VRBAS Media

Autor: INFO

  • Sjeverna Koreja ozbiljnom u problemu; Kim Džong Un izdao naređenje

    Sjeverna Koreja ozbiljnom u problemu; Kim Džong Un izdao naređenje

    Sjevernokorejski vođa Kim Džong Un naredio je infrastrukturna poboljšanja i proširenje površina poljoprivrednog zemljišta s ciljem povećanja proizvodnje hrane.

    To su objavili državni mediji u četvrtak, u jeku upozorenja o nadolazećoj prehrambenoj krizi, prenosi Jutarnji list.Kim je na plenarnoj sednici centralnog odbora vladajuće Radničke stranke izdao uputstva za modernizaciju sistema za navodnjavanje, proizvodnju savremene poljoprivredne mehanizacije kao i za povećanje obradivih površina pretvaranjem blatnjavih ravnica u plodno zemljište.

    Kako piše Rojters, Južna Koreja je upozorila na pogoršanje krize s hranom u izolovanoj Severnoj Koreji, uključujući nedavni porast broja smrti od gladi u nekim regijama.

    Ekonomija Sjeverne Koreje pogođena je brojnim poplavama i tajfunima, kao i sankcijama zbog nuklearnog i raketnog programa kao i oštrim padom trgovine s Kinom usred zatvaranja granica i blokade zbog pandemije koronavirusa, pri čemu južnokorejska agencija za ruralni razvoj procenjuje da je proizvodnja useva u Severnoj Koreji prošle godine pala za gotovo četiri odsto na godišnjem nivou.

    Nedostatak odgovarajuće poljoprivredne infrastrukture, mašina i zaliha, uključujući đubrivo i gorivo, učinio je Severnu Koreju ranjivijom na prirodne katastrofe, kažu stručnjaci.

    “Izveštaj državnih medija kaže da su postavljeni novi ciljevi i akcijski planovi, ali ne vidim ništa novo jer su svi elementi, uključujući navodnjavanje i melioraciju, već pomenuti ranije”, rekao je za Rojters Lim Eulčul, profesor severnokorejskih studija na Univerzitetu Kjungam u Južnoj Koreji.

    Sednica centralnog odbora vladajuće stranke s ciljem rasprave o “hitnoj” potrebi reforme i modernizacije poljoprivrednog sektora započeo je u nedelju, a kako je objavila državna novinska agencija KCNA, Kim je izneo planove i specifične zadatke za izgradnju “bogatih i visokocivilizovanih socijalističkih ruralnih zajednica s naprednom tehnologijom”.

    Takođe, objavila je KCNA, naglasio je potrebu pooštravanja discipline u sprovođenju nacionalnog ekonomskog plana, upozoravajući na “prakse slabljenja organizacijske i izvršne moći kabineta”, i naredio svim stranačkim jedinicama da “provere svoju radnu efikasnost”.

    Centralni odbor je takođe raspravljao o načinima za poboljšanje finansijskog upravljanja u zemlji, piše u izveštaju agencije, bez navođenja pojedinosti.

  • “Kao na traci, dovoze ih i odvoze 24 sata”

    “Kao na traci, dovoze ih i odvoze 24 sata”

    Žestoke bitke u Bahmutu su nastavljene, iako obe strane trpe ogromne gubitke. Grad još nije “pao” jer Ukrajinci pružaju snažan otpor.

    Grad je totalno razrušen i kako prenosi Rojters, pod stalnim je udarima ruske vojske koja želi da ga zauzme jer bi to predstavljalo prvu veliku pobjedu posle više od šest mjeseci.

    Poslanik ukrajinskog parlamenta Serhi Rahmanin izjavio je u sredu da se odbrana Bahmuta ne može nastaviti unedogled. “Verujem da ćemo pre ili kasnije verovatno morati da napustimo Bahmut. Nema smisla držati ga pod svaku cenu”, rekao je on.

    Bitka za Bahmut započela je pre otprilike sedam mjeseci, ali poslednjih sedmica Rusi su napredovali s tri strane, pa ukrajinskim braniocima preostaje izlaz na zapadu. “Postoji opasnost da se naš garnizon u Bahmutu nađe u okruženju”, rekao je vojni analitičar Oleh Ždanov u objavi na Jutjubu, ocenjujući situaciju kao “kritičnu”.

