Broj poginulih u eksploziji gasa u petospratnici na Sahalinu porastao je na devet osoba, od čega je četvoro djece.
Ranije danas rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je, prema preliminarnim informacijama, došlo do eksplozije gasa u petospratnoj stambenoj zgradi u Timovskom oko 5.00 časova po moskovskom vremenu, što je dovelo do kolapsa pet spratova.
Na društvenim mrežama objavljeni su snimci na kojima se vidi stravičan prizor nakon eksplozije.
Ne poštuju svi trgovci Uredbu Vlade Republike Srpske o utvrđivanju marži u prometu robe, izjavio je glavni republički tržišni inspektor Radivoje Gavrić, gostujući u Јutarnjem programu naše televizije.
Gavrić je istakao da su kontrole intenzivirane.U novembru 2022. godine izvršeno je oko dvadesetak kontrola u većim marketima i tržnim centrima i otprilike polovina je bila neuredna. Nije ni čudo što je premijer Srpske Radovan Višković reagovao i dao nalog da se kontrole pojačaju – rekao je Višković.
Gavrić je objasnio da trgovac koji ne poštuje uredbu Vlade Srpske dobija rok da ispravi nepravilnost.
– Čim prođe taj rok, inspektor ponovo ide u kontrolu. Ako trgovac nije otklonio nepravilnosti, biće snakcionisan. Ukoliko se to ponovi više puta, inspektor će zabraniti rad – kazao je Gavrić.
Gavrić je naglasio da ove godine nije bilo zabrana rada, prenosi RTRS.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je večeras da će penzije u Srpskoj od januara biti veće za 15 odsto.
Dodik je podsjetio da su penzije usklađivane nekoliko puta ove godine.Od januara ide povećanje penzija 15 odsto. Dakle, od Nove godine. Bilo je povećanja, jednokratnih pomoći, moramo uravnoteženo da vodimo politiku, pogotovo prema toj kategoriji stanovništva – rekao je Dodik.
Dodik je rekao da će cijena električne energije u Republici Srpskoj za prosječnu potrošnju iz prošle godine, što je oko 500 kilovata mjesečno, ostati u garantovanim granicama, dok će za potrošnju iznad toga cijena biti veća.
Ad
– Mi ćemo ostati u procesu garantovane cijene električne energije za prosječnu potrošnju iz prošle godine, a to je po domaćinstvu oko 500 kilovata mjesečno. I to se neće mijenjati. A to je 80 odsto porodica u Republici Srpskoj. Onaj ko potroši 500 kilovata neće platiti ni pfeninga više, ali onaj ko potroši 1.000 i više platiće više i sva priča je u tome – rekao je Dodik, piše RTRS.
On je istakao da vlast vodi računa o građanima.
– Da bi sačuvali cijenu električnu energiju za stanovništvo, mi smo morali da imamo neke resurse, koje smo prodali inostranim partnerima. Ako sada potrošimo taj višak, onda šta ćemo prodati, kako ćemo nadomjestiti gubitak koji imamo iz jeftine električne energije za domaćinstva. To je naš izbor, mi vodimo brigu o našim građanima – rekao je Dodik.
“Potrebna deakumulacija funkcija”
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da ovo vrijeme traži deakumulaciju funkcija, o čemu svjedoči njegov poziv stranačkim kolegama da se odreknu jedne od funkcija.
Moramo da spriječimo da neki pojedinac, na primjer, ima četiri primanja. Treba da ima samo jedno. To je suština i to ćemo operacionalizovati na partijskim organima. Deakumulacija funkcija će se sprovesti uz našu procjenu, pa i ako neko ima obavezu da primi dva primanja onda jedno mora da uputi u humanitarne svrhe, rekao je Dodik.
Uz napomenu da dio vladajuće strukture neće biti oni koji ne budu sposobni za to, Dodik je naveo da je na tom planu riječ o sistemskim mjerama koje će građanima uliti dodatno povjerenje u smislu da se očuva vjera u ovdašnji način života.
– Nisam nikome dužan u političkom smislu. Dužan sam to ljudima Srpske i to je moj dug, odnosno da se stepen odgovornosti vlasti drastično poveća kada je riječ o poslovima u funkciji svakodnevnog rješavanja problema običnih ljudi. Cilj je da se osjeti olakšanje – rekao je Dodik večeras za RTRS.
“OBA je strana organizacija koja radi protiv Srpske”
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je Obavještajno-bezbjednosna agenciji (OBA) BiH strana organizacija ubačena da radi protiv Srpske, te naglasio da Republika Srpska, prema Ustavu, ima pravo na svoju obavještajnu službu i da će se raditi u tom pravcu.
