VRBAS Media

Autor: INFO

  • “Učiti mlade da budu dobri i čestiti”

    “Učiti mlade da budu dobri i čestiti”

    Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije poručio je na svečanosti povodom 123 godine od osnivanja Fondacije “Privrednik”, da je veoma važno mladima pomagati da se školuju i učiti ih da budu dobri i čestiti ljudi, a da je vjera smisao života.

    Patrijarh je ukazao da je vjera od presudnog značaja za sve ono što čovjek jeste i čime se bavi, kao i da čovjek ima potrebu da utemelji svoje znanje na metafizičkim vrijednostima.

    “U tom kontekstu, vera je smisao života, bez obzira na kom se mjestu nalazi i kojim se zanimanjem bavi, bez obzira kom sloju društva pripada. Bez vjere čovjek je jednostavno krv”, rekao je patrijarh, prenose beogradski mediji.

    Patrijarh je na svečanosti u Kolarčevoj zadužbini istakao da znanje može postati kontraproduktivno ako nema vrlinu kao regulator.

    Srpsko privredno društvo “Privrednik” je jedna od najvećih aktivnih zadužbina novije srpske istorije sa prosvjetno-privrednim karakterom.

    Veliki naučnik i patriota Mihajlo Pupin ostavio je “Privredniku” velike sume novca za školovanje darovite djece, a znatnu pomoć dao je velikan Nikola Tesla i naučnik svjetskog glasa Јovan Cvijić.

    “Privrednik” je osnovao privrednik i bankar Vladimir Matijević 1897. godine u Zagrebu, a sjedište fondacije je prije 100 godina preneseno u Beograd. Broj iškolovanih pitomaca do Drugog svjetskog rata premašio je 43.000.

    Fondacija je zabranjena 1947. godine, a reosnovana je 1993. godine u Novom Sadu zahvaljujući inicijativi i dobroj volji više institucija, među kojima su najznačajnije Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, Srpska pravoslavna crkva, grad Novi Sad. Tokom vremena pridružile su se i druge institucije.

    Od 1993. godine do danas 2.500 talentovane djece pomognuto je ovom fondacijom.

  • Danas isplata 100 KM pomoći za borce

    Danas isplata 100 KM pomoći za borce

    Danas će za 210.984 borca u Republici Srpskoj biti isplaćeno po 100 maraka pomoći, najavio je srpski član Predsjedništva Milorad Dodik.

    Takođe, narednih dana biće uplaćeno po 1.000 maraka nezaposlenoj djeci poginulih boraca Vojske Republike Srpske, objavio je Dodik na Tviteru.

  • Izmjena u režimu odvijanja saobraćaja u centru grada

    Zbog održavanja javnog skupa pod nazivom „Najjači Banjalučanin“, obavještavaju se građani da će u subotu 24. septembra vremenu od 11.00 do 13.00 časova, biće obustavljen saobraćaj u Banjoj Luci u Ulici kralja Petra I Karađorđevića, na dijelu od Ulice Marije Bursać do Ulice aleja Svetog Save.
    Za vrijeme trajanja obustave saobraćaja na linijama javnog prevoza putnika koje saobraćaju Ulicom kralja Petra I Karađorđevića, dio od Bulevara cara Dušana do Ulice aleja Svetog Save, izvršiće se preusmjeravanje autobusa u ulice Bulevar cara Dušana, Kninska, Vidovdanska, Vuka Karadžića i dalje postojećom trasom.

    Za vrijeme trajanja obustave saobraćaja regulisanje i preusmjeravanje saobraćaja vršiće se na propisan način od strane pripadnika službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske.

    Organizator ovog događaja je Tajlandski boks kluba „Zlatna pobjeda“.

  • “Mobilisaće ih milion”

    “Mobilisaće ih milion”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da se rukovodstvo Rusije priprema da mobiliše do milion ljudi.

    “Unapred je odštampano 300.000 poziva za mobilizaciju u Rusiji, ali se rusko rukovodstvo sprema da mobiliše do milion ljudi”, rekao je Zelenski u video obraćanju, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Zelenski je rekao da je u gradovima Rusije bilo protesta protiv mobilizacije i ocenio da su Rusi “saučesnici u svim zločinima, ubistvima i mučenjima Ukrajinaca zato što su ćutali i ćute”.

    Prema njegovoj oceni, sada je vreme da se napravi izbor.

    „Za muškarce u Rusiji ovo je izbor da umru ili žive, da budu osakaćeni ili da ostanu zdravi. Za žene u Rusiji izbor je da zauvek izgube svoje muževe, sinove, unuke ili da pokušaju da ih zaštite od smrti, od rata, od jednog čoveka“, rekao je Zelenski.