    “Ruske snage ne mogu da pobede u uličnim bitkama u Bahmutu ili da zauzmu grad direktnim napadom. Jedini način na koji ga mogu zauzeti je da ga opkole”, ocenio je Ždanov.

    Prema njegovim rečima, ukrajinske snage su pod “kolosalnim” pritiskom Rusa da napuste položaje na istočnoj obali reke Bahmuta, a ruski napadi su konstantni. “Dovoze pojačanja u kamionima i odvoze svoje ranjene u istim kamionima. Ovaj proces je konstantan, poput pokretne trake, 24 sata na dan”, rekao je.

  • “Prvi uslov – povlačenje ruske vojske”

    “Prvi uslov – povlačenje ruske vojske”

    Njemačka vlada smatra da bi Rusija trebalo da napravi prvi korak u postizanju mira u Ukrajini, izjavio je njemački kancelar Olaf Šolc.

    “Savršeno je jasno da je Rusija napala Ukrajinu i Rusija je ona strana koja bi trebalo da učini nešto sa tim kako bi svet bio moguć”, smatra Šolc.

    Naveo je da je prvi uslov da se ruska vojska povuče.

    Kancelar je izjavio da je sada potrebno obratiti pažnju na situacije u oblasti politike bezbednosti na istočnom boku NATO-a.

    “Saglasni smo sa tim da ćemo u slučaju napada zajedno štititi svaki centimetar teritorije Alijanse”, tvrdi nemački kancelar i uverava da će Zapad nastaviti da podržava Ukrajinu onoliko koliko bude potrebno.

    Šef Federalne obaveštajne službe Nemačke Bruno Kal je 22. februara pretpostavio da će Rusija stupiti u pregovore sa Ukrajinom nakon realizacije svih prednosti na bojnom polju.

    Prema njegovom mišljenju, trenutno je osnovni zadatak ruskog predsednika Vladimira Putina – postizanje vojnih uspeha. Na ovaj način ruska strana može da diktira mir pod svojim uslovima.

    Ranije, 20. februara je u kineskom izdanju Global tajmsa pisalo da je teško početi pregovore o ukrajinskoj krizi, jer se Evropa zaglibila u mržnji prema Rusiji, a Vašington po svaku cenu želi poraz Moskve.

    Poslednja runda pregovora između Rusije i Ukrajine je bila 29. marta 2022. godine u Turskoj. Volodimir Zelenski je 4. oktobra usvojio odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu zemlje o nemogućnosti pregovora.

  • “Srećno vrijeme. Rađa se nova Rusija”

    “Srećno vrijeme. Rađa se nova Rusija”

    Šef Čečenije Ramzan Kadirov ocenio je događaje koji se dešavaju u svetu i najavio rađanje “nove Rusije“ sa neustrašivim ratnicima i nesebičnim radnicima.”Moja procena onoga što se dešava može na prvi pogled iznenaditi ili šokirati neke ljude, ali sada je zaista srećno vreme. Zašto? Prvo, zato što bi ionako došlo. Tada bi neminovni kraj došao velikoj državi. Drugo, na našim novim (starim) teritorijama u zoni NVO, ne borimo se samo protiv bandera nacizma i globalnog satanizma. U našem zaista teškom vremenu. Ovde se, u krvavo-vatrenom metežu, rađa nova Rusija – Rusija neustrašivih ratnika-heroja i nesebičnih radnika”, napisao je Kadirov na svom Telegram kanalu.

    On je dodao da će se na “moćnim plećima“ Rusije izgraditi jedinstvena sila.

    “Za ovo nam je potrebna samo Pobeda. Mi u nju verujemo svim srcem, a to znači da ćemo sigurno pobediti! Jer, kažu mudri: ‘Samo onaj ko više veruje u nju, dostojan je pobede'”, poglavar Čečenije napisao, prenela je RIA.

  • Hrvatska prvi put objavila spisak naoružanja za Ukrajinu

    Hrvatska prvi put objavila spisak naoružanja za Ukrajinu

    Naoružanje koje je poslato u Ukrajinu Hrvatska će u dogledno vreme zameniti isporukom ili kupovinom modernijeg.

