VRBAS Media

Autor: INFO

  • Rusija uspješna – EU traži način da to spriječi

    Rusija uspješna – EU traži način da to spriječi

    Rusija uspješno izbjegava sankcije EU i G7 kako bi obezbjedila ključne poluprovodnike i druge tehnologije potrebne za rat u Ukrajini, prenosi Blumberg.

    Ruski uvoz se uglavnom vratio na nivoe iz predratne 2020. godine, a analiza trgovinskih podataka ukazuje na to da se napredni čipovi i integrisana kola, proizvedena u EU i članicama bloka, isporučuju u Rusiju preko trećih zemalja kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kazahstan, rekao je neimenovani zvaničnik EU.

    Rusija uspešno izbegava sankcije Evropske unije i Grupe sedam kako bi obezbedila ključne poluprovodnike i druge tehnologije potrebne za rat u Ukrajini, rekao je visoki evropski diplomata, prenosi Blumberg.

    Ruski uvoz se uglavnom vratio na nivoe iz predratne 2020. godine, a analiza trgovinskih podataka ukazuje na to da se napredni čipovi i integrisana kola, proizvedena u EU i članicama bloka, isporučuju u Rusiju preko trećih zemalja kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kazahstan, rekao je neimenovani zvaničnik EU.

    Zemlje EU i G-7 uvele su više rundi sankcija od invazije na Ukrajinu pre godinu dana u nastojanju da onesposobe rusku ratnu mašinu i potkopaju njenu ekonomiju.

    Podaci sugerišu da je stvarni uticaj sankcija u pojedinim oblastima za sada manji od onoga čemu su se evropski zvaničnici nadali.

    “Samo potpisivanje novih sankcija nije dovoljno. Vladi su sada potrebni mehanizmi za njihovo sprovođenje”, rekao je Daniel Tanebaum, rukovodilac Globalne prakse za borbu protiv finansijskog kriminala u konsultantskoj firmi Oliver Viman.

    Isporuke robe iz Kine u Rusiju su takođe porasle, jer Peking igra sve važniju ulogu u snabdevanju Moskve, dodao je diplomata, napominjući da pojedine zemlje van EU nisu same sankcionisale Rusiju, a većina njih je više puta porekla da pomaže Kremlju.

    EU je sankcionisala skoro 1.500 pojedinaca, ograničila izvoz stotina roba i tehnologija i ciljala mnoge od ključnih izvora ruskih prihoda, međutim postoji zabrinutost da evropski blok još nema efikasan aparat za sprovođenje tih mera i da zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama.

    Sa dužom istorijom sankcionisanja stranih sila, SAD imaju centralizovanu agenciju, efikasnije procedure za prikupljanje informacija, kao i stroge zakone i alate za sprovođenje pravila u zemlji i inostranstvu.

    U EU, sprovođenje je složen proces, koji je uglavnom u nadležnosti država članica. Dok Evropska komisija, kao izvršni organ, nadgleda implementaciju i daje smernice, nacionalne vlasti su odgovorne za identifikovanje kršenja i izricanje kazni, što znači da su rezultati neujednačeni.

    Na kraju krajeva, reč je o političkoj volji, a nacionalni zvaničnici mogu biti pod pritiskom kada je u pitanju preduzimanje oštrih akcija protiv sopstvenih kompanija.

    “Naše sankcije snažno doprinose ekonomskoj recesiji u Rusiji. Ali njihova efikasnost zavisi i od toga koliko se dobro sprovode,” rekao je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis prošle nedelje u Briselu.

    Na prvi pogled, prema pisanju Blumberga, sankcije su delotvorne. Ruska ekonomija je u padu i mnoge njene banke i kompanije odsečene su od međunarodnih finansijskih i trgovinskih sistema.

    Postoje i dokazi da su ograničenja evropskih i američkih tehnologija oslabila ključne ruske industrije i uticala njihovu sposobnost za buduće inovacije.

