modernizacije infrastrukture vjerojatno potrajati, Europa će vjerojatno osjetiti veće ekonomske probleme u bliskoj budućnosti.

    “Mogućnost recesije u Europi sada se čini očiglednom”
    Ovo su procenili su ekonomisti i analitičari Sitija u belešci od utorka, s tim da bi eventualna odluka Rusije da prekine dotok gasa verovatno za “posledicu imala klizanje Evrope u dublju recesiju”.

    “Budući da se planovi za racionalizaciju potrošnje energije za zimu usaglašavaju, očekujemo da će stroži finansijski uslovi u Evropi izazvati mnogo goru reakciju u realnoj ekonomiji, s obzirom na stanje štednje, zaduženost domaćinstava i bilanse kompanija. Zima kuca na vrata Evrope”, zaključio je Siti.

    Postoji, naravno, šansa da Rusija ponovo pojača svoje gasne tokove prema Evropi nakon što se završi najavljeno održavanje druge turbine na gasovodu Severni tok 1.

    “Pomalo zbunjuje hoće li ovo biti kratkotrajno ograničenje snabdevanja dok se popravljena turbina vrati u funkciju ili se papirologija nikada neće sasvim rešiti, a mi se moramo pomiriti sa samo 20 odsto snabdevanja kroz duže vreme”, naveli su analitičari Dojče banke na čelu s Džimom Reidom u svojoj belešci klijentima, dodajući da Rusija verovatno traži jasnije garancije o budućim izuzećima od sankcija za održavanje Severnog toka 1 i povezana pitanja.

    “To će verovatno biti teško postići i Rusi će to znati. Čini se da će ruska politika ovde zasad imati kontrolu”, rekli su.

    Analitičari su verovali da bi Nemačka, s 40 odsto iskorišćenosti kapaciteta gasovoda, mogla preživeti zimu čak i ako bude potrebna blaža racionalizacija. “Na 20 odsto verojatno bi vam bila potrebana određena značajna racionalizovanja, osim ako se ne smanji izvoz gasa, što bi bila politički vrlo delikatna stvar”, kazali su analitičari.

    U međuvremenu, potencijalno nametnuto smanjenje potrošnje od 15 odsto o kojem su se upravo dogovorile sve države članice EU, moglo bi biti teško sprovodljivo u stvarnosti. “Očekujte puno izuzeća i kompromisa”, poručili su.

  • Ruske snage napale predgrađe Kijeva

    Ruske snage napale predgrađe Kijeva

    Ruske snage raketirale su jutros Višgorodski okrug u Kijevskoj oblasti, saopštio je načelnik Kijevske oblasne vojne uprave Oleksij Kuleba.

    Prema njegovim rečima, meta je bio infrastrukturni objekat, prenosi Unian. Kako se navodi, ruske snage granatirale su i Nikolajev i Harkov. Gradonačelnik Nikolajeva Oleksandr Senkevič saopštio je da su se u gradu čule snažne eksplozije, a gradonačelnik Harkova Igor Terehov naveo je da je grad noćas gađan dva puta.

    Na Černigovsku oblast ispaljeno je više od 20 raketa, prenosi Interfaks Ukrajina saopštenje ukrajinske operativne komande Sever.