Dodik je rekao da Republika Srpska i u ovom trenutku ima informativno-obavještajnu strukturu koja može da parira svim opasnostima te vrste.
On je naglasio da je OBA njega posmatrala kao neprijatelja i dodao da to nije služba koja koristi narodima BiH, nego je obavještajna služba američke Centralne obavještajne agencije.
– Ja nisam nikada bio siguran u njih, niti sam se oslanjao na njih. Svaka obavještajna tajna služba štiti predsjednika, Predsjedništvo. Oni su direktno radili protiv mene. Pakovali su one priče za sankcije. Oni pričaju i šire priču o negativnom ruskom uticaju – rekao je Dodik i dodao da je ta agencija devastirana.
Odgovarajući na pitanje o odnosima u BiH, Dodik je rekao da ne postoji, niti će postojati članstvo BiH u NATO.
U 2021. godini za plate 22.276 zaposlenih u institucijama BiH isplaćeno je 574.192.481 KM.
Putni troškovi su bili 9,9 miliona KM i veći su za oko 2,9 miliona KM ili čak 41 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Više nas je koštalo njihovo putešestvije po inostranstvu nego u BiH.
U izvještaju o obavljenoj finansijskoj reviziji Izvještaja o izvršenju budžeta institucija BiH u 2021. na jednom mjestu su pobrojani svi finansijski podaci, pa i rashodi po kategorijama. Od kojih se prosječnom stanovniku ove zemlje vrti u glavi.
Izdaci za fiksne telefone i faks bili su veći od 1,5 miliona KM, izdaci za mobilne 1,1 milion, internet veze smo platili 972.793 KM, pošta je koštala više od dva miliona maraka, plus brza pošta još 385.941 KM.
Automobili
Upotrena službenih vozila u institucijama BiH protekle godine nas je koštala oko 12,5 miliona maraka, ili čak 12 odsto više nego ranije! Cifra obuhvata gorivo i ulje, popravke i osiguranja.
O kakvom javašluku se radi govori i podatak da su institucije poput Instituta za nestale osobe, Granične policije, Generalnog sekretarijata Savjeta ministara BiH ili VSTS BiH imale više službenih vozila nego što im je dozvoljeno važećim pravilnikom. Neke institucije su imale tzv. specijalizovana vozila bez prethodnog odobrenja Savjeta ministara BiH.
– Još uvijek su prisutne nepravilnosti koje se odnose se na korištenje specijalizovanih vozila u nenamjenske svrhe (dolazak na posao i odlazak s posla). Naime, specijalizovana vozila se daju na raspolaganje i zaposlenima koji se ne mogu dovesti u vezu s obavljanjem operativnih poslova iz nadležnosti institucija – upozorili su revizori.
I u 2021. godini institucije BiH su nastavile s praksom ustupanja svojih vozila drugim institucijama (Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH – Upravi za indirektno oporezivanje; Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH – Savjetu ministara BiH, Ministarstvo bezbjednosti – Društvu crvenog križa BiH i Savezu sindikata policijskih tijela u BiH).
Problem je u tome što Pravilnikom Savjeta ministara o uslovima nabave i načinu korištenja službenih vozila u institucijama BiH nije propisana mogućnost ustupanja vozila drugim institucijama.
Iće, piće i pokloni
Istovremeno, u institucijama BiH se za 20 odsto više jelo i pilo o trošku budžeta nego 2021. Prošle godine su troškovi reprezentacije iznosili 1,7 miliona maraka.
Pojedine institucije (ne navodi se koje) su novcem namijenjenim za reprezentaciju kupovale i darove, poklone, iako pravilnik Savjeta ministara kaže da se reprezentacija može koristiti samo za ugostiteljske usluge.
Za zakup imovine i opreme u 2021. godini izdvojeno je ukupno 23.762.034 KM, od čega su najznačajniji izdaci za unajmljivanje prostora ili zgrada (11.444.752 KM), unajmljivanje opreme (501.842 KM), unajmljivanje tornjeva, releja i antenskih stupova (1.755.253 KM), unajmljivanje skladišnog prostora (745.286 KM), unajmljivanje vodova i digitalnih kanala (935.206 KM), unajmljivanje parking prostora (404.398 KM), zakup za smještaj telekomunikacione opreme (329.871 KM)…
Institucije poput IDDEEA, UIO, Direkcija za civilno vazduhoplovstvo i dalje plaćaju zakup, iako imaju obezbijeđen novac za kupovinu objekata za trajni smještaj.
