VRBAS Media

Autor: INFO

  • Kirbi tvrdi da Beograd neće pristati na ustupke bez članstva u EU

    Kirbi tvrdi da Beograd neće pristati na ustupke bez članstva u EU

    Bivši ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi kaže da je nerealno očekivati da Beograd i Priština naprave bilo kakve ustupke u dijalogu o Kosovu bez neke ozbiljne nagrade, a to je prema njegovom mišljenju – članstvo u Evropskoj uniji.

    Kirbi je u intervjuu za Glas Amerike rekao da ne očekuje skoro razrješenje kosovskog problema jer mu sadašnji pregovarači, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, ne djeluju kao ljudi koji imaju odnos povjerenja. Ipak, smatra da postoji uslov čijim bi ispunjenjem čitav proces bio ubrzan i riješen.

    – Mislim da će u jednom trenutku, ako EU i dalje bude posvećena tome da Srbija bude članica, ako Srbija potvrdi opredjeljenje da postane članica, i ako Kosovo bude uvjereno u to isto – sve moći da prođe. Međutim, ne mislim da su aktuelna rukovodstva Kosova i Srbije spremna na međusobne ustupke – ukoliko ne bude neke značajnije nagrade. Ne vjerujem da dvije strane mogu nešto da razgovaraju i dogovore. Na kraju mora postojati nagrada. Oduvijek sam vjerovao da je ta nagrada članstvo u Evropskoj uniji. U odsustvu toga neće biti saglasnosti Srbije, a pogotovo će izostati spremnost aktuelne kosovske vlade da razgovara sa srpskom stranom. I u skorijoj prošlosti iskazivala je otpor ka tome – rekao je Kirbi.

    Članstvo Srbije u EU smatra vrlo važnim, ali misli da prije toga moraju da se steknu određeni preduslovi.

    – Pravo pitanje je da li Srbija vjeruje da je put ka članstvu u EU zaista otvoren – što nije u potpunosti jasno. Ako jeste, da li Srbija zaista želi da krene tim putem… Od nje se učestalo čuje da želi, ali dela to ne pokazuju. Uzmite u obzir njen odnos sa Rusijom koja krši sve ono za šta se zalaže Evropska unija. Tako da tu postoje problemi – smatra Kirbi i dodaje:

    – Evropu smatram nepotpunom bez Srbije. I aktuelni dijalog mora da se završi da bi se to desilo. Optimista sam, ali ne u smislu da bi se to moglo dogoditi danas ili sutra. Mnogo toga svodi se na posljednji momenat. Dogodiće se neka vrsta rešenja ili odlaganja odluka koje treba da stupe na snagu od 1. septembra. Ali, čitav dijalog se neće riješiti odmah. Za to je potrebno da se pometnja, koju je Moskva stvorila u Ukrajini, na neki način razriješi. Evropa trenutno nije dovoljno sređena da bi Unija primala nove članice – posebno ne onu koja je, kako barem danas izgleda, mnogo više orijentisana na Moskvu nego na centar evropske politike.

    Jednim od ozbiljnih problema u dijalogu, Kirbi smatra loš odnos Vučića i Kurtija.

    – Ne može se reći da su ta dva gospodina najbolji prijatelji. Nisam siguran da vjeruju jedan drugome – i u tome je problem. Ne morate biti dobri prijatelji, ali u nekom trenutku potrebno je razviti povjerenje, jer ako želite da postignete dogovor – potrebno je da vjerujete da će se ostvariti. Učestaliji susreti bi mogli razviti razumijevanje. Ja sam diplomata – uvjeren sam da razgovor pomaže da se uspostavi korektniji odnos. Ukoliko se ne susrećete – u tom slučaju se gubi veza.

  • Nastava u novoj školskoj godini u Srpskoj počinje 1. septembra

    Nastava u novoj školskoj godini u Srpskoj počinje 1. septembra

    Nastava u osnovnim i srednjim školama u Republici Srpskoj u novoj školskoj godini 2022/23. počeće u četvrtak, 1. septembra, rečeno je iz Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske.

    Iz Ministarstva su naveli da je u prve razrede osnovnih škola upisano oko 9.100 učenika, što je za oko 130 više u odnosu na broj učenika iz prošle školske godine.

