VRBAS Media

Autor: INFO

  • Rusija: Njemačka pokušava opravdati loše poteze okrivljujući Moskvu

    Rusija: Njemačka pokušava opravdati loše poteze okrivljujući Moskvu

    Rusko ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je u srijedu da njemački kancelar Olaf Šolc pokušava opravdati loše poteze svoje vlade okrivljujući Rusiju za njemačke ekonomske probleme.

    U saopštenju na svojoj veb stranici, ministarstvo je reklo da se Šolc fokusirao na napad na Rusiju umjesto da govori o problemima, izazvanim “nepromišljenom politikom njegove vlade” koja je dovela do prekida rusko-njemačke privredne i energetske saradnje “koja je decenijama osiguravala rast njemačke industrije.”

    Šolc je rekao da nije spomenuo preseljenje mnogih njemačkih kompanija u SAD zbog “neviđenog povećanja” cijena energije i suzdržao se od objašnjenja o nespremnosti da se istraži eksplozija gasovoda Sjeverni tok, stoji u saopštenju.

    Njemački zvaničnik takođe nije rekao kako antiruske sankcije štete samoj njemačkoj privredi i kako problemi u Njemačkoj utiču na cijelu EU, saopšilo je ministarstvo.

    Ministarstvo je saopštilo da Rusija neće insistirati na obnovi privrednih veza kada završi sukob u Ukrajini, kako očekuje Šolc.

    “Nećemo ništa pitati i njemački političari to trebaju shvatiti jednom zauvijek”, dodaje se.

    “Svi argumenti Olafa Šolca dokaz su krize u razumijevanju trenutne situacije i strateške vizije. Očigledno su to granice razmišljanja aktualnih njemačkih vlasti”, zaključuje se, prenosi “Yani Safak”.

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Ruska vazdušna baza u Kursku napadnuta je sinoć, rekao je Anton Geraščenko, viši savetnik Vladimira Zelenskog.

    Geraščenko je, pozivajući se na ruske medije, rekao da su se “dve eksplozije dogodile u Kursku u blizini aerodroma”. “Nepoznati dron je pogodio vojni objekat u Kursku“, dodao je kasnije.

    Objavljen je snimak koji navodno prikazuje seriju eksplozija koje su potresle grad na zapadu Rusije oko 22 sata po lokalnom vremenu.

  • Dječak ubijen u Monpeljeu

    Dječak ubijen u Monpeljeu

    Dječak je ubijen u Monpeljeu u sukobima između navijača Francuske i Maroka, nakon utakmice polufinala Mundijala u Kataru.

    U saopštenju koje je izdala lokalna vlast navodi se da je dječaka “nasilno udario” automobil u gradu na jugu Francuske.

    On je prevezen u bolnicu, ali je preminuo ubrzo nakon dolaska, navodi se u saopštenju.

    Francuska je dobila meč sa 2:0 i igraće u finalu protiv Argentine. Marokance čeka meč za treće mesto protiv Hrvatske.

    Sa druge strane, policija u glavnom gradu Belgije, Briselu, uhapsila je oko 100 ljudi nakon poraza Maroka od Francuske u polufinalu Svetskog prvenstva.

    Među privedenim fudbalskim navijačima u srijedu uveče bilo je osoba optuženih za remećenje javnog reda i mira, oštećenje dva policijska vozila i posjedovanje nedozvoljene pirotehnike, saopštila je belgijska policija u ranim jutarnjim satima u četvrtak.

    Uprkos radosnim scenama širom Francuske, policija je ipak mobilisala oko 10.000 policajaca da spreči bilo kakve nemire tokom i poslije meča između Maroka i njegovog bivšeg kolonizatora, prenosi Sportal.

    Policajci su rastjerali grupu navijača u blizini Trijumfalne kapije u Parizu i upotrebili su suzavac protiv fudbalskih navijača koji su ispalili petarde Nici.

