VRBAS Media

Autor: INFO

  • Uloga OHR-a bacila EU u drugi plan

    Uloga OHR-a bacila EU u drugi plan

    Uloga Evropske unije i ispunjavanje 14 ključnih prioriteta EU proteklih mjeseci skrenuti su u drugi plan nakon što je ponovo zaživjela uloga OHR-a time što je Kristijan Šmit, visoki predstavnik kojeg u RS ne priznaju, nametnuo nekoliko važnih odluka kad je u pitanju Izborni zakon.

    Iako se pitanja Izbornog zakona nalaze u 14 ključnih evropskih prioriteta, Mišljenje Evropske komisije, u kojem se prioriteti nalaze, ne predviđa da se tim pitanjem bavi OHR, nego Kancelarija specijalnog predstavnika EU u BiH.

    “OHR-u su dodijeljenja široka izvršna ovlaštenja da donosi zakone putem dekreta i smjenjuje javne zvaničnike i poznata su kao bonska ovlaštenja, koja su zadnji put korištena 2011. godine. Tako ekstenzivna međunarodna supervizija je u principu nekompatibilna sa suverenitetom BiH i samim tim sa članstvom u EU. Proces zatvaranja OHR-a traje od 2008. godine, a ishod zavisi od mnogo uslova”, navedeno je u Mišljenju. Napomene radi, mišljenje je izdato 2019. godine, dakle prije Inckovog zakona i naknadnih upotreba bonskih ovlaštenja od strane Šmita.

    Slučajno ili ne, jačim angažovanjem Šmita smanjena je uloga EU u BiH, pa se samim tim može postaviti pitanje u kojoj mjeri će vlasti u BiH biti motivisane da sarađuju s evropskim institucijama.

    Podsjećanja radi, EU i SAD su tijesnom saradnjom uoči prošlih lokalnih izbora uspjele postići dogovor glavnih stranaka u FBiH oko rješavanja pitanja izbora u Mostaru bez supervizije i međunarodnog nametanja, ali taj sporazum je doživio kritike stranaka s centralom u Sarajevu lijeve orijentacije. Te stranke su, uz intelektualnu elitu iz Sarajeva, tražile da se u igru vrati OHR, a kada je i Šmit, suočen s realnošću, zaključio da Izborni zakon treba da sadrži neke etničke elemente koje traže Hrvati, doživio sličnu kritiku kao i šef Delegacije EU koji je ohrabrio i doprinio postizanju Mostarskog sporazuma.

    Napomene radi, od 14 ključnih prioriteta riješeno je samo pitanje Mostara o kojem smo već govorili, uspostavljanje Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, takođe rezultat domaćeg dogovora, kao i nekoliko manjih iskoraka u vezi s reformom javne uprave.

    Nepovjerenje briselske administracije prema OHR-u može se vidjeti iz dokumenta iz marta ove godine, u kojem se odobrava finansiranje OHR-a u tekućoj budžetskoj godini, koja je trajala još samo tri mjeseca od datuma donošenje ove odluke. Iz nje se vidi da je EU, slučajno ili ne, kasnila s uplatom sredstava na račun OHR-a. Osim toga, u odluci se jasno kaže da je uplata u budžet OHR-a uslovljena poštovanjem programa EU u BiH, odnosno očekivanje da se OHR povinuje odlukama EU.

    “Svrha ove uplate u korist OHR-a od jula 2021. do juna 2022. je da se olakšaju aktivnosti OHR-a, a istovremeno da se osigura da aktivnosti OHR-a nisu u konfliktu sa zadacima i funkcijama EU, posebno onima koje se odnose na specijalnog predstavnika EU u BiH. Ova podrška će pomoći OHR-u da uz blisku saradnju i koordinaciju s EU radi na završetku njegovog mandata, a posebno kada je riječ o ispunjavanju 5+2 uslova i ciljeva za zatvaranje OHR-a”, navedeno je u odluci EU o zakašnjelom uplaćivanju sredstava za budžet OHR-a, iz čega se može zaključiti da je EU uplatila novac na račun OHR-a očekujući tranziciju OHR-a ka zatvaranju, a ne njegovo ponovno aktiviranje.

    Obratili smo se i Evropskoj komisiji, ali odgovor koji smo dobili je bio indirektan.