    U prve razrede srednjih škola upisano je oko 9.000 učenika, od čega oko 550 u 19 deficitarnih zanimanja, kojima Vlada obezbjeđuje stipendiju u prvoj godini i plaća troškove prevoza, istakli su iz Ministarstva.

    Kada je riječ o udžbenicima, za novu školsku godinu urađeno je po 15 novih udžbenika za osnovno i srednje obrazovanje, od čega je 12 novih udžbenika za stručne predmete u srednjim školama.

    – Ove godine će u osnovnim školama biti četiri udžbenika manje što je nastavak aktivnosti u skladu sa nastojanjima Ministarstva i dva zavoda da se smanji težina đačke torbe – dodali su iz Ministarstva.

    Ministar prosvjete i kulture Srpske Natalija Trivić izjavila je Srni da je završena digitalizacija u osnovnim školama, dok će digitalni servisi od septembra biti dostupni i u svim srednjim školama, te da će područne škole biti opremljene potrebnom računarskom opremom.

    – Digitalizovani su sadržaji za 19 udžbenika (prva trijada i geografija i istorija za sve razrede), a u novoj školskoj godini učenici će imati na raspolaganju i sadržaje udžbenika za četvrti razred osnovnih škola i srpski jezik i jezičku kulturu za šesti razred – dodala je Trivićeva.

    Govoreći o protokolu o saradnji koji je potpisan sa republičkim Društvom psihologa, ona je istakla da će od septembra posebna pažnja biti posvećena prepoznavanju darovite djece i radu sa njima po posebnim programima.

    Trivićeva je naglasila da se u oblasti srednjeg obrazovanja nastavlja sa razvojem dualnog obrazovanja i sa obezbjeđivanjem praktične nastave za učenike srednjih stručnih škola kod poslodavaca.

    – U saradnji sa poslodavcima i školama obezbijeđena je praktična nastava u 1.067 kompanija za 3.600 učenika, što je dovelo do zapošljavanja 50 učenika kod poslodavaca kod kojih su obavljali praktičnu nastavu, što je veliki iskorak – zaključila je je Trivićeva.

  • Štrbac: Naredni kurak suđenje hrvatskim generalima za zločine u “Oluji”

    Štrbac: Naredni kurak suđenje hrvatskim generalima za zločine u “Oluji”

    Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac rekao je da bi dalji korak, nakon potvrđivanja prve optužnice za ratne zločine počinjene u akciji “Oluja”, trebao da bude odluka Vijeće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu da se hrvatskim oficirima sudi u odsustvu.

    Štrbac kaže da je očekivao da će Apelacioni sud potvrditi rješenje Višeg suda u Beogradu, kojim je potvrđena prva optužnica koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo protiv četvorice oficira hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za zločine počinjene u akciji “Oluja”.

    “Dalji korak bi trebao biti da Vijeće za ratne zločine Višeg suda odluči da se sudi u odsustvu”, rekao je Štrbac za RTS i dodao da vjeruje da će biti donesena takva odluka.

    Štrbac objašnjava da Srbija nema mehanizme koji bi mogli da dovedu do eventualnog izručenja, pošto je Hrvatska donijela zakon o ništavnosti akata JNA i nekadašnje Republike Srpske Krajine, ako su u pitanju državljani Hrvatske i pripadnici njihove vojske.

    On kaže da se optuženima može komunicirati preko Ministarstva pravde.

    “Imaju svoje advokate, niko im ne brani da se pojave ovdje”, ukazuje Štrbac.

    On očekuje da će presuda biti osuđujuća, a kada je riječ o kazni, pošto se primjenjuju zakoni iz tog vremena, ona bi mogla biti do 20 godina.

    Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv Vladimira Mikca, Zdenka Radulja, Željka Jelenića i Danijela Borovića koja ih tereti da su u akciji “Oluja” 7. i 8. avgusta 1995. godine naredili avionsko raketiranje kolone srpskih izbjeglica na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca, kao i u mjestu Svodna u BiH.

    U ovim napadima do sada je identifikovano 13 ubijenih, od kojih je šestoro djece, kao i ranjene 24 osobe.

  • Đajić: UKC tri godine posluje pozitivno

    Đajić: UKC tri godine posluje pozitivno

    Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Vlado Đajić rekao je da ova zdravstvena ustanova tri godine posluje pozitivno i da nije napravila nijednu KM novog duga.

