VRBAS Media

Autor: INFO

  • Potvrđeno: Danijel Egić novi ministar u Vladi Srpske

    Potvrđeno: Danijel Egić novi ministar u Vladi Srpske

    Dragoslav Kabić, predsjednik Gradskog odbora SNSD-a Prijedor potvrdio je za RTRS da će novi ministar rada i boračko-invalidske zaštite u Vladi Srpske biti Danijel Egić, član ove partije iz Prijedora.
    – Pretpostavljam da će sjednica NSRS biti zakazana za 14. mart. Na njoj bi trebalo da se promoviše novi ministar rada i boračko-invalidske zaštite Srpske, odnosno da narodni poslanici usvoje prijedlog Vlade Srpske. To je mjesto koje političkim putem pripada Prijedoru. Ovih dana se pojavljuju razne špekulacije i licitira se imenima. Mogu da potvrdim da će novi ministar biti Danijel Egić, trenutno zaposlen kao načelnik Odjeljenja za poljoprivredu u gradu Prijedor – rekao je Kabić.

    On je dodao da je Egić učesnik Odbrambeno-otadžbinskog rata koji je i ranjavan i naveo da je u SNSD-u obavljao niz političkih funkcija.

    – Egić se odlično pokazao u svim poslovima koje je radio i siguran sam da niti jedan pogrešan potez neće uraditi u ministarstvu za koje će biti nadležan – uvjeren je Kabić.

  • Guteres zatražio pomoć za zemlje u razvoju

    Guteres zatražio pomoć za zemlje u razvoju

    Generalni sekretar UN Antonio Guteres pozvao je danas razvijene zemlje da izdvoje dio svojih bruto domaćih prihoda za pomoć najmanje razvijenim zemljama.

    • Krajnje je vrijeme da razvijene države ispune svoje obaveze i izdvoje 0,15 do 0,20 odsto svojih nacionalnih prihoda za najmanje razvijene zemlje – rekao je Guteres na Konferenciji UN o najmanje razvijenim zemljama u Kataru.

    Guteres je dodao da se stanovništvo tih država suočava sa velikim izazovima u ključnim životnim sferama – zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti i otvaranju radnih mjesta u vrijeme kada rastu cijene hrane i energije.

    On je rekao da razvijene države trebaju da izdvoje najmanje 500 milijardi dolara godišnje kao podršku zemljama u razvoju.

  • Dodik o ekonomskim pokazateljima

    Dodik o ekonomskim pokazateljima

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je Srpska stabilna i svakim danom sve više jača, što potvrđuju i svi ekonomski pokazatelji.

    Dodik navodi da je, uprkos raznim pokušajima da se stanje u Srpskoj predstavi lošim, ponosan što se na sve te spekulacije odgovara jasnim statističkim podacima.

    – Ti podaci kažu da imamo stalni rast prosječne plate, koja je u januaru ove godine iznosila 622 evra, kreditni rejting Republike Srpske je stabilan B plus, a ostvareni bruto domaći proizvod u 2022. godini nominalno je veći za 13,5 odsto u poređenju sa 2021. godinom, kao i da je u januaru ove godine ostvarena pokrivenost uvoza izvozom po sjajnoj stopi od 97,28 odsto, što je čini rekordnom – napisao je Dodik na “Instagramu”.

    Dodik je naveo da je protekla sedmica pokazala da u Federaciji BiH i dalje žive u zabludi da uz podršku međunarodne zajednice mogu odlučivati o imovini koja pripada Srpskoj.

    – Ponovo sam ukazao na to da takve političke odluke Ustavnog suda za nas nemaju značaj – dodao je Dodik.

    On je poručio da se nastavlja još jače borba za interese Republike Srpske.

    Na sastanku s koalicionim partnerima, potvrdili smo partnerstvo potpisivanjem novog koalicionog sporazuma, koji je dodatno učvrstio naša nastojanja da u narednom periodu radimo još intenzivnije na jačanju institucija Republike Srpske – naveo je Dodik.

    Predsjednik Srpske je istakao da je protekle sedmice imao zadovoljstvo da ugosti studente Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini s privremenim sjedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji u Banjaluci borave u okviru projekta “Upoznaj Srpsku, upoznaj svoje”.

    Dodik je naveo da su Republika Srpska i Srbija uvijek zajedno u svemu i da se to vidi i u projektima koje zajedno rade, a o čemu je razgovarao sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu i još jednom pružio podršku po pitanju Kosova i Metohije.

    On je napomenuo da je prisustvovao svečanom prijemu u Beogradu povodom Dana Republike Srpske i 31 godine od prvog Ustava Srpske.

