VRBAS Media

Autor: INFO

  • Dodik: Pojedinci iz EU podržavaju one koji krše Ustav

    Dodik: Pojedinci iz EU podržavaju one koji krše Ustav

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je danas da je nedopustivo da zvaničnici EU govore o poštovanju zakona i vladavini prava sve dok pojedinci pokušavaju da kršenjem Ustava BiH oduzmu imovinu Srpskoj.

    “Da se isključivo radi protiv Srpske najbolje govori primjer kada se prije nekoliko godina odlučivalo o tome kome pripada imovina na prostoru Brčko distrikta. Taj isti sud je rekao da to pripada Brčko distriktu. Samo se Republici Srpskoj pokušava oteti imovina. Nećete oteti”, rekao je Dodik.

    Dodik je dodao i da upravo zbog toga i postoje problemi u odnosu sa EU jer šef diplomatije Unije Žozep Borelj podržava rad Kristijana Šmita.

    “Ne možete zasnivati svoju politiku na pozivanju na vladavinu prava, a da stojite iza Šmita“, rekao je Dodik.

  • Almir Džuvo imenovan za direktora OBA

    Almir Džuvo imenovan za direktora OBA

    Izvršno obavještajni odbor odnosno Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH te Zoran Tegeltija i Zukan Helez njeni zamjenici imenovali su Almdira Džuvu za direktora Obavještajno-bezbjednosne agencije, a to imenovanje kasnije je potvrdio i Savjet ministara BiH.

    Osm Džuve, Savjet ministara BiH imenovao je i Ristu Zarića, za njegovog zamjenika te Damira Bevnadu za glavnog inspektora, a za ovo imenovanje dobijeno je pozitivno mišljenje Predsjedništva BiH.

    Imenovanjem Džuve, Osman Mehmedagić Osmica i zvanično je smjenjen sa te funkcije, a zanimljivo je i da je Džuvo već bio direktor Obavještajno bezbjednosne agencije BiH.

    Savjet ministara BiH prije imenovanja Džuve održao je još jednu sjednicu na kojoj je usvojio Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o službi u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine kojim se olakšava prijem u službu, pojednostavljuju procesi upravljanja karijerom profesionalnih vojnih osoba i na taj način pomaže bolja kadrovska popunjenost.

    “Predloženim izmjenama želi se osigurati veći interes mladih osoba za prijem u kategoriju vojnika iz civilastva, zbog mogućnosti dalje karijere i napredovanja. Na ovaj način bi se osigurao kontinuitet operativne sposotnovsti, te pravovremeno i potpuno izvršenje misije Oružanih snaga prije svega što Oružanim snagama nedostaje 1.215 profesionalnih vojnih osoba”, saopšteno je iz Savjera ministara BiH. Savjet ministara BiH usvojio je i inforamciju Komisije za saradnju sa NATO o realizaciji aktivnosti iz dva programa reformi BiH i to za 2021. i 2022. godinu. Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH rekla je da inforamcija potvrđuje da se reformske aktivnosti odvijaju u okviru strukturalne saranje BiH sa NATO-om. Ministri su na prijedlog Ministarstva bezbjednosti usvojili i Strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala u BiH 2023. do 2026. godine kao novi dokument kojim se definiše strateški okvir u ovoj oblasti i osigurava efikasan sigurnosti sektor u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

  • Borenović pitao Borela da li je BiH uvela sankcije Rusiji, odgovorio mu Kalabuhov

    Borenović pitao Borela da li je BiH uvela sankcije Rusiji, odgovorio mu Kalabuhov

    Predsjednik PDP-a Branislav Borenović putem Delegacije EU u BiH uputio je pismo visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozefu Borelu i izvršnom direktoru Evropske službe za spoljne poslove za Evropu Angelini Ajhorst, u kojem je zatražio precizne informacije da li se BiH pridružila sankcijama EU protiv Rusije i kojim tačno.

    Borenović je istakao da je isto pitanje uputio i Savjetu ministara, saopšteno je iz PDP-a.

    “Kao poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH već devet mjeseci ne mogu da dobijem odgovor na ovo pitanje od Savjeta ministara”, rekao je Borenović.

    Ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov potvrdio je da se BiH nije pridružila paketu sankcija protiv Rusije.

    “BiH i Srbija su prijateljske zemlje, priče o pridruživanju sankcijama su samo galama, jer nema nikakvih zvaničnih odluka. Ta priča se koristi samo u propagandne svrhe”, rekao je Kalabuhov.

    I predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas u Banjaluci da u BiH, odnosno u Predsjedništvu, Savjetu ministara i parlamentu, formalno i suštinski nema odluke za bilo koju vrstu sankcija prema Rusiji.

