VRBAS Media

Autor: INFO

  • Teški gubici, uništeni su

    Teški gubici, uništeni su

    Ruski artiljerijci granatirali su dve ukrajinske brigade i tom prilikom uništili dva ukrajinska oklopna vozila BMP.

    To je izjavio načelnik pres centra ruske vojne grupacije “Centar” Aleksandar Savčuk.

    Kako je rekao, u pitanju su ukrajinske 63. i 42. mehanizovana brigada, a pored oklopnih vozila, uništena su i tri pikapa, kao i veći broj ljudstva.

    Takođe je rekao i da je ruska vojska koristeći raketni lanser “smerč” na krasnolimanskom pravcu izvršila paljbu po ukrajinskoj vojsci i tom prilikom uništila dve haubice D-30, nekoliko borbenih vozila i pikapova ukrajinske vojske.

    Takođe je rekao i da je izvršen nalet ruske avijacije i da je u bombaredovanju likvidiran veći broj pripadnika ukrajinske vojske.

  • Ko je pomagao Prigožinu i šta je znao Surovikin?

    Ko je pomagao Prigožinu i šta je znao Surovikin?

    Dok Putin naglašava da su bezbednosne snage odlučno reagovale na pobunu Vagnera, posmatrači se pitaju kako su Vagnerovi borci uspeli da stignu skoro do Moskve.

    Vladimir Putin je više puta govorio o pobuni Jevgenija Prigožina i njegove grupe Vagner i svaki put bi se zahvalio organima bezbednosti koji su prema njemu odlučno delovali i sprečili građanski rat.

    Ako je to tako, kako su onda pripadnici Vagnera preuzeli kontrolu glavnog štaba rostovske vojne oblasti, kako su zauzeli vojni aerodrom Milerovo i kako su mogli da u koloni voze skoro do Moskve? Da li je Prigožin imao pomagače u vojsci?

    Ko je pomogao Prigožinu?
    “Pitanje kolaboracije je svakako otvoreno. Vagnerovci su u svom konvoju imali teško naoružanje ruske armije, koje im je ona stavila na raspolaganje, a oni su na osnovu obuke, logistike, snabdevanja i tehničkog održavanja bili upućeni na armiju”, kaže Gustav Gresel, stručnjak za vojna pitanja Evropskog saveta za inostrane odnose (ECFR).

    On smatra da nije verovatno da niko u ruskoj vojsci nije znao za pobunu, jer su pripadnici Vagnera i posle povlačenja sa fronta raspolagali oružjem ruske armije koje je i dalje bilo servisirano, delom baš u vojnim ustanovama, i koje je upotrebljeno za marš na Moskvu.

    “Konvoj je prošao kroz Rostov i Voronjež, gradove s jakim vojnim garnizonima. Tamo se obučavaju i redovne vojne jedinice i trupe koje pre odlaska u Ukrajinu dobijaju finalnu obuku. Da se među njima nije našao niko ko bi se suprotstavio pripadnicima Vagnera, jeste veoma, veoma čudno”, kaže taj stručnjak.

    Šta je znao Surovikin?
    “Njujork tajms” je privukao međunarodnu pažnju svojim člankom od 27. juna u kojem se tvrdi, pozivajući se na izvore iz američkih obaveštajnih krugova, da je general Sergej Surovikin kao i neki drugi visoki ruski oficiri, mogao znati šta namerava Prigožin. Surovikin je od oktobra 2022. do januara 2023. bio zapovednik ruskih trupa u Ukrajini. Potom je na njegovo mesto došao general Valerij Gerasimov, a Surovikin je postao njegov zamenik. Prema pisanju njujorškog lista, američki obaveštajci pokušavaju da saznaju da li je Surovikin možda i učestvovao u Prigožinovom planiranju pobune.

    Ipak, stručnjaci su skeptični prema tim tvrdnjama. “Surovikin je trenutno komandant vazdušnih snaga, a one su bile jedine koje su se suprotstavile Vagneru, napadajući ih iz vazduha. To baš i ne ide uz sliku izdajnika”, kaže Gustav Gresel. On dodaje da nije dovoljno za sumnju to što Surovikin nema visoko mišljenje o Gerasimovu, koji ga je potisnuo sa čela “specijalne operacije”, kako Kremlj naziva rat u Ukrajini. Surovikin je često protivrečio Putinu, pre svega kada se radi o povlačenju iz Hersona, koje je Putin odbijao.