    Policija je uhapsila oko 170 ljudi širom zemlje, uključujući grupu od oko 40 ljudi povezanih sa ekstremno desničarskim grupama koji su uhvaćeni kako nose zabranjeno oružje.

  • Ovo su zahtjevi poslodavaca i sindikalaca za formiranje nove vlade Srpske

    Ovo su zahtjevi poslodavaca i sindikalaca za formiranje nove vlade Srpske

    Pri sastavljanju nove vlade Srpske, mandatar Radovan Višković i predsjednik SNSD i Republike Srpske, Milorad Dodik, osim sa zahtjevima koalicionih stranaka, susreli su se i s konkretnim zahtjevima sindikalaca i poslodavaca.

    Sastav nove vlade još zvanično nije predložen, ali se u javnosti spekuliše brojnim imenima, među kojima se nalaze i ona koja nemaju nikakve veze s resorima koje bi, navodno, trebalo da vode.

    Upravo zbog toga predsjednik Sindikata uprave Republike Srpske, Božo Marić, kaže da od partija na vlasti zahtijevaju da na čelo Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite i Ministarstva uprave i lokalne samouprave RS postave kompetentne, a ne ljude za potkusurivanje unutar koalicije.

    Birati sposobne
    – Ministarstvo rada pokriva gotovo kompletno društvo u RS. Radi sa radnicima, borcima, sa sindikatima, na njegovo čelo mora da dođe čovjek iz sistema koji poznaje materiju, a ne, kao do sada, neko čije će nam nesposobnosti sutra biti izgovor za sve. SNSD kao najveća stranka treba da preuzme odgovornost – kaže Marić za Srpskainfo.

    Kada je riječ o Ministarstvu uprave i lokalne samouprave, Marić naglašava da će taj resor tek dobiti na značaju sa dobijanjem kandidatskog statusa BiH za članstvo u EU.

    – Jedan od prioriteta odnosno uslova EU za BiH jeste reforma javne uprave. Očekuje nas mnogo posla i važno je da na čelu tog resora imamo nekog ko zna svoj posao i ko ima sluha za razgovore – upozorava Marić.

    Za danas je zakazana sjednica Republičkog odbora Sindikata uprave RS, na kojoj će razmatrati Sporazum o povećanju plata za zaposlene u organima uprave, Inicijativa za povećanje plata u jedinicama lokalne samouprave, ali biće zauzeti i stavovi po pitanju kadrovskih rješenja za Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite i Ministarstvo uprave i lokalne samouprave RS.

    Podsjećamo, ministri zemalja EU, nadležni za evropska pitanja, usvojili su zaključke u kojima se navodi da se preporučuje da se BiH dodijeli status zemlje kandidata, uz potvrdu Evropskog vijeća. Ovu odluku ministara će, potom, potvrditi šefovi država vlada zemalja članica EU na samitu koji je zakazan za danas, 15. decembra.

    Reorganizacija
    Istovremeno, Unija udruženja poslodavaca Republike Srpske pred vlast u RS je izašla sa zahtjevom da u novoj vladi Ministarstvo privrede i preduzetništva bude preimenovano u ministarstvo ekonomije. Odnosno, da resor zadrži ime, ali da bude potpuno drugačije organizovan.

    – Cilj je da iz drugih ministarstava resori koji imaju veze s privredom dođu u to ministarstvo – kaže za Srpskainfo predsjednik Unije, Saša Trivić.

    Primjera radi, u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postoji oblast prehrambene industrije, u Ministarstvu energetike i rudarstva je hemijska industrija, u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite je farmaceutska industrija i djelimično zdravstveni turizam. U Ministarstvu za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo RS je IT sektor…

    – Zakonom o republičkoj upravi RS data je nadležnost za pojedine privredne grane različitim ministarstvima, pa se često dešava da se nekim granama privrede posvećuje manje pažnje (manje se nadležne institucije bave njima jer je fokus na drugim oblastima), što posljedično ima za rezultat da nemaju iste uslove za poslovanje (npr. mogućnost korištenja podsticaja, ali i drugih bitnih elemenata za razvoj) – navodi se u dokumentu koji je u posjedu Srpskainfo.