    Pozvao je Ruse da protestuju, beže ili da se predaju, dodajući da su im to opcije da prežive.

    Portparol Kremlja Dmitri Peskov demantovao je juče navode pojedinih medija da je plan Moskve mobilizacija milion vojnika.

    “To je laž”, izjavio je Peskov za TAS S.

  • Stižu upozorenja – biće “velike recesije”

    Stižu upozorenja – biće “velike recesije”

    Nagli rast cijena energije oterao je u avgustu u stečaj nekoliko stotina kompanija u Njemačkoj, upozorio je ekonomski institut IWH.

    Takođe, banke očekuju znatno veći iznos nenaplativih kredita u idućoj godini.

    Zahtev za stečajem podnelo je u avgustu 718 kompanija, za četvrtinu više nego lane, a institut procenjuje da će ista stopa rasta biti zabeležena i u septembru, prenosi Večernji list.

    U oktobru bi se mogla popeti i na 33 odsto, ako se uporedi broj stečajeva sa istim razdobljem prošle godine, procenjuju u institutu.

    “Nakon dugog perioda malenih brojki o kompanijama u stečaju, trend se promenio”, izjavio je Stefen Miler iz IWH-a.

    Njemačko poslovno udruženje BDI upozorilo je na “veliku recesiju”.

    U istraživanju koje je sprovelo među 593 preduzeća, više od trećine njih navelo je da im zbog visokih cena energije preti propast. U februaru, kada je počeo rat u Ukrajini, takvu je ocenu iznelo njih 23 odsto.

    Anketa vodećih kreditnih institucija u avgustu je pokazala da će nenaplativi krediti u Nemačkoj iduće godine porasti na 37,6 milijardi evra, s ovogodišnjih 31,9 milijardi.

    Neki stručnjaci upozoravaju pak da iz brojki koje pokazuju rast broja stečajeva ne treba izvlačiti pogrešne zaključke. One sada možda izgledaju loše zato što su veštački smanjene u pandemiji 2020. i 2021, kada je vlada podupirala posrnule kompanije, tumače.

  • Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev hitno traži isporuku modernih tenkova, ali Zapad odugovlači, prenosi Politiko pozivajući se na izvore upoznate sa ovom temom.

    Isporuka tenkova bi pomogla ukrajinskim snagama da brže napreduju na severoistoku zemlje i povrate više teritorija.

    Tenkovi su se našli na vrhu liste želja Kijeva u trenutku kada Ukrajina postiže napredak u istočnom regionu Donbasa u okolnostima šokantnog ruskog kolapsa ovog meseca, navodi Politiko.

    Zahtev je ove nedelje dobio novu hitnost nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da će mobilisati dodatnih 300.000 vojnika za borbu u Ukrajini, što ovaj sukob vodi u novu eskalaciju.

    Moderniji američki tenkovi M-1 Abrams i oni nemačke proizvodnje Leopard, predstavljali bi snažan udarac koji bi mogao da pomogne ukrajinskim snagama da povrate i zadrže više teritorije, u poređenju sa starim tenkovima iz sovjetske ere kojima trenutno raspolažu, kažu stručnjaci i ukrajinski savetnici koji su govorili za Politiko.

    Ali najviši zvaničnici nacionalne bezbednosti u SAD i Nemačkoj oklevaju sa ovom isporukom, delom i zbog izazova u vezi sa obukom i logistikom, prema američkim zvaničnicima, ukrajinskim savetnicima i saradnicima Kongresa, navodi Politiko.

    M-1 Abrams su, na primer, potpuno drugačiji sistem od tenkova iz sovjetske ere koje Ukrajina trenutno koristi, i zahtevaju složenije održavanje i logističku podršku.

    „Prilično je velika prepreka da se u Ukrajini nađu ne samo tenkovi proizvedeni u SAD, već i delovi za njihovo održavanje. Ne želite da im date nešto što će se pokvariti i ostati bez goriva…“, rekao je jedan američki zvaničnik, koji je, kao i ostali, govorio za Politiko pod uslovom da mu se ne otkrije identitet.

    Za direktnu borbu, Leopard tenkovi bi mogli biti bolji izbor jer su slični onima koje Ukrajina već koristi i zahtevaju manje goriva od Abramsa, izjavio je zvaničnik.