    – Srećan sam što se najvažniji datumi za Republiku Srpsku i naš narod obilježavaju u Srbiji – istakao je Dodik.

    Dodik je naveo da se tokom protekle sedmice sastao i sa šefom Delegacije EU u BiH Johanom Satlerom, prisustvovao 1. Međunarodnoj konferenciji zanatstva i preduzetništva, te putem video-linka razgovarao s predstavnicima kineske korporacije CMEC (Čajna mašineri endžiniring korporejšn) o mogućim ulaganjima u infrastrukturne projekte u Republici Srpskoj.

  • Vučić tvrdi da Srbija nije prodala oružje ni Ukrajini ni Rusiji

    Vučić tvrdi da Srbija nije prodala oružje ni Ukrajini ni Rusiji

    Predsjednik Aleksandar Vučić danas je rekao da Srbija nije prodala ni komad oružja i municije ni Ukrajini ni Rusiji i najavio nova ulaga u odbrambenu industriju preko Jugoimport SDPR-a.

    Nismo prodali nijedan komad oružja, oruđa ni municije, ni Rusiji ni Ukrajini. Imamo dozvoljene korisnike “end juzere” i samo njima izvozimo, rekao je on.

    Odgovarajući na optužbe da se izvozi preko Turske rekao je da su poslovi sa municijom koja ide u tu zemlju dodatno zaštićeni obavezom da se ona ne može dalje proslijediti bez saglasnosti Srbije.

    – Čisti smo kao suza. A hoćemo da zarađujemo. Ponosan sam što ćemo da zarađujemo više – rekao je on i istakao da se Srbija drži međunarodnih zakona, ali da će namjenska industrija da se razvija.

    Govoreći o optužbama da oružje dospijeva sukobljenim stranama Vučić je poručio da u Srbiji postoje ljudi lažovi koji denunciraju svoju zemlju lažima.

    On je podsjetio da u fabrikama odbrambene industrije radi oko 20.000 ljudi u Srbiji, a da i puno više ljudi zavisi od poslovanja tog sektora.

    Zapitao se da li oni koji proturaju laži žele da se prodaje samo kad nema ratova i da se ukinu radna mjesta građanima Srbije.

  • Gori Atina nakon tragedije

    Gori Atina nakon tragedije

    U Atini je danas došlo do sukoba policije i demonstranata okupljenih na protestu povodom željezničke nesreće u kojoj je ranije ove sedmice poginulo najmanje 57 ljudi.

    Demonstranti su se okupili ispred grčkog parlamenta u Atini gdje su se sukobili sa policijom.

    Neki demonstranti su zapalili kante za otpatke i bacali molotovljeve koktele, dok je policija odgovorila suzavcem i šok bombama.

    Studenti i zaposleni u željeznici došli su na protest u centru Atine povodom nesreće.

    Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo: „Država je ubica”, „Odmah smijenite Micotakisa!“, „Vas 300, ćutite!“, što je poruka upućena poslanicima.

    Podsjetimo, stravična železnička nesreća dogodila se u ponedeljak nešto prije ponoći kada se putnički voz sa više od 350 ljudi sudario sa teretnim vozom u centralnoj Grčkoj, nedaleko od grada Larise.

    Grčki ministar infrastrukture i transporta Kostas Karamanlis podnio je ostavku, a šef željezničke stanice u Larisi uhapšen je pod sumnjom da je odgovoran za nesreću koja se smatra najtežim železničkim udesom u istoriji Grčke.

    Sumnja se da je on kriv što kolosijeci nisu razdvojeni na vrijeme.

    Spasioci su juče završili pretraživanje ostataka na mjestu sudara putničkog voza i teretne kompozicije kod Larise, u centralnom dijelu zemlje.

  • Javni prihodi Srpske veći za petinu

    Javni prihodi Srpske veći za petinu

    Poreska uprava Republike Srpske je u prva dva mjeseca ove godine na račun javnih prihoda Republike Srpske prikupila 512,5 miliona maraka, što je za 83,7 miliona КM ili 20 odsto više u odnosu na januar prethodne godine, uz nastavak značajnog rasta prihoda u svim segmentima.

    Tako je naplata direktnih poreza, kako je saopšteno, veća za 24 odsto, doprinosa za 20 odsto, a ostalih javnih prihoda za 13 odsto, u odnosu na isti period 2022. godine.

    Doprinosi su naplaćeni u iznosu od 342,5 miliona КM, što je za 57,1 miliona КM više nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu je naplata doprinosa za Fond PIO veća za 25 odsto, za Zavod za zapošljavanje veća je za 20 odsto, za Fond dječje zaštite se bilježi povećanje od 21 procenat, dok je naplata doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja veća za 12 procenata.