    Ali, informacije koje je prikupio Trade Data Monitor sa sedištem u Ženevi pokazuju da se neka roba pod sankcijama, posebno napredni poluprovodnici, preusmerava u Rusiju preko trećih zemalja, od kojih su mnoge naglo promenile svoje trgovinske navike nakon ruske invazije.

    U nekim slučajevima, izvoz u Rusiju tehnologija koje bi mogle da se koriste u vojne svrhe u Ukrajini je porastao sa nulte vrednosti na milione dolara.

    Godine 2022. Kazahstan je izvezao u Rusiju napredne poluprovodnike u vrednosti od 3,7 miliona dolara, u odnosu na samo 12.000 dolara u godini pre početka rata.

    Rusija je kupovala u proseku 163 miliona dolara naprednih čipova i integrisanih kola od EU, SAD, Japana i UK svake godine između 2017. i 2021. U 2022. to je palo na oko 60 miliona dolara.

    Podaci pokazuju da su Turska, Srbija, Ujedinjeni Arapski Emirati i druge zemlje istočne Evrope i centralne Azije, pomogle da se nadoknadi manjak.

    U međuvremenu, isporuke visokotehnoloških komponenti tim zemljama iz savezničkih nacija porasle su za sličan iznos.

    Ista vrsta obrasca je očigledna u stotinama kategorija proizvoda, ali je posebno akutna kada su u pitanju napredni čipovi i integrisana kola koja se mogu koristiti u vojne svrhe, rekao je evropski diplomata.

    S obzirom na to da ruski rat u Ukrajini ulazi u drugu godinu, EU i njeni saveznici su sve više fokusirani na pooštravanje sankcija i sprečavanje njihovog zaobilaženja.

    Međutim, kako navodi američka agencija, praćenje pošiljki nije jednostavan proces. Kupci ponekad koriste složena korporativna vozila i modele distribucije da prikriju krajnje odredište robe.

    Nepotpuna papirologija takođe komplikuje nadzor, kao i takozvana pretovarna mesta, gde se roba premešta između vozila ili preusmerava.

    Bajdenova administracija je najavila obračun sa posrednicima koji se koriste za izbegavanje sankcija i kontrole izvoza Rusiji, napominjući da su Kina, Jermenija, Turska i Uzbekistan lokacije koje koriste za ilegalno preusmeravanje zabranjenih artikala u Rusiju.

    G-7 je prošle nedelje najavila novi mehanizam za jačanje sprovođenja restriktivnih mera, a EU je takođe uvela nekoliko alata u nedavne pakete kako bi sprečila zemlje da pomažu Rusiji.

    Diskusije o pooštravanju režima sprovođenja EU sankcija, otvorile su debatu o tome gde treba da leži udeo odgovornosti između Brisela i evropskih prestonica kada su u pitanju policijske mere, istakao je neimenovani evropski diplomata, prenosi Blumberg.

  • Medvedev: Fabriku ćemo dočekati “Kalibrima”

    Medvedev: Fabriku ćemo dočekati “Kalibrima”

    Izgradnju fabrike tenkova u Ukrajini, ako do toga dođe, obeležićemo počasnom paljbom ‘kalibara’, rekao je Dmitrij Medvedev.

    On je reagovao na vest da nemački koncern “Rajnmetal” pregovara sa Kijevom o izgradnji fabrike tenkova u toj zemlji.

    Komentarišući vest o tome, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Medvedev je rekao da se radi primitivnom trolovanju kijevskog režima.

    “Ako Fric (uvredljiv naziv za Nemce tokom Drugog svetskog rata u SSSR) stvarno odluči da gradi, čekamo sa nestrpljenjem. Takav događaj će biti obeležen kako dolikuje – počasnom paljbom ‘kalibara’ i drugih pirotehničkih sredstava”, napisao je on na Telegramu.

  • Njemački gigant uskoro planira graditi fabriku tenkova u Ukrajini

    Njemački gigant uskoro planira graditi fabriku tenkova u Ukrajini

    Njemački koncern Rheinmetall želi u Ukrajini izgraditi pogon za proizvodnju tenkova Panther. Ovo je potvrdio izvršni direktor Rheinmetall Armin Papperger.