    Dodik je podsjetio da je Predsjedništvo BiH nadležno za spoljnu politiku zemlje, što nije teško utvrditi uvidom u Ustav BiH.

    “Zamislite nekoga koga bira narod da se obraća nekom autoritetu u EU i pita da li ima ili nema sankcija. Što to ne pita ruskog ambasadora? Zbog svega ovoga sam podnio krivične prijave protiv nekih ambasadora koji su se neodgovorno saglasili u nekim rezolucijama i u nekim tijelima, iako nisu imali ovlašćenja”, rekao je Dodik.

    On je podsjetio da BiH nije proglašena neprijateljem Rusije samo zato što je politika Srpske bila konstruktivna.

    “Pozivam da rat prestane, nisam za tu vrstu priče, ali ni za nametanje stavova. Nećemo prekinuti odnose sa Rusijom, a želimo najbolje svima. Nas ne zanima stav ambasadora SAD u BiH Majkla Marfija. Ponosni smo na saradnju sa Rusijom, želimo dobru saradnju sa SAD, međutim, uz ove uslove koje diktiraju to nije moguće”, kaže Dodik.

  • MIP nastavlja da sprovodi bošnjačku politiku ignorišući stavove predsjedništva BiH

    MIP nastavlja da sprovodi bošnjačku politiku ignorišući stavove predsjedništva BiH

    U Ministarstvu inostranih poslova u Savjetu ministara očigledno nastavljaju sa starom praskom jednostranog provođenja bošnjačkih političkih stavova i potpunog ignorisanja stavova Predsjedništva BiH koje je isključivo nadležno za vođenje spoljne politike.

    Naglašavaju da u prilog tome govori i činjenica da je 22. februara iz MIP-a upućen dopis Stalnoj misiji BiH pri UN u kojem se od predstavnika BiH pri UN zahtijeva da na 11. hitnom zasijedanju Generalne skupštine UN podrži Prijedlog rezolucije “Principi koji podržavaju sveobuhvatan pravedan i trajan mir u Ukrajini”, te da, u ime BiH, prihvati status kosponzora predmetne rezolucije.

    Spoljna politika BiH nije i ne može biti politika koju zastupa bilo koja politička partija ili pojedinac, kao što je već ustaljena praksa u ovoj zemlji. Samostalno vođenje spoljne politike ujedno je i njegiranje Ustava BiH u kojem je izričito navedeno da je spoljna politika u nadležnosti Predsjedništva BiH, kao i da je BiH sastavljena od dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda i da se samim tim mora poštovati njihova volja.

    Povodom ovog zahtjeva upućenog Stalnoj misiji BiH pri UN, iz Kabineta srpskog člana Predsjedništva BiH upućen je dopis ministru inostranih poslova u Savjetu ministara Elmedinu Konakoviću u kojem se podsjeća da je u skladu sa članom V 3. a] Ustava BiH, Predsjedništvo isključivo nadležno za vođenje spoljne politike BiH.

    • Kako ste se Vašim dopisom od 22. februra 2023. godine oglušili o stav Predsjedništva BiH u vezi sa pridruživanjem i kosponzorstva predmetne Rezolucije, Kabinet srpskog člana Predsjedništva BiH od Ministarstva inostranih poslova zahtijeva da sadržaj svojih instrukcija prema DKP mreži BiH, uključujući i konkretan slučaj, striktno uskladi sa stavovima Predsjedništva – navodi se u dopisu koji je u posjedu RTRS-a.

    U dopisu se ističe da u konkretnom slučaju, u skladu sa rezultatom procedure usaglašavanja u okviru Predsjedništva, jedini formalan stav kojeg predstavnik BiH može iznijeti na 11. hitnom posebnom zasijedanju Generalne skupštine OUN jeste suzdržanost po pitanju pridruživanja Rezoluciji, odnosno odbijanje prihvatanja statusa kosponzora.

    Na osnovu zahtjeva Ministarstva inostranih poslova od 16. februara, dodaje se u dopisu, prema već ustaljenoj proceduri, kabineti tri člana Predsjedništva BiH izjasnili su se po pitanju eventualnog pridruživanja BiH Rezoliciji i prihvatanju statusa njenog kosponzora, na način da nije postignuta saglasnost u okviru Predsjedništva na osnovu čega slijedi da isključivi stav kojeg predstavnik BiH može zvanično iznijeti na 11. posebnom zasijedanju Generalne skupštine OUN jeste suzdržanost po pitanju pridruživanja Rezoluciji, odnosno neprihvatanje statusa kosponzora Rezolucije.