    Direktni porezi su naplaćeni u iznosu od oko 92,4 miliona КM, što je za oko 18 miliona maraka ili 24 odsto više nego u prva dva mjeseca prethodne godine. Najveći rast je ostvaren kod poreza na dohodak koji je naplaćen u iznosu od 48,4 miliona maraka, što je za 17,2 miliona КM ili 55 odsto više nego u periodu januar-februar 2022. godine. Pored toga, rast naplate kod direktnih poreza bilježi i porez na dobit, koji je naplaćen u iznosu od oko 40 miliona maraka, što je za dva odsto više u odnosu na uporedni period.

    Tako je naplata direktnih poreza, kako je saopšteno, veća za 24 odsto, doprinosa za 20 odsto, a ostalih javnih prihoda za 13 odsto, u odnosu na isti period 2022. godine.

    Doprinosi su naplaćeni u iznosu od 342,5 miliona КM, što je za 57,1 miliona КM više nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu je naplata doprinosa za Fond PIO veća za 25 odsto, za Zavod za zapošljavanje veća je za 20 odsto, za Fond dječje zaštite se bilježi povećanje od 21 procenat, dok je naplata doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja veća za 12 procenata.

    Direktni porezi su naplaćeni u iznosu od oko 92,4 miliona КM, što je za oko 18 miliona maraka ili 24 odsto više nego u prva dva mjeseca prethodne godine. Najveći rast je ostvaren kod poreza na dohodak koji je naplaćen u iznosu od 48,4 miliona maraka, što je za 17,2 miliona КM ili 55 odsto više nego u periodu januar-februar 2022. godine. Pored toga, rast naplate kod direktnih poreza bilježi i porez na dobit, koji je naplaćen u iznosu od oko 40 miliona maraka, što je za dva odsto više u odnosu na uporedni period.

    PROČITAJTE JOŠ
    Rast u svim segmentima: Naplata javnih prihoda u januaru veća za 25 odsto
    Ad
    Кod ostalih javnih prihoda, u prva dva mjeseca naplaćeno je 77,6 miliona КM, što je za 8,6 miliona КM ili 13 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine. Кada je u pitanju ova grupa javnih prihoda, nastavljen je rast naplate po osnovu kazni i naknada za priređivanje igara na sreću od 14, odnosno 33 procenta, dok je naplata taksi i naknada veća za četiri odsto, a prihoda po osnovu koncesionih naknada za 17 procenata.

    Što se tiče samo februara ove godine, naplata je iznosila 272,8 miliona КM, što je za 35,5 miliona maraka ili 15 procenata više nego u istom mjesecu prošle godine, pri čemu je naplata direktnih poreza veća za 15 odsto, doprinosa za 16 odsto, a ostalih javnih prihoda za 11 procenta.

  • Roditelji 4 stradale djece teško povrijeđeni

    A.A. (32), majka četvoro djece koja su nastradala jutros u požaru u Novom Pazaru, nalazi se u bolnici u ovom gradu, i ona je relativno dobrog opšteg stanja.Otac djece je u tranportu i trenutno je na putu za Beograd. Žena ima opekotine prvog i drugog stepena, sa procentom zahvaćenih površina od 9 do 18 odsto.

    Kako se dalje saznaje, to su opekotine uglavnom na šakama, te ona nije životno ugrožena i stabilna je.

    Sa druge strane, otac djece, egipatski državljanin, ima teže opekotine, pošto su mu zahvatile veći dio tijela nego majci.

    Ad
    Podsjetimo, u stambenoj zgradi u Novom Pazaru, dogodio se požar u kojem je stradalo četvoro djece, a starosti od 6 meseci do pet godina, piše Blic.

  • Četvoro djece se ugušilo u požaru

    Četvoro djece ugušilo se jutros u požaru koji je izbio jutros oko 7 časova u Novom Pazaru.

    Požar je izbio u jednoj stambenoj zgradi.

    Vatrogasci su došli na mjesto požara za četiri minuta, ali je bilo prekasno, mališanima nije bilo spasa. Otac i majka djece su u bolnici.

  • Šojgu obavio važan razgovor

    Šojgu obavio važan razgovor

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu saslušao je izveštaje komandanata jedinica o trenutnoj situaciji u zoni specijalne operacije na linijama odgovornosti.

    To su saopštili iz Ministarstva odbrane Rusije.