    Prelazno rješenje
    Kako kažu, moguće prelazno rješenje jeste da se doradi sistematizacija Ministarstva privrede i preduzetništva u cilju efikasnijeg rada te da se ojača ili uspostavi formalna veza Ministarstva sa institucijama od značaja za privredu na sljedeći način:

    – Ojačati pojedine resore i formirati nove u Ministarstvu privrede i preduzetništva, i to kroz odjeljenja za pojedine grane privrede i novi resor koji bi se bavio koordinacijom aktivnosti sa ostalim granama privrede, privrednim registrima i strateškim planiranjem (npr. resor za planiranje i privredne registre);

    – Odjeljenje za pravna pitanja koja se trenutno nalaze u Sekretarijatu ministarstva je potrebno izdvojiti u zasebnu jedinicu koja će služiti svim resorima ravnopravno;

    – Drvoprerađivačku industriju je potrebno posmatrati cjelovito – formirati odjeljenje/odsjek pri Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva obzirom na povezanost drvne sirovine (koja je u nadležnosti MPVŠ i drvoprerađivačke industrije) i drvoprerađivačke industrije – navodi se u prijedlogu.

    Takođe, traži se da Direkcija za investicije bude vezana za Ministarstvo, a da se APIF stavi pod nadležnost ministarstva kako bi se mogao trasirati brži razvoj ove institucije, kvalitetnije upravljanje registrima i samim budžetom koje APIF može da prikupi.

    Prema našim informacijama, vlast predvođena najjačom partijom za sada ne pokazuje znake da bi mogla da uvaži ove zahtjeve poslovne zajednice. Da li će tako i ostati, vidjećemo kada u NSRS stigne prijedlog za formiranje nove izvršne vlasti. Ukoliko dođe do izmjena u nazivu ministarstva i u organizaciji Vlade RS, neophodno je mijenjati Zakon o republičkoj upravi Republike Srpske.

  • Misteriozne oznake na tenkovima

    Misteriozne oznake na tenkovima

    Nakon što su viđena bjeloruska vojna vozila na kojima su naslikani “borbeni simboli”, sve je veća bojazan da će se Belorusija pridružiti Rusima u ratu.Na TV snimku se vidi kako oklopna vozila učestvuju u takozvanim vežbama “borbene gotovosti” u blizini ukrajinskih granica. Na njima su naslikani crveni kvadrati, koji bi trebalo da pomognu vozačima da se međusobno prepoznaju tokom stvarne borbe.Pored toga, u Bjelorusiju je sleteo ruski avion za rano upozorenje i kontrolu Beriev A-50, a poslednji put u Belorusiji primećen je februar ove godine.

    Dejli mejl piše i da deo javnosti veruje da postoji pritisak na beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da rasporedi svoje snage u Ukrajini, ali on okleva – verovatno zato što se plaši da bi njegova prilično slaba vojska bila uništena u borbama.

    Pošto je kontrola nad vojskom ključna za održavanje kontrole nad zemljom, takav preokret događaja bio bi ozbiljan izazov za Lukašenkovu vladavinu – i to samo dve godine nakon što je za dlaku preživeo poslednji narodni ustanak.

    S druge strane, uvođenje beloruskih trupa u borbu bi verovatno malo promenilo na duži rok, ali bi moglo da stvori kratkoročne taktičke prednosti za Putina, primećuje Dejli mejl.

    Zapadne obaveštajne službe i dalje veruju da je napad iz Belorusije malo verovatan. Ali najnovije akcije beloruske vojske, uključujući i protivterorističku vežbu prošle nedelje, primorale su Ukrajinu da ozbiljno preispita namere Minska.