    “EU doprinosi budžetu OHR-a putem članarine u Savjetu za sprovođenje mira. Podrška EU ide ka tome da se omogući funkcionisanje OHR-a iz Treće komponente IPA, koja se odnosi na tematske prioritete jačanja svih aspekata dobrosusjedskih odnosa, regionalne stabilnosti i međusobne saradnje, kao i kapacitet EU i njenih partnera da spriječe sukob i jačaju mir. Podrška EU će OHR-u omogućiti da u uskoj koordinaciji s Kancelarijom specijalnog predstavnika EU u BiH radi na završetku svog mandata”, objašnjeno nam je.

    Napomenuli su i da je EU od 2008. do prošle godine za OHR uplatila oko 51,5 miliona evra, te da se budžet vremenom sve više smanjivao. Napomene radi, EU sada uplaćuje polovinu ukupnog potrebnog novca za funkcionisanje OHR-a.

  • Tegeltija: Izmjene Izbornog zakona bi mogle dovesti do konfederacije sa Srbijom

    Tegeltija: Izmjene Izbornog zakona bi mogle dovesti do konfederacije sa Srbijom

    Milan Tegeltija, savjetnik člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika za pravna i ustavna pitanja, pisao je na svom Twitter nalogu o eventualnim izmjenama Izbornog zakona koje bi mogao nametnuti Christian Schmidt. Kaže kako će one “obesmisliti proces osamostaljivanja BiH od Jugoslavije”. Također, fokusirao se na “bošnjačke elite”.

    “Ako Šmit Sarajevu nametne ove izmjene IZ i s tim okonča težnje bošnjačko-muslimanske elite za stvaranjem bošnjačke nacionalne države i na nivou FBIH, za njih će to imati značaj obesmišljavanja ulaska u proces osamostaljivanja BIH od JUG. Imaće tad samo dva izbora – pravljenje takve države na teritoriji koju kontrolišu ili ulazak u neku vrstu državne zajednice – konfederaciju sa Srbijom i to bez područja gdje su Hrvati većina, jer su u Jugoslaviji npr. iako nisu bili dominantna većina realno imali više vlasti u BiH nego što će imati u Dejtonskoj BiH”, naveo je Tegeltija.

    Poručuje da je onima kojima ovo izgleda nemoguće, “pokazaće vrijeme”.

    “Jedini cilj bošnjačke elite pri secesiji od Jugoslavije je bio stvaranje bošnjačke nacionalne države. Bez toga za tu elitu samostalnost BiH nema nikakvog smisla ako je ne kontrolišu Bošnjaci”, rekao je Tegeltija.

  • Ako poslodavci neće za sto, sindikat će tražiti da Vlada Srpske poveća minimalac

    Ako poslodavci neće za sto, sindikat će tražiti da Vlada Srpske poveća minimalac

    Pregovori o povećanju minimalca u Republici Srpskoj, koji trenutno iznosi 650 KM, podigli su veliku prašinu u javnosti, ali su ubrzo zapeli, pa više nikom nije jasno da li će najniža plata biti povećana i kada će se to desiti.

    Iz Saveza sindikata RS poručuju da ne odustaju od svojih zahtjeva. Traže da se što prije ponovo zakaže sjednica Ekonomsko-socijalnog savjeta RS i nadaju se da će predstavnici poslodavaca sjesti za pregovarački sto.

    Kako nezvanično saznajemo, predsjednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić je, upravo zbog usporenih pregovora o minimalcu, nedavno tražila da se sastane s premijerom Srpske Radovanom Viškovićem, ali do toga sastanka nije došlo jer je Višković u izolaciji, zbog korona virusa.

    Kako za Srpskainfo kaže generalni sekretar Saveza sindikata RS, Goran Stanković, očekuje se da ministar rada Duško Milunović, kao predsjednik Ekonomsko-socijalnog savjeta RS, zakaže sjednicu ovog savjeta u toku iduće sedmice.

    – Nadamo se da će se poslodavci odazvati na ovaj poziv i da ćemo se, kao socijalni partneri, dogovoriti o iznosu najniže plate u Srpskoj. Ako se to ipak ne desi, Savez sindikata RS će Vladi RS uputiti zahtjev za utvrđivanje najniže plate, u skladu sa Zakonom o radu – kaže Stanković.