    Međutim, Nemačka je u više navrata odbijala ukrajinski zahtev za tenkove, a ministarka odbrane Kristin Lambreht je nedavno rekla da se Berlin dogovorio sa partnerima u NATO-u da ne preduzimaju takvu akciju „jednostrano“.

    Ova debata o tenkovima je najnovije neslaganje oko naoružanja koje imaju Zapad i Ukrajina.

    Na svakom koraku, SAD su oklevale mesecima pre nego što su obezbedile određeno oružje ,prvo protivvazdušne rakete Stinger, a kasnije i artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti HIMARS ,zabrinute su da će to biti „crvena linija“ koja rizikuje da isprovocira Rusiju u novu eskalaciju, navodi Politiko.

  • Sijarto o sankcijama Rusiji

    Sijarto o sankcijama Rusiji

    Mađarska ne vidi razlog da se nastavi sa usvajanjem novog paketa sankcija Rusiji.

    To je izjavio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nakon razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, prenosi TASS.”Naš stav je kristalno jasan. Ne vidimo nikakav racionalan razlog da se ide na još jedan paket sankcija, posebno kada je reč o energetici. Energija je za nas jasna crvena linija. Nismo spremni da primoravamo mađarski narod da plaća cenu rata za koji apsolutno nije odgovoran“, rekao je mađarski ministar novinarima, prenosi TASS.

    “Naravno, ako bude predložen nacrt, mi ćemo učestvovati u raspravi, ali nećemo davati saglasnost ni na šta što je protiv našeg nacionalnog interesa”, dodao je mađarski ministar.

    Prema njegovom mišljenju, evropska privreda “kreće u recesiju“.

    “Mislim da je to potpuno protiv interesa Evrope i Evropljana“, naglasio je Sijarto.

    Ministri spoljnih poslova članica Evropske unije saglasili su se u sredu na neformalnom vanrednom sastanku u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN, da nastave sa novim sankcijama protiv Rusije i pružanjem pomoći Ukrajini, saopštio je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj, nekoliko sati nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju.

  • Referendum počeo jutros

    Referendum počeo jutros

    Glasanje na referendumu o pripajanju Rusiji počelo je jutros u regionima u Ukrajini koje kontroliše Rusija.

    Stanovnici narodnih republika Donjecka i Luganska, kao i teritorije Hersonske i Zaporoške oblasti u Ukrajini glasaće na referendumima o pristupanju Rusiji od danas pa do 27. septembra.

    Pitanje hitnog održavanja referenduma pokrenula su ranije ove nedelje veća DNR i LNR, prenosi TAS S.

    Datumi referenduma određeni su u utorak, a lokalni parlamenti su jednoglasno usvojili referendumske zakone, dok su izborne vlasti odobrile proceduru.

    U utorak su se inicijativi pridružili stanovnici regiona Zaporožje i Hersona, pošto su lokalne proruske javne organizacije podnele slične zahteve svojim vlastima.

    U video obraćanju u sredu ujutro, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će Rusija podržati odluku donetu tokom referenduma.

    Format plebiscita bio je tema najžešćih rasprava uoči glasanja, navodi TAS S.

    Zbog vremenskih ograničenja i tehničkih problema doneta je odluka da se koriste tradicionalni papirni listići i da se ne sprovodi digitalno glasanje.

    Lično glasanje će se odvijati isključivo 27. septembra, dok će se ostalim danima glasati po zajednicama i na način od vrata do vrata iz bezbednosnih razloga, navodi TAS S.

    Stanovnici samoproglašenih DNR i LNR izjašnjavaće se da li „podržavaju priključenje svojih republika Rusiji kao federalnom subjektu“.

    Stanovnici Zaporožja i Hersona će biti upitani da li su za „otcepljenje regiona od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i naknadno priključenje Rusiji kao federalnom subjektu“.

    U DNR i LNR, gde je sada ruski jedini službeni jezik, glasački listići će se štampati na ruskom jeziku.

    U Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti pitanje će biti postavljeno i na ukrajinskom i na ruskom jeziku.

    Zato što je trenutno u toku ukrajinska kontraofanziva, značajan broj stanovnika Donbasa, Zaporožja i Hersona je napustio svoje domove i oni će moći da glasaju van tih teritorija, uključujući i Rusiju, navodi TAS S.

    Centralna izborna komisija Hersona očekuje da će na glasanju učestvovati oko 750.000 ljudi.

    Zaporoška oblast ima oko 750.000 registrovanih birača.

    DPR je odštampao oko 1,5 miliona glasačkih listića za svoje stanovnike.