    Treba zapamtiti da su Rusija i Bjelorusija formalno deo “zajedničke države” i da su tesno povezane ekonomski i vojno. U video izjavi koju je ranije ove nedelje objavilo belorusko Ministarstvo odbrane, Aleksander Volfovič, državni sekretar Saveta bezbednosti, rekao je da je vojnoj jedinici dodeljen zadatak da obezbedi “tačku na južnoj granici”.

    “Naši zadaci će proizaći iz toga kako se razvija ono što Rusija naziva svojom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini”, dodao je on.

    Zapadni vojni analitičari kažu da beloruskoj maloj vojsci nedostaje snaga i borbeno iskustvo da napravi odlučujuću razliku, ali rizik da bi mogla da interveniše sa severa predstavlja tešku smetnju za Ukrajinu, koja je uglavnom fokusirana na borbu protiv ruskih snaga na jugu i istoku.

    Ministarstvo odbrane Bjelorusije saopštilo je ranije da će, u okviru vežbe najavljene u utorak, vojnici biti brzo premešteni u “određena područja” i da će biti izgrađeni mostovi preko reka Neman i Berezina u zapadnoj i istočnoj Belorusiji.

    “U tom periodu planirano je izmeštanje vojne tehnike i ljudstva i privremeno ograničavanje kretanja građana i saobraćaja na pojedinim javnim putevima i deonicama terena”, navodi se u saopštenju.

  • Kandidatski status BiH neće biti besplatan

    Kandidatski status BiH neće biti besplatan

    Bosna i Hercegovina, kako stvari stoje, dobiće status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji (EU), ali to, prema mišljenju upućenih u ovu problematiku, neće biti besplatno.

    Naime, stručnjaci smatraju da će, i u političkom i u ekonomskom smislu, BiH morati ispuniti sve što se od nje bude zahtijevalo, da bi uopšte mogla prići primarnom cilju, a to su, kako ističu, pregovori o članstvu u EU.

    Na ovaj način, preporuka Evropske komisije (EK) iz oktobra ove godine, a koja se ticala i kandidatskog statusa BiH, čini se da je konačno dobila epilog, jer se, prema tvrdnjama iz Brisela, ime BiH nalazi u nacrtu dokumenta o proširenju, stabilizaciji i procesu pristupanja EU, koju će članice Unije potpisati ove sedmice.

    Podsjetimo, Komisija je u oktobru uvrstila prijedlog u vezi s kandidatskim statusom BiH u godišnji izvještaj o proširenju, uz osam prioriteta vezanih za reforme za koje Brisel tvrdi da će ojačati demokratiju u BiH.

    Igor Davidović, bivši glavni pregovarač BiH za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, smatra da je kandidatski status izvjestan i to iz dva razloga.

    “Prvo, veliki broj članica se aktivno zalagalo za to. A drugi razlog je geopolitički, jer svi događaji koji su aktivni zbog rata u Ukrajini očigledno nalažu i EU drugačiji i elastičniji pristup dodjeli statusa zemlje kandidata BiH da bi se neutralisao ruski uticaj i BiH približila zapadnoj hemisferi”, kaže Davidović za “Nezavisne novine”.

    Ali, za BiH ništa neće biti “elastično”, jer je Evropski komesar za proširenje i susjedstvo Oliver Varhelji poručio da “BiH mora da dokaže da će raditi stvari drugačije”, uz napomenu da ponuda “nije za političku klasu, već za zemlju”.

    “Naravno da će naša politička elita sebi pripisati zaslugu za ovaj status, ali to nije ni približno tačno, jer se upravo oni nisu potrudili oko statusa kandidata. Ja sam saglasan sa Varheljijem da to nije zbog političara”, naglašava Davidović.

    On je ipak stava da dobijanje kandidature ne znači da je ostvaren napredak.

    “U realizaciji evropskih uslova nismo uradili gotovo ništa. Ali, to nije razlog da se ne nadam da ćemo to uraditi. Tu prije svega mislim da ćemo morati da se posvetimo reformama, da bismo prišli glavnom cilju, a to je početak pregovora za članstvo, jer to je suštinsko pitanje”, ističe Davidović.

    Uzevši u obzir navedeno, koliko smo daleko od početka pregovora i da li je BiH sada spremna da ispuni sve što se od nje traži?

    “Ništa od ispunjenja uslova nije nemoguće, ali ja lično fakturišem EU pretjerano uslovljavanje i istovremeno postavljanje više teških uslova, koji su akumulirali, tako da smo došli u ćorsokak s nekakvih 14 tačaka, pa ne znamo odakle da krenemo. Ali, ako se desi konsenzus političkih lidera oko opšteg interesa, onda bi to značilo da moramo sami napraviti metodologiju u kojoj ćemo odrediti kada, gdje i u kom roku ćemo ispuniti neki od uslova”, pojašnjava Davidović.

    Saradnja političkih predstavnika i vlasti na svim nivoima biće ključna i za ispunjenje ekonomskih zahtjeva.

    Željko Šain, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, kaže da BiH u ovom slučaju može dobiti mnogo toga, ali pod uslovom da ispuni sve što od nje bude tražila EU.

    “Ako budemo slušali, možemo dobiti odgovarajuće projekte, grantove, izvori finansiranja će se proširiti i biće povoljniji, što će dovesti do toga da ćemo imati i pozitivan kreditni rejting. Sve to možemo dobiti, ali moramo biti disciplinovani. Ako takvi ne budemo, nećemo dobiti ništa”, kategoričan je Šain, koji se nada da će kandidatski stratus dovesti do promjene ploče u političkim odnosima u BiH.

    Korak bliže EU, kakav god on bio, na usluzi će biti i građanima, prvenstveno po pitanju cijena osnovnih životnih namirnica, smatra struka.

    “Evropske direktive pomažu građanima da ove cijene zaustave na nekom nivou i da se vodi druga politika vezano za potrošače. Ako nam direktive donesu promjene koje će omogućiti da zaustavimo divljanje cijena i ovakvo ponašanje naših trgovaca, građani BiH trebaju biti sretni što ćemo dobiti status”, poručuje Murisa Marić, izvršna direktorica Udruženja za zaštitu potrošača “Don” Prijedor.

    Ali, ako dobijemo status, a ne uradimo ništa…

    “Onda nam slijede kazne koje EU ima. Valjda ćemo sada uraditi šta se od nas očekuje, jer se kandidatski status ne dobija tako lako, a mi do sada ništa ispunili nismo kako treba”, navodi Marićeva.

    Podsjetimo, dodjeljivanje kandidatskog statusa BiH podržali su, između ostalih, češko Predsjedništvo EU, Austrija, Slovenija, Italija i Mađarska, dok su Francuska, Nizozemska i donekle Njemačka protiv.

    BiH je potencijalni kandidat za učlanjenje još od 2003. godine, a zvaničan zahtjev za članstvo predala je u februaru 2016. godine.

  • Brašno uskoro jeftinije?

    Brašno uskoro jeftinije?

    Iako su mlinari do kraja godine najavili poskupljenja brašna u Bosni i Herecegovini, stabilizacija cijena pšenice na svjetskom tržištu i niže cijene goriva uticali su da se predomisle i trenutno to odgode.

    Radenko Pelemiš, predsjednik Udruženja mlinara i pekara regije Bijeljina, rekao je za “Nezavisne” da su mlinari ranije najavili da će doći do poskupljenja brašna za 10 odsto, ali je sada drugačija situacija.

    “Cijena pšenice se stabilizovala, a potražnja za žitaricama je nešto smanjena. Nadamo se da će ovako ostati i da neće doći do poskupljenja pšenice”, naveo je Pelemiš.

    Na pitanje da li će zbog stabilizacije cijena pšenice na tržištu, ali i pojeftinjenja goriva doći do smanjenja cijena brašna, Pelemiš odgovara da je to u ovom trenutku teško prognozirati.

    “Situacija se mijenja iz momenta u moment. Sve će na kraju zavisiti i od potražnje. Cijene goriva jesu nešto pale, a pšenice su se stabilizovale, imamo zaliha, ali bilo kakve prognoze o cijenama su nezahvalne. Ovo bi trebalo uticati da ne dođe do najavljenog poskupljenja brašna i mi se trudimo da do toga ne dođe. Doći će do nekih malih korekcija, ali pekarski proizvodi ne bi trebalo da poskupe”, kazao je Pelemiš.

    Saša Trivić, predsjednik Udruženja unije poslodavaca RS i vlasnik “Krajina klasa”, te lanca pekara “Manja”, istakao je da još ne zna šta će se dešavati na tržištu, te da su ovoj kompaniji povećane cijene brašna sredinom novembra.

    “Čuo sam da padaju cijene, i može se desiti da, ako se nastavi ovaj trend, u narednom periodu mlinari spuste cijene brašna. Ukoliko se to desi i budu snižene cijene brašna, mi ćemo vidjeti koliko će to biti i onda definisati cijene pekarskih proizvoda. Bitno je da nema daljeg rasta”, naglasio je Trivić.

    Suad Selimović, predsjednik Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju pri Privrednoj komori Tuzlanskog kantona, naveo je da naši mlinari nabavljaju pšenicu od strane svojih dobavljača po cijeni koja prevashodno utiče na cijenu brašna.

    “Posljedica viših cijena pšenice je i cijena hljeba i pekarskih proizvoda.

    Naši mlinari zavise isključivo od nabavke iz susjednih zemalja, Srbije, Hrvatske i Mađarske, a svi oni znaju da nemamo dovoljno vlastite proizvodnje ni robnih rezervi pa takvu situaciju iskorištavaju stalnim povećanjem cijene pri svakoj isporuci. Očekivano je da, ako dođe do pada cijena pšenice i goriva, u konačnici dođe i do pojeftinjenja brašna i pekarskih proizvoda”, objašnjava Selimović.

    Podsjećamo, Zoran Kos, predsjednik Udruženja mlinara RS, ranije je najavio da će brašno poskupjeti do kraja godine jer pšenica poskupljuje na berzama, a osnovni razlog poskupljenja je prekid izvoza žita iz Ukrajine, te da bi nadležni trebalo da imaju robne rezerve, programe i mjere kako bi zaštitili stanovništvo, ali ne na štetu proizvođača.

    Inače, trenutno vreća standardnog brašna od 25 kilograma košta u prodavnicama od 30 do 33 KM.

  • Šta radi Evropa? 8 od 27 – ništa

    Šta radi Evropa? 8 od 27 – ništa

    Mere koje preduzimaju vlade zemalja Evropske unije za smanjenje potrošnje gasa i električne energije znatno variraju širom Evrope.

    I one su nedovoljne su za postizanje ciljeva uštede energije, otkriva analiza Evropske kancelarije za životnu sredinu (EEB).Prema istraživanju EEB-a, mere koje su evropski lideri usvojili pre četiri meseca za smanjenje potrošnje gasa u svojim zemljama za 15 posto i struje za 10 procenata – vrlo su neujednačene.

    “Osam od 27 država EU još nije uvelo nikakve mere za smanjenje potrošnje gasa i električne energije. Ni u domaćinstvima ni u preduzećima ili državnim telima“, pokazuje studija EEB, prenosi agencija Anadolija.

    Prema studiji, samo je 12 država EU usvojilo neke obavezne mere za smanjenje potrošnje energije. Zemlje koje uvoze velike količine ruskog gasa, poput Italije i Nemačke, uvele su najstrože mere za uštedu gasa.

    One manje zavise od gasa, poput Francuske i Španije, takođe prednjače u EU s merama za smanjenje potrošnje energije, pri čemu ciljaju i javni i privatni sektor, uključujući domaćinstva, kao i industriju i mala preduzeća.

    Švedska, Finska, Luksemburg, Holandija, Austrija i istočnoevropske zemlje naginju ka labavijim merama za smanjenje potrošnje energije.

    Iako su među zemljama koje najviše zavise od gasa, s udelom od 30 do 40 posto u ukupnoj potrošnji energije, Holandija i Hrvatska su primenile samo dobrovoljne mere za uštedu gasa.

    Rumunija i Litvanija, koje se uveliko oslanjaju na fosilna goriva, nisu sprovele nikakve mere za smanjenje potrošnje energije.

    “Što pre smanjimo potrošnju, brže ćemo smanjiti uzlazni pritisak na cene energije, što će efektivno pružiti olakšanje domaćinstvima i industriji“, kaže povodom nalaza studije zamenik menadžera za klimatske politike u EEB-u, David Sabadin.

    On je pozvao kreatore politike da prioritet daju smanjenju potražnje za energijom u uslovima brojnih izazova s kojima će se EU suočiti kod punjenja skladišta gasa uoči zime sledeće godine.

    “Smanjenje potražnje za energijom mora biti glavni prioritet za kreatore politike, a ne kratkoročne mere s kojima ćemo se zarobiti u neefikasnom sistemu koji ‘guta’ fosilna goriva. EU definitivno može da učini više na koordinaciji akcija za uštedu energije među svojim državama članicama“, rekao je on.

  • Banjalučanin povrijedio kičmu na radnom mjestu, pa ostao bez posla

    Banjalučanin Nino Katić prije oko deset mjeseci povrijedio je kičmu tokom radnog vremena u “Centrumu” u Banjaluci, a ovih je dana, dok je još na bolovanju, poštom obaviješten da je ostao bez posla.
    Katić je 11. februara ove godine pao sa lotri koje su iznenada pukle, a sve su snimile nadzorne kamere u ovom objektu.

    Sporni snimak je objavljen na stranici “Crna lista poslodavaca RS” na kojoj oštećeni radnici širom Srpske upozoravaju na loše ili nezakonite postupke različitih firmi i poslodavaca.

    Katić je za Mondo ispričao da je prošle godine počeo raditi u spomenutoj firmi, prvo kroz probni rad, a potom je zaključivao ugovore na određeno vrijeme.

    Istakao je i kako su njemu i drugim radnim kolegama, lotre jedno od osnovnih sredstava za rad, ali da su se nalazile u prilično lošem i dotrajalom stanju.

    Na to je, kako tvrdi, upozorio i nadređene ali nije bilo adekvatne reakcije, pa je sam na njima markerom ispisao “opasno”.

    “Sa tim natpisom su stajale mjesecim, ali smo ih nastavili koristiti jer nam trebaju svakih 15 minuta. Kobnog 11. februara ove godine su samo pukle ispod mene, pao sam i slomio kičmu”, ispričao je Katić.

    Kazao je da je imao operaciju kičme, ugrađena mu je šipka kroz pet pršljenova, a jedno vrijeme je bio vezan za krevet. Kasnije se oslanjao na štake, dok je sada na pola liječenja i šipka mu još nije izvađena.

    “Najveći problem u svemu je što sam ja slomio kičmu na radnom mjestu, i od februara do septembra mi se bolovanje vodilo kao povreda na radu, da bi potom ljekarska komisija u rubriku gdje stoji ‘povreda na radu’ upisala ‘ne’. To je urađeno nakon otvaranja novog bolovanja kod moje porodične doktorice, iako ja posjedujem kompletnu medicinsku dokumentaciju, otpusno pismo iz bolnice, prethodne izvještaje komisije o trajanju privremene nesposobnosti za rad, nalaz iz Službe hitne pomoći… Nakon svega uslijedio je novi šok kada sam prije nekoliko dana poštom dobio prekid ugovora o radu od poslodavca kod kojeg sam povredu i zadobio”, istakao je Katić.