    Generalni sekretar Saveza sindikata RS je poručio da najniža plata mora biti povećana, dodajući da to i ne bi bilo povećanje nego samo “vanredno usklađivanje najniže plate”, zbog inflacije i poskupljenja životnih namirnica i energenata.

  • Odlaze odbori, odustaju kandidati – rasulo u NPS

    Odlaze odbori, odustaju kandidati – rasulo u NPS

    Uoči predizborne kampanje i predstojećih opštih izbora, stranka Darka Banjca Narodna partija Srpske puca po svim šavovima.

    Nakon što su ga napustili kompletni odbori u Brčkom i Loparama, počeli su da od kandidature odustaju i kandidati na ovjerenim listama.

    Stojan Grujčić iz Prijedora, kandidat broj 10 za NSRS u Izbornoj jedinici 1 traži brisanje sa liste NPS.

    “Odlučio sam da odustanem od kandidature na listi NPS jer mislim da to nije iskrena priča i da NPS nije stranka kojoj je prioritet interes mog naroda. Zato odustajem od kandidature i tražim brisanje sa liste”, kaže Grujčić.

    Nosilac liste na kojoj je kandidat Grujčić je upravo predsjednik NPS Banjac, koji ovih dana ulaže napore da stranku održi na životu do izbora. Iako su Banjac i NPS dobili veliku podršku vlasti kao i banju “Mlječanicu” na upravljanje, ipak nije uspio da okupi dovoljan broj istomišljenika i stranka mu puca po šavovima širom Republike Srpske.

    Podjsetimo, Banjac je prvo iz SDS prešao u DNS, a onda je formirao svoju stranku NPS.

  • Kako je kulminirao verbalni rat Nešića i Borenovića

    Kompenzacioni lider i treći ljiljan. To su epiteti kojima su jedan drugog javno „počastili“ predsjednici DNS i PDP, Nenad Nešić i Branislav Borenović.

    Dojučerašnji partneri u opoziciji, sve dok Nešić nije krenuo „trećim putem“, ovaj put su u oštru polemiku krenuli povodom referenduma za opoziv načelnika opštine Bratunac, Srđana Rankića.

    Zapravo, prvo su preko Tvitera polemisali Borenović i lider SNSD, Milorad Dodik, da bi se u priču saopštenjem za javnost ubacio Nešić.

    Zasmetalo mu je, navodno, to što je Borenović napisao da su SNSD i SDA bratski opozvali Rankića.

    – Zar više od 3.000 Srba koji su glasali za Rankićev opoziv nisu Srbi? Znaš li, kompenzacioni lideru, da su među njima i oni koji su za SDS, od kojeg ti tražiš podršku za Jelenu Trivić? Jadan SDS sa vama, i dalje ih svjesno i nemilice urušavate i gazite preko njih. I kako to vama iz PDP nisu smetali glasovi Bošnjaka kada su glasali za Mladena Ivanića – saopštio je Nešić.

    Na to je kratko na Tviteru odgovorio Borenović: „Javio se i treći ljiljan! Direktno po nalogu šefova Bakira i Mileta.“

    Nešić ni ovaj put nije ćutao, te je stiglo novo saopštenje. Optužio je Borenovića da je „dva dana pred izbore u Prijedoru dijelio ideje s Bakirom Izetbegovićem i Mirkom Šarovićem u TV emisiji koja je Dodiku poklonila Prijedor“, usput pitajući Borenovića „zar za tolike godine ama baš ništa nije naučio od Mladena Ivanića“.

    Međutim, u njegovom saopštenju za javnost postoji i mnogo ozbiljnija teza od uobičajenog predizbornog folklora. Nešić tvrdi da je Borenović sa liderom SDA, Bakirom Izetbegovićem, već dogovarao vlast nakon oktobarskih izbora.

    – Da li sam ja tebe ili ti mene pitao hoće li poslanik DNS biti peti poslanik nakon oktobra, da formiramo Savjet ministara sa SDA – kaže Nešić.

    Pokušali smo da saznamo od aktera ove priče zbog čega je kulminirao sukob. Branislav Borenović za Srpskainfo nije želio mnogo da komentariše Nešićeve navode.

    – Uopšte ne čitam te gluposti koje su mu napisali. I ne pada mi na pamet da se bavim tim propalim i provaljenim projektima Dodikovog korumpiranog mafijaškog režima, čiji rejting je nula – kaže Borenović.