    “Plaćamo doprinose, plate radnicima su redovne i povećavane su tri puta, a smanjili smo i dugovanja prema državi 40 miliona KM. Završili smo obaveze prema dobavljačima, tužbe, reprograme kredita”, rekao je Đajić danas za RTRS.

    On je podsjetio da je prije pet godina, kada je preuzeo funkciju direktora UKC-a, ta zdravstvena ustanova imala 36 miliona KM kredita, 70 miliona KM duga dobavljačima, 12 miliona KM duga za vodu, 20 miliona KM tužbi, 100 miliona KM duga državi zbog neplaćenih doprinosa, te da je svake godine gubitak poslovanja bio od 25 do 30 miliona KM.

    Đajić je rekao da je kvalitet usluge na UKC-u na svjetskom nivou, te da je ova zdravstvena ustanova opremljena lijekovima, posteljinom i da je na tri mjeseca smanjen period čekanja pacijenata na specijalističke preglede.

    On je rekao da su “loše tačke” UKC-a onkologija i hematologija, navodeći da se već realizuju građevinski radovi na izgradnji zgrade za potrebe ove dvije klinike.

    Đajić je napomenuo da je završena rekonstrukcija dva sprata klinike za ginekologiju, te zgrade stare hirurgije, navodeći da je u planu i izgradnja nove zgrade psihijatrije na Paprikovcu.

    On je rekao da je objekat izgradnje parking-garaže kod UKC-a koštao 30 miliona KM bez PDV-a, ističući da postoje ponude da ga prodaju za 50 miliona KM.

    Đajić je najavio i da će 11. septembra biti svečano otvorena Klinka za kardiovaskularnu hirurgiju.

    On je rekao da će 30. avgusta biti prikazan film RTRS-a o unapređenju sistema najveće zdravstvene ustanove Republike Srpske – UKC-a, te da je to film o radu, dostignućima, ali i ljudskim sudbinama.

  • Vučić danas sa Srbima sa KiM, posle toga se obraća građanima

    Vučić danas sa Srbima sa KiM, posle toga se obraća građanima

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije, sa kojima će razgovarati o pregovorima vođenim u Briselu.

    Nakon sastanka predsednik će se obratiti javnosti. Početak obraćanja očekuje se od 13.30 časova dok će direktan prenos biti na TV Prva i B92.net.

    Predsednik Vučić poručio je u četvrak iz Brisela, gde je učestvovao u razgovorima Beograda i Prištine, da je to bio težak dan za Srbiju i naglasio da će nastaviti da se bori za mir i stabilnost.

  • Javio se Zelenski i upozorio sve Ukrajince

    Javio se Zelenski i upozorio sve Ukrajince

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je Ukrajince da budu posebno oprezni naredne nedelje, dok se pripremaju za proslavu Dana nezavisnosti.

    U video obraćanju kasno sinoć, Zelenski je rekao da Ukrajinci ne smeju da dozvole Rusiji da “širi malodušnost i strah” među njima, preneo je Gardijan.

    Ukrajina u sredu, 24. avgusta, obeležava Dan nezavisnosti, a taj datum označava i punih šest meseci od početka ruskog napada.

    “Svi moramo da budemo svesni da bi Rusija ove nedelje mogla da pokuša da uradi nešto posebno ružno, nešto posebno zlobno”, rekao je Zelenski.

    U obraćanju ukrajinski predsednik pomenuo je i seriju eksplozija koje su poslednjih dana pogodile Krim.

    “Ove godine bukvalno možete da osetite Krim u vazduhu, da je okupacija tamo samo privremena i da se Ukrajina vraća”, kazao je Zelenski.

  • “Ukrajina je bankrotirala”

    “Ukrajina je bankrotirala”

    Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost i ne može da preživi bez zapadnih sredstava, saopštio je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

    Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, saopštio je Volodin, prenose Novosti.

    On je naveo da “prikupljeni porezi čine samo 40% budžeta zemlje”, a od toga više od 60% odlazi na vojsku. Mesečni deficit Ukrajine iznosi pet milijardi dolara, podsetio je Volodin.