Privremeno, a stalno
Dalje, za ugovore u djelu iz budžeta je isplaćeno čak 5,5 miliona KM i još 1,7 miliona za povremene i privremene poslove. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor o djelu podrazumijeva da se onaj ko ga radi obaveže da će završiti neki posao, kao što je izrada ili popravka neke stvari, izvršenje nekog intelektualnog ili fizičkog rada, dakle za „zaokruženu cjelinu“.
Međutim, zakon je jedno, a stvarnost u institucijama BiH drugo. Utvrđeno je da su ugovori o djelu zaključuju za one poslove koji spadaju u opis redovnih poslova zaposlenih u institucijama BiH. Čak se za pojedince vodi tzv. „šihterica“, što govori da su oni stalno dolazili na posao, a ne samo povremeno.
Takođe, naizmjenično se zapošljava po osnovu ugovora o djelu i povremenih poslova, da bi takvi pojedinci na kraju dobili stalni radni odnos.
Jelena Trivić potpredsjednica Partije demokratskog progresa ponovo se osvrnula na trenutna dešavanja u redovima opozicije u Srpskoj.
a ne vidim raskol osim ovog u kojem sam trenutno ja, ali to nije raskol u opoziciji, to je nešto što traje izvjesno vrijeme i o čemu se dosta toga zna, što je poznato vrlo širokoj javnosti, tako da ja skoro pa nisam ni rekla ništa novo što neko o mojoj stranci nije znao, dakle ja o tome nisam ćutala, ja sam o tome govorila i u stranci a i evidentan je bio moj distanciran odnos od rada gradske uprave, jedino tu vidim raskol, ni u čemu drugom, ne vidim ništa sporno unutar opozicije – dodala je, prenosi Bosnainfo.
– Jedino što ostaje je taj odnos na relaciji gospodin Stanivuković i ja, koji nije lične prirode nego konceptualne – zaključila je.
Izbori i rezultati su iza nas, Jelena Trivić svoju borbu smatra pravednom i nastavlja ići putem za koji se bori.
– Ne priznajem Dodika za predsjednika, ne priznajem rezultate izbora i ta borba je bila jako teška, ali preživjela sam, pričam sa vama normalno, živim svoj život i nastavljam se politički boriti tako da ne vidim šta teže može biti.
– Da ja vama kažem da očekujem nešto pozitivno bilo bi iluzorno, ali to i jeste nastavak moje političke borbe, motivisan da se vrate institucije slovu zakona i postupaju po zakonu, borba koju vodim za pravnu državu, za red i zakon – zaključila je Trivić za “Špicu” TV Sarajevo.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocenio je da Rusija sada traži kratko primirje, kako bi obnovila snage.
Zelenski je u video obraćanju učesnicima Međunarodnog foruma za bezbednost u Halifaksu rekao da Rusija sada traži predah kako bi obnovila snage, prenosi Ukrinform.
“Neki to mogu nazvati krajem rata, ali takav predah će samo pogoršati situaciju“, smatra Zelenski.
Naglasio je da se svaka pomisao na ustupanje ukrajinske teritorije ili suvereniteta ne može smatrati mirom.
“Nemoralni kompromisi će dovesti do novog krvoprolića. Pravi, trajni i iskreni mir može biti rezultat samo potpunog uništenja ruske agresije“, rekao je Zelenski.
Predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog da smanji nivo publiciteta.
List je skrenuo pažnju na rastuću popularnost vojske u zemlji, o čemu svedoče rezultati anketa. Ljudi upućeni u situaciju rekli su da je od Zalužnog zatraženo da prestane da promoviše svoj imidž u javnosti.
Mediji su više puta pisali o nesuglasicama između ukrajinskog lidera i glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine. Portal Telegraf je u avgustu izvestio o planovima Zelenskog da ukloni Zalužnog, koga vidi kao političkog konkurenta.
Publikacija je tvrdila da bi komandant Kopnene vojske Ukrajine Aleksandar Sirski mogao da zauzme njegovo mesto, ali je Zelenski ubrzo demantovao ove informacije.
Krajem septembra, Vladimir Rogov, član Glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti, primetio je da Zapad aktivno traži zamenu za Zelenskog. Prema njegovim rečima, Zalužni se pojavljuje među istaknutim kandidatima za predsednika Ukrajine.