    – Vidjećemo čiji rejting je nula. Očigledno da je njegov kada je morao sebe da stavi na prvu kompenzaciju. Normalno da neće da odgovori na ono što je istina, jer ne zna šta da kaže – odgovara Nešić.

    Tvrdi da se čelnici PDP „prave kao da ništa ne znaju i ni u čemu ne učestvuju“. A posebno u kontekstu toga ko je „ljiljan“ ističe često glasanje PDP u paketu sa SDA u Parlamentarnoj skupštini BiH.

    – Takođe, zna se da je 2006. zajedno sa SDA i Draganom Čavićem na vlast Dodika doveo upravo Borenović. Tada su poslali SDS u vječitu opoziciju, a Borenović je bio u Vladi Milorada Dodika koja ga je ustoličila da i danas vlada – kaže Nešić za Srpskainfo.

    Iz njegovih izjava vidljivo je da ne kritikuje vodeću opozicionu stranku, SDS. Čak je „žali“ zbog saveza sa PDP. Ako znamo za ranije pomirljive tonove Mirka Šarovića prema DNS, ali i izjave Nešića da ga je lider SDS pozivao „da se vide“, postavlja se pitanje da li se nešto iza brda valja.

    Nešić i ovaj put zagonetno kaže da je „SDS žrtva PDP“.

    – Zahvaljujući SDS, PDP postoji zadnjih godina. On bukvalno parazitira na tijelu SDS s namjerom da postane nadstranka, iznad SDS. Za sve što se dešava SDS direktni krivac je PDP. Praveći im ustupke, SDS puca sam sebi u noge – tvrdi Nešić.

  • Samsung je predstavio nove i poboljšane preklopne telefone

    Samsung je predstavio nove i poboljšane preklopne telefone

    Samsung je tokom najnovijeg Galaxy Unpacked događaja predstavio četvrtu generaciju svojih telefona iz Galaxy Z serije, sa fleksibilnim ekranom.

    Južnokorejski gigant je ozvaničio Galaxy Z Fold4 i Galaxy Z Flip4, koje karakteriše poboljšan dizajn, unapređene funkcije i poboljšano korisničko iskustvo.

    Galaxy Z Fold4 je u suštini zadržao prepoznatljiv osnovni dizajn. Povećan je odnos stranica, pa su oba displeja na telefonu kraća i šira. Tako spoljašnji “cover” displej ima 23,1:9 odnos stranica, dok glavni displej ima 21,6:18 odnos. Smanjena je i veličina okvira oko displeja.

    Kada su u pitanju dimenzije, tu je glavni 7,6-inčni Dynamic AMOLED ekran (1812x2176pp) i 6,2-inčni spoljašnji displej. Oba ekrana podržavaju 120Hz stopu osvežavanja.

    Samsung je redizajnirao šarku, što će omogućiti manji nabor u delu gde se ekran savija. kamera ispod displje je manje vidljiva, a to je postignuto povećanjem gustine piksela i displej oblasti preko kamere. Novi displeji koriste nove materijale: Super UTG za unutrašnji i Victus+ za spoljašnji.


    Na polju kamera, Galaxy Z Fold4 je dobio manja poboljšanja u odnosu na prethodnu generaciju. Tu je 50MP glavna kamera, 10MP 3x telefoto senzor i 12MP ultraširoka kamera.

    Telefon pokreće trenutno najjači Qualcommov čipset – Snapdragon 8+ Gen 1, u kombinaciji sa 12GB memorije i 256GB ili 512GB prostora za skladištenje podataka.

    Kapacitet baterije iznosi 4400mAh, a zadržan je sistem punjenja brzinom od 25W. Telefon je opremljen i senzorom otiska prsta, kao i Z Flip4 model.

    Jedna od bitnijih funkcija, koje krase Z Fold4, jeste i podrška za S Pen pametnu olovku. Sivo-zelena, fantomski crna i bež varijanta su boje u kojima je telefon dostupan.


    Galaxy Z Flip4 je zadržao dimenzije ekrana kao kod prethodnog model. Tako unutrašnji Dynamic AMOLED ekran ima veličinu od 6,7 inča i 1080 x 2640p rezoluciju, dok spoljašnji ekran ima veličinu od 1,9 inča.

