VRBAS Media

Autor: INFO

  • Kalabuhov: Rusija za hitno ukidanje OHR-a

    Ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov izjavio je da Rusija insistira na hitnom zatvaranju OHR-a jer više nije neophodan, a u samovolji Kristijana Šmita, koji nema potvrdu Savjeta bezbjednosti UN, vidi glavni faktor destabilizacije u BiH.

    Kalabuhov je ocijenio neprihvatljivim uplitanje spoljnih igrača u unutrašnje poslove BiH, te istakao da je uvjeren da je Dejtonski mirovni sporazum temelj BiH.

    On je naglasio da Rusija vidi BiH kao prijateljsku zemlju, te da računa na to da će rukovodstvo i ubuduće biti uzdržano u vezi sa antiruskim sankcijama.

    • Okončano je doba dominacije Zapada sa SAD na čelu, karakteristično po jednostranom nametanju ostalom svijetu pravila uz kršenje prava i sloboda pojedinih osoba, organizacija, država, čitavih regiona – ocijenio je Kalabuhov u autorskom tekstu za Glas Srpske.

    On je konstatovao da je trenutno u toku formiranje novog svjetskog poretka.

    • Odnosi između Rusije i Zapada nastavljaju da naglo degradiraju. Faktički je u toku hibridni rat SAD i Evrope protiv Rusije koji su Vašington i njegovi sateliti pripremali više godina – naglasio je Kalabuhov.

    On je naveo da će specijalna vojna operacija, koju je Rusija pokrenula s ciljem zaštite stanovništva sa ruskog govornog područja Donbasa, biće vođena dok se ne ispune postavljeni ciljevi, odnosno potpuno unište izvori prijetnji bezbjednosti Ruske Federacije i njenih građana.

    Kalabuhov je istakao da je uzrok energetske krize u Evropi pogrešna politika zapadnih država u oblasti energetike tokom privrednog obnavljanja u periodu nakon virusa korona, kao i pokušaju Vašingtona i Brisela da “kazne” Rusiju sankcijama i direktnom sabotažom kao što je bio slučaj sa projektima “Sjevernog toka”.

    • Zbog njihovih antiruskih sankcija zemlje koje nemaju vlastite izvore energije nemaju drugog izbora osim da se vrate na energente štetne po ekologiju. Na taj način dijalog o klimatskim promjenama je doživio kolosalan udarac – naglasio je Kalabuhov.
  • Dodik: Ruska diplomatija ponosna na svoju istoriju, vječna zahvalnost ambasadoru Čurkinu

    Dodik: Ruska diplomatija ponosna na svoju istoriju, vječna zahvalnost ambasadoru Čurkinu

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik čestitao je Dan diplomata Ruske Federacije – 10. februar, dan kada je 1802. godine osnovano rusko Ministarstvo inostranih poslova, naglasivši da ruska diplomatija može da bude ponosna na svoju drevnu istoriju čiji se počeci bilježe još početkom 9. vijeka kada je upućena diplomatska misija u Konstantinopolj 838. godine.

    Diplomatska služba je izuzetno značajna i zahtjevna i s toga traži odgovorne i stručne diplomate koji nikada ne smiju da zaborave odgovornost koju imaju pred svojom državom, narodom, tradicijom i svojim interesima. Moraju da budu hrabri, odgovorni i dostojni zvanja diplomate – istakao je Dodik.

    Predsjednik Srpske je naglasio da obilježavanje Dana diplomata doprinosi očuvanju najboljih tradicija Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije, širenju znanja o profesiji i jačanje poštovanja prema diplomatskom radu.

    On je ocijenio da ruske diplomate ispunjavaju osnovna načela diplomatije i nastavljaju tradiciju svojih prethodnika, radeći na dobrobit svoje, ali i zemalja širom svijeta, vodeći mirotvornu politiku s ciljem stabilne budućnosti čovječanstva i poštujući osnovne principe međunarodnog prava i uloge UN, saopšteno je iz Kabineta predsjednika Republike Srpske.

    • Ruska Federacija je bila i ostala sve vrijeme privržena Dejtonskom mirovnom sporazumu, očuvanju mira u BiH i poštovanju osnovnih principa na kojima ona počiva, a to je ravnopravnost dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Pri tom, nikada nijedan ruski diplomata u BiH nije preuzeo na sebe ulogu sudije ili mentora – naveo je Dodik.