Poljski premijer rekao je da pad projektila u selu Pševodov dokazuje da ako Ukrajina ne dobije veću podršku, rat će se proširiti na teritoriju Poljske.
Mateuš Moravjecki je podsetio javnost da incident u poljskom selu nije prva kritična situacija, pa je naveo primer imigranata koji su prošle godine pokušali da pređu granicu između Poljske i Belorusije.
“Ne znamo sa sigurnošću tačne okolnosti ili razloge incidenta u Pševodovu, ali znamo osnovni i glavni uzrok, a to je ruska agresija na Ukrajinu“, istakao je premijer Poljske.
Moravjecki je dodao da “danas postoji samo jedan način da se Poljska uvuče u rat, odnosno da okrene leđa Ukrajini”.
On kaže da će u tom slučaju pre ili kasnije Ukrajina postati kritično zavisna od Rusije.
“Ako Ukrajina nije nezavisna, nećemo morati ni da uradimo ništa da izazovemo rat jer će on sam doći do nas. Putin neće stati, Kremlj će nastaviti. Pasivnost bi za nas značila samoubistvo”, rekao je Moravjecki.
Poljski premijer je napomenuo da je njegova zemlja spremna na incidente poput ovog u Pševodovu i da ima odgovore na različite mogućnosti hibridnog rata koji Rusija može da vodi protiv Poljske, piše Ukrainska pravda.
Ukrajinske snage bi mogle da se vrate na Krim do kraja decembra, a ceo rat sa Rusijom biće završen do proleća, predviđa zamenik ukrajinskog ministra odbrane.
Penzionisani general-major Volodimir Havrilov kaže da njegov narod neće prestati da se bori dok ne pobedi i da ih čak ni ruski nuklearni udar ne bi zaustavio u proterivanju okupacionih snaga.
Ukrajinski zamenik ministra odbrane je u intervjuu za Skaj njuz je rekao da veruje da je verovatnoća atomskog napada Rusije mala, ali je dodao da bi, ako se to bude desilo, bilo jako “dramatično”.
“Za svet bi to bio ‘Bog mili zna šta će se desiti’, ali taktički nuklearni udar nije pretnja koja može da nas sprečiti da nastavimo naš rat”, rekao je Havrilov.
Što se tiče izgleda za mirovne pregovore sa Kremljom,Havrilov je rekao da će do njih doći tek kada ruske trupe budu spremne da napuste svaki pedalj Ukrajine, uključujući poluostrvo Krim koje je predsednik Vladimir Putin zauzeo 2014. i delove istoka Ukrajine koji drže separatisti koje podržava Rusija poslednjih osam godina.
“Unutar društva u Ukrajini postoji odluka da idemo do kraja”, izjavio je Havrilov u Londonu za Skaj njuz.
“Više nije bitno kakva je ponuda na stolu. Ljudi su prolili mnogo krvi, mnogo truda za ono što smo već postigli, a svi znaju da je svako odlaganje ili zamrznuti konflikt samo nastavak ovog rata čiji je cilj da izbriše postojanja Ukrajine kao nacije”, kaže ukrajinski zamenik ministra odbrane.
Upitan da li je dosadašnji uspeh učinio da se drugi ciljevi osećaju verovatnijim, kao što je ponovno zauzimanje Krima, Havrilov je rekao: “Samo je pitanje vremena i, naravno, želeli bismo da to ostvarimo što pre”.
On je dodao da zima neće sprečiti ukrajinske snage da nastave da se bore i spreče Rusiju da obnove zalihe i snage.
“Rusi su zainteresovani samo da naprave pauzu u ovom ratu kako bi se pregrupisali, da dovedu više ljudi iz matice… to je njihov san. Zato nemamo pravo da stanemo. Moramo da napredujemo”, rekao je Havrilov.
Početkom ove nedelje, Evropska unija je zvanično pokrenula misiju obuke ukrajinskih vojnika pod nazivom Misija pomoći Evropske unije Ukrajini.žđ Generalnu odluku o osnivanju misije za obuku ministri spoljnih poslova doneli su već 17. oktobra. Mađarska je jedina zemlja koja nije glasala za odluku, ali je iskoristila konstruktivnu uzdržanost, što znači da zemlja neće učestvovati niti finansirati misiju. To je najveća misija vojne obuke koju je EU ikada pokrenula. Cilj je da se početnih 15.000 ukrajinskih vojnika pripremi za bojno polje. Misija je prvobitno trebalo da traje dve godine, a očekuje se da će koštati oko 60 miliona evra godišnje.