    Sistem kamera čine dva 12MP senzora (široki i ultraširoki), zajedno sa 10MP selfi kamerom. FlexCam opcija omogućava kreiranje fotografija i videa sa obe strane, pomoću svih kamera.

    Dimenzije telefona su nešto veće u odnosu na prethodnu generaciju, a zanimljivo je da je uređaj zadržao i istu težinu (183 grama) uprkos povećanju baterije. Baterija sada ima kapacitet od 3700mAh.

    Poput Z Fold4 modela, i Galaxy Z Flip4 koristi Snapdragon 8+ Gen 1 čipset. Dostupno je 8GB memorije i 128/256/512GB prostora za skladištenje podataka u zavisnosti od tržišta. Najavljena je i dual-SIM verzija telefona. Galaxy Z Flip4 dolazi u lila ljubičastoj, grafitnoj, ružičasto-zlatnoj i plavoj boji.


    Galaxy Z Fold4 i Galaxy Z Flip4 telefoni imaju zaštitu od prskanja vodom. Galaxy Z Fold4 je prvi uređaj kojis e isporučuje uz Android 12L, a u pitanju je specijalna verzija Androida koju je Google kreirao za uređaje sa velikim ekranom. Z Flip4 koristi Android 12 uz One UI 4.1.1.

    Galaxy Z Flip4 i Z Fold4, kao i i Buds 2 Pro slušalice, biće dostupni za naručivanje unapred u odabranim zemljama od 10. avgusta, a na tržišta odabranih zemalja dolazi od 26. avgusta. Korisnici koji unapred naruče Galaxy Z Flip4 ili Galaxy Z Fold4 dobijaju jednu dodatnu godinu za Samsung Care+, za zaštitu od pada ili loma ekrana sa podrškom Samsung stručnjaka u 51 zemlji.

    U posebnom promotivnom periodu u Srbiji, za prednarudžbu Galaxy Z Flip4 i Galaxy Z Fold4 pametnih telefona, uz otkupnu cenu starog uređaja korisnici ostvaruju pravo na otkupnu vrednost starog telefona uz dodatni bonus (uz dokaz o kupovini) u iznosu od 23.000 RSD za Galaxy Z Fold4 Ili 17.000 RSD za Galaxy Z Flip4. Takođe, korisnici ostvaruju pravo na osiguranje ekrana (osiguranje unutrašnjeg ekrana uređaja koje pokriva jednu štetu nastalu unutar godinu dana od kupovine uređaja uz učešće u šteti). Za više informacija o akciji posetite ovu adresu.

  • Kini prijeti ozbiljan društveni problem

    Kini prijeti ozbiljan društveni problem

    “Ako stane gradnja, staje i hipoteka”, vikao je jedan od kineskih demonstranata koji su se okupili u junu, ljuti zbog nezavršene izgradnje njihovih imanja.

    Stotine njih su prestali da plaćaju hipoteke, što je radikalan potez za Kineze, koji žive u zemlji u kojoj se bojkoti bilo koje vrste ne tolerišu, prenosi Indeks.

    Mladi par koji se preselio u Džengdžou rekao je za Bi-Bi-Si da se kompanija koja gradi njihov novi dom povukla iz projekta nakon što je primila avans i da je izgradnja jednostavno stala.

    “Nebrojeno puta sam zamišljala kako će biti lepo živeti u novom domu, ali sada mi je sve to smešno”, rekla je žena koja nije želela da bude imenovana.

    Mnogi od njih mogu da otplate svoje hipoteke, ali ne žele. Kupovali su nekretnine širom zemlje u okviru oko 320 projekata, ali su mnogi prestali da plaćaju rate. Neotplaćeni iznos kredita mogao bi da iznosi 145 milijardi dolara, ocenjuje američka agencija S&P Global ratings.

    Pobuna je uzdrmala vlasti, a tržište je već pod pritiskom zbog usporavanja privrednog rasta i finansijske krize. Što je još alarmantnije, to ukazuje na nedostatak poverenja u jedan od glavnih stubova druge najveće svetske ekonomije.

    “Bojkoti hipotekarnih kredita, podstaknuti pogoršanjem stanja na tržištu nekretnina, predstavljaju veoma ozbiljnu pretnju finansijskom položaju sektora”, kažu analitičari Oksford Ekonomiksa.

