VRBAS Media

Autor: INFO

  • Stanivuković “navukao” Vukanovića: Eto dokaza da samo laže

    Stanivuković “navukao” Vukanovića: Eto dokaza da samo laže

    Odavno bukti rat između Draška Stanivukovića i Nebojše Vukanovića. Ovoga puta Vukanović je pokrenuo novi obračun sa gradonačelnikom Banjaluke na svom blogu, međutim, Stanivuković je taj obračun režirao kako bi “demaskirao Vukanove laže” kako sam tvrdi.

    Nebojša Vukanović je 4. marta objavio tekst “Tajno krštenje i sastanak Draška u vladinoj vili na Jahorini” u kojem optužuje Stanivukovića da se sastao sa “čelnicima režima” u tajnosti u vili Vlade Republike Srpske na Jahorini.

    “Da ne bih spekulisao i iznosio detalje tajnog sastanka koji se dogodio prije nekoliko dana”, napisao je Vukanović, a kao glavno pokriće za sve su mu fotografije Draška Stanivukovića na Jahorini pored vile Vlade Republike Srpske, snimci kao i Stanivukovićev automobil.

    Ono što nije znao, a na čemu je zasnovao čitav tekst, je da mu je fotografije i snimke poslao upravo Stanivuković sa lažnog profila.

    Kroz čitavu ovu situaciju lako je zaključiti kako nastaju tvrdnje Nebojše Vukanovića koje iznosi na svom blogu.

    Stanivuković je objavio video sa Jahorine gdje se snimao i najavio šta planira. Na Jahorini je boravio za vrijeme sjednice predsjedništva PDP-a, napravio je nekoliko fotografija i video snimaka i sa lažnog profila sve poslao Nebojši Vukanoviću, koji je bez ikakve provjere napisao i objavio tekst o Stanivukoviću.

  • Spremaju veliki napad?; “Zelenski formira udarne snage”

    Spremaju veliki napad?; “Zelenski formira udarne snage”

    Ukrajinske trupe formiraju udarne snage za napad na oslobođeni deo Zaporoške oblasti, rekao je Vladimir Rogov, predsednik pokreta “Mi smo zajedno sa Rusijom“.

    “Prema dostupnim operativnim podacima, režim Zelenskog formira udarne snage za ofanzivu u južnom pravcu. Govorimo o pripremi prolećne ofanzive na oslobođeni deo Zaporoške oblasti kako bi se došlo do obala Azovskog mora. Glavni zadatak je presecanje naše grupe i kopnenog koridora do Krima”, rekao je Rogov za RIA Novosti.

    Prema njegovim rečima, rezerve ukrajinske vojske koncentrisane su uglavnom u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine , ali se nalaze i u delu Zaporoške oblasti pod kontrolom Kijeva.

    “Danas je tamo već prebačeno oko 12.000 ljudi. Velika je verovatnoća da će militanti Zelenskog odlučiti da krenu u ofanzivu krajem marta – početkom aprila”, naglasio je Rogov.

    Podsetimo, Rogov je danas takođe govorio o prebacivanju ukrajinskih trupa iz Velike Britanije u Zaporožje. On tvrdi da je Kijev u poslednjih nekoliko dana prebacio oko 3.500 vojnika obučenih u Velikoj Britaniji u deo Zaporoške oblasti koja se nalazi pod njegovom kontrolom.

    “Poslednjih dana u grad Zaporožje stiglo je oko 3.500 ukrajinskih militanata koji su prošli obuku u Britaniji”, rekao je Rogov Sputnjiku.

  • Orban putuje u Kijev

    Orban putuje u Kijev

    “Kada bude vreme za posetu, mađarski premijer će takođe putovati (u Kijev), Ministarstvo spoljnih poslova trenutno radi na njenoj pripremi”, rekao je Sijarto za mađarski portal Index.Sijarto je podsetio da je Orban razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim tokom učešća ukrajinskog lidera na samitu EU 9. februara. Mađarski list “Nepsava” preneo je ranije da je tokom kratkog susreta s Zelenskim na marginama samita Orban dobio poziv da poseti Kijev.

    Za razliku od drugih lidera EU, Orban od početka ruskog napada na Ukrajinu 24. februara 2022. nije posetio Kijev, podseća TASS.

    Agencija navodi da je iz Orbanovog kabineta navedeno da poseta mađarskog premijera zavisi od napretka u procesu vraćanja prava manjinskih Mađara u ukrajinskoj oblasti Zakarpatje.

  • Iznenađenje za Ruse: Šalju duplo više tenkova Ukrajini nego što su obećali

    Iznenađenje za Ruse: Šalju duplo više tenkova Ukrajini nego što su obećali

    Ujedinjeno Kraljevstvo je udvostručilo, sa 14 na 28, broj glavnih borbenih tenkova Čelendžer 2 koje planira da isporuči Ukrajini.

    Ovo je danas saopštio ambasador Kijeva u Ujedinjenom Kraljevstvu Vadim Pristajko.

    Ambasador je otkrio da je britanska odluka da poveća broj tenkova obećanih Ukrajini doneta tokom nedavne posete predsednika Vladimira Zelenskog Londonu.

    “Kad govorimo o tenkovima, tada je obećano 14 tenkova. I nakon posete predsednika Zelenskog, dogovoreno je da se ovaj broj udvostruči“, rekao je Pristajko za Radio Slobodna Evropa.

    Britanski premijer Riši Sunak prvi je doneo odluku o snabdevanju kijevskim snagama tenkova Challenger 2 sredinom januara.

    Kada je počela ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini, Velika Britanija je odbila da isporuči takvo teško naoružanje.

    Glavno naoružanje Challenger-a 2 je top L30A1 kalibra 120 mm, koji može da ispaljuje APFSDS, HESH i municiju od belog fosfora.

    Tenk je takođe opremljen danonoćnim kompjuterizovanim sistemom ciljanja. Glavni borbeni tenk od 64 tone zaštićen je klasifikovanim kompozitnim oklopom, poznatim kao Chobham. Mogu se ugraditi kompleti za eksplozivni reaktivni oklop i dodatni oklop. Međutim, to bi dovelo do ukupne težine do 75 tona.

    Pokrenut Perkins CV12-6A V12 dizel motorom od 1.200 KS, Challenger 2 može dostići maksimalnu brzinu od 40 kilometara van puta i do 59 kilometara na putu.

    Ukrajinski vojnici iz 25. i 80. vazdušno-jurišne brigade sada se obučavaju na Čelendžeru 2 u Velikoj Britaniji. Međutim, 28 tenkova neće biti dovoljno za opremanje obe brigade, a takođe i za održavanje. Novi tenkovi će navodno stići u Ukrajinu negde krajem ovog meseca.

    Čelendžer 2 bi trebalo da pomogne Ukrajini da ovog proleća pokrene veliku ofanzivu protiv ruske vojske. Kijevske snage takođe treba da dobiju 31 tenk M1A2 Abrams američke proizvodnje i oko 71 nemačke Leopard 2 za istu svrhu.

  • Potvrđeno: Danijel Egić novi ministar u Vladi Srpske

    Potvrđeno: Danijel Egić novi ministar u Vladi Srpske

    Dragoslav Kabić, predsjednik Gradskog odbora SNSD-a Prijedor potvrdio je za RTRS da će novi ministar rada i boračko-invalidske zaštite u Vladi Srpske biti Danijel Egić, član ove partije iz Prijedora.
    – Pretpostavljam da će sjednica NSRS biti zakazana za 14. mart. Na njoj bi trebalo da se promoviše novi ministar rada i boračko-invalidske zaštite Srpske, odnosno da narodni poslanici usvoje prijedlog Vlade Srpske. To je mjesto koje političkim putem pripada Prijedoru. Ovih dana se pojavljuju razne špekulacije i licitira se imenima. Mogu da potvrdim da će novi ministar biti Danijel Egić, trenutno zaposlen kao načelnik Odjeljenja za poljoprivredu u gradu Prijedor – rekao je Kabić.

    On je dodao da je Egić učesnik Odbrambeno-otadžbinskog rata koji je i ranjavan i naveo da je u SNSD-u obavljao niz političkih funkcija.

    – Egić se odlično pokazao u svim poslovima koje je radio i siguran sam da niti jedan pogrešan potez neće uraditi u ministarstvu za koje će biti nadležan – uvjeren je Kabić.

  • Guteres zatražio pomoć za zemlje u razvoju

    Guteres zatražio pomoć za zemlje u razvoju

    Generalni sekretar UN Antonio Guteres pozvao je danas razvijene zemlje da izdvoje dio svojih bruto domaćih prihoda za pomoć najmanje razvijenim zemljama.

    • Krajnje je vrijeme da razvijene države ispune svoje obaveze i izdvoje 0,15 do 0,20 odsto svojih nacionalnih prihoda za najmanje razvijene zemlje – rekao je Guteres na Konferenciji UN o najmanje razvijenim zemljama u Kataru.

    Guteres je dodao da se stanovništvo tih država suočava sa velikim izazovima u ključnim životnim sferama – zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti i otvaranju radnih mjesta u vrijeme kada rastu cijene hrane i energije.

    On je rekao da razvijene države trebaju da izdvoje najmanje 500 milijardi dolara godišnje kao podršku zemljama u razvoju.

  • Dodik o ekonomskim pokazateljima

    Dodik o ekonomskim pokazateljima

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je Srpska stabilna i svakim danom sve više jača, što potvrđuju i svi ekonomski pokazatelji.

    Dodik navodi da je, uprkos raznim pokušajima da se stanje u Srpskoj predstavi lošim, ponosan što se na sve te spekulacije odgovara jasnim statističkim podacima.

    – Ti podaci kažu da imamo stalni rast prosječne plate, koja je u januaru ove godine iznosila 622 evra, kreditni rejting Republike Srpske je stabilan B plus, a ostvareni bruto domaći proizvod u 2022. godini nominalno je veći za 13,5 odsto u poređenju sa 2021. godinom, kao i da je u januaru ove godine ostvarena pokrivenost uvoza izvozom po sjajnoj stopi od 97,28 odsto, što je čini rekordnom – napisao je Dodik na “Instagramu”.

    Dodik je naveo da je protekla sedmica pokazala da u Federaciji BiH i dalje žive u zabludi da uz podršku međunarodne zajednice mogu odlučivati o imovini koja pripada Srpskoj.

    – Ponovo sam ukazao na to da takve političke odluke Ustavnog suda za nas nemaju značaj – dodao je Dodik.

    On je poručio da se nastavlja još jače borba za interese Republike Srpske.

    Na sastanku s koalicionim partnerima, potvrdili smo partnerstvo potpisivanjem novog koalicionog sporazuma, koji je dodatno učvrstio naša nastojanja da u narednom periodu radimo još intenzivnije na jačanju institucija Republike Srpske – naveo je Dodik.

    Predsjednik Srpske je istakao da je protekle sedmice imao zadovoljstvo da ugosti studente Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini s privremenim sjedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji u Banjaluci borave u okviru projekta “Upoznaj Srpsku, upoznaj svoje”.

    Dodik je naveo da su Republika Srpska i Srbija uvijek zajedno u svemu i da se to vidi i u projektima koje zajedno rade, a o čemu je razgovarao sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu i još jednom pružio podršku po pitanju Kosova i Metohije.

    On je napomenuo da je prisustvovao svečanom prijemu u Beogradu povodom Dana Republike Srpske i 31 godine od prvog Ustava Srpske.

    – Srećan sam što se najvažniji datumi za Republiku Srpsku i naš narod obilježavaju u Srbiji – istakao je Dodik.

    Dodik je naveo da se tokom protekle sedmice sastao i sa šefom Delegacije EU u BiH Johanom Satlerom, prisustvovao 1. Međunarodnoj konferenciji zanatstva i preduzetništva, te putem video-linka razgovarao s predstavnicima kineske korporacije CMEC (Čajna mašineri endžiniring korporejšn) o mogućim ulaganjima u infrastrukturne projekte u Republici Srpskoj.

  • Vučić tvrdi da Srbija nije prodala oružje ni Ukrajini ni Rusiji

    Vučić tvrdi da Srbija nije prodala oružje ni Ukrajini ni Rusiji

    Predsjednik Aleksandar Vučić danas je rekao da Srbija nije prodala ni komad oružja i municije ni Ukrajini ni Rusiji i najavio nova ulaga u odbrambenu industriju preko Jugoimport SDPR-a.

    Nismo prodali nijedan komad oružja, oruđa ni municije, ni Rusiji ni Ukrajini. Imamo dozvoljene korisnike “end juzere” i samo njima izvozimo, rekao je on.

    Odgovarajući na optužbe da se izvozi preko Turske rekao je da su poslovi sa municijom koja ide u tu zemlju dodatno zaštićeni obavezom da se ona ne može dalje proslijediti bez saglasnosti Srbije.

    – Čisti smo kao suza. A hoćemo da zarađujemo. Ponosan sam što ćemo da zarađujemo više – rekao je on i istakao da se Srbija drži međunarodnih zakona, ali da će namjenska industrija da se razvija.

    Govoreći o optužbama da oružje dospijeva sukobljenim stranama Vučić je poručio da u Srbiji postoje ljudi lažovi koji denunciraju svoju zemlju lažima.

    On je podsjetio da u fabrikama odbrambene industrije radi oko 20.000 ljudi u Srbiji, a da i puno više ljudi zavisi od poslovanja tog sektora.

    Zapitao se da li oni koji proturaju laži žele da se prodaje samo kad nema ratova i da se ukinu radna mjesta građanima Srbije.

  • Gori Atina nakon tragedije

    Gori Atina nakon tragedije

    U Atini je danas došlo do sukoba policije i demonstranata okupljenih na protestu povodom željezničke nesreće u kojoj je ranije ove sedmice poginulo najmanje 57 ljudi.

    Demonstranti su se okupili ispred grčkog parlamenta u Atini gdje su se sukobili sa policijom.

    Neki demonstranti su zapalili kante za otpatke i bacali molotovljeve koktele, dok je policija odgovorila suzavcem i šok bombama.

    Studenti i zaposleni u željeznici došli su na protest u centru Atine povodom nesreće.

    Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo: „Država je ubica”, „Odmah smijenite Micotakisa!“, „Vas 300, ćutite!“, što je poruka upućena poslanicima.

    Podsjetimo, stravična železnička nesreća dogodila se u ponedeljak nešto prije ponoći kada se putnički voz sa više od 350 ljudi sudario sa teretnim vozom u centralnoj Grčkoj, nedaleko od grada Larise.

    Grčki ministar infrastrukture i transporta Kostas Karamanlis podnio je ostavku, a šef željezničke stanice u Larisi uhapšen je pod sumnjom da je odgovoran za nesreću koja se smatra najtežim železničkim udesom u istoriji Grčke.

    Sumnja se da je on kriv što kolosijeci nisu razdvojeni na vrijeme.

    Spasioci su juče završili pretraživanje ostataka na mjestu sudara putničkog voza i teretne kompozicije kod Larise, u centralnom dijelu zemlje.

  • Javni prihodi Srpske veći za petinu

    Javni prihodi Srpske veći za petinu

    Poreska uprava Republike Srpske je u prva dva mjeseca ove godine na račun javnih prihoda Republike Srpske prikupila 512,5 miliona maraka, što je za 83,7 miliona КM ili 20 odsto više u odnosu na januar prethodne godine, uz nastavak značajnog rasta prihoda u svim segmentima.

    Tako je naplata direktnih poreza, kako je saopšteno, veća za 24 odsto, doprinosa za 20 odsto, a ostalih javnih prihoda za 13 odsto, u odnosu na isti period 2022. godine.

    Doprinosi su naplaćeni u iznosu od 342,5 miliona КM, što je za 57,1 miliona КM više nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu je naplata doprinosa za Fond PIO veća za 25 odsto, za Zavod za zapošljavanje veća je za 20 odsto, za Fond dječje zaštite se bilježi povećanje od 21 procenat, dok je naplata doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja veća za 12 procenata.

    Direktni porezi su naplaćeni u iznosu od oko 92,4 miliona КM, što je za oko 18 miliona maraka ili 24 odsto više nego u prva dva mjeseca prethodne godine. Najveći rast je ostvaren kod poreza na dohodak koji je naplaćen u iznosu od 48,4 miliona maraka, što je za 17,2 miliona КM ili 55 odsto više nego u periodu januar-februar 2022. godine. Pored toga, rast naplate kod direktnih poreza bilježi i porez na dobit, koji je naplaćen u iznosu od oko 40 miliona maraka, što je za dva odsto više u odnosu na uporedni period.

    Tako je naplata direktnih poreza, kako je saopšteno, veća za 24 odsto, doprinosa za 20 odsto, a ostalih javnih prihoda za 13 odsto, u odnosu na isti period 2022. godine.

    Doprinosi su naplaćeni u iznosu od 342,5 miliona КM, što je za 57,1 miliona КM više nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu je naplata doprinosa za Fond PIO veća za 25 odsto, za Zavod za zapošljavanje veća je za 20 odsto, za Fond dječje zaštite se bilježi povećanje od 21 procenat, dok je naplata doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja veća za 12 procenata.

    Direktni porezi su naplaćeni u iznosu od oko 92,4 miliona КM, što je za oko 18 miliona maraka ili 24 odsto više nego u prva dva mjeseca prethodne godine. Najveći rast je ostvaren kod poreza na dohodak koji je naplaćen u iznosu od 48,4 miliona maraka, što je za 17,2 miliona КM ili 55 odsto više nego u periodu januar-februar 2022. godine. Pored toga, rast naplate kod direktnih poreza bilježi i porez na dobit, koji je naplaćen u iznosu od oko 40 miliona maraka, što je za dva odsto više u odnosu na uporedni period.

    PROČITAJTE JOŠ
    Rast u svim segmentima: Naplata javnih prihoda u januaru veća za 25 odsto
    Ad
    Кod ostalih javnih prihoda, u prva dva mjeseca naplaćeno je 77,6 miliona КM, što je za 8,6 miliona КM ili 13 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine. Кada je u pitanju ova grupa javnih prihoda, nastavljen je rast naplate po osnovu kazni i naknada za priređivanje igara na sreću od 14, odnosno 33 procenta, dok je naplata taksi i naknada veća za četiri odsto, a prihoda po osnovu koncesionih naknada za 17 procenata.

    Što se tiče samo februara ove godine, naplata je iznosila 272,8 miliona КM, što je za 35,5 miliona maraka ili 15 procenata više nego u istom mjesecu prošle godine, pri čemu je naplata direktnih poreza veća za 15 odsto, doprinosa za 16 odsto, a ostalih javnih prihoda za 11 procenta.