    Britanski ekspert za Rusiju Mark Galeoti je na Tviteru, kao i mnogi drugi, ukazao na to da je Surovikin prvi javno apelovao na Prigožina da zaustavi pobunu. “Dao je jasnu izjavu u kojoj se, suprotno od prvobitnih sumnji, pokazao kao lojalan Kremlju”, ukazao je Galeoti. On smatra da bi to moglo pomoći Surovikinu da se “opere” i da ponovo postane kandidat za šefa “specijalne operacije” ili čak za mesto načelnika generalštaba. “Naglašavam da je to samo nagađanje, ali sumnjičenje za saodgovornost za Prigožinovu ‘izdaju’, da upotrebim Putinov izraz, mogao bi biti vešt manevar da bi se sprečio povratak Surovikina”, smatra Galeoti. Jačanje njegove pozicije bilo bi “loša vest za Ukrajinu”, smatra taj stručnjak.

    Loša organizacija pobune ili pravovremeno sprečavanje?

    Prema tome kako je pobuna proticala, mnogo toga govori protiv teze da je neko iz vojnog vrha kao Surovikin učestvovao u tome. U to je uverena Tatjana Stanovaja sa berlinskog Karnegijevog centra za Rusiju i Evroaziju. Ona smatra da je Prigožin hteo da prinudi Putina da posveti pažnju Vagneru i da ga brani. Dodaje da nije bilo normalne pripreme, i nije se znalo da je put do Moskve otvoren i da će voditi u sigurnu smrt. Stanovaja ne isključuje da je Surovikin znao za planove. “Ali, u pravom trenutku je stao na stranu države”, ocenila je ekspertkinja na Telegramu.

    Stanovaja, koja je pokrenula i svoju firmu za političku analizu “R.Politik” kaže da je odavno poznato da je rusko vojno rukovodstvo podeljeno na dva tabora – u jednom su Šojgu i Gerasimov, a u drugom Surovikin. Pritom se prema njoj ne radi o borbi za moć, već o shvatanju načina borbe u Ukrajini i o odnosu prema privatnim armijama. Surovikin je, za razliku od Šojgua i Gerasimova, makar imao poslovni odnos sa Prigožinom, pa je čak važio i kao posrednik. Početkom maja je učestvovao u otklanjanju nedostatka municije kod Vagnera. “Ta uloga je bez sumnje bila dogovorena s Putinom”, kaže Stanovaja.

    “Vol strit džornal” izvestio je 28. juna, pozivajući se na zapadne obaveštajne službe, da je Vagner najpre želeo da u glavnom štabu u Rostovu zarobi Šojgua i Gerasimova. Ali, za taj plan je, prema američkim novinarima, saznala ruska obaveštajna služba FSB, pa su pripadnici Vagnera onda morali da improvizuju. Jevgenij Prigožin je prema pisanju američkog lista planove o pobuni poverio nizu visokih oficira, pa možda i Surovikinu. Međutim, nije jasno ko je te informacije prosledio ruskim obaveštajcima.

    “Čistke” u ruskoj armiji
    Nejasno je kako će se Surovikinova bliskost sa Vagnerom odraziti na njegovu sudbinu. Centar “Dosije”, nekomercijalni projekat Mihaila Hodorkovskog, 28. juna je objavio da je Surovikin još od 2017. počasni član Vagnera. Čak se navodi i generalov članski broj: M-3744. Glasine da je Surovikin pod sumnjom pojačale su se zbog toga što se od pobune nije pojavio u javnosti.

    Izveštači bliski Kremlju govore o nepoverenju koje se širi vojskom. Telegram kanal “Ribar” piše o tome: “Danima se inspektori i predstavnici federalne službe nadzora bave i rukovodstvom vojnih kontrolnih organa kao i zapovednicima jedinica”. Prema različitim izvorima “čistke” ne pogađaju samo armijsko rukovodstvo, već i niže oficire i vojnike.

    “Verujem da je Prigožin imao simpatizere u armiji. Ipak, bilo bi tačnije da ih označimo kao nezadovoljnike Šojguom i Putinom. Ali, može li se, ako se hoće, od simpatizera napraviti zaverenik i takve upotrebiti za čistke”, pita se politikološkinja Tatjana Stanovaja. Ona procenjuje da pre svega ministar odbrane Šojgu želi da iskoristi priliku za “čistke” kako bi učvrstio svoju poziciju. “Imam jak predosećaj da bi Šojgu mogao da bude glavni profiter u ovoj priči. Putin je, nakon što se otarasio Prigožina, dobio jaku ’vakcinu’ protiv privatnih armija, kao protiv kuge. Sada može da se pozabavi sopstvenom armijom”, kaže Stanovaja.

  • Šta je “plan B” ministra odbrane BiH

    Šta je “plan B” ministra odbrane BiH

    Usvajanje zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj, ministar odbrane BiH Zukan Helez nazvao je „secesionističkim divljanjem“ i zaprijetio planom „B“ ako ne reaguju Tužilaštvo BiH i OHR.

    Istina, funkcioner SDP BiH, za koga su u Parlamentarnoj skupštini BiH glasali i poslanici vlasti iz Republike Srpske, nije otkrio šta mu je plan „B“.

    Međutim, kada to izgovori ministar odbrane, koji je i ranije često koristio riječ „rat“, uz poruku da ne postoji opcija mirnog razlaza u BiH, jasno je da se ne može razmišljati ni o čemu civilnom. Ni mirnom.Prema članu 4. Zakona o odbrani BiH, Oružane snage imaju pet zadataka: učešće u operacijama kolektivne sigurnosti, uključujući i borbu protiv terorizma; pružanje vojne odbrane BiH i njenim državljanima u slučaju napada; pomoć civilnim organima u reagovanju na prirodne i druge katastrofe i nesreće; protivminsko djelovanje u BiH i ispunjenje međunarodnih obaveza BiH.

    Dakle, da bi OS BiH bile uključene u „pružanje vojne odrane BiH“, zemlja mora da bude i vojno napadnuta, što se nije desilo.

    Drugo i mnogo važnije jeste da je vrhovni komandant OS Predsjedništvo BiH, koje odluke iz oblasti odbrane donosi konsenzusom.

    I u Zakonu o odbrani, u članu 8. piše da lanac komandovanja i kontrole nad OS počinje od Predsjedništva BiH. Zatim ide ministar odbrane, načelnik Zajedničkog štaba, komandant Operativne komande, Komanda za podršku, sve do komandanta podređenih komandi i jedinica.

    Takođe, ne smijemo zaboraviti činjenicu da su u BiH prisutne hiljade vojnika EU i NATO, u sastavu misije Altea, zaduženih za sačuvaju mir. Njihova je procjena da bezbjednost u BiH nije narušena.

    Na sve ovo upozorava i bivši zamjenik ministra odbrane BiH, Mirko Okolić.

    – Ne mogu se angažovati OSBiH bez glasa političkih predstavnika Srpske. Nema saglasnosti u Predsjedništvu BiH. Drugo i najvažnije, Oružane snage nemaju ulogu za tako nešto. Za unutrašnju bezbjednost u nekoj državi zadužene su policijske snage, a vojska kada se sve druge mogućnosti iscrpe. Međutim, u BiH ni tada to ne dolazi u obzir zato što je tačno propisana zakonska uloga OS BiH – kaže Okolić za Srpskainfo.

    Ipak, priznaje da je kod nas mnogo toga propisano, ali da se ne poštuje. Zato Okolić veoma opasnom označava izjave poput Helezove, u kontekstu strukture Oružanih snaga BiH i ratne prošlosti.

    – OS BiH su sastavljene uglavnom iz pripadnika tri konstitutivna naroda. Kada je usvajan Zakon o odbrani BiH o tome se strogo vodilo računa, da su OS BiH transformisane tri u ratu suprotstavljene vojske. Zamislite sada da među njih ubacite jedan tako opasan komentar, opasno razmišljanje. Šta od toga možete očekivati? Morate znati da u kabinetima, na terenu, u kasarnama funkcionišu ljudi koji su svojevremeno ratovali, neki su izgubili članove porodice. Sve su to ostavili po strani i profesionalno rade svoj posao. I sada neko to pokušava da zloupotrijebi i da im nametne nešto veoma opasno. Nemojte uopšte da razmišljate da bi OS BiH mogle jedinstveno da djeluju unutar BiH, na nečiji zahtjev – upozorava Okolić.

    Hipotetički, ako bi se desilo da pojedinci, ili vojne jedinice, ipak poslušaju samo Zukana Heleza, ili bili kog pojedinca iz lanca komande, da li bi to bio kraj Oružanih snaga BiH?

    – Naravno. Republika Srpska ima spreman svoj zakon o odbrani oružanim snagama. To bi bio okidač koji bi napravio rasulo u OS BiH. Najveći čuvar Oružanih snaga i najveći čuvar BiH su ljudi iz Srpske u OS BiH. RS se neprestano bori za poštivanje Dejtonskog sporazuma. Međutim, svako jutro dobije prste u oči i naravno da je prinuđena da se brani. Ali, svi predstavnici institucija u RS uvijek isključuju opciju rata, uz napomenu da će Republika Srpska iskoristiti sve pravne lijekove da se sačuva od napada nekoga sa strane ili iz BiH – zaključuje Okolić.

    Stručnjak za bezbjednost, bivši ministar unutrašnjih poslova RS Radislav Jovičić, takođe naglašava da se bez konsenzusa u Predsjedništvu BiH iz oblasti angažmana OS BiH ništa ne može odlučiti.

    – Uzmite za primjer upotrebu OS BiH u sistemu zaštite i spasavanja. Bez saglasnosti u Predsjedništvu ne može se donijeti odluka da helikopteri OS gase požar ili da pripadnici OS BiH pomognu ljudima kada su ugroženi elementarnim nepogodama. To je nemoguće, pogotovo kada ministar Helez kaže da ima neke planove A, B ili C – kaže Jovičić za Srpskainfo.

    U zemlji kao što je BiH, dodaje Jovičić, političari moraju da shvate da mora da se poštuje dogovor tri naroda i dva entiteta.

    – Pokazalo se hiljadu puta da se svaka druga varijanta ne prima u BiH. Nama je dosta političara koji pozivaju na bilo kakve intervencije, sukobe, incidente. Trebaju nam političari, ministri koji će pozvati na razum, poštovanje Ustava BiH i da se građanima konačno omogući normalan život, da se bave ekonomijom, naukom, prosvjetom – kaže Jovičić.

    Ministar bezbjednosti BiH Nenad Nešić izjavio je da od nadležnog tužilaštva i policijske agencije očekuje da utvrde ko je i kakve to „A i B planove“ krojio, te da sankcionišu ministra odbrane Zukana Heleza, koji, kako je naveo, širi strah, paniku i mržnju.

    – Podsjetiću Heleza da ga je za ministra izabrao Milorad Dodik, pa kada već toliko ne voli Dodika evo mu prilike da pokaže otklon i kaže da neće da bude s njim u koaliciji i podnese ostavku – naveo je Nešić.

    Zukanov zamjenik u Ministarstvu odbrane BiH, Aleksandar Goganović, smatra da Helez urušava sistem odbrane.

    – Helezova izjava ima posebnu težinu kojom se naslućuje svojevrsni „oružani sukob“ na cijeloj teritoriji BiH, budući da on naglašava da se nalazi na poziciji ministra odbrane u BiH – upozorio je Goganović u izjavi za Srnu.

    On je podsjetio da je nadležnost Ministarstva odbrane strogo definisana Zakonom o odbrani i da je jasno da su upotreba i angažman oružanih snaga van kasarni, odnosno vojno-kontrolisanog područja, u isključivoj nadležnosti Predsjedništva BiH. Jednoglasno.

    – Bilo koji pripadnik OS BiH koji je po svom političkom ubjeđenju blizak Helezovim stavovima ili pripada grupi koja razrađuje „plan B“, te eventualno uradi nešto u oružanom smislu, a rukovođen ovakvim njegovim izjavama, bez odobrenja Predsjedništva, rizikuje da na taj način počini teško krivično djelo – naglasio je Goganović.

  • “Napad na Evropu je u toku”

    “Napad na Evropu je u toku”

    Lideri EU prekinuli su pregovore o migracijama rano jutros pošto su Poljska i Mađarska blokirale napredak pregovora.

    Prethodno su te dve zemlje bile nadglasane za plan da se migranti koji stižu u Evropu podele medju 27 zemalja članica.

    Poljska i Mađarska odbile su da podrže izjavu sa samita, za koju je potrebna jednoglasnost, preneo je AP.

    Belgijski premijer Aleksander de Kro rekao je novinarima da postoje dve opcije: ili će se nastaviti pregovori o migracijama ili će se odustati i reći da neće biti zajedničke izjave na samitu.

    Postoji jasna spremnost među velikom većinom zemalja da se pokuša postizanje dogovora, rekao je De Kro.

    Pregovori će biti nastavljeni kasnije danas na samitu u Briselu.

    Uoči sastanka u Briselu, poljski premijer Mateuš Moravjecki je insistirao na tome da Poljska neće biti primorana da prihvati pravila EU o migracijama i najavio da će staviti veto na svaki plan koji bi mogao primorati zemlje da primaju migrante.

    “Napad na Evropu je u toku. Evropske granice nisu bezbedne. Bezbednost stanovnika našeg kontinenta je u pitanju”, rekao je Moravjecki u video izjavi.

    Moravjecki je najavio da ce liderima EU predložiti “plan za sigurne granice”.

    Ministri unutrašnjih poslova EU su ovoga meseca usvojili sporazum o planu podele odgovornosti za migrante koji neovlašceno ulaze u Evropu.

    Prema tom sporazumu, zemlje koje odbijaju da prime migrante mogu umesto toga da plate 20.000 evra po osobi.

    Sporazum je potpisan kvalifikovanom većinom glasova od oko dve trećine, a protiv su glasale samo Poljska i Mađarska.

    Poljska i Mađarska, zajedno sa Češkom, odbile su da prihvate migrantske kvote koje je EU hitno uvela 2015. godine, a više od milion ljudi, uglavnom Sirijaca koji su bežali od rata, ušlo je u Evropu.

    Najviši sud EU presudio je 2020. godine da te zemlje nisu poštovale zakone Unije.

  • Stoltenberg: Paljenje Kurana uvredljivo, ali ne i nezakonito

    Stoltenberg: Paljenje Kurana uvredljivo, ali ne i nezakonito

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da je incident u kojem je spaljen primjerak Kurana u Švedskoj uvredljiv i nepoželjan, ali nije nezakonit.

    “Što se tiče spaljivanja Kurana, razumijem emociju i dubinu osjećanja koje to izaziva, ti postupci su uvredljivi i nepoželjni, ali nisu nezakoniti u suverenim pravnim sistemima”, rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa bugarskim premijerom Nikolajem Denkovom u Briselu.

    Stoltenberg je naveo da ne podržava proteste protiv Turske i NATO-a koji su nedavno izbili u Švedskoj, ali da brani pravo na neslaganje, što je dio slobode izražavanja.

    Prvog dana muslimanskog praznika Kurban-bajrama, ispred glavne džamije u Stokholmu održan je protest u kojem je spaljen Kuran.

    Demonstracije su odobrile švedske vlasti. Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je odluka policije zakonita, ali neprimjerena.

    Ovo nije prvi protest u Švedskoj koji uključuje paljenje Kurana, a takve demonstracije su izazvale tenzije između Stokholma i Ankare, čiju podršku treba Švedska za ulazak u Alijansu.

  • Vučić: Srbima na KiM uskraćena prava

    Vučić: Srbima na KiM uskraćena prava

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, povodom američkog Dana nezavisnosti, rekao je da su univerzalne vrijednosti i prava, utkani u Deklaraciju o nezavisnosti SAD, upravo ono što je uskraćeno Srbima na Kosovu i Metohiji.

    Vučić je večeras prisustvovao prijemu u rezidenciji ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila, povodom američkog nacionalnog praznika Dana nezavisnosti, 4. jula.

    “Čestitao sam ambasadi SAD Dan nezavisnosti i istakao da je to pravi povod da se svi podsjetimo univerzalnih vrijednosti utkanih u Deklaraciju o nezavisnosti, a koje se odnose na jednakost svih ljudi i njihova neotuđiva prava na život i slobodu”, naveo je Vučić u objavi na Instagramu.

    Vučić je naglasio da su upravo ta prava danas uskraćena Srbima na Kosovu i Metohiji, i da je i ovu priliku iskoristio “da zamoli SAD da založe svoj nesumnjivi autoritet kako bi se našem narodu na KiM omogućio dostojan i miran život”.

    “Srbija ostaje posvećena miru, kao i jačanju partnerstva sa SAD, uvjerena da će naše staro, istorijsko savezništvo dobiti novi zamah u godinama koje dolaze”, naglasio je Vučić.

  • Dodik: Plate u Srpskoj rastu bržim tempom od cijena

    Dodik: Plate u Srpskoj rastu bržim tempom od cijena

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je danas da plate u Srpskoj rastu bržim tempom od cijena.

    “Prosječna mjesečna neto plata isplaćena u maju 2023. godine iznosila je 1.280 KM i u odnosu na april realno je veća za 1,3 odsto, dok je u odnosu na maj 2022. godine realno veća za osam odsto”, napisao je Dodik na “Twitteru”.

    Dodik je ukazao da, sa druge strane, inflatorni pritisci u Republici Srpskoj osjetno slabe.

    “Međugodišnja inflacija je sa 16,1 odsto, koliko je iznosila u septembru 2022. godine, pala na 7,3 odsto u maju ove godine”, napomenuo je Dodik.

  • Stravična nesreća u Kruševcu, troje mrtvih

    Stravična nesreća u Kruševcu, troje mrtvih

    Kako “RTS” nezvanično saznaje, nešto poslije 23.00 časa na Bruskom putu, na izlazu iz Kruševca, dogodila se teška saobraćajna nesreća.

    Tri osobe iz jednog automobila poginule na licu mjesta. Vozač iz drugog auta je prebačen u urgentni centar Opšte bolnice u Kruševcu.

    Na lice mjesta izašlo je više vatrogasnih i policijskih vozila, kao i hitna pomoć.

    Do nesreće je, prema nezvaničnim informacijama, došlo kada je vozač “audija” udario u automobil marke “ford”.

    Prema nezvaničnim saznanjima, u jednom od automobila bili su mladi ljudi.

    Od siline udarca ford se zapalio, pa su morali da intervenišu i vatrogasci.

    Kako se vidi na snimku, koji je objavljen na Instagram stranici “192_rs”, Bruski put je zatvoren za saobraćaj, a na licu mjesta je bio veliki broj pripadnika policije, vatrogasci i ekipe Hitne pomoći.

    U ovom trenutku nije poznato stanje ostalih učesnika.

    Policija je na licu mjesta obavila uviđaj, prenosi “Telegraf”.

  • Stanivuković: Banjaluka i dalje pred ogromnim izazovima

    Stanivuković: Banjaluka i dalje pred ogromnim izazovima

    Banjaluka je i dalje pred ogromnim izazovima jer 90 dana nije bilo redovne sjednice, rekao je gradonačelnik Draško Stanivuković, na konferenciji za novinare poslije održane Skupštine grada Banjaluka.

    • Ovo je ono što je trebalo biti prije tri mjeseca. Deblokada Banjaluke se nastavlja – poručio je Stanivuković.

    Odbornici Skupštine grada konačno su usvojili tačke dnevnog reda koje se tiču pomoći ЈP Akvana odnosno deblokadu prema povjerenicima, a zemljište Akvane ostaje u vlasništu grada Banjaluka.

    • Uradili smo svoj dio posla, ali ja sam predložio odluku u maju. Govorili ste da nema informacija, da ne znate šta se dešava u Akvani. Ovo preduzeće postoji 16 godina i da sam ja, po dolasku na mjesto gradonačelnika, zatekao 12 miliona KM duga – istakao je Stanivuković.
  • Ninković: Nismo dozvolili da Akvana ode u ruke tajkuna

    Ninković: Nismo dozvolili da Akvana ode u ruke tajkuna

    Usvojili smo sve tačke koje se tiču kreditnog zaduženja Akvane čime nismo dozvolili da to preduzeće ode u ruke tajkuna, rekao je na konferenciji za novinare poslije maratonske sjednice, predsjednik Skupštine grada Banjaluka Ljubo Ninković.

    Ninković je naveo da će narednih dana biti razmotrena mogućnost opoziva gradonačelnika.Odbornici Skupštine grada konačno su usvojili tačke dnevnog reda koje se tiču pomoći ЈP Akvana odnosno deblokadu prema povjerenicima, a zemljište Akvane ostaje u vlasništu grada Banjaluka.