    Kriza s nekretninama u Kini
    Kineski sektor nekretnina čini trećinu njene ekonomske proizvodnje. Ovo uključuje kuće, iznajmljivanje, posredničke usluge, građevinski materijal i slično. Ali rast kineske privrede se usporava, u poslednjem kvartalu je porastao za samo 0,4% u odnosu na prethodnu godinu. Neki ekonomisti čak smatraju da ove godine neće biti rasta.

    Glavni razlog za to je politika nulte tolerancije na kovid. Ponovljeno uvođenje karantina i trajnih mera uticalo je na prihode, a potom na štednju i investicije. Problem je u tome što veličina kineske ekonomije može izazvati poremećaje na ključnim tržištima, kao što je tržište nekretnina, i uticati na globalni finansijski sistem.

    Stručnjaci smatraju da banke više neće davati kredite ako procene da je sektor u problemima.

    Trideset kompanija za nekretnine je već kasnilo sa svim spoljnim dugovima. Ne raste ni potražnja za nekretninama jer Kina prolazi kroz demografske promene zbog urbanizacije i usporavanja rasta stanovništva.

    Šta se dogodilo?
    Nekretnine čine oko 70% privatnog bogatstva u Kini, a kupci često plaćaju unapred za nedovršene projekte. Ove pretprodaje čine 70% do 80% prodaje novih nekretnina u Kini, a izvođačima je potreban avans jer ga koriste za finansiranje drugih projekata na kojima rade.

    Ali mlađe generacije i oni iz srednje klase više ne ulažu toliko u nekretnine, verovatno zbog slabljenja privrede, gubitka radnih mesta i nižih plata – a sada i straha da kompanije možda neće završiti projekte.

    Zajmovi vredni više od 220 milijardi dolara mogli bi biti vezani za nedovršene projekte, navodi bankarska grupa ANZ. A i izdavanje kredita je ušlo u kriznu situaciju. Naime, kineska vlada je 2020. godine uvela “tri crvene linije”, odnosno mere za ograničavanje zaduženja izvođača radova. Ovo je prekinulo finansiranje, a potonji nedostatak poverenja u tržište takođe je uticao na spremnost banaka da daju kredite kompanijama za nekretnine.

    Potezi kineskih vlasti
    Kineske vlasti su reagovale na situaciju. Prvo, prebacili su teret na lokalne samouprave i ponudili manje depozite, poreske olakšice, gotovinske subvencije kupcima nekretnina i finansijsku pomoć izvođačima radova. Ali ovaj potez ima svoju cenu, jer će lokalna kasa patiti ako investitori kupe manje zemlje.

    “Mislim da je ovo trenutak da se umešaju centralna vlada i regulatori. Moraće, jer je ovaj sektor previše važan za ekonomiju“, rekao je Ding Šuang, šef kineskog ekonomskog istraživanja za Standard Chartered Bank.

    Fajnenšel tajms je nedavno objavio da je Kina izdala 148 milijardi dolara kredita za pomoć preduzetnicima, a Blumberg je izvestio da bi oni koji imaju drugorazredne kredite mogli da dobiju odmor bez uticaja na njihovu kreditnu sposobnost.

    Međutim, Okford Ekonomiks je nedavno rekao da svaka vladina intervencija u nekretnine i infrastrukturu može pružiti samo kratkoročni podsticaj, ali nije idealna za dugoročni rast Kine, jer su vlada i finansijski sektor primorani da pomognu u održavanju neproduktivne industrije nekretnina.

    “Ovo nije samo finansijska kriza. Bojkot plaćanja hipoteka može postati ozbiljan društveni problem”, rekao je Šuang.

    A to bi moglo da postane problem za predsednika Si Đinpinga, za koga se očekuje da će se uskoro kandidovati za treći mandat.

    Šta čeka Kinu?
    Analitičari veruju da pokušaj spasavanja vredan 148 milijardi dolara možda neće biti dovoljan. Capital Economics procenjuje da je kompanijama potrebno 444 milijarde dolara samo za završetak obustavljenih projekata.

    Takođe, nije jasno da li banke, posebno one manje u ruralnim sredinama, mogu da apsorbuju troškove bojkota hipoteka.

    Čak i ako se izgradnja nastavi, mnogi preduzetnici možda neće preživeti jer se potražnja za nekretninama verovatno neće povećati. Prodaja 100 najvećih kineskih izvođača pala je za 39,7% u julu u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema China Real Estate Information Corp (CRIC).