    Sva četiri regiona su izjavila da su posvećena maksimalnoj transparentnosti i legitimnosti, budući da su otvorena za praćenje od strane međunarodnih posmatrača.

    Predsednica Centralne izborne komisije LNR (CIK) Jelena Kravčenko saopštila je u sredu da CIK “prima i razmatra” prijave stranih posmatrača, iako nije navela njihove zemlje.

    CIK DNR saopštio je da očekuje strane posmatrače i obećao da će dati više informacija nakon njihove akreditacije.

    Predsednica izborne komisije Hersonske oblasti Marina Zaharova rekla je da su pozivi upućeni „velikom broju zemalja“.

    Ruski CIK je takođe obećao da će poslati svoje posmatrače da nadgledaju referendume.

    Državna duma (donji dom ruskog parlamenta) saopštila je da će članovi svih parlamentarnih frakcija dobiti pozive da učestvuju u praćenju glasanja.

    Kako se navodi, “zbog ukrajinskog granatiranja i subverzivnih dejstava”, proruske vlasti svih oblasti spremaju se da pojačaju mere bezbednosti tokom dana glasanja.

    NATO: Lažni referendumi u Ukrajini grubo kršenje Povelje UN
    NATO je osudio planove Rusije da održi referendume u okupiranim regionima Ukrajine i pozvao sve države da odbace, kako se kaže, “očigledne ruske pokušaje teritorijalnog osvajanja”.

    “Lažni referendumi u regionima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona u Ukrajini nemaju legitimitet i predstavljaju grubo kršenje Povelje UN”, navodi se u saopštenju Severnoatlantskog vojnog saveza.

    “Saveznici u NATO neće priznati njihovu nelegalnu i nelegitimnu aneksiju. Ove teritorije su Ukrajina”, kaže se u saopštenju.

  • Rekli ste “ako Srbi neće u NATO, neće se ići u NATO”

    Rekli ste “ako Srbi neće u NATO, neće se ići u NATO”

    Kandidat SDA za člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović večeras je u TV debati na Federalnoj televiziji odlučno tvrdio da nikada nije izjavio kako “BiH neće u NATO ako to ne žele Srbi i RS”.

    Kandidat ujedinjene opozicije za člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović u TV debati na FTV komentarisao je izjave Izetbegovića o tome da narodi odlučuju o tome hoće li BiH ići u NATO.

    Na to je reagovao je Izetbegović tvrdeći da to on nikada nije rekao: “Gdje sam to rekao?”, pitao je Izetbegović. Bećirović je iz fascikle izvadio isprintan tekst iz 2019. godine i pokazao mu, a na kojem se jasno vidi da Izetbegović to jeste rekao.

    – Nisam. Ne, ne, to je izvučen naslov. Ja to nisam rekao. Kazao sam da se ne možemo kretati u NATO ako oni neće – odlučno je tvrdio Izetbegović.

    Međutim, snimak iz 2019. godine, kako navodi Avaz, potvrđuje da Bećirović govori istinu, a da Izetbegović ne govori istinu. Novinarima je tada kandidat SDA rekao: “Kad su Srbi u pitanju i RS ako neće u NATO – neće se ići u NATO. To vam ja kažem u kameru ovdje”.

  • “Utrostručićemo broj poslanika” – održana tribina Ujedinjene Srpske u Nevesinju

    “Utrostručićemo broj poslanika” – održana tribina Ujedinjene Srpske u Nevesinju

    Predsjednik Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić rekao da je danas na tribini stranke u Nevesinju da očekuje da će u novom sazivu Narodne skupštine Republike Srpske utrostručiti broj poslanika.

    On je poručio da se Ujedinjena Srpska zalaže da se u malim opštinama podstakne ekonomski razvoj i zapošljavanje, a podržaće i sva zakonska rješenja koja bi unaprijedila dječiju zaštitu i prava majki.

    Stevandić je naglasio da je njegova stranka po trenutnom rejtingu treća partija u Republici Srpskoj.

    Kandidat Ujedinjene Srpske za Narodnu skupštinu Republike Srpske u Izbornoj jedinici devet Vladislav Šipovac smatra da će ta stranka u budućnosti biti važna politička karika u Nevesinju koja će se boriti za bolji život građana.

    “Lijepo je vidjeti nove puteve i vodovode u Nevesinju, a naš prioritet će biti nova radna mjesta za omladinu”, rekao je Šipovac.

    Stranački kandidati, aktivisti i simpatizeri Ujedinjene Srpske danas su izašli na trgove u 30 opština Srpske kako bi razmijenili mišljenja sa građanima.