    Takođe, naglasio je Dodik, Rusija je veoma aktivna u Savjetu bezbjednosti UN u vezi sa svim pitanjima koja se tiču BiH i poštivanja slova Dejtonskog sporazuma, entiteta i konstitutivnih naroda.

    • Rusija, njeno rukovodstvo i diplomate uvijek su radili na poboljšanju i produbljivanju spektra bilateralne saradnje, kako političke, tako i ekonomske, obrazovne, kulturne, sportske, humanitarne – rekao je Dodik.

    Predsjednik Republike Srpske istakao je da je 10. februar i dan koji ne može biti obilježen u Republici Srpskoj a da se srpski narod ne sjeti velikog čovjeka i diplomate Vitalija Čurkina koji je u svojoj bogatoj i uspješnoj diplomatskoj misiji bio prepoznatljiv po tome što se uvijek držao međunarodnog prava, istine i pravde, radeći na učvršćivanju mira, međunarodne saradnje i razvoja političkih i prijateljskih odnosa.

    Dodik je naglasio da Republika Srpska i srpski narod duguju vječnu zahvalnost ruskom ambasadoru Čurkinu koji je na najznačajnijem mjestu na svijetu, Savjetu bezbjednosti UN, rekao i odbranio istinu, pravdu i slobodu.

    • Stavljanjem veta na usvajanje sramne britanske rezolucije o Srebrenici u Savjetu bezbjednosti kojom su htjeli Republiku Srpsku i srpski narod žigosati da su genocidni, Čurkin je učinio istorijsko djelo, jer je spriječio njeno usvajanje, a samim tim i posljedice i breme koje bi srpski narod nepravedno snosio i nosio. To je ono što tom čovjeku daje dodatnu veličinu. Veliki svjetski diplomata pokazao je tada svoje pravdoljublje, nesalomivost i hrabrost – istakao je Dodik.

    U znak zahvalnosti, podsjetio je Dodik, 2017. godine u Istočnom Sarajevu postavljena je spomen-ploča bivšem ruskom ambasadoru pri UN Vitaliju Čurkinu na kojem piše “Hvala za rusko ‘ne'”.

    Ruski praznik Dan diplomata ustanovljen je ukazom predsjednika Ruske Federacije od 31. oktobra 2002. godine povodom 200 godina formiranja Ministarstva inostranih poslova Rusije.

    Dan diplomata simbol je kontinuiteta različitih perioda u istoriji ruske spoljnopolitičke službe i predstavlja neraskidivu vezu među generacijama.

    Na ovaj dan, zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova Ruske Fedederacije u znak sjećanja na prethodne generacije službenika otadžbinske diplomatije polažu cvijeće na grobove istaknutih ruskih diplomata, koji su sahranjeni u Rusiji i van nje.

  • Novitović: Specijalistički tim radi u punom kapacitetu – Srpska će ispuniti svoju misiju

    Novitović: Specijalistički tim radi u punom kapacitetu – Srpska će ispuniti svoju misiju

    Naš specijalistički tim za traganje i spasavanje iz ruševina Republičke uprave civilne zaštite već je na terenu, uslovi su izuzetno teški i smatramo da će trajanje akcije spasavanja trajati minimum od tri do šest mjeseci, rekao je vršilac dužnosti direktora Republičke uprave civilne zaštite Milan Novitović.

    Što se tiče našeg tima, oni su već sat i po na terenu, svakog jutra spasilački tim je od 6 časova ujutru na terenu, sve do 19 časova. Izuzetno je teško vrijeme, hladno je, ali smo opremljeni – kaže Novitović.

    Kako ističe, naporno se radi da se ispuni misija Republike Srpske u cilju pomoći turskom narodu.

    • Naš specijalistički tim radi na raščišćavanju i pronalaženju ljudi. Do sada su to bila smrtno stradala lica, ali se nadamo da ćemo pronaći i preživjele. Ukpna šteta je nemjerljiva – ističe Novitović.

    Specijalistički tim Srpske je u punom kapacitetu, ali rade u smjenama. Ogromna je važnost podrška predsjednika i Vlade Srpske, istakao je Novitović za RTRS.