    Ova kriza je do sada najjasniji pokazatelj da se kineska ekonomija nalazi na važnoj prekretnici, piše Bi-Bi-Si.

    “Vlada daje sve od sebe da pronađe nove mogućnosti za razvoj privrede, ali to će biti izazov jer se privreda u poslednje tri decenije u velikoj meri oslanjala na tržište nekretnina, investicije u infrastrukturu i izvoz“, rekao je Džulijan Evans-Pričard , stručnjak za kinesku ekonomiju iz Capital Economics.

    “Period veoma brzog rasta u Kini je verovatno završen, a to je trenutno najočiglednije u sektoru nekretnina“, dodao je on.

  • Zaharova odgovorila diplomati SAD: “Plašim se da pitam… A Beograd?”

    Zaharova odgovorila diplomati SAD: “Plašim se da pitam… A Beograd?”

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upitala je koliko Amerikanci plaćaju za obnovu zemalja koje je uništila upravo SAD.

    “Plašim se da pitam koliko građani SAD plaćaju obnovu Iraka? A Beograda? Majkl, kada Bajdenova administracija planira da uvede sličnu zakonodavnu inicijativu da se obeštete zemlje u kojima su SAD napravile klanicu? Verovatno odmah posle izbora u Kongresu”, napisala je Zaharova na Telegramu, komentarišući inicijativu bivšeg ambasadora SAD u Rusiji Majkla Mekfola da se Rusima “naplati“ za putovanja u “slobodne zemlje“.

    Mekfol tvrdi da svaki Rus koji dobije vizu za putovanje u “slobodnu zemlju“ mora da plati “dodatnu taksu ili porez“.

    Bivši ambasador je siguran da prikupljena sredstva treba usmeriti u poseban fond za obnovu Ukrajine. Nakon početka specijalne operacije denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine, neki evropski političari su predložili da se Rusima ograniči izdavanje šengenskih viza.

    Među njima su Češka Republika, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Poljska i Holandija.

  • “Večernji list”: Više naroda okupi Vučić u Srbiji nego hrvatska vlast u Kninu na proslavi “pobjede”

    “Večernji list”: Više naroda okupi Vučić u Srbiji nego hrvatska vlast u Kninu na proslavi “pobjede”

    Više naroda okupi Vučić u Srbiji da obeleže stradanja srpskog naroda, nego što hrvatska vlast okupi u Kninu na proslavi svoje “pobjede”.

    Ova poruka preneta je u kolumni hrvatskog “Večernjeg lista”.

    Kako se može zaključiti na osnovu objavljenog teksta – ranije, pre Vučića, događaj u Kninu je uvek bio spektakl, a u Srbiji tišina i osećaj krivice.

  • Mediji: Umjesto u zatvoru Sakib Mahmuljin u Turskoj

    Mediji: Umjesto u zatvoru Sakib Mahmuljin u Turskoj

    Presuđeni ratni zločinac Sakib Mahmuljin napustio je BiH.

    Mahmuljinu je Sud BiH krajem aprila izrekao pravosnažnu zatvorsku kaznu od osam godina zbog zastrašujućih zločina nad zarobljenim srpskim civilima, sanitetskom osoblju i vojnicima na području Ozrena i Vozuće.

    Četiri mjeseca kasnije, umjesto u zatvor – otišao je u Tursku, prenosi RTRS.

    O odlasku Mahmuljina Sud BiH je informisao jedan od advokata iz tima odbrane, ali tek kada je on napustio BiH.

    “Osuđeni Sakib Mahmuljin nije upućen na izdržavanje kazne zatvora, s obzirom da, a prema obavještenju koje je dostavila njegov advokat, isti se nalazi na liječenju u Turskoj. S tim u vezi, Sud obavlja potrebne izviđajne radnje u pogledu navoda advokata, te će, u daljem toku postupka upućivanja, preduzeti adekvatne zakonske radnje. Sud napominje da osuđenom, u toku krivičnog postupka, sve do okončanja, nisu bile izrečene mjere zabrane”, rečeno je iz Suda BiH za RTRS.

    Kada je i kako Mahmuljin napustio BiH? U Graničnoj policiji su bez odgovora – kažu da lične podatke ne saopštavaju.