    Više od 40 topova i haubica, 30 hiljada jurišnih pušaka, 14 helikoptera, stotine protivvazdušnih i protivoklopnih projektila, desetine miliona metaka, hiljade granata, uniformi, šlemova, balističkih prsluka, što je dovoljno za opremanje malog armije, to je sve do sada Hrvatska poslala ukrajinskim vojnicima.A isporuke neće stati ni ubuduće.

    Ove donacije su Ukrajincima dragocene i korisne, iako se uglavnom radi o oružju istočnog porekla, ali kada se zna da Ukrajinci i dalje koriste mnogo više takvog od modernijeg oružja zapadnog porekla, hrvatske donacije će dobro doći, prenosi Večernji list.

    Hrvatska ovim isporukama neće biti razoružana, a može računati na to da će zauzvrat poslano oružje u dogledno vreme biti zamenjeno isporukom ili nabavkom modernijeg.

  • Šef “Vagnera”: “Laž. Nema Srba”

    Šef “Vagnera”: “Laž. Nema Srba”

    Osnivač i vođa Vagnera Jevgenij Prigožin izjavio je da u toj ruskoj paravojnoj formaciji nema državljana Srbije.

    On je komentarisao tekst objavljen juče na ”politico.eu”, u kojem se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za taj portal ranije rekao ”da će svi Srbi regrutovani u paravojnoj grupi Vagner, koji učestvuju u neprijateljstvima u Ukrajini, biti uhapšeni po povratku u domovinu”.

    ”Ne postoji jedan jedini Srbin u Vagneru. Poslednji koji se borio za Vagner otišao je pre dva meseca. Ako ijedan Srbin tvrdi da se borio za Vagner u 2023. – to je laž. Ne verujte mu”, poručio je Prigožin za ruski portal REX koji ga je zamolio da prokomentariše Vučićevu izjavu.

    Prigožin je posebno naglasio da Vagner ”nikada nije bio u Srbiji” i da ”nema nikakve kontakte sa Srbijom”, preneo je TAS S.

    Prigožin je svoj odgovor portalu REX objavio i na svom Telegram kanalu.

    Ne treba mi Vagnerova podrška, ne trebaju mi da mi aplaudiraju ili da me kritikuju, rekao je Vučić za politico.eu ranije ovog meseca tokom Minhenske bezbednosne konferencije, kako navodi taj portal u danas objavljenom tekstu pod naslovom ”Vučić se suočava sa teškim izborom”.

  • “Rat u Ukrajini se može rješiti za dvije godine”

    “Rat u Ukrajini se može rješiti za dvije godine”

    Konflikt u Ukrajini se može završiti za dve godine, pretpostavila je sekretarka američke vojske Kristin Vormut.

    “Mislim da će se rat u Ukrajini samostalno rešiti sljedeće godine ili za dvije godine”, rekla je ona u obraćanju u Centru strateških i međunarodnih istraživanja.

    Podvukla je da su se borbe pokazale dugotrajnijim nego što se moglo pretpostaviti.

    “Bili bismo nepromišljeni ako se ne bismo brinuli o postojećim vojnim mogućnostima Rusije”, rekla je Vormut.

    Prema ocenama Vašingtona, Moskva do sada nije koristila značajan deo svojih vazduhoplovnih i pomorskih snaga, kao ni mogućnosti u sajber prostoru, pojasnila je ona.

    Zamenik ministra odbrane SAD Kolin Kal je izjavio da nije predvidiva putanja razvoja konflikta. Prema njegovom mišljenju, može se završiti za šest meseci, a možda i za dve ili tri godine.

    Kal je dodao da se nada da će dobiti podršku Kongresa u finansiranju pomoći Kijevu čak i uzimajući u obzir trenutne procene trajanja sukoba.

    Zapadne zemlje u poslednje vreme povećavaju isporuke naoružanja i tehnike Ukrajini. Moskva je nekoliko puta ukazivala da vojna pomoć Kijevu ne obećava ništa dobro i samo odlaže sukob, a transport sa oružjem postaje legitimna meta Oružanih snaga Rusije.