    Svega nedostaje. Pomoć dolazi iz raznih gradova. Veliki je broj nezbinutih ljudi, provode noći na otvorenome, tako se griju – rekao je Novitović.

    Kaže, ovo je nesreća strahovitih razmjera.

    • Kakva je situacija, mi ćemo morati ostati ovdje minimum od tri do šest mjeseci. Ovakva šteta ne može da se riješi za tri mjeseca, ogroman problem nam predstavlja i to što noću može da bude i do minus 20 – naglasio je Novitović.

    Ističe da je misija specijalističkog tima da pruži pomoć ugroženima, ali i da imaju obavezu da vode računa o bezbijednosti svog tima.

    Dodaje da je podrška njihovom timu naroda iz Republike Srpske nemjerljiva.

    • Zamolio bih vas da svim porodicama naših spasioca koji su u akciji u Turskoj, prenesete poruku, da su svi bezbjedni i da će se svi živi i zdravi vratiti svojim domovima – zaključio je Novitović.
  • Na korak do svijetskog rata. NATO odlučuje?

    Na korak do svijetskog rata. NATO odlučuje?

    Neposredno pridruživanje Ukrajine NATO-u u ovom trenutku bi značilo svetski rat, izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.

    On je novinarima rekao da Vlada Mađarske ne podržava težnje Ukrajine kada se radi o ulasku u NATO i uslovljava potencijalni ulazak Kijeva u EU zaštitom prava ukrajinskih nacionalnih manjina.

    Odgovarajući na pitanje o želji Ukrajine da se pridruži Alijansi, Guljaš je napomenuo da svaka zemlja ima pravo da preda zahtev za članstvo.

    Govoreći o izgledima Ukrajine za članstvo u EU, on je naglasio da Kijev mora da osigura napredak u zaštiti prava nacionalnih manjina, posebno Mađara u Zakarpatskoj oblasti u Ukrajini, ukoliko želi da Budimpešta podrži zahtev te zemlje za članstvo u Bloku, prenio je TASS.

    “Zakon o obrazovanju i nacionalnom jeziku, koji je usvojen u Ukrajini, trenutno nije u skladu sa evropskim normama. Mora se ostvariti napredak u vezi sa tim pitanjima”, dodao je Guljaš.

  • Zelenski obmanuo sve?

    Zelenski obmanuo sve?

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski priznao je da je ranije sam izjavio da se Minski sporazumi ne mogu ispuniti i da on ne planira da ih ispunjava.

    “Što se tiče ‘Minska’ u celini, rekao sam Emanuelu Makronu i Angeli Merkel: nećemo moći da ga realizujemo”, rekao je Zelenski u intervjuu za “Špigel”.

    Prema rečima Zelenskog, istu stvar rekao je i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu na prvom i poslednjem sastanku sa njim u normandijskom formatu 2019. godine.

    “Rekao sam mu isto što i ovima dvoma. Oni su bili iznenađeni i odgovorili: Da smo znali ranije da ćete promeniti smisao našeg sastanka, bilo bi problema i pre samita”, dodao je Zelenski.

    On je dodao da je ukrajinska strana koristila sporazum samo za razmenu ratnih zarobljenika.

    Početkom decembra, Merkelova je izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se Kijevu pruži vreme za jačanje.

    Odmah za njom to je potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland.

    Prema njegovim rečima, tadašnja geopolitička situacija nije išla u korist Ukrajine, a Zapadu je bila potrebna pauza.

    Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je da je izjava Merkelove za njega iznenađujuća i razočaravajuća.

  • Saopštenje Poljske: Zatvaramo, do daljeg

    Saopštenje Poljske: Zatvaramo, do daljeg

    Poljski ministar unutrašnjih poslova Mariuš Kaminski saopštio je da će ta zemlja zatvoriti ključni granični prelaz sa Bjelorusijom do daljeg.

    Ionako napete veze između Poljske i Bjelorusije dodatno su pogoršane kada je sud u Minsku osudio novinara poljskog porekla na osam godina zatvora, u procesu za koji Varšava tvrdi da je politički motivisan, prenosi Rojters.

    Kaminski je rekao da će zbog zatvaranja novinara Andžeja Počobuta podneti zahtev da se na spiskove sankcija dodaju ljudi povezani sa predsednikom Bjelorusije Aleksandrom Lukašenkom.