  • Potpisan ugovor o izgradnji dionice auto-puta Brčko-Bijeljina

    Potpisan ugovor o izgradnji dionice auto-puta Brčko-Bijeljina

    U Banjaluci je danas potpisan ugovor o izgradnji 17 kilometara dionice auto-puta Brčko-Bijeljina, ukupne vrijednosti 346 miliona 955 hiljada KM, bez PDV-a.
    Ugovor su u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske potpisali vršilac dužnosti direktora “Autoputeva Republike Srpske” Nedeljko Ćorić, vršilac dužnosti direktora za tehničke poslove u “Autoputevima” Slobodan Stanarević i predstavnik konzorcijuma kineskih kompanija Li Gang.

    Potpisivanju su prisustvovali predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Radovan Višković, ministara saobraćaja i veza Nedeljko Čubrilović.

    Konzorcijum kompanija čine “Kineska prekomorska inženjerska grupa”, “Kineska grupa za građevinarstvo Tisju” i Kineska banka za izgradnju.

  • Ukrajinci ostaju bez municije? Stoltenberg priznao: Nemamo dovoljno

    Ukrajinci ostaju bez municije? Stoltenberg priznao: Nemamo dovoljno

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg priznao je da postojeća zapadna ponuda municije “nije održiva” na sadašnjem nivou, jer je “potrošnja mnogo veća”.

    On veruje da sukob sada postaje “borba logistike“, tako da saveznici Ukrajine moraju da povećaju proizvodnju.

    “Jedini način da zadržimo našu podršku Ukrajini je da uradimo ono što smo želeli da uradimo sada, a to je da se uključimo u odbrambenu industriju kako bismo bili sigurni da saveznici potpisuju dugoročne ugovore“, dodao je on.

    On je ponovio da će NATO stajati uz Ukrajinu “dok god bude potrebno“.

    “Ne možemo dozvoliti da Putin pobedi u Ukrajini – to će biti tragedija za Ukrajince, ali će biti opasno za nas“, nastavio je on.

    On se osvrnuo i na pitanje da li će Ukrajini biti dozvoljeno da se pridruži odbrambenom vojnom savezu.

    “Stav NATO-a je nepromenjen. Ukrajina će postati članica NATO-a, ali sada je glavni fokus da se osigura da Ukrajina može da prevlada kao suverena, nezavisna nacija u Evropi“, zaključio je on.

  • Počeli pregovori o Ukrajini

    Počeli pregovori o Ukrajini

    U švajcarskoj Ženevi u toku su pregovori o situaciji u Ukrajini, saopštio je švajcarski ministar spoljnih poslova Ignacio Kasis.

    Prema njegovim rečima, ti pregovori se održavaju u atmosferi “maksimalne diskrecije”. On, međutim, nije precizirao detalje razgovora.

    “Uvek nudimo svoje dobre usluge, ali treba videti šta će obe strane, i Rusija i Ukrajina, učiniti s tim. U međunarodnoj Ženevi se održavaju pregovori u najvećom diskrecijom, iako se oni trenutno ne vode na najvišem nivou“, rekao je Injacio Kasis za “Le Temps”, prenosi Sputnjik.

    “Ruski narativ je dobro poznat: ona je saopštila da je Švajcarska izgubila neutralnost, ali je u isto vreme koristi kao neutralnu zemlju”, rekao je Kasis.

    Sutra se inače, navršava tačno godinu dana od početka “specijalne vojne operacije” u UKrajini, kako je ruska strana naziva, dok ostatak sveta to jednostavno zove napad Rusije na Ukrajinu.

    Konačan broj mrtvih i ranjenih nemoguće je trenutno proceniti, kao ni vojne gubitke, budući da je u toku i informacioni rat. U prethoddna dva dana svet je pratio i govor američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je iznenada otišao u Kijev, a dan kasnije i u Varšavu, kao i ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Iz govora prvog bilo je jasno da Zapad nema nameru da dozvoli Rusiji da u ovom ratu pobedi, a iz govora drugog da Rusija nema nameru da zaustavi rat, za koji kaže da ga uopšte ona nije započela nego da je koristila oružanu silu da ga zaustavi.

    Istovremeno, rat je iscrpeo i one koji pomažu UKrajini pa se sve jasnije čuje da više ne može ni da se postigne da se proizvede toliko municije koliko je UKrajini potrebno.

    Takođe, rat je ostavio i ostavlja velike ekonomske posledice, najviše po evropu koja je zavisila od ruskog gasa, a koga sada nema zbog sankcija koje su Rusiji uvedene.

  • Peking: Amerikanci, nagađate

    Peking: Amerikanci, nagađate

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da su tzv. obaveštajne informacije o transferu oružja iz Pekinga u Moskvu, koje SAD žele da objave, nagađanje.

    “Što se tiče takozvanih obaveštajnih podataka, ovo je samo spekulacija i blaćenje Kine”, rekao je portparol ministarstva Vang Venbin na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Volstrit džurnal je ranije izvestio da američka vlada razmatra objavljivanje obaveštajnih podataka o Kini koji se odnose na isporuke oružja Rusiji, navodi britanska agencija.

  • Zelenskom je iza kulisa poručeno da postoje granice podrške

    Iako je Bajden u Kijevu obećao nepokolebljivu pomoć Ukrajini, neimenovani američki zvaničnik tvrdi da je iza kulisa rečeno da američki resursi nisu neograničeni.

    “Svi razumeju da se ovaj rat u jednom trenutku mora završiti. I svi bismo želeli da se završi pre nego kasnije”, rekao je taj zvaničnik, prenosi Rojters.

    Džeremi Šapiro, koji je služio u američkom Stejt departmentu za vreme administracije Baraka Obame, rekao je istovremeno, da zvaničnici takođe priznaju da rat rizikuje eskalaciju i da odvlači pažnju od drugih pitanja poput ekonomske i političke trke SAD i Kine.

    Ali sposobnost administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da Kijevu i Moskvi predloži kompromisno rešenje je sputana rizikom da ispadne slaba pred protivnikom poput Rusije, rekao je Šapiro, direktor istraživanja u Evropskom savetu za spoljne odnose.

    Istovremeno, opala je podrška građana SAD kada je reč o slanju pomoći Ukrajini, pa tako sada 58 odsto njih podržava aktuelnu politiku. U aprilu 2022. godine, slanje oružja podržavalo je čak 73 odsto Amerikanaca, pokazuje istraživanje Rojtersa i Ipsosa.

    Agencija navodi da do pada podrške dolazi u teškom trenutku na unutrašnjem planu u SAD, te da bi promena raspoloženja Amerikanaca mogla da onemogući Bajdena da u potpunosti ispuni svoje obećanje o “nepokolebljivoj podršci”.

    A na unutrašnjem planu, Bajden se suočava sa činjenicom da su republikanci preuzeli Predstavnički dom i da su već u sukobu sa demokratama oko podizanja gornje granice duga. Predstavnici Republikanske partije traže smanjenje potrošnje kako bi se smanjio deficit, a u okviru tog zahteva, pojedini republikanci insistiraju na ograničenju pomoći koja se šalje Kijevu, prenosi Raša tudej Balkan.

    Tako bi pitanje slanja pomoći moglo da postane jedna od bitnijih tema u predstojećoj predsedničkoj kampanji, navodi Rojters i ukazuje da je guverner Floride Ron Desantis, za kojeg se očekuje da će se kandidovati na izborima, kritikovao Bajdenovu “politiku blanko čekova” prema Ukrajini.

    Većina republikanaca u Kongresu, koji su žestoki Bajdenovi oponenti, međutim, još podržava slanje pomoći i čak pozivaju Belu kuću da to čini brže.

    Republikanski predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Majkl Mekol rekao je tokom posete Kijevu da Vašington ide ka tome da Ukrajini pošalje rakete dugog dometa i borbene avione.

    Ipak, ističe Rojters, stranka je podeljena po pitanju Ukrajine. Desničarski republikanci u Predstavničkom domu (njih 11) predložili su usvajanje rezolucije koja podrazumeva ukidanje pomoći ranije, ali im nedostaje neophodna podrška.

    Iz Bele kuće, sa druge strane, makar javno, odbijaju mogućnost da Vašington ograniči slanje pomoći Kijevu. Upitana o slabljenju javne podrške vojnoj pomoći Ukrajini, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adrijen Votson poručila je da Amerikanci prema ukrajinskoj borbi treba da se odnose kao prema borbi za “slobodu i nezavisnost”.

    “Podrška Amerikanaca Ukrajini ogleda se u snažnoj dvopartijskoj podršci koju je pomoć Ukrajini dobila u oba doma Kongresa”, rekla je Votson.

  • Vidović o inicijativi Naše stranke

    Vidović o inicijativi Naše stranke

    Zamjenik predsjednika Ujedinjene Srpske Siniša Vidović oštro je reagovao na poziv Naše stranke da novi ministar komunikacija i transporta BiH, Edin Forto, ponovo aktuelizuje pitanje tabli sa natpisom “Dobrodošli u Republiku Srpsku”.

    Vi ih niste postavljali pa ih nećete ni skidati. To su znakovi Republike Srpske i ne dirajte našu svetinju. Ako su table sa natpisom najveći problem u BiH, onda smo mi kao država jači od Švajcarske, poručio je Vidović.

    Dodaje da on “lično čeka pored table, koja god da je i na kojem god da je prelazu”, pa ko hoće, kako kaže, neka dođe i pokuša je ukloniti.

    – Imovina Republike Srpske je naša svetinja. Pokretanjem ove priče jasno je da se praksa provokacija nastavlja – zaključio je Vidović.