VRBAS Media

Autor: INFO

  • Bitkoin se ne oporavlja

    Bitkoin se ne oporavlja

    Najveća kriptovaluta bitkoin nikako ne uspeva da se oporavi od strmoglavog pada i prebaci preko 25.000 dolara vrednosti, čak ni nakon periodičnih uzleta.

    Cena ove kriptovalute, koja je početkom 2023. godine ulila nadu u oporavak i oživljavanje kriptotržišta i podigla bitkoin sa 17.000 na današnji nivo, odjednom je stala i nastavila da se vrti u proseku oko 24.500 dolara, prenosi Capital.

    Bitkoinom se danas trguje na oko 24.182 dolara, a maksimum koji je postigao u februaru bio je na 24.786 dolara, 16. februara.

    Prema pisanju stranih medija, prelazak na nivo iznad 25.000 dolara zavisi od performansi tehnoloških kompanija koje se očekuje nakon silaska prvog kvartala.

    “Tehnološke firme su prošle godine loše poslovale i sve zavisi od toga kako će se oporaviti u prvom kvartalu. Zato bitkoin ne napreduje dalje, a kvartalni rezultati biće poznati početkom aprila”, piše CoinDesk.

    Bitkoin obično prati Nasdaq indeks koji je zasnovan na uspešnosti tehnoloških kompanija.

    Takođe, podaci sa platforme za pregled grafikona TradingView pokazuju da je dominacija digitalnog tokena Tethera, odnosno udela stabilne kriptovalute u ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji kriptovaluta, ostala stabilna na nivou od 6,5 odsto od kraja januara, što je znak da se trgovci opredeljuju za tu stabilnu valutu.

    Kriptonovčić Ethereum je danas koštao 1.650 dolara i uprkos malom padu od dva odsto, ipak je zabeležio rast od preko 300 dolara za samo mesec dana.

    Ipak, poslednjih dana mali je broj kriptovaluta u zelenom, većina beleži opadanje vrednosti. Najveće gubitke beleže Index Chain za 12,6 odsto, Fetch.ai za 12,5 odsto, Injective Protocol za gotovo 12 odsto i SuperRare za 11,3 odsto.

    Najveći rast zabeležili su Ankr od 51 odsto, Stacks od 21,50 odsto, Yearn Finance od 14,5 odsto i Ren od 12 odsto.

  • Peta osoba izlječena od HIV-a: Svi pacijenti ozdravili na isti način

    Peta osoba izlječena od HIV-a: Svi pacijenti ozdravili na isti način

    Naučnici su objavili da je 53-godišnji muškarac iz nemačkog Diseldorfa izlečen od HIV-a. Detalje slučaja predstavio je dr Bjorn-Erik Ole Jensen u publikaciji Nature Medicine.

    Muškarac je nazvan “pacijent iz Diseldorfa” kako bi se zaštitila njegova privatnost. Naučnici kažu da je slučaj Nemca peti potvrđeni slučaj izlečenja od HIV-a.

    Iako su detalji njegovog uspešnog lečenja prvi put objavljeni na konferenciji 2019, naučnici nisu mogli da potvrde da je pacijent tada bio zvanično izlečen.

    Objavili su da pacijent više nema vidljivi virus u telu, čak ni nakon što je prestao da uzima lekove protiv HIV-a pre četiri godine.

    “To je stvarno lek, a ne samo dugotrajna remisija. Ovaj slučaj nam daje nadu, ali još je mnogo posla pred nama”, rekao je dr Jensen. Za većinu ljudi HIV je doživotna infekcija, a virus im ne bude u potpunosti iskorenjen. Zahvaljujući savremenim lekovima, osobe s HIV-om mogu da žive dug i zdrav život.

    Svi izlečeni pacijenti išli na transplantaciju matičnih ćelija

    Pacijent iz Diseldorfa pridružuje se maloj grupi ljudi koji su izlečeni u ekstremnim okolnostima nakon transplantacije matičnih ćelija, koja se obično izvodi samo kod pacijenata obolelih od raka koji nemaju druge mogućnosti.

    Transplantacija matičnih ćelija je postupak visokog rizika koji delotvorno zamenjuje imuni sistem osobe. Primarni cilj je pacijentu izlečiti rak, ali postupak je takođe doveo do izlečenja HIV-a u nekoliko slučajeva. No, transplantacija matičnih ćelija komplikovan je postupak koji nosi mnoge rizike i zato ga je rizično nuditi kao lek za sve osobe s HIV-om.

    HIV ulazi u ćelije imunog sistema i uništava ih. Bez lečenja, može da nastane sida. Osoba s HIV-om ne može da se bori čak ni s malom infekcijom. U svetu je oko 38,4 miliona ljudi s HIV-om, a lečenje je daleko odmaklo. Uz moderne lekove oboleli od HIV-a mogu da žive godinama, a u toku su i istraživanja koja proučavaju sprečavanje infekcije vakcinom protiv HIV-a.

    Prva osoba izlečena od HIV-a je Timoti Rej Braun

    Prva osoba kod koje je izlečen HIV bio je Timoti Rej Braun. Naučnici su objavili njegov slučaj kao berlinskog pacijenta 2009. Nakon toga je 2019. usledilo izlečenje londonskog pacijenta. Pre godinu dana objavljeno je da su od HIV-a izlečeni pacijent iz Njujorka i pacijent iz američke bolnice The City of Hope.

    “Mislim da možemo mnogo toga da naučimo iz slučajeva izlečenja HIV-a i uvidimo koja strategija lečenja bi bila najsigurnija”, rekao je dr Jensen.

  • Novi vatikanski dokumenti otkrili: Papa je znao za zločine, ali je ćutao

    Novi vatikanski dokumenti otkrili: Papa je znao za zločine, ali je ćutao

    Ranije nepoznata razmena pisama pokazuje da je Džozef Racinger, kao šef Kongregacije za doktrinu vere, znao za zlostavljanje Pitera H. najkasnije do 1986. godine.

    Kao šef Kongregacije za doktrinu vere, tadašnji kardinal Jozef Racinger, a kasnije papa Benedikt XVI. još 1986. godine imao je informacije o seksualnim prestupima sveštenika Petra H. kod dece. Ovo proizilazi iz ranije nepoznatog dokumenta iz Vatikana, koji su nemački mediji mogli da vide. Bivši papa je uvek poricao da je poznavao to svešteno lice.

    Međutim, kako se navodi u tekstu portala “Br.de”, razmena pisama iz 1986. godine navodno pokazuje da je papa XVI, odnosno tada kardinal Jozef Racinger imao podatke o tome da je bivši sveštenik Petar H. u nekoliko navrata seksualno zlostavljao decu, a da je posle toga nastavio da obavlja svešteničku ulogu.

    Nedugo ranije, sveštenik je osuđen na uslovnu kaznu od strane okružnog suda u Ebersbergu zbog višestrukog zlostavljanja dece. Kako stoji u tekstu, nadbiskupija Minhena i Frajzinga je saopštila da se u pismu Minhenske nadbiskupije pominju i seksualni delikti nad decom “koji su počinjeni pod dejstvom alkohola”. Kako tvrdi portal “Br.de”, pismo je navodno lično potpisao papa XVI, koji je tada bio šef Kongregacije za doktrinu vere.

    Prema nekim navodima, pretpostavlja se da je Petar H. silovao 29 dečaka.

  • Rusija raspoređuje Sarmat

    Rusija raspoređuje Sarmat

    Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da će Moskva zadržati povećanu pažnju na jačanju svojih nuklearnih snaga.

    “Kao i do sada, posvetićemo povećanu pažnju jačanju nuklearne trijade”, rekao je Putin u obraćanju povodom današnjeg obeležavanja državnog praznika Branioca otadžbine, misleći na nuklearne rakete stacionirane na kopnu, moru i u vazduhu, prenosi Rojters.

    Putin je saopštio da će ove godine prvi put biti raspoređene interkontinentalne balističke rakete Sarmat, koje mogu da nose više nuklearnih bojevih glava.

    “Nastavićemo serijsku proizvodnju vazdušnih hipersoničnih sistema Kinžal i započećemo masovne isporuke hipersoničnih raketa Cirkon na moru“, rekao je Putin u video obraćanju koje je Kremlj objavio danas.

    On je naveo i da će udeo modernog naoružanja u pomorskim strateškim nuklearnim snagama dostići 100, uz angažovanje podmornice “Imperator Aleksandar III” klase Borej-A.

    Prema njegovim rečima, u narednim godinama floti će se priključiti još tri krstarice ovog tipa, prenosi Tass.