    “Zbog važnog interesa državne bezbednosti odlučio sam da od 12.00 časova 10. februara ove godine obustavim do daljnjeg saobraćaj na poljsko-beloruskom graničnom prelazu Bobrovniki”, napisao je Kaminski na Tviteru.

    Portparol bjeloruske državne granične službe Anton Bičkovski rekao je da je taj potez neopravdan i da bi mogao da dovede do preopterećenja preostalih prelaza, prenela je ruska agencija TASS.

    Bobrovniki, koji se nalazi na oko 200 kilometara severoistočno od Varšave, jedan je od glavnih prelaza između Poljske i Bjelorusije.

  • Afrika ne da sirovi litijum, želi da ga prerađuje

    Afrika ne da sirovi litijum, želi da ga prerađuje

    Afričke zemlje žele veći deo kolača od vađenja litijuma.

    Afričke zemlje bogate litijumom, uključujući Zimbabve i Namibiju, pokušavaju da razviju industriju prerade kako bi više zarađivale na snažnoj globalnoj potražnji za ključnom sirovinom za baterije. Automobilska industrija okreće se proizvodnji električnih vozila, što je povećalo potražnju za litijumom i njegove cene.

    Glavni svetski proizvođač i prerađivač litijuma je Kina, a zapadne vlade i međunarodne kompanije pokušavaju da promene odnos snaga i vide priliku u afričkim rezervama. Afričke zemlje, pak, žele više da zarađuju na svojim resursima, što bi podrazumevalo ne samo njihovo vađenje nego i oplemenjivanje, odnosno preradu pre izvoza.

    “Govorimo sami sebi da ako imamo minerale koje svi žele, moramo se pobrinuti da ih u najmanju ruku drugačije vadimo, a ne kao do sada”, rekao je namibijski ministar rudarstva Tom Alweendo u intervjuu za Rojters. Cene litijuma su se prošle godine udvostručile

    “Tražit ćemo da se litijum koji se iskopa u našoj zemlji da se kod nas i preradi”, rekao je Alweendo. Afrička proizvodnja litijuma će se brzo povećati u ovoj deceniji, s ovogodišnjih 40.000 tona verovatno na 497.000 tona u 2030. godini, prema procenama kompanije za trgovinu sirovinama “Trafigure”. Većina litijuma vadi se u Zimbabveu.

    Cene litijuma u prošloj godini su se više nego udvostručile zahvaljujući potražnji proizvođača industrije električnih vozila koja je nadmašila ponudu. Zimbabve je u decembru zabranio izvoz sirovog litijuma kako bi zaustavio krijumčarenje.

    “Planiramo da dozvolimo samo izvoz koncentrata”, rekao je za Rojters ministar rudarstva Winston Chitando Zimbabvea.

    “Zahvaljujući zabrani došli su nam drugi investitori koji koji žele da rafinišu minerale litijuma i razviju ih do faze koncentracije”, rekao je Chitando Zimbabvea. “Prihod ćemo iskoristiti za razvoj domaće prerade”

    Projekt rudnika “Ewoyaa” trebao bi da kompaniji osigura poziciju prvog proizvođača litijuma u Gani. Američka kompanija “Piedmont Lithium” potpisala je ugovor o otkupu polovine proizvedenog litijuma. Kompanija “Leo Lithium” planira da iskoristiti visoke cene i do kraja godine iz rudnika Goulamina u Maliju izvozi dve pošiljke litijuma rude od po 30.000 tona, rekao je izvršni direktor Sajmon Hej.

    Prihod će biti iskorišten za razvoj projekta kako bi se omogućila domaća prerada, objasnio je Hej, dodavši da bi prve pošiljke sredinom iduće godine trebale biti isporučene kineskom “Ganfeng Lithiumu”.

  • Iran na meti SAD-a, ponovo

    Iran na meti SAD-a, ponovo

    SAD su uvele nove sankcije iranskim petrohemijskim proizvođačima.

    SAD su uvele sankcije kompanijama koje su optužile da igraju ključnu ulogu u proizvodnji, prodaji i isporuci iranskih petrohemijskih proizvoda i nafte kupcima u Aziji.

