VRBAS Media

Autor: INFO

  • Mask otkrio koliko novca je donirao Ukrajini

    Mask otkrio koliko novca je donirao Ukrajini

    Reditelj Stiven King (75), poznat po brojnim horor ostvarenjima, apelovao je na američkog milijardera Ilona Maka da, umjesto što plaća za plave kvačice popularnim korisnicima Tvitera, donira novac u humanitarne svrhe u Ukrajini, ali mu je Mask odgovorio kontrapitanjem: “Donirao sam 100 miliona dolara Ukrajini, a vi?”.

    Sve je počelo u četvrtak, kada je King rekao da njegov nalog ima plavu kvačicu, ali da nije platio da mu nalog bude verifikovan.

    “Vašington egzaminer” prenosi da je Mask rekao da je on “lično platio” da pojedine javne ličnosti zadrže plavu oznaku.

    Međutim, King je sugerisao Masku da iskoristi novac koji troši na plave kvačice i da ih fondaciji koja pomaže narodu u Ukrajini.

    “Smatram da bi gospodin Mask trebalo da tu moju plavu kvačicu da u humanitarne svrhe. Preporučujem Pritula fondaciju, koja pruža veliku pomoć u Ukrajini. To košta samo osam dolara, pa bi možda gospodin Mask mogao da doda još malo više”, tvitivao je King, prenosi Tanjug.

    Mask je brzo odgovorio slavnom autoru.

    “Donirao sam 100 miliona dolara Ukrajini. Koliko ste vi dali?”, pitao je Mask Kinga.

    Tviter je nedavno uveo plaćanje usluge za korisnike koji žele da im bude verifikovan nalog i ta usluga za pojedince košta osam dolara, a za organizacije 1.000 dolara.

  • Ponovo tenzije u Nagorno-Karabahu

    Ponovo tenzije u Nagorno-Karabahu

    Azerbejdžan je saopštio danas da je uspostavio kontrolni punkt na jedinoj kopnenoj ruti ka spornom regionu Nagorno-Karabaha, što je korak koji je praćen tvrdnjama o pucnjavi na granici sa starane azerbejdžanskih i jermenskih snaga.

    Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao dio Azerbejdžana, ali njegovih 120.000 stanovnika su pretežno etnički Jermeni i region se otcijepio se od Bakua u ratu početkom devedesetih.

    Azerbejdžan je saopštio da je uspostavio kontrolni punkt na putu koji vodi ka Karabahu, što je korak za koji je navedeno da je od suštinskog značaja pošto smatra da Jermenija koristi taj put za transport oružja.

    Azerbejdžan je “preduzeo odgovarajuće mjere da uspostavi kontrolu na početnoj tački puta”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

    Jermenija je saopštila da je kontrolni punkt na mostu Hakari u koridoru Lačin grubo kršenje sporazuma o prekidu vatre iz 2020. godine, kojim je okončan rat iz te godine.

  • Kojić: Po izjavi koju su potpisali lideri bošnjačkih partija vidi se koliko je imovina Srpske važna

    Kojić: Po izjavi koju su potpisali lideri bošnjačkih partija vidi se koliko je imovina Srpske važna

    Poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Milorad Kojić rekao je da se kroz izjavu koju su potpisali lideri bošnjačkih političkih partija vidi koliko je bitna imovina Republike Srpske.

    ATV
    Kojić naglašava da se u izjavi koju su potpisali predstavnici političkih partija iz FBiH otvoreno govori o tome šta je imovina koju oni žele da se knjiži na BiH.

    “Oni u to ubrajaju kompletnu putu mrežu i infrastrukturu, prirodna bogatstva – jezera, rijeke, planine“, kaže Kojić.

    Kojić dodaje da je suština ustavnih nadležnosti Republike Srpske pitanje imovine.

    “Kada bi se iz Republike Srpske dozvolilo da se ta imovina knjiži na institucije BiH to bi u značajnoj mjeri obezglavilo Srpsku“, naglašava Kojić.

    Sutra se očekuje potpisivanje zajedničke izjave stranačkih lidera i predstavnika institucija Srpske o imovini.

  • Pitanje imovine trajno riješeno Dejtonskim sporazumom

    Pitanje imovine trajno riješeno Dejtonskim sporazumom

    Pitanje imovine trajno je riješeno Dejtonskim mirovnim sporazumom i Ustavom BiH. To pitanje neće biti razmatrano u Predstavničkom domu parlamenta BiH, kategoričan je predsjednik Republike Srpske.


    Milorad Dodik kaže da je izjava koju su ranije potpisali predstavnici partija sa sjedištem u drugom entitetu politički ultimatum Republici Srpskoj i međunarodnoj zajednici.

    “BiH ima samo granicu, nema imovinu na teritