VRBAS Media

Autor: INFO

  • Više od 100.000 Britanaca izlazi na ulice

    Više od 100.000 Britanaca izlazi na ulice

    Više od 100.000 državnih i javnih službenika pridružiće se još jednom sveopštem štrajku 28. aprila u Velikoj Britaniji.

    Sindikat javnih i komercijalnih službi u Velikoj Britaniji saopštio je da će se više od 100.000 državnih i javnih službenika pridružiti još jednom sveopštem štrajku 28. aprila zahtijevajući od vlade veće plate i penzije, uslove otpuštanja i sigurnost posla.

    Sindikat je saopštio da su njegovi članovi glasali da se preduzmu mjere za povećanje pritiska na vladu. Takođe su dodali da ne odustaju.

    • Ministri treba da riješe spor tako što će staviti novac na sto. Znamo da su štrajkovi već izazvali ozbiljne poremećaje. Nove obustave rada i još jedan nacionalni dan akcije će jačati pritisak na vladu koja odbija da sluša izjavio je generalni sekretar ovog sindikata Mark Servotka, prenosi Bi-Bi-Si.

    Ranije je Vlada saopštila da zahtjevi sindikata koštaju 2,4 milijardi funti i da nije u mogućnosti to da priušti. Članovi sindikata, kojima je ponuđeno povećanje od dva do tri odsto, posljednji put su štrajkovali ranije ovog mjeseca.

    Hiljade državnih službenika organizovali su seriju štrajkova, uključujući željezničare, ljekare i nastavnike, tražeći rast plata.

  • Bajden pozvao Kongres da zabrani jurišno oružje

    Bajden pozvao Kongres da zabrani jurišno oružje

    Nakon pucnjave u školi u gradu Nešvilu, država Tenesi i pogibije šest osoba, među njima troje djece, američki predsjednik DŽozef Bajden pozvao je američki Kongres da usvoji zabranu nošenja vatrenog oružja.

    • Moramo učiniti više da zaustavimo nasilje vatrenim oružjem. To rasparčava naše zajednice. Ponovo pozivam Kongres da usvoji zabranu za jurišno oružje – rekao je Bajden u Bijeloj kući, prenosi Rojters.

    Napadač iz Nešvila je 28-godišnja godišnja žena koja je juče, prije nego što je likvidirana, upala u školu sa najmanje dvije automatske puške i pištoljem, saopštila je policija.

    S obzirom na to da Predstavnički dom američkog Kongresa kontrolišu republikanci, usvajanje bilo kakvog novog zakona o bezbjednosti oružja je malo vjerovatno ove godine, smatraju uticajni kongresmeni.

    • Koliko još dece mora da bude ubijeno prije nego što republikanci u Kongresu usvoje zabranu jurišnog oružja ili uvedu obavezu bezbjednog čuvanja oružja – zapitala se tokom brifinga za novinare portparolka Bijele kuće Karin Žan Pjer.
  • FZO: Novi lijekovi na listi za izdavanje na recept i refundaciju troškova

    FZO: Novi lijekovi na listi za izdavanje na recept i refundaciju troškova

    Na Listu lijekova koji se izdaju na recept Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske za oboljele od rijetkih bolesti uvrštena su četiri nova lijeka, kao i hrana za posebne medicinske namjene.

    Pored ovih lijekova, i prošlog mjeseca je uvršteno 12 lijekova na listu A1 lijekova koji se izdaju na recept, takođe, za oboljele od rijetkih bolesti i pojedina druga teška oboljenja.

    Na ovaj način su nastavljene aktivnosti započete nakon usvajanja novog Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju, a u cilju da osigurana lica i dalje nesmetano ostvaruju svoja prava.

    Što se tiče četiri nova lijeka, riječ je o lijekovima (feneterol, ipratropijum bromid, deflazakort tablete, perampanel tablete i acitretin kapsule) koji nisu registrovani u BiH, te su uvršteni na listu A1 lijekova koji se izdaju na recept, a kako bi se i dalje omogućila refundacija troškova oboljelima od rijetkih bolesti koji koriste ove lijekove.

    Na listu A1 je, takođe, uvršten i lijek namijenjen pacijentima koji su na hemodijalizi (kalcijev acetat, magnezijev karbonat), kao i lijek baklofen za pacijente oboljele od cerebralne paralize, multiple skleroze i drugih oboljenja nervnog sistema.

    “U pitanju su, dakle, neregistrovani lijekovi koje porodice oboljelih nabavljaju uglavnom u inostranstvu i naknadno od Fonda refundiraju troškove za te lijekove”, kažu u Fondu.

    Naime, novim Zakonom o obaveznom zdravstvenom osiguranju Republike Srpske precizirano je u kojim slučajevima se može odobriti refundacija troškova zdravstvene zaštite i ona nije predviđena za lijekove koji se ne nalaze na listi lijekova koji se izdaju na recept.

    Svjesni potrebe da su za pojedina teška hronična oboljenja, poput za oboljele od rijetkih bolesti, potrebni i pojedini lijekovi koji nisu bili obuhvaćeni listom lijekova koji se izdaju na recept, Fond je uvrstio na listu pomenute lijekove.

    Pored lijekova, na listu A lijekova koji se izdaju na recept je za oboljele od rijetkih bolesti, čiji je status potvrđen u Centru za rijetke bolesti, uvrštena i hrana za posebne medicinske namjene (fantomalt, MCT ulje, L-carnitin Fresenius, Neocate Junior, Milupa GA 2, Glycosade).

    Fond zdravstvenog osiguranja će, kao i do sada, biti i dalje u kontaktu sa predstavnicima udruženja pacijenata i strukovnim udruženjima, kako bi i u narednom periodu po potrebi korigovali propise prilagođavajući ih potrebama osiguranika kada je god to moguće.

    Inače, oboljelima od pojedinih rijetkih bolesti u Republici Srpskoj od prošle godine dostupne su neke od najsavremenijih terapija, za koje je u ovoj godini u okviru Programa lijekova planirano 11 miliona KM.

    “Svi oboljeli od rijetkih bolesti koji su registrovani u Centru za rijetke bolesti su već godinama u Srpskoj oslobođeni plaćanja participacije, bez obzira na dijagnozu i godine života. Dakle, iz godine u godinu Fond osluškuje potrebe ove populacije i u kontinuitetu unapređujemo prava oboljelih od rijetkih bolesti”, zaključuju u Fondu.

  • Broj žrtava u pucnjavi u školi porastao na sedam, napadač tinejdžerka

    Broj žrtava pucnjave u osnovnoj školi u Nešvilu u Tenesiju povećan je na sedam, a napadač je tinejdžerka koja je ubijena u sukobu sa policijom, rekao je portparol policije Don Aron.

    Ranije je javljeno da su poginule četiri osobe, od toga troje djece.

    Prema posljednjim podacima, u pucnjavi u privatnoj školi poginulo je troje djece i tri odrasle osobe.

    Aron je naveo da je policija brzo reagovala i da je ubila osumnjičenu osobu, odnosno žensku osoba tinejdžerskog uzrasta.

    • Ubica je bio naoružan sa dvije “jurišne puške” i pištoljem – rekao je Aron.

    On je dodao da zvaničnici rade na identifikaciji svih žrtava.

  • Majkl Marfi za “Nezavisne”: Nismo i nikad nećemo biti neprijatelji srpskog naroda

    Majkl Marfi, američki ambasador u Bosni i Hercegovini, kazao je u intervjuu za “Nezavisne novine” da ne postoji nijedan razlog da građani Republike Srpske, i bilo ko u BiH, imaju strah od SAD ili da imaju nepovjerenje prema SAD.

    “Nismo sad, niti smo ikad, niti ćemo biti neprijatelji srpskog naroda gdje god da on živi. Isto govorim i javno i privatno”, kazao je Marfi, komentarišući odluku Vlade RS o prekidu komunikacija sa američkim diplomatama.

    Govoreći o imovini, Marfi je rekao da će zadnju riječ imati Parlamentarna skupština, te da Republika Srpska u oba doma ima dobar pregovarački kapacitet.

    NN: Šta se dešava u odnosima između Republike Srpske i Vaše vlade i Ambasade nakon odluke Vlade Republike Srpske da prekine saradnju sa vama? Da li ste iznenađeni?

    MARFI: Mislim da je važno da napravimo razliku između onog što ja zovem agresivni neistiniti diskurs koji propagiraju pojedini predstavnici političke elite u Republici Srpskoj u svojim medijima i mišljenja običnih građana Republike Srpske. To su dvije potpuno različite stvari. Ja duboko poštujem građane Bosne i Hercegovine gdje god oni žive, i znam da su ljudi ovdje dovoljno mudri da bi mogli da si dozvole da upadnu u zamku nečega što je potpuno očigledno neistiniti diskurs i pokušaj manipulacije, bez obzira na to da li takve manipulacije dolazile od političara iz Banjaluke ili iz Sarajeva ili Mostara. Tako da vjerujem da je ono što vidimo u Republici Srpskoj pokušaj da se stvori strah s ciljem koji ide u korist onima koji takve informacije plasiraju u javnost. Oni koji to čine su sebični i skučeni. A da li sam time iznenađen, pa i ne baš. Oni koji samo žele da odvrate pažnju od vlastitog ponašanja, vlastitih akcija, to se posebno odnosi na političke lidere, često kreiraju upravo takvo okruženje koje sam vam opisao. Sve je to u cilju manipulisanja javnim mnjenjem. Želim da kažem još nešto važno: Ne postoji nijedan razlog da građani Republike Srpske, kao uostalom i bilo ko u BiH, imaju strah od SAD ili da imaju nepovjerenje prema SAD. Ja sam na prvoj pres-konferenciji koju sam imao Banjaluci veoma jasno rekao da SAD nisu ovdje zato, niti da imaju plan da ukinu Republiku Srpsku. Nismo sad, niti smo ikad, niti ćemo biti neprijatelji srpskog naroda gdje god da on živi. Isto govorim i javno i privatno. Ne bismo potrošili toliko vremena, energije i sredstava sve ove godine pomažući narodu Republike Srpske da gradi infrastrukturu, da razvija poljoprivredu, turizam, da zemlju raščistimo od mina. Mogu da nabrajam do sutra čime smo sve pomagali narodu Republike Srpske. Ako ste neprijatelj, valjda ne radite takve stvari. Ako ste neprijatelj Republike Srpske, vjerovatno biste radili na tome da oduzmete građanima njihova prava, da skraćujete slobodu novinarima, da branite slobodu okupljanja, govora.

    NN: Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, dotakao je osjećaje naroda kada je riječ o Rusiji. Moje komšije i rodbina su mi odličan način da osjetim puls ljudi, oni vole to da čuju od svojih lidera. Mnogi Ruse vide kao prijatelje, recimo kad je bilo glasanje u UN o Srebrenici. Kako to vidite?

    MARFI: Ruski narod i Putinov režim nisu isto. Svjestan sam jakih istorijskih i kulturnih veza između srpskog i ruskog naroda. SAD su toga svjesne i to duboko poštuju. Ali isto tako jake veze postoje između SAD i ljudi na zapadnom Balkanu, uključujući i sa srpskim narodom. Ima stotine hiljada Srba koji žive u SAD. Svi ljudi ovdje, uključujući i građane Republike Srpske, zagledani su u zapad kad razmišljaju gdje da pošalju djecu na studije, gdje da provedu odmor. Ako odluče da odu iz Republike Srpske, gdje idu? Ne sele se u Rusiju, oni idu u Evropu ili SAD, Kanadu ili Australiju. Pogledajte ekonomsku i trgovinsku statistiku. Svi ovi podaci vam govore gdje ljudi odavde traže svoje partnere. Oni svoje partnere, posao i ekonomsku priliku vide na zapadu. Tako da ne znam na osnovu čega je gospodin Dodik zaključio da je njegov usko definisani interes da ima bliske odnose sa Putinovim režimom.

    NN: Ne može se ne negirati da ste Milorada Dodika u SAD nekad gledali drugačijim očima nego danas. Neki su rekli da je on čak dašak svježeg vjetra na Balkanu. Gdje pukao taj odnos? Jer i u privatnom životu, kada se dvoje ljudi rastanu, uvijek kažu da je kriv onaj drugi. Da li ste se vi možda nekad zapitali da li je možda krivica i do vas?

    MARFI: Možda bi gospodin Dodik trebalo da posluša zadnji hit Tejlor Svift. Nekada davno gospodin Dodik, haj'mo ga nazvati originalni Dodik, bio je političar koji obećava. Bio je posvećen napretku i izgradnji pomirenja među ljudima. Želio je bolju budućnost za svoju zemlju i ljude koji u njoj žive. Taj čovjek se drastično promijenio. Danas on koristi populizam i ksenofobiju kako bi sprovodio svoje usko definisane interese, a RS poveo u pogrešnom smjeru. Ako ne vjerujete meni, pogledajte neke njegove citate. Ono što sad govori je na štetu RS i ljudi za koje tvrdi da ih predstavlja. Politika SAD se, međutim, ne kreira na osnovu ponašanja jednog čovjeka, bilo da se radi o Banjaluci, Sarajevu ili Mostaru. Dodik negira postojanje Bosne i Hercegovine. Tvrdi da je Republika Srpska država, nešto odvojeno od BiH. Sve te stvari otežavaju Bosni i Hercegovini da postane članica Evropske unije na primjer. On negira genocid u Srebrenici, od građana RS pokušava da oduzme njihova temeljna prava i slobode, itd. Sve to radi on, a ne neki imaginarni neprijatelji. Ako biste obične ljude pitali šta je ono što njih muči, o čemu brinu, oni žele vladavinu prava, bolje poslovno okruženje, nešto da se preduzme protiv rasta cijena komunalija i slično. I žele da njihova djeca ostanu sa njima, a ne da svoju budućnost moraju graditi negdje drugdje.

    NN: Ali vjerujte da građane Republike Srpske, pored toga, brine i opasnost da Republika Srpska izgubi svoju imovinu. Brine ih zakon o državnoj imovini na državnom nivou. Da li vlada SAD smatra da državna imovina na teritoriji RS treba da pripadne RS?

    MARFI: Ovdje nije pitanje šta ko smatra nego je to pitanje zakona, a g. Dodik je u tom smislu iznio neke pravne fantazije. Ustavni sud je bio jasan, Ustav Bosne i Hercegovine je jasan – državna imovina pripada državi. Ali tu ima jedno važno “ali” i zato bih vas zamolio da me pažljivo saslušate. Parlamentarna skupština treba da donese zakon kako da se tom imovinom raspolaže. Ne radi se o tome kako imovinu “oduzeti” bilo kome nego kako tu imovinu dobro iskoristiti za ekonomske i druge svrhe. Mora se riješiti pravni status te imovine kako bi poslovna zajednica, opštine ili bilo koji drugi titular mogao da izvrši neke značajne investicije. Kada to sve propada zato što je neiskorišteno, ne donosi korist nikome. Sada je na parlamentu da svi sjednu zajedno i da se dogovore, a koliko znam, Republika Srpska ima svoje predstavnike tamo u oba doma. Mislim da se radi o ljudima koji su potpuno sposobni da uđu u dijalog i riješe sva ta sporna pitanja.

    NN: Nije li logično da ljudi u Banjaluci odluče šta će biti sa imovinom u Banjaluci, a ne da o tome odlučuje bilo ko u Sarajevu ili obrnuto? Zar nije najprirodnije da o imovini u svojim zajednicama odlučuju oni kojih se to najviše tiče – ljudi u tim zajednicama?

    MARFI: Uopšte nije riječ o tome da se ide u jednu ili drugu zajednicu, nego o tome da se uspostavi pravni okvir o državnoj imovini koja u skladu s međunarodnim pravom i Ustavom BiH pripada državi. To ne znači da država treba da zadrži svu tu imovinu. Na primjer, Ministarstvo odbrane je odlučilo da im dio toga ne treba i oni su taj dio vratili entitetima.

    NN: U svojim istupima prema svim političarima u svim dijelovima Bosne i Hercegovine imali ste nekoliko vrlo žestokih javnih nastupa, što i nije baš uobičajeno u odnosu na neke ranije diplomate. Kako to komentarišete?

    MARFI: Kada sam došao ovdje, u svim svojim privatnim i javnim sastancima koje sam imao bio sam potpuno jasan sa svima koje su naše politike i bio sam jasan da ćemo o tome glasno govoriti u odbrani naših politika i naših interesa. I kada su se aktivnosti političara u Banjaluci, Sarajevu ili bilo gdje drugdje, prepriječile našoj podršci za demokratsku i prosperitetnu BiH, mi smo se o tome jasno izjašnjavali. Isto i kad je u pitanju korupcija i sve ostalo. Znam da neki političari ovdje to baš i ne vole, ali ako to ne želite, onda nemojte tako da se ponašate.

    NN: Poznato Vam je da su medijska zajednica i nevladine organizacije izrazile zabrinutost oko kriminalizacije klevete u Republici Srpskoj. Objašnjeno je da takvi slični zakoni postoje i u EU i u SAD, uključujući i zakon o registraciji nevladinih organizacija u SAD. Kako to vidite?

    MARFI: Prvo bih želio da snažno osudim napad na nevladine aktiviste u Banjaluci. To moram da kažem. Svaki građanin ima pravo da živi u miru i da ne bude izložen bilo kakvom nasilju. Bilo šta manje od toga potpuno je neprihvatljivo. Takođe bih želio da napomenem da su izjave nekih zvaničnika uoči tih napada stvorile okruženje koje izgleda da je dalo sugestije da bi tolerisalo, pa čak i ohrabrilo takve vrste aktivnosti. Iskreno, to je za svaku osudu. Oni koji su ta nedjela počinili moraju se suočiti sa pravdom. To je obaveza vlasti u Republici Srpskoj. Istina je da neke zemlje u EU imaju zakone o kriminalizacija klevete. Ali, postoje brojne razlike između onog u tim zemljama i onog u Republici Srpskoj. Na primjer, oni imaju tijela za zaštitu medija i nezavisno pravosuđe koje predstavlja branu zloupotrebama i štiti od zloupotreba zakona od strane političkih lidera. U RS to nije slučaj. U SAD nemamo zakon koji bi od nevladinih organizacija tražio da se kod vlasti registruju kao strani agenti. To tražimo od lobista. Ako ovi zakoni budu usvojeni, žrtve će biti obični građani čiji je jedini grijeh to što se ne slažu s njegovom politikom.*

  • Ukrajnske vlasti objavile: Uništeni dronovi

    Ukrajnske vlasti objavile: Uništeni dronovi

    Ukrajinske vlasti saopštile su da je protivvazdušna odbrana oborila ruske bespilotne letelice u blizini Kijeva.

    Olupine su izazvale požar na nestambenom objektu, i nije bilo žrtava u ovom napadu.Šef vojne uprave grada Kijeva Sergej Popko izvestio je da je Rusija lansirala 12 dronova ka Kijevu, ali da su ukrajinske snage protivvazdušne odbrane identifikovale i uništile “sve neprijateljske ciljeve” u vazdušnom prostoru oko prestonice, prenosi Rojters.

    Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je jutros da je Rusija tokom noći lansirala ukupno 15 dronova iranske proizvodnje Šahed na Ukrajinu, a da su ukrajinske snage uništile njih 14, navodi britanska agencija.

    Olupina drona pala je u zapadnom kijevskom okrugu Svjatošino, izazvavši požar na površini od 200 kvadratnih metara u nestambenoj zgradi, precizira se u saopštenju.

    “Prema preliminarnim podacima, u ovom trenutku nema žrtava”, objavio je Popko na Telegramu, uz napomenu da se informacije preciziraju.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je na Telegramu da je zapaljena prodavnica u Svjatošinu, ali da nema žrtava i da je požar stavljen pod kontrolu.

    Upozorenja za vazdušne napade proglašena su jutros u više regiona Ukrajine.

  • “Ovo postaje mesto iz post-apokaliptičnih filmova”

    “Ovo postaje mesto iz post-apokaliptičnih filmova”

    Rusija pretvara ukrajinski grad Avdivka u “mesto iz postapokaliptičnih filmova” imajući u vidu da su granatiranja jača, kaže lokalni zvaničnik, piše Euraktiv.

    U gradu u oblasti Donjecka, koji se nalazi na oko 90 kilometara od Bahmuta, ostalo je još oko 2.000 civila, od 30.000 koliko ih je živelo u tom gradu pre rata.

    “Žao mi je što ovo kažem, ali Avdivka sve više liči na mesto iz post-apokaliptičnih filmova”, napisao je načelnik gradske vojne uprave Vitalij Barabaš na Telegram kanalu.

    Počela je evakuacija komunalnih radnika koji su još ostali u gradu i uskoro će biti isključena i mobilna mreža “jer u gradu ima doušnika ruskih okupatora“, dodao je Barabaš.

    S obzirom na to da su ruske snage nedavno postepeno napredovale ka Avdivki ukrajinska vojska je prošle nedelje upozorila da bi grad mogao postati “drugi Bahmut“ gde su višemesečne žestoke borbe pretvorile grad u ruševine.

  • Najveće prenaoružavanje u istoriji zemlje

    Najveće prenaoružavanje u istoriji zemlje

    Bugarska će najverovatnije preko posrednika prodati Ukrajini ogromnu količinu municije, što bi moglo značajno da utiče na rat.

    To je za bugarsku televiziju bTV izjavio bivši ministar odbrane Bojko Noev.Kako podseća Euraktiv, bugarsko ministarstvo odbrane je ranije saopštilo da će državnom vojnom kombinatu “VMZ” predati staru municiju u vrednosti od blizu 175 miliona evra, a zauzvrat će dobiti novu.

    Cilj je da ogromne količine stare municije iz magacina bugarske vojske odu u Ukrajinu, dodao je bivši ministar odbrane, koji je dobro upoznat sa poslovanjem sa oružjem u zemlji.

    “Ovo je najveće prenaoružavanje bugarskih kopnenih snaga u novijoj istoriji. To je ogromna količina municije – stotine hiljada. Dolazi do ogromnog povećanja cena municije i VMZ će ovu municiju prodavati preko posrednika Ukrajini”, dodao je bivši ministar.

    “Ovo je količina municije koja može da preokrene tok rata u nekim pravcima na ukrajinskom frontu”, dodao je on.

    Euraktiv navodi da Bugarska vojska ima zalihe municije za oružja sovjetskog tipa, a to je baš ono što treba Ukrajini koja najvećim delom u ratu protv Rusije koristi baš takvo oružje i baš takvu municiju, uključujući tenkove, haubice, protivtenkovske bacače granata, sovjetske višecevne bacače raketa, puške AK-47 i još mnogo toga.

    Euraktiv navodi da je došao do saznanja da Bugarska već odavno isporučuje oružje Ukrajini, uprkos zvaničnim tvrdnjama vlasti u Sofiji.

    Ministar odbrane Dimitar Stojanov je u ponedeljak prokomentarisao da je šema sa “VMZ” dogovorena samo “u cilju obnavljanja ratnih zaliha” za vojsku. To je deo odluke Narodne skupštine da “pruži podršku Ukrajini”, dodao je on.

    Za sada, Stojanov je rekao da ne može da kaže šta će njegovo ministarstvo uraditi sa municijom.

    Predsednik Rumen Radev, koji upravlja zemljom kao predsedničkom republikom u odsustvu redovno izabrane vlade i parlamenta, javno se protivio isporuci oružja Ukrajini, podseća Euraktiv.

    Ali, prema rečima Noeva, Radev bi trebalo da objasni zašto se Bugarska neće javno pridružiti zajedničkim evropskim naporima i kako će se to odraziti na bugarsku industriju.

    “On nije monarh, niti ima ovlašćenja da izražava suverenitet države. Bugarska je parlamentarna republika, a suveren je Narodna skupština. Sa ove tačke gledišta, parlament je u svojoj odluci poručio Savetu ministara da imperativno nastavi sa preduzimanjem svih radnji za pružanje naknadne vojne i vojno-tehničke podrške Ukrajini”, rekao je Noev.

  • Bivši savetnik Zelenskog: Ukrajinci će proliti mnogo krvi

    Bivši savetnik Zelenskog: Ukrajinci će proliti mnogo krvi

    Prema rečima bivšeg savetnika kabineta Volodimira Zelenskog Alekseja Arestoviča kontraofanziva ukrajinske vojske mogla bi da dovede do velikih gubitaka vojnika.

    Ukrajince čekaju veliki gubici ako im zapadne zemlje ne obezbede dalekometne topove, rekao je on za televiziju LRT.

    Arestovič je prokomentarisao da će zapadne zemlje dostaviti Ukrajini oružje dugog dometa tek u leto 2023. On smatra da će bez dalekometnog naoružanja ukrajinski vojnici proliti mnogo krvi.

  • Vladimir Kostić – odlazi a ostaje

    U četvrtak nas očekuju izbori u SANU, a kandidati za predsednika su akademici Svetislav Božić i Zoran Knežević. Kandidati za potpredsednike su akademici Zoran Popović, Miodrag Mateljević, Miodrag Marković i Slavenko Terzić. Za generalnog sekretara Akademije predloženi su akademici Nebojša Lalić i Dušica Lečić Toševski.

    Dosadašnji, nikadzaistaotišavši, predsednik SANU Vladimir Kostić, izjavio je kako se neće više kandidovati, pa je tako po prvi put rekao nešto značajno po SANU i srpski narod, ali da li je to zaista istina?

    Elem, znamo da je Kostić unutar SANU oformio čitavu mrežu ljudi koji čine njegov klan, pa je podržavši Zorana Kneževića narodu uputio jasnu poruku ko je njegov kandidat. Ali, na stranu izbor za predsednika, jer se dogodilo nešto što privlači više pažnje.

    Elem, po prvi put se za generalnog sekretara SANU kandidovala žena. Prisetimo se, Kostić se još 2021. godine, nakon reakcije medija, javno požalio rekavši: „U godini u kojoj smo izdali prvu knjigu iz edicije ’Žene – akademici’, s namerom da slavimo njihove doprinose uprkos anahronoj društvenoj svesti i tada i sada, i u godini u kojoj su bitno proširene umetničke oblasti predstavljene u našoj kući, članovi SANU na tajnom glasanju nisu izabrali nijednu novu članicu. Ukratko, moj privatni stav je da je ovakva odluka nebranjiva. Mogu da pokušam da se dovijam da u spletu okolnosti izmišljam opravdanje, ali ću i sam, a i oni koji me slušaju, znati da je to jadan i uzaludan pokušaj. Opravdanje da nije bilo kvalitetnih predloga je jednostavno neistina jer ih je bilo više nego dovoljno.” Šta je ovde sporno, pitate se… Sporno je to što upravo Vladimir Kostić nije podržao kandidaturu Dušice Lečić Toševski, kao ni ceo njegov klan. Isti onaj Kostić koji je javno naricao zbog izostanka izbora ijedne žene u SANU, ali i onaj Kostić za čije je vladavine Matematički institut SANU, u godini Kostićeve kuknjave, organizovao naučni skup „Planovi za rodnu ravnopravnost u nauci i važnost rodno osetljivog budžetiranja”, a sa kojim u vezi je akademik Časlav Ocić izjavio da je Kostić sabotirao zbornike o Kosovu, a forsirao skup o rodnoj ravnopravnosti.

    Prvo sam pomislio kako on protiv nje možda ima nešto u okvirima struke, jer je ona daleko značajniji naučnik od Kostića sa zavidnim svetskim renomeom, međutim, onda se setih…

    Na izjavu još uvek aktuelnog predsednika SANU da se Kosova treba odreći sa elementima dostojanstva (što je inače na jednoj klinici za eutanaziju, što Kostić sigurno zna, službeni naziv samog postupka), akademik Dušica Lečić Toševski, odgovorila je javno ovim rečima: „Koliko sam razumela u javnosti i u Akademiji postavljeno je pitanje da li je za SANU Kosovo deo Srbije ili nije. Osećam obavezu da odgovorim samo na to pitanje. Moje mišljenje je sledeće – Kosovo i Metohija je sveta srpska zemlja, naš arhetip i duhovna riznica. Kosovo je neotuđivi deo Srbije i to ne može promeniti nijedna okupacija niti politika.“

    Možete misliti koliko je za vreme Kostićevog predsednikovanja, tačnije direktorovanja, gušena svaka alternativa njemu kada je došlo do toga da akademik Vladimir Kanjuh, inače 49 godina član SANU, javno iznese predlog da se kutije naprave od providnog pleksiglasa i da se glasovi broje na licu mesta pred svima kako bi se izbegle bilo kakve malverzacije. Ovaj predlog naišao je na reakciju Kostića, koji stalno tvrdi kako se ni u šta ne meša, kako je predlog sasvim legitiman, ali nije po statutu. Ne verujem baš da se statut SANU bavi materijalom od koga su načinjene kutije, niti može imati jasnu odrednicu da li se glasovi broje u tačno određenim prostorijama. Pritom, iz SANU se više puta čulo da je Kostić živo zainteresovan za to ko će biti članovi komisije za brojanje glasova.

    Portal „Nacionalist“ u jednom tekstu objavljenom 20. februara piše: „Odlazeći predsednik SANU Vladimir Kostić, nastavlja sa intenzivnim nasilnim lobiranjem za svoje kandidate Zorana Kneževića (kandidat za predsednika) i Miodraga Markovića (kandidat za potpredsednika). Kostić je nastavio da poziva u svoj kabinet akademike i prisiljava ih da potpisuju kandidaturu za njegove favorite.“

    Elem, kad smo već kod nacionalista… Iz mnogih prethodnih izjava, da se zaključiti da Kostić i oni njemu verni u SANU u stvari jedino znaju da komentarišu ko od članova je nacionalista. Najvažija ustanova u Srbiji osuđuje ljude da su nacionalisti, a predsednik SANU se proslavio izjavom o predavanju Kosova sa elementima dostojanstva. Umesto da se i sam povuče s elementima dostojanstva, Kostić pokušava da zadrži svu vlast u svojim rukama. Tako ga i hvale, kažu: „On sve konce drži u svojim rukama.“ Možda to i nisu bile pohvale nego upozorenje ostalima.

    Otkako je Kostić na čelu SANU, od svog njegovog angažovanja, vidljivo je sledeće: pokušaji da se od SANU napravi NVO; da se svaka alternativa Kostićevom klanu osudi kao nacionalistička (čak kleronacionalistička); SANU nema ni jednu jedinu društveno, naučno ili umetnički relevantnu aktivnost o kojoj je obaveštena javnost, a da su rezultati te aktivnosti doprinele vidljivom unapređenju polja koje je bilo tema aktivnosti; u SANU nema obeležavanja 80. godišnjice od smrti Nikole Tesle (valjda da se ne zamerimo Hrvatima); svaki javni istup Vladimira Kostića nosi ogromnu težinu s obzirom na to da je predsednik SANU, iako je on mnoge stvari komentarisao sa ličnog aspekta (kako se kasnije branio), a u javnosti to odjekuje kao zvaničan stav Akademije, što on zna (pa zato su ostali akademici i morali zasebno da reaguju u medijima nakon svake Kostićeve izjave).

    Moglo bi se još nabrajati, ali suština je da je SANU postala irelevantna. Od svetionika srpskog naroda koji bi nas sprečio da se slupamo o stene na koje kroz svoju burnu istoriju stalno nailazimo, do prigušivača svake izjave ili dela relevantnih za informisanje, obrazovanje ili identitet srpskog naroda.

    Vladimir Kostić je uspeo od SANU da napravi još jedno bojno polje na kom se srpska inteligencija zavukla u rovove i ratuje za blagonaklonost predsednika institucije, umesto da bude ono što bi trebalo – najviša naučna i umetnička institucija čije je delovanje ključno za opstanak Srbije.