    Prema njegovim riječima, firma za proizvodnju tenkova u Ukrajini može se izgraditi za otprilike 200 miliona eura. Godišnje bi se moglo proizvesti do 400 borbenih tenkova tipa Panther.

    Riječ je o konceptu novog tenka koji je Rheinmetall predstavio u ljeto 2022. godine. Razvijen je na temelju tenka Leopard 2.

    Papperger je istaknuo da je optimističan povodom pregovora s ukrajinskom vladom. Konačna odluka će stupiti na snagu, nada se Papperger, u sljedeća dva mjeseca.

    Generalni direktor također je uvjeren da će postrojenje biti moguće zaštititi sistemima protuzračne obrane od ruskih napada.

    Osim toga, prema Pappergeru, Ukrajini za pobjedu treba 600-800 tenkova. A da bi se zadovoljila ta potreba, potrebno je što prije pokrenuti proizvodnju novih tenkova. Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da Ukrajini trenutno treba 300-500 tenkova za protuofanzivu.

    Ambasador Ukrajine u Francuskoj Vadim Omelčenko istaknuo je da su različite zemlje zvanično potvrdile svoj dogovor da Ukrajini isporuče ukupno 321 jedinicu teških tenkova. Međutim, britanski “The Times” izvijestio je sredinom februara da će samo 50 zapadnih tenkova stići u Ukrajinu do sredine aprila.

  • Povećavaju vojni budžet, a imaju najveću armiju i mornaricu na svetu

    Povećavaju vojni budžet, a imaju najveću armiju i mornaricu na svetu

    Povećanje kineskog vojnog budžeta “prikladno i razumno” i ima cilj suočavanje sa “složenim bezbednosnim izazovima”, izjavio je portparol parlamenta Vang Čao.

    Vang nije naveo da li će stopa povećanja, koja će biti objavljena u nedelju na otvaranju godišnjeg zasedanja Nacionalnog narodnog kongresa, biti iznad ili ispod prošlogodišnjih 7,1 odsto.

    Vang je rekao da je udeo budžeta za odbranu ostao stabilan u odnosu na BDP i napomenuo da kineska vojna modernizacija “neće predstavljati pretnju nijednoj zemlji“.

    “Naprotiv, to će biti samo pozitivna sila za očuvanje regionalne stabilnosti i svetskog mira”, naglasio je Vang na konferenciji za novinare. Vang je kazao da je povećanje izdataka za odbranu potrebno da bi se odgovorilo na složene bezbednosne izazove i da bi Kina ispunila svoje odgovornosti kao velika zemlja.

    Potrošnja Kine za odbranu niža je od svetskog proseka i povećanje je zbog toga prikladno i razumno, rekao je Vang, preneo je AP.

    Kina je 2021. godine potrošila 1,7 odsto BDP-a na vojsku, prema podacima Svetske banke, dok su SAD, sa svojim ogromnim obavezama u inostranstvu, potrošile relativno visokih 3,5 odsto.

    Kina je za odbranu za prošlu godinu izdvojila 229 milijardi dolara, što je otprilike duplo više nego u 2013. Stalna godišnja povećanja budžeta tokom više od dve decenije omogućila su Narodnooslobodilačkoj vojsci Kine od dva miliona pripadnika da poveća sposobnosti u svim kategorijama, podseća američka agencija.

    Uz najveću stalnu armiju na svetu, Kina ima najveću mornaricu na svetu i nedavno je lansirala svoj treći nosač aviona. Kina je već uspostavila jednu svoju vojnu bazu u Džibutiju na Rogu Afrike i renovira kambodžansku pomorsku bazu Ream, koja bi joj mogla pružiti prisustvo u Tajlandskom zalivu.

    Napori za modernizaciju kineske vojske izazvali su zabrinutost SAD i zemalja saveznica, posebno u vezi sa Tajvanom, za koji je Kina saopštila da će biti stavljen pod njenu kontrolu i silom, ukoliko bude potrebno, podseća AP.