    On je u video obraćanju čestitao današnji praznik “veteranima, vojnom i civilnom osoblju Oružanih snaga i svim građanima Rusije”, saopštila je pres-služba Kremlja.

  • Borelj priznao: Rusija je uspijela da se izbori

    Borelj priznao: Rusija je uspijela da se izbori

    Šef evropske diplomatije Žozep Borelj ocenio je da prošla godina nije bila loša za rusku ekonomiju.

    Ekonomija Ruske Federacije uspela je da se izbori sa prošlogodišnjim izazovima i sankcijama Zapada, tako da se ne može reći da je prošla godina jako loše uticala na ekonomsku situaciju u zemlji, poručio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borelj.

    “Prošla godina nije bila loša za rusku ekonomiju. Zašto? Pa zato što su cene energenata naglo porasle i to deset puta. A mi smo i dalje zavisili od njih, morali smo da nastavimo da kupujemo njihov gas, nije bilo alternative. Cene su bile veoma visoke”, objasnio je Borelj.

    Evropska unija je od Rusije dobijala oko 40 odsto svog gasa, podsetio je. Ipak, kako je danas rekao, situacija je sada drugačija i EU iz Rusije uvozi svega 6 odsto gasa od ukupne količine ovog energenta koji dobija od trećih strana.

    Diplomata je dodao i da ne smatra da će Rusija naći zamenu za evropsko tržište.

    Rusko Ministarstvo ekonomije saopštilo je u decembru da je ekonomija i do šest puta u boljem stanju nego što su očekivali na Zapadu.

    Početkom ove godine, ministar ekonomije izjavio je da će inflacija na kraju drugog kvartala 2023. pasti i ispod ciljanih četiri odsto.

  • Kina izabrala stranu?

    Kina izabrala stranu?

    Šef NATO-a rekao je danas u Varšavi da ta vojna alijansa vidi “neke znake” da Kina možda planira da podrži Rusiju u njenom ratu u Ukrajini.

    On je snažno pozvao Peking da odustane od kršenja međunarodnog prava.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je u intervjuu za Asošijeted pres rekao da će alijansa, iako nije strana u ratu, podržavati Ukrajinu “koliko god bude potrebno”.

    Upitan da li NATO ima bilo kakve naznake da bi Kina mogla biti spremna da daje oružje ili drugu podršku ruskom ratu, Stoltenberg je rekao: “Videli smo neke znake da oni to možda planiraju i naravno da su saveznici iz NATO-a, Sjedinjene Države, upozoravale na to jer to ne bi trebalo da se desi. Kina ne treba da podržava ruski ilegalni rat”.

    Stoltenberg je rekao da bi potencijalna kineska pomoć Rusiji predstavljala “(direktnu) podršku očiglednom kršenju međunarodnog prava, i naravno (kao) članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kina ne bi trebalo ni na koji način da podržava kršenje povelje UN-a ili međunarodnih propisa”.

    Ruski predsednik Vladimir Putin ugostio je danas najvišeg spoljnopolitičkog zvaničnika Komunističke partije Kine, Vanga Jia, izazivajući zabrinutost na Zapadu da bi Peking mogao biti spreman da ponudi Moskvi snažniju podršku u ratu u Ukrajini koji traje već gotovo godinu dana.

    Kina je naglašeno odbila da kritikuje invaziju na Ukrajinu, ponavljajući tvrdnju Moskve da su SAD i NATO krivi za provociranje Kremlja. Kina, Rusija i Južna Afrika ove nedelje održavaju pomorske vežbe u Indijskom okeanu.

    Sve o sukobu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

    Stoltenberg je za Asošijeted pres gvorio u Varšavi posle sastanka devet članica NATO-a sa istočnog krila – “samita Bukureštanske devetorke” sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom o bezbednosti regiona.

    On je naglasio da, iako NATO “nije strana” u ukrajinskom sukobu, njegovi zadaci su da “osigura da Ukrajina prevlada” i da “spreči da ovaj rat eskalira izvan Ukrajine i da postane pun rat Rusije i NATO-a”.

    On je rekao da je glavna poruka sa sastanka u Varšavi “da ćemo pružati podršku Ukrajini onoliko dugo koliko bude potrebno”.

    “Tragedija za Ukrajince bi bilo ako predsednik Putin pobedi u Ukrajini”, rekao je Stoltenberg, ali to bi bilo “opasno i za sve nas”, jer bi “poslalo poruku svim autoritarnim liderima da kada koriste vojnu silu dobijaju ono što oni žele”.

  • Rusi upozorili: Ukrajina se sprema

    Rusi upozorili: Ukrajina se sprema

    Rusko ministarstvo odbrane optužilo je danas Ukrajinu da planira oružanu provokaciju u Pridnjestrovlju, samoproglašenom regionu Moldavije.

    Ministarstvo je saopštilo na Telegramu da Ukrajina planira da izvede “operaciju lažne zastave”, navodni napad ruskih snaga iz Pridnjestrovlja, kao izgovor za svoju akciju, prenosi agencija RIA Novosti.

    Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Mihail Galuzin, tvrdi da je Zapad naložio vladi Moldavije da prekine svaku komunikaciju sa separatističkim vlastima u Pridnjestrovlju, prenela je agencija Rojters pozivajući se na ruske medije.

    Moldavska predsednica Maja Sandu optužila je Rusiju ranije ovog meseca da planira državni udar, kako bi zbacila vladu i uvukla Pridnjestrovlje u rat koji vodi u Ukrajini.

    Ovaj region proglasio je nezavisnost 1990. godine, godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza, zbog straha da će se Moldavija ujediniti s Rumunijom, čiji jezik i kulturu uglavnom deli.

    Nakon kratkog rata Moldavije sa separatistima 1992., nije bilo nasilja u proteklih 30 godina, s ruskim “mirovnim snagama” koje su još raspoređene na maloj teritoriji, koji nema međunarodno priznanje, navodi Rojters.

  • Broj stradalih u Turskoj i Siriji premašio 50.000

    Broj stradalih u Turskoj i Siriji premašio 50.000

    ​Broj poginulih u razornim zemljotresima koji su pogodili Tursku i Siriju, premašio je 50.000. Povrijeđeno je preko 125.000 ljudi.

    Broj stradalih u Turskoj prešao je 43.500, rekao je danas turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.

    “Prema posljednjim informacijama, broj poginulih je 43.556,” izjavio je Sojlu za lokalne medije.

    Broj poginulih u zemljotresu u Siriji premašio je 8.500, saopštio je direktor SZO za hitne slučajeve u regionu istočnog Mediterana Rik Brenan.

    Snažni zemljotresi pogodili su Tursku 6. februara. Potresi su se osjetili i u susjednim zemljama, najviše u Siriji, u kojoj je poginulo nekoliko hiljada ljudi.

  • SDS traži hitnu sjednicu Saveza opština zbog visokih računa za struju

    SDS traži hitnu sjednicu Saveza opština zbog visokih računa za struju

    I pored činjenice da su računi za javnu rasvjetu, odnosno struju, lokalnih zajednica u Republici Srpskoj veći između 40 i 50 odsto, od vanredne sjednice Skupštine Saveza opština i gradova u Republici Srpskoj, koju su tražili načelnici i gradonačelnici iz SDS-a, neće biti ništa i nije isključena mogućnost da Savez opština i gradova napuste lokalne zajednice kojima upravlja SDS.

    Takođe, SDS, okupljen oko Konferencije lokalne samouprave (KOLOS), koja je stranačka organizacija, vanrednu sjednicu Skupštine, pored poskupljenja struje, tražio je i zbog umanjena prihoda od PDV-a, međutim u Savezu opština i gradova RS kažu da ne mogu sazvati vanrednu sjednicu Skupštine, jer u tom slučaju prvo bi se trebalo sastati Predsjedništvo i to na zahtjev najmanje sedam članova Predsjedništva od ukupno 21, koliko ih ima.

    U ovom trenutku SDS sa političkim partnerima ima šest, od neophodnih sedam glasova u Predsjedništvu Saveza opština i gradova. U slučaju i da sazovu sjednicu Predsjedništva, SDS sa partnerima nema većinu koja je neophodna za sazivanje posebne sjednice Skupštine.

    “Ako bi se Predsjedništvo i sazvalo i donijelo odluku o sazivanju vanredne sjednice Skupštine, onda postoji rok od 60 dana da se to organizuje. Tako je jedino moguće, a da sada KOLOS nešto traži, to je u najmanju ruku neozbiljno”, rekao je Ljubiša Ćosić, predsjednik Saveza opština i gradova.

    On kaže da su teme čije otvaranje traži SDS, a to su cijena električne energije i raspodjele PDV-a, dobre i nisu sporne, ali da se procedure moraju poštovati.

    “Tačno je, računi za električnu energiju i rasvjetu su oko 40 odsto veći i to jeste problem. Teme koje su delegirali uopšte nisu sporne i ne može SDS napustiti Savez opština i gradova, jer su članovi lokalne zajednice, a ne načelnici”, rekao je Ćosić.

    Sa druge strane, u SDS-u kažu da su lokalne zajednice u velikim problemima, jedan od njih je veći računi za struju, a drugi su smanjeni prihodi od PDV-a, iako se vlast konstantno hvali da su ti prihodi u porastu.

    “Računi za struju su povećani između 45 i 50 odsto, i ogroman je to atak na lokalne budžete i ta sredstva uopšte nismo planirali niti smo ih mogli planirati u tom okviru. Danas treba da plaćamo troškove, a imamo 10 odsto smanjene prilive od PDV-a. Mi struju moramo platiti, jer u protivnom će biti isključena, a to bi tek bila katastrofa za građane da nemaju javnu rasvjetu. Na godišnjem nivou, Teslić ima troškove za javnu rasvjetu blizu 500.000 KM”, rekao je Milan Miličević, načelnik opštine Teslić i v.d. predsjednika SDS-a.

    On ističe da su zahtjevi za sazivanje vanredne sjednice Skupštine Saveza opština i gradova kao i tematske sjednice Vlade RS sa svim načelnicima i gradonačelnicima racionalni i da se odnose na sve, a ne samo na lokalne zajednice kojima upravlja SDS.

    “Ovo su problemi koje imaju sve opštine i gradovi u Republici Srpskoj bez obzira na to ko je vlast. Razlika između nas i drugih je u tome što načelnici iz SNSD-a nemaju hrabrosti da traže tako nešto”, rekao je Miličević.

    Govoreći o eventualnom izlasku SDS-a, odnosno opština i gradova kojima upravljaju iz Saveza opština i gradova Republike Srpske, Miličević kaže da to može da se desi, ali da to u principu neće značiti ništa.

    “Da li će izaći iz te organizacije pet, deset ili 30 opština, to neće ni pomoći ni odmoći u rješavanju naših problema i to govori o značaju institucije Saveza opština i gradova, koja čak nije ni savjetodavna za Vladu i NS RS”, rekao je Miličević istovremeno dodajući da se izdvajaju “ne mala sredstva za članstvo u Savezu opština i gradova”.

  • Nešković osumnjičen za zlostavljanje na radu, prijeti mu zatvor

    Nešković osumnjičen za zlostavljanje na radu, prijeti mu zatvor

    Okružno javno tužilaštvo Bijeljina sumnjiči biznismena Dragana Neškovića, vlasnika kompanije “Nešković”, za zlostavljanje na radu, za šta mu, dokaže li se njegova krivica, prijeti novčana ili zatvorska kazna.

    Epilog je to incidenta nakon kojeg je Bijeljinac Nebojša Čvrgić podnio krivičnu prijavu protiv svog bivšeg poslodavca, u kojoj ga tereti da ga je vrijeđao i zlostavljao, te gađao staklenim predmetom, vjerovatno čašom ili pepeljarom.

    “U ovom predmetu donesena je tužilačka odluka – naredba o sprovođenju istrage zbog osnova sumnje da je počinjeno krivično djelo zlostavljanje na radu iz člana 210. stav. 1 Krivičnog zakonika Republike Srpske”, rečeno je za “Nezavisne novine” iz Okružnog javnog tužilaštva Bijeljina.

    U Krivičnom zakoniku Republike Srpske navodi se da je za ovo krivično djelo predviđena novčana ili zatvorska kazna.

    “Ko na radu ili u vezi s radom drugog vrijeđa, ponižava, zlostavlja ili na drugi način uznemirava i time naruši njegovo zdravlje, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do dvije godine”, ističe se u Krivičnom zakoniku Republike Srpske.

    Izjavu smo dva dana zaredom pokušali dobiti od Neškovića, ali u tome nismo uspjeli do zaključenja ovog broja “Nezavisnih novina”.

    S druge strane, Čvrgićevog advokata Vladimira Dragičevića nije iznenadilo to što je tužilaštvo donijelo naredbu o sprovođenju istrage.

    “Nebojša je išao da vidi šta se dešava i prije dvadesetak dana postupak je bio u toku, odnosno nije bilo ništa novo, tako da je i za mene vijest to da je donesena naredba o sprovođenju istrage. To je dobra novost. Što se tiče toga, mi smo zasad zadovoljni”, naveo je Dragičević u izjavi za “Nezavisne novine”.

    On se nada da će predmet rezultirati podizanjem i potvrđivanjem optužnice. Najbitnije im je, dodaje, bilo da se nespornim učini da je “baš Dragan Nešković odgovoran, s obzirom na to da je on bez razloga osporavao da je on na snimku, iako svi koji ga znaju i koji su gledali snimak vide da je to on”.

    “U suštini, sama činjenica da će se sprovesti istraga na osnovu raspoloživog snimka i dosadašnjih dokaza nas upućuje na zaključak da je nesporno da je na snimku on, što nam je ključna i najbitnija činjenica za našu građansku stranu postupka”, ističe Dragičević, te pojašnjava da su pokrenuli i građansku parnicu po Zakonu o zaštiti od uznemiravanja na radu, a za naknadu nematerijalne štete prouzrokovane činom koji je zabilježio video-nadzor.

    Podsjetimo, ovaj banjalučki advokat je u ime Čvrgića podnio prijavu protiv Neškovića i njegove kompanije, u kojoj je naveo da se sve dešavalo na pumpi na adresi Sremska 3, u Bijeljini, 13. avgusta prošle godine.

    “Radnik je konstatovao da je došlo do kvara na aparatu za točenje goriva, o čemu je obavijestio neposrednog rukovodioca Jovicu Vučkovića, direktora ‘Nešković’ d.o.o. Potom je poslodavac angažovao majstora radi otklanjanja kvara, ali kvar nije bio otklonjen”, piše u prijavi.

    Nakon toga, dodaje se, Čvrgić ponovo prijavljuje kvar neposrednom rukovodiocu, koji je u tom momentu sjedio u kafiću u sastavu benzinske pumpe s vlasnikom i osnivačem preduzeća “Nešković” i “Nešković osiguranje” Draganom Neškovićem.

    “Nakon kraće rasprave radnik odlazi iz kafića, a Dragan Nešković galami i vrijeđa radnika, te mu naređuje da stane, odnosno da se vrati. Kako radnik nastavlja da napušta kafić, Dragan Nešković poteže stakleni predmet, u naravi staklena čaša ili pepeljara, te njime gađa Nebojšu Čvrgića. Ovaj predmet ga nije direktno pogodio, ali se razbio u njegovoj blizini”, ističe se u prijavi.

    Poslije toga, kako se dodaje, Nešković trči za Čvrgićem, na njega galami i vrijeđa ga, te ga tjera da skine uniformu, odnosno majicu s natpisom “Nešković”, tako da Čvrgić ostaje go od pasa prema gore.

    “Zatim Nešković jasnim pokretima, a i riječima, naređuje radniku grubim i uvredljivim tonom da napusti radno mjesto i da se tu više nikad ne vraća. Ovo je bilo popraćeno brojnim uvredama najtežeg karaktera”, ističe se u prijavi.

    I to nije sve, jer, kako se u prijavi navodi, radnik je, nesporno, radio za firmu “Nešković”, ali nije bio prijavljen, niti je s njim zaključen ugovor o radu. Da je Čvrgić bio u pravu, utvrdila je inspekcija. Kako nam je potvrđeno iz Inspektorata, republička inspekcija rada izvršila je u septembru prošle godine kontrolu kod poslodavca “Nešković” d.o.o Bijeljina radi utvrđivanja radno-pravnog statusa radnika Nebojše Čvrgića.

    “Kontrolom je utvrđeno da poslodavac sa imenovanim radnikom nije zaključio ugovor o radu, niti ga je prijavio u Jedinstveni sistem registracije, kontrole i naplate doprinosa, kao i da ne vodi uredno evidenciju o dnevnoj prisutnosti radnika na radu. Zbog utvrđenih nepravilnosti inspektor je izrekao novčanu kaznu pravnom licu u iznosu od 7.000 KM i odgovornom licu u pravnom licu u iznosu od 700 KM”, rečeno je iz Inspektorata Srpske za “Nezavisne novine”.