  • Tajvanska vojska dobija 619 miliona dolara u naoružanju

    Tajvanska vojska dobija 619 miliona dolara u naoružanju

    Sjedinjene Države odobrile su potencijalnu prodaju novog oružja vrijednog 619 miliona dolara Tajvanu, uključujući projektile za njegovu flotu F-16, dok je ostrvo izvijestilo o drugom danu velikih upada kineskih vazdušnih snaga u blizini.

    Prodaja oružja vjerovatno će dodatno pogoršati ionako napete veze između Vašingtona i Pekinga, koji je opetovano zahtjevao prestanak takvih poslova, smatrajući ih neopravdanom podrškom Tajvanu, ostrvu koji Kina smatra svojom teritorijom.

    Pentagon je u srijedu saopštio da je američki Stejt Department odobrio potencijalnu prodaju Tajvanu oružja i opreme koja uključuje 200 protivvazdušnih naprednih raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa (AMRAAM) i 100 raketa AGM-88B HARM koje mogu pogoditi zemlju – bazirane radarske stanice.

    “Predložena prodaja pridonijeće sposobnostima primaoca da osigura odbranu svog vazdušnog prostora, regionalnu sigurnost i interoperabilnost sa Sjedinjenim Državama”, stoji u saopštenju, prenosi “India Today”.

  • Lavrov: Rusija i Indija dosljedno odbacuju neokolonijalne prakse

    Lavrov: Rusija i Indija dosljedno odbacuju neokolonijalne prakse

    Rusija i Indija dosljedno odbacuju neokolonijalne prakse kao što su jednostrane sankcije, prijetnje i ucjene prema suverenim državama, rekao je u srijedu ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

    Govoreći na otvaranju izložbe o Lavu Tolstoju i Mahatmi Gandiju u Nju Delhiju, gdje se održava sastanak ministara vanjskih poslova Grupe 20 (G-20), Lavrov je rekao da Rusiju i Indiju ujedinjuje spremnost da prijeđu na “pravedniji i demokratski, policentrični svjetski poredak.”

    “Moskva i Nju Delhi dosljedni su protivnici neokolonijalnih praksi kao što su nelegitimne jednostrane sankcije, prijetnje, ucjene i druge vrste pritiska na suverene države”, naglasio je Lavrov.

    Lavrov je rekao da vidi “značajan potencijal” indijskog predsjedavanja G-20.

    Ministar je održao i bilateralni sastanak s indijskim kolegom Subrahmaniamom Jaishankarom.

    Nakon sastanka, Jaishankar je na Twitteru napisao da su dva ministra imala “široku diskusiju” na marginama ministarskog sastanka G-20, prenosi “Yeni Safak”.

  • Razmatra li Srpska da oporezuje ekstraprofit?

    Razmatra li Srpska da oporezuje ekstraprofit?

    Ideja Vlade Crne Gore da uvede porez na ekstraprofit, kako bi obezbijedili dodatna sredstva prilikom planiranja novih mjera za pomoć građanima, pozitivna je stvar, ali da bi se nešto slično realizovalo u Republici Srpskoj i BiH, stručnjaci smatraju da se prvo mora riješiti problem raspodjele, koji podrazumijeva da se riješe pitanja javne potrošnje, ali i rasterećenja rada.

    Kada je u pitanju Crna Gora, oporezivanje ekstraprofita odnosilo bi se na sve pravne subjekte koji su poreski obveznici i čiji prihodi u 2022. i 2023. godini pređu pet miliona evra (oko 10 miliona KM).

    “Solidarni doprinos”, kako su ga nazvali u Crnoj Gori, biće iskorišćen kao privremena krizna mjera za dvije godine, a novac bi se ravnomjerno rasporedio i omogućilo Vladi da kreira nove pakete pomoći građanima.

    Saša Aćić, direktor Unije poslodavaca RS, kaže za “Nezavisne novine” da je crnogorski model, između ostalog, smanjio oporezivanje rada na 20 odsto, odnosno prebacujući finansiranje zdravstva iz budžeta.