    “Ukrajina je bankrotirala, bez pomoći Vašingtona i Brisela, Kijev više ne može da ispunjava svoje obaveze prema građanima. Zemlja je izgubila svoju finansijsku nezavisnost”, zaključio je Volodin.

    U nedavnom intervjuu za “RBK Ukrajina”, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti “izuzetno neizvestan” zbog “ratnih uslova”.

    Prema rečima Olega Ustenka, savetnika ukrajinskog predsednika za ekonomska pitanja, očekuje se da će deficit državnog budžeta Ukrajine do kraja godine dostići 50 milijardi dolara. To je oko 30-35 odsto BDP-a zemlje, rekao je on u televizijskom intervjuu prošlog meseca, dodajući da je takva situacija nastala zbog rata.

    Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, Ustenko je rekao u julu da će im trebati dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da pokriju troškove hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da finansiraju osnovni minimalni prihod za one koji su ostali bez posla.

  • Rusija ostaje najveći kineski snabdevač nafte

    Rusija ostaje najveći kineski snabdevač nafte

    Rusija je u julu treći mesec zaredom ostala najveći snabdevač nafte Kini, preneo je Rojters, pozivajući se na podatke glavne kineske carinske uprave.

    Kina je u julu iz Rusije uvozila oko 1,68 miliona barela nafte dnevno, dok je Rusija u maju u Kinu izvezla rekordnih skoro dva miliona barela dnevno, navodi RIA Novosti.

    Uvoz nafte iz Saudijske Arabije u Kinu prošlog meseca iznosio je 1,54 miliona barela dnevno.

    Ova cifra se povećala nakon što je u junu bila najniža u više od tri godine.

  • Prevrnuo se autobus pun putnika, jedna osoba poginula, 25 povrijeđeno

    Prevrnuo se autobus pun putnika, jedna osoba poginula, 25 povrijeđeno

    Jedna osoba je poginula, a 25 je povrijeđeno kada se autobus somborskih registracija prevrnuo na auto-putu kod Leskovca, u mjestu Pečenjevce.

    Teže povrijeđeni putnici, njih 11, prevezeni su u niški klinički centar, a u leskovačku bolnicu prebačeno je 14 lica, objavio je RTS.

    Autobus je bio pun putnika koji su se vraćali iz Haniotija u Grčkoj.

    Direktor leskovačke opšte bolnice Nebojša Dimitrijević rekao je da niko od pacijenata nije životno ugrožen.

    Vladimir Vida iz Uprave saobraćajne policije rekao je da se nesreća dogodila oko 5.50 časova, a sve medicinske ekipe iz Leskovca, Lebana, Vlasotinaca i Niša bile su angažovane na zbrinjavanju povrijeđenih.

  • U eksploziji automobila poginula kćerka bliskog Putinovog saradnika

    U eksploziji automobila poginula kćerka bliskog Putinovog saradnika

    Darija Dugina, kćerka uticajnog ruskog filozofa Aleksandra Dugina koga prozapadni mediji nazivaju “Putinovim mozgom”, poginula je u eksploziji automobila nadomak Moskve, potvrdio je agenciji Tas s Andrej Krasnov, lider pokreta Ruski horizont, blizak nastradaloj djevojci.

    Krasnov je naveo da je Darija bila u automobilu svog oca, koji je vozio drugi auto, i sugerisao je da je vjerovatna meta bio sam Dugin ili možda oboje.

    U policiji ruskoj agenciji nisu potvrdili identitet žene poginule u eksploziji a naveli su da je eksplodirao automobil “tojota lend kruzer” u blizini sela Boljšoj Vjazemi, u moskovskom regionu.

    Kako ocjenjuje CNN, Dugin je desničarski autor i ideolog i smatra se tvorcem ili “duhovnim vođom” ruske vojne operacije u Ukrajini, kao i da ima značajan uticaj na ruskog predsjednika Vladimira Putina, zbog čega ga nazivaju “Putinovim mozgom”.

    Njegova ćerka Darija (30) studirala je filozofiju na Moskovskom univerzitetu.

    Ona je u martu ove godine dospjela na američku listu sankcionisanih Rusa kao urednik sajta Ujedinjeni svijet (UWI), na kojem je u jednom članku navela da će Ukrajina nestati ako bude primljena u NATO.