    Podvukao je da je u dokumentu koji je dobio poštom, između ostalog, stajalo: “Po sili zakona više ne produžavamo ugovor”.

    U “Centrumu” u Banjaluci za Mondo su potvrdili da su upoznati sa ovim slučajem, te podvlače da Katić nije dobio otkaz.

    “Kolega nije dobio otkaz nego mu jednostavno nije produžen ugovor koji je bio zaključen na određeno vrijeme. Unazad dva mjeseca je dostavljao doznaku ‘povreda van rada’ kako stoji u rješenju ljekarske komisije. Dakle, običnu doznaku. S obzirom na to da je nama u ovom periodu smanjen obim posla, mi više nismo u mogućnosti da produžavamo ugovor.

    Dakle, od februara do septembra je dostavljao doznaku o povredi na radu i sve je uredno isplaćivano. Za oktobar i novembar je dostavljao doznaku za obično bolovanje i iz tog razloga ugovor nije produžavan. Zimski je period i mi nismo u mogućnosti da zadržimo radnika, a ugovor je bio na određeno”, objasnili su za Mondo u pravnoj službi preduzeća “Centrum” Banjaluka.

    Dražan Pejaković, administrator stranice “Crna lista poslodavaca RS” gdje je objavljen navedeni video-snimak, i osnivač udruženja “Radnički pokret”, najavio je pravnu borbu.

    “Poslodavac je tužen zbog povrede na radu, a biće angažovan i advokat zbog nezakonitog otkaza”, istakao je Pejaković.

  • Petković: Zadatak Euleksa je vladavina prava, a Vigermark ne zna gdje je Pantić

    Petković: Zadatak Euleksa je vladavina prava, a Vigermark ne zna gdje je Pantić

    Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je da je primarni zadatatak Euleksa na Kosmetu stvaranje vladavine prava, a šef te misije Lars Gunar Vigemark ne zna ni gdje je Dejan Pantić, bivši policajac iz Kosovske Mitrovice, koji je uhapšen na Jarinju.

    Petković je u objavi na “Tviteru” ocijenio da je izjava Vigemarka skandalozna.

    “Primarni zadatak misije Euleksa na Kosovu je stvaranje vladavine prava, a šef Euleksa Lars Vigemark ne zna ni gdje je pritvoren Dejan Pantić, ni kako je tretiran, ni da li je vidio advokata, ni da li je vidio porodicu, ni da li je primio lijekove? Skandalozno”, naveo je Petković.

    Šef Euleksa Lars Gunar Vigemark izjavio je da misija EU ima kontradiktorne informacije o uhapšenom Dejanu Pantiću i da još ne znaju gdje se on nalazi.

    “Imam kontradiktorne informacije. Imam informacije i da je primio terapiju i da nije. Istražujemo ovu situaciju. Dostavili smo lijekove kosovskoj policiji u Leposaviću i zahtijevali da budu predati Pantiću koji je zadržan na lokaciji koju zvanično ne mogu da potvrdim, jer ne znam tačno gdje je”, rekao je Vigemark.

    Dejan Pantić istupio je iz policijske službe na Kosmetu 5. novembra kada i svi policajci srpske nacionalnosti na sjeveru Kosova i Metohije. Organi Prištine uhapsili su ga u subotu, 10. decembra, na punktu Jarinje na sjeveru Kosova i Metohije, pod optužbom da je “učestvovao u organizaciji i napadu na policiju prije nekoliko dana”.

    Zbog Pantićevog hapšenja, Srbi na sjeveru Kosova i Metohije su istog dana podigli barikade na više lokacija, zahtijevajući njegovo i oslobađanje još jednog sunarodnika uhapšenog dan ranije.