    Ministarstvo finansija SAD je u saopštenju navelo da se na meti sankcija našlo šest iranskih petrohemijskih proizvođača ili njihovih podružnica i tri kompanije u Maleziji i Singapuru zbog proizvodnje, prodaje i isporuke petrohemijskih proizvoda i nafte vrednih na stotine milione dolara, preneo je Rojters.

    “Iran se sve više okreće kupcima u istočnoj Aziji za prodaju svojih petrohemijskih proizvoda i naftnih derivata, što je u suprotnosti sa sankcijama SAD”, naveo je u saopštenju podsekretar u Ministartsvu finansija za terorizam i finansijsku obaveštajnu službu Brajan Nelson.

    SAD ostaju fokusirane na izvor nezakonitih prihoda Teherana i nastaviće da sprovode sankcije protiv onih koji namerno olakšavaju ovu trgovinu, istakao je Nelson.

    Među sankcionisanim iranskim kompanijama su petrohemijski proizvođač Amir Kabir Petrohemikal (AKPC), njegova podružnica Simorg Petrohemikal i četiri podružnice Marun Petrohemikal koje su ranije sankcionisane.

  • Direktna prijetnja, Amerika u opasnosti

    Direktna prijetnja, Amerika u opasnosti

    Razvoj ruske i kineske infrastrukture na Arktiku povećava opasnost za Severnu Ameriku, rekao je u četvrtak šef komande američke mornarice admiral Deril Kodl.

    Prema njegovim rečima, Ruska Federacija je u proteklih 10 godina značajno ojačala svoje vojne kapacitete na Arktiku, a Kina pokazuje sve više namera da poveća svoj uticaj u ovom regionu, između ostalog i kroz inicijativu Pekinga za stvaranje “Polarnog puta svile” koji će povezati Kinu i Evropu preko Arktika.

    “Oni proširuju i razvijaju infrastrukturu regiona, što povećava verovatnoću da će Severna Amerika biti ugrožena”, rekao je admiral.

    Kodl je takođe rekao da Rusija i Kina navodno “pokušavaju da militarizuju Arktik” i “nameravaju da naruše slobodu plovidbe Severnim morskim putem”.

    S tim u vezi, admiral je istakao da su SAD i njihovi saveznici poslednjih godina povećali broj vojnih vežbi u severnom Atlantiku, kao i rad na zaštiti Severne Amerike.

    Ranije je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov rekao da SAD, zajedno sa svojim saveznicima, nameravaju da intenziviraju geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom na Arktiku, uključujući osporavanje prava Ruske Federacije “da koristi Severni morski put”.

    Načelnik ruskog Generalštaba je takođe podsetio da su u Pomorskoj doktrini Ruske Federacije, odobrenoj 2022. godine, epikontinentalni pojas izvan 200 milja ekskluzivne ekonomske zone Ruske Federacije u arktičkom basenu i vode Severnog morskog puta, klasifikovane kao vitalna područja za obezbeđenje nacionalnih interesa u Svetskom okeanu.

  • Kostić nastavlja da lobira za glasove

    Kostić nastavlja da lobira za glasove

    Владимир Костић, одлазећи председник САНУ, организовао је састанак са академицима Миодрагом Ломом и Миодрагом Матељевићем. Том приликом, Костић је критиковао ову двојицу академика да нису довољно ангажовани на пружању подршке и лобирању за Костићевог кандидата, академика Зорана Кнежевића, који се кандидовао за председничку функцију у САНУ .Костић је тада, видно узнемирен, оптужио Лому и Матељевића да тајно раде за академика Душана Ковачевића, који ће се такође кандидовати на избору за председника САНУ. Костић није пропустио прилику и да изнесе низ негативних коментара на рачун Ковачевића, квалификујући га да је „жути олош“ и „смеће из ДОС-а“, управо заборављајући да су и он и Ковачевић ушли у САНУ захваљујући подршци страног фактора и Демократске странке.

    Иначе, Костићу се никако не допада кандидатура Ковачевића, јер ће то додатно осути ионако све мањи број гласова за његов хибридни производ по имену Зоран Кнежевић.

    На основу свега, намеће се логично питање, зашто се Костић као одлазећи председник САНУ толико залаже и бори за Кнежевића, можда чак и више него када се он својевремено кандидовао. Можда ће једног дана одговор на то питање дати истражни органи.