    “Ministar odbrane Ruske Federacije general vojske Sergej Šojgu u okviru rada u štabu združenih grupa ruskih snaga, saslušao je izveštaje komandanata grupa o trenutnoj situaciji na linijama odgovornosti i planovima za dalje delovanje”, rekli su u Ministarstvu.

    Dodali su da je ruski ministar odbrane posebnu pažnju posvetio stvaranju neophodnih uslova za bezbedan raspored vojske, sveobuhvatno obezbeđenje jedinica, poseban rad medicinskih i pozadinskih jedinica.

    Ranije je Sergej Šojgu razgovarao sa zamenikom ministra odbrane Rusije na temu kontinuiranog snabdevanja naoružanjem, vojnom tehnikom i municijom.

    Takođe je posebna pažnja posvećena organizaciji obuke rezervnih jedinica, vojno-političkom radu i drugim vrstama sveobuhvatne organizacije jedinica.

  • “Zapad ne gubi ništa ako izgubi Ukrajinu”

    “Zapad ne gubi ništa ako izgubi Ukrajinu”

    Zapad je podstakao “nacifikaciju” Ukrajine kako bi njen narod učinio neprijateljskim prema Rusiji, rekao je politički filozof i pisac Aleksandar Dugin.

    “Zapad tako razmišlja: ne bismo mogli drugačije da stvorimo veštački nacionalizam u Ukrajini i da gurnemo Ukrajince da se bore protiv Rusa”, rekao je Dugin.

    On je istakao da su pristalice Kijeva pokušale da sakriju od sopstvenih građana sve veću toleranciju prema nacionalizmu i neonacizmu u Ukrajini.

    “Za tradicionalno društvo, cilj odbrane ne mogu da budu liberalne vrednosti. Dakle, treba im nešto drugo. Najradikalnije sredstvo za stvaranje i promovisanje te veštačke pseudo”svesti je nacionalizam ili ukrajinski rusofobični fašizam. I globalistički liberali to koriste”, naveo je Dugin.

    Dodaje da Zapad podržava radikale u Kijevu, kao što je koristio Al Kaidu i Islamsku državu, dok u sopstvenom dvorištu suzbija slične grupe.

    “Oni uništavaju svaku vrstu nacionalizma na svojim teritorijama. S druge strane, čine da u Ukrajini nacionalizam cveta” tvrdi Dugin i ističe da je u Ukrajini stvoren “nacistički raj”.

    Takav pristup će, ističe, na kraju dovesti do uništenja ukrajinske države.

    “Mislim da oni ne veruju ozbiljno da Ukrajina može da pobedi “, ocenjuje Dugin, dodajući da “Zapad ne gubi ništa ako izgubi Ukrajinu”.

    On podseća da je ukrajinski bataljon Azov jedna od jedinica koja okuplja članove sa neskrivenim nacionalističkim i neonacističkim stavovima i da su ukrajinski vojnici više puta snimani i fotografisani sa nacističkim obeležjima i tetovažama.

    I ruski predsednik Vladimir Putin naveo je “denacifikaciju” kao jedan od ciljeva Specijalne vojne operacije koju je Moskva pokrenula pre godinu dana.

    Dugin ističe da je sukob u Ukrajini prerastao u sukob civilizacija o kome je govorio Hantington, gde je s jedne strane, hrišćanska, tradicionalna civilizacija, predvođena Rusijom, koja teži da ostvari socijalnu pravdu, dok su sa druge strane liberalne zapadne demokratije, koje priznaju samo sopstvene političke, ekonomske i društvene sisteme i žele svima da ih nametnu.

    Vojna operacija je odgovor na težnju Zapada da celom svetu nametne svoj sistem vrednosti, smatra politički filozof.

    On je podsetio da bivši predsednik SAD Donald Tramp nije imao ništa protiv multipolarnog sveta, kao i da je bio protivnik globalizma i liberalne agende američkih demokrata.

    Podsećamo, prošle godine, Duginova ćerka, novinarka Darja Dugina, ubijena je od bombe postavljene ispod automobila koji je vozila, a Moskva je saopštila da ukrajinski agenti stoje iza atentata.

    Kijev je negirao umešanost, a “Njujork tajms” je izvestio da američki obaveštajci smatraju da su ukrajinske vlasti odobrile napad.

    “Ne želim osvetu, jer osveta ne bi značila pobedu”, odgovorio je Dugin, iako mu je, kako navodi, teško da prihvati ubistvo ćerke, koja ni na koji način nije učestvovala u rusko-ukrajinskom sukobu.

    On ističe da, ipak, želi da Rusija pobedi, ne zbog sebe ili svoje ćerke, već zbog ruskog naroda.