  • Više od 200.000 ubijenih ruskih vojnika, potpuno uništeni tenkovi

    Više od 200.000 ubijenih ruskih vojnika, potpuno uništeni tenkovi

    Više od 200.000 ruskih vojnika i više od 1.800 oficira ubijeno je ili ranjeno od početka ruske invazije na Ukrajinu prošlog februara.

    To je izjavio vrhovni komandant NATO za Evropu Kristofer Kavoli, objavio je nemački nedeljnik Špigl.

    Kavoli, koji je govorio kao počasni gost na tradicionalnoj večeri u gradskoj skupštini Hamburga, rekao da su “razmere ovog rata neverovatni”.

    Kako navodi, Rusija je izgubila više od 2.000 tenkova, a ruske snage u proseku ispaljuju preko 23.000 artiljerijskih granata dnevno.

    Kavoli je rekao da se NATO nakon ruskog napada na Ukrajinu mora prilagoditi novoj realnosti.

    “Ako neko dođe s tenkom, bolje da imate i tenk. Međutim, jedna od lekcija Hladnog rata jeste da je tačnost oružja ono što je važno. Osim toga, važan je proizvodni kapacitet odbrambene industrije. Rat dobija onaj koji je sposoban da najbrže proizvodi”, rekao je Kavoli.

    Istovremeno, general NATOa je naglasio važnost civilnog vođstva: “Iz ovog sukoba smo naučili da je civilno vodstvo apsolutno neophodno. Ono može mobilizirati naciju i inspirisati partnere”, rekao je Kavoli, prenosi “Klix.ba”.

  • EU i NATO ne žele mir

    EU i NATO ne žele mir

    Ni Evropska unija ni NATO ne preduzimaju korake ka miru u Ukrajini, već povećavaju eskalaciju sukoba, izjavio je predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kover.Komentarišući kritike upućene skupštini zbog toga što do sada nije bilo rasprave o kandidaturama Švedske i Finske za prijem u NATO, Kover je kasno u petak, u intervjuu za HirTV rekao da je Mađarska suverena zemlja čiji parlament određuje dnevni red po sopstvenom nahođenju, prenosi agencija MTI.

    Švedska i Finska neće moći da se pridruže Alijansi dok Turska ne da svoje odobrenje, rekao je Kover, dodajući da je malo verovatno da će se to desiti do letnjeg samita NATO-a.

    On je naveo da je razlog zašto Mađarska šalje parlamentarne delegacije u Švedsku i Finsku taj što su vladajuće poslaničke grupe Fides i Demohrišćani izrazile zabrinutost, jer ne smatraju da je odluka o ratifikaciji automatska. Istovremeno, dodao je, treba pojasniti da je Mađarska suverena članica i NATO i EU, i da je dobrovoljno pristupila obema organizacijama. Mađarska ne smatra da se njena pozicija u ovim savezima promenila tokom poslednjih decenija, rekao je on.

    Političari koji sada traže podršku Mađarske ponašali su se na način “koji bi se smatrao oštrim čak i od naših neprijatelja”, napominje Kover. Trebalo bi jasno staviti do znanja da oni nemaju pravo da se mešaju u mađarsku politiku, rekao je Kover.

    On je dodao da podrška pristupanju Švedske i Finske NATO-u nije pitanje “dobrog ponašanja ili osetljivosti”, ističući ”da su dve zemlje godinama vređale Mađarsku i nanele štetu njenim nacionalnim interesima”. “Oni sada vrše pritisak na institucije EU da Mađarskoj ne daju sredstva na koja ima pravo”, dodao je predsednik skupštine i naveo da će se mađarska delegacija sastati sa predsednicima švedskog i finskog parlamenta, relevantnim odborima i ministrima spoljnih poslova u utorak, odnosno sredu.

    Delegaciju će predvoditi poslanik Fidesa Čaba Hende, a u njoj će biti šef parlamentarnog odbora za spoljne poslove Žolt Nemet, kao i evroposlanici Eniko Đori i Erno Šaler-Baros, dodao je on. Kover je rekao da su švedska i finska vojska dobro pripremljene i opremljene i da će ojačati NATO.

    Prema njegovim rečima, oružje u vrednosti od 60 milijardi dolara koje su zemlje članice EU i NATO poslale Ukrajini učinilo ih je učesnicima u sukobu. Mir, kako je istakao, na kraju zavisi od Rusije i Ukrajine. Kover je pozvao na kompromis koji uzima u obzir i teritorijalni integritet Ukrajine i bezbednosna očekivanja Rusije, prenela je mađarska agencija.

  • Ursula fon der Lajen traži suđenje Putinu: Moraju da odgovaraju

    Ursula fon der Lajen traži suđenje Putinu: Moraju da odgovaraju

    Ruska Federacija i njeno rukovodstvo moraju da odgovaraju za zločine počinjene u Ukrajini, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    Ona je to navela u saopštenju o osnivanju Međunarodnog centra za krivično gonjenje zločina agresije protiv Ukrajine, objavljenom danas na stranici Delegacije EU u Ukrajini.

    Prema njenim rečima, ruska invazija donela je neopisivu patnju Ukrajini, preneo je Interfaks Ukrajina.

    Sve je sve više dokaza o direktnim napadima na civile, kao i na energetsku i drugu infrastrukturu, navela je ona u saopštenju.

    Kako je ustvrdila, poznato je da su ruske snage počinile mučenja, zlostavljanja, seksualno nasilje i pogubljenja po prekom postupku.

    Čak ni deca nisu pošteđena, istakla je Fon der Lajen i dodala da Rusija mora da odgovara za te stravične zločine, kao i predsednik Rusije Vladimir Putin.

    Moramo učiniti sve što je u našoj moći da počinioce privedemo pravdi, navedeno je u saopštenju.

    Fon der Lajen je istakla da Evropska unija podržava ulogu Međunarodnog krivičnog suda dodajući da veruje da bi trebalo da postoji namenski tribunal za krivično gonjenje ruskih zločina agresije.

    Na međunarodnoj konferenciji u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu ovog vikenda biće potpisan sporazum o formiranju novog Međunarodnog centra za procesuiranje zločina agresije (ICPA), najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    “Ponosna sam što ćete na ovoj konferenciji, kao prvi korak, potpisati sporazum o osnivanju Međunarodnog centra za krivično gonjenje zločina agresije u Hagu. Evropska unija će nastaviti da radi, sa našim partnerima, kako bi osigurala da Rusija plati”, rekla je fon der Lajen.

  • Banjalučka policija traga za lopovom iz Srbije, mole za pomoć građana

    Banjalučka policija traga za lopovom iz Srbije, mole za pomoć građana

    Banjalučka policija intenzivno traga za licem D.R. iz Srbije zbog sumnje da je počinilo više teških krađa na području Banjaluke.

    “Preduzimanjem mjera i radnji, a pod nadzorom dežurnog tužioca Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, policijski službenici identifikovali su navedeno lice kao izvršioca više krivičnih djela „Teška krađa“ na području Grada Banjaluka, a koje se trenutno nalazi u bjekstvu.

    Navedeno lice se sumnjiči da je krivična djela počinilo od mjeseca decembra 2022. godine do petka, 03.03.2023. godine, na način da je upotrebom fizičke snage i podesnog alata nasilno ulazio u porodične kuće i stanove za vrijeme odsustva vlasnika, a potom vršio premetačinu i otuđio razne vrijedne predmete i novac”, stoji u saopštenju policije.

    Policijska uprava Banjaluka apeluje na građane, da ukoliko uoče lice koje se nalazi na fotografijama ili imaju saznanja o navedenom i njegovom kretanju odmah pozovu besplatnu telefonsku liniju 122 ili se obrate najbližoj policijskoj stanici.

  • Ustav najvažniji pravni akt Republike Srpske

    Ustav najvažniji pravni akt Republike Srpske

    Srpski narod je želio da zaštiti svoj istorijski identitet, prava u BiH, konstitutivnost, a to je jedino bilo moguće donošenjem ustava i stvaranjem Republike Srpske, rekao je Radomir Lukić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

    Na taj način, kaže Lukić, nismo dopustili da budemo svedeni na političku manjinu, beznačajnu i marginalnu.

    “Mi nismo imali ideju da ćemo ga primjenjivati, mi smo mislili da će to biti zadnji signal da se vratimo Kutiljeru i principima koje je on bio postavio za rješavanje krize, i da iznađemo rješenje jer smo bili svjesni da nećomo moći ostati u Jugoslaviji pod postojećim stanjem, odnosa i okolnosti. To je bio razlog da se Ustav donese, referendum je održan, priznata je BiH i onda je Ustav počeo da se primjenjuje i da se lagano izgrađuje organizacija državnih organa i lokalne samouprave u Republici Srpskoj”, istakao je Radomir Lukić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

    Srbija pod sankcijama, Rusija ne postoji u političkom spektru da nekoga zaštiti, Kine nije ni bilo na političkoj sceni kao faktora, a kompletna zapadna javnost je protiv srpskog naroda – u takvim uslovima nastali su Republika Srpska i njen ustav, kaže predsjednik parlamenta Srpske. To su bili istorijski potezi srpske političke elite sa ove strane Drine, kaže Stevandić.

    “Ti ljudi su bili hrabri, ti ljudi su izglasali i sve te koji su govorili o njima da smo ružni, prljavi i zli, govorili da kršimo ustav u Dejtonu, stavili svoje potpise i rekli u redu je stvorili ste Republiku Srpsku. To su sjajna nacionalna dostignuća, u zadnjih 200 godina od kako smo mi raja bukvalno čija su prava gažena da n eidemo dalje u tursko vrijeme, takvo dostignuća ne samo u Rpublici Srpskoj, nego ukupan naš narod i u matici, nije imao”, izjavio je Nenad Stevandić, predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske.

    Ljudi koji su stvarali Ustav i Republiku Srpsku, imali su jasnu ideju i znali su šta rade, kaže Ognjen Tadić.

    “Ne treba zaboraviti da u prvom tekstu Ustava je stajalo da on crpi svoj kontinuitet i legitimitet iz prava srpskog naroda koji je svojevremeno u Drugom svjetskom ratu udružio sa pravima ostalih naroda i stvorio zajednicu BiH, tamo čak piše Republiku BiH koja je bila sastavni dio Jugoslavije”, rekao je Ognjen Tadić, pravnik.

    Ustav Republike Srpske obezbijedio je funkcionisanje Republike Srpske, njenih institucija, podijelio vlast. Ipak, 31 godinu od njegovog donošenja, njegov najveći kvalitet je to što je on nesporan društveni ugovor koji se može braniti pred svakom demokratskom institucijom.

  • Đajić sazvao sjednicu banjalučkog odbora, nezadovoljni saradnjom sa Lukom Petrovićem

    Đajić sazvao sjednicu banjalučkog odbora, nezadovoljni saradnjom sa Lukom Petrovićem

    Gradski odbor SNSD Banjaluka nije zadovoljan zbog izostanka saradnje sa generalnim sekretarom SNSD Lukom Petrović, poručio je prvi čovjek banjalučkog SNSD Vlado Đajić, te ujedno za sutra najavio sastanak Predsjedništva Gradskog odbora ove stranke.

    Naše opredjeljenje je da kritikujemo neke naše članove i funkcionere koji partiju koriste samo za lične interese, a nema ih na terenu i ne doprinose partiji – rekao je Đajić.

    On naglašava da Petrovićevim radom nisu zadovoljni, kao ni kadrovskom politikom koju sprovodi kao generalni sekretar SNSD , ali ističe da se svi problemi trebaju rješavati unutar partije.

    Za sutra u 13 časova zakazana je sjednica Predsjedništva Gradskog odbora SNSD Banjaluka, a na dnevnom redu naći će se i analiza izbornih rezultata, piše BL portal.