    Prema njegovim riječima, različito oporezivanje poslodavaca je kompleksna stvar i lako se ulazi u sferu diskriminacije, pogotovo u sistemima sklonim poreskoj evaziji. Da bi se uopšte moglo razgovarati o oporezivanju “ekstraprofita” u Srpskoj, kaže on, prethodno moraju biti riješeni određeni problemi.

    “Problem raspodjele nije adekvatno riješen i to podrazumijeva da moramo riješiti pitanje javne potrošnje, onda moramo pristupiti problemu kvalitetnog i efikasnog korišćenja prirodnih resursa RS (prije svega elektroenergetskih i drvnih), pa tek onda možemo doći u poziciju da na neki drugi način oporezujemo one subjekte koji su ostvarili veće profite koristeći resurse Republike”, pojašnjava Aćić.

    Na bazi mjesečnih prijava poreza na dobit, izvjesno je da su poslodavci ostvarili više od tri milijarde KM dobiti i da će po tom osnovu biti naplaćeno preko 300 miliona KM poreza na dobit, što će biti za trećinu više nego 2021. kada je to bilo 2,24 milijarde KM.

    Povećanje prihoda po osnovu poreza na dobit, koji, radi podsjećanja, u Srpskoj iznosi 10 odsto i jedan je od najmanjih u regionu, može se prema Aćićevim riječima pripisati vještački generisanoj tražnji u EU, koja je prouzrokovana ogromnim štampanjem novca na svim kontinentima.

    “To je bio jedan način da se riješe problemi sa kovidom. Međutim, onda smo ušli u energetsku krizu kao posljedicu rata u Ukrajini, tako da je u suštini inflacija multiplifikovana rastom cijena energije na svjetskom tržištu. Može se u određenom segmentu reći da je naša ekonomija pokazala određenu elastičnost u pogledu rasta dobiti, a može se reći i da je to dijelom posljedica ogromne inflacije koja je uslovila rast cijena”, navodi Aćić.

    Isto tako, tvrdi, kada je u pitanju posmatranje dobiti u Srpskoj, postoji aspekat loše poreske discipline, odnosno značajno prisustvo neformalne ekonomije.

    “Efikasnost naše ekonomije u smislu visine iskazane dobiti treba posmatrati i kroz dugogodišnje prisustvo isplate dijela plate ‘u kešu’. Taj problem bitno smanjuje efikasnost ekonomije i urušava pretpostavke razvoja. Znači, borba protiv sive i crne zone ekonomije mora biti prioritet vlasti u BiH ako želimo efikasniju i produktivniju ekonomiju”, kazao je Aćić i dodao:

    “To što je porez na dobit 10 odsto je u suštini stimulativno i jedna od bitnijih konkurentnih prednosti naše ekonomije sa aspekta privlačenja stranih investicija u BiH i Srpsku. Ključ je ipak usmjeriti pažnju na suzbijanje neformalne ekonomije i tu je potrebna jasna i odlučna aktivnost institucija.”

    Ekonomista Saša Stevanović kaže da je crnogorski pristup interesantan, posebno jer se radi o ekonomskom sistemu koji je sličan ovdašnjem.

    “Napomenuo bih da u Crnoj Gori ukidaju doprinos za zdravstvo, povećavaju porez na potrošnju. A to finansiranje budžeta sa direktnih na indirektne poreze je pravac i trend u kojem idu svjetske ekonomije”, ističe za “Nezavisne novine” Stevanović, navodeći da su SAD kao ovakvu mjeru usvojile tzv. Akt o borbi protiv inflacije u iznosu od 738 milijardi dolara, što je tri odsto BDP-a.

    “Diskusija o ovom pitanju je ovdje dobrodošla, ali treba da imamo na umu da vidimo kakve rezultate i koje posljedice trpi domaća privreda. Rekao bih da je za očekivati da se u narednom periodu poveća bankrot privrednih subjekata u svijetu, a posljedice mogu osjetiti i naša privredna društva. Pitanje je koji program bi se realizovao ili koji efekat bi se postigao ovim porezom”, kaže Stevanović.

    “Pored toga što se očekuje da porez na dobit kod privrednih društava bude veći, treba imati na umu da izmjena poreske politike kod nas, ukoliko nije u koordinaciji sa poreskom politikom FBiH, može imati negativne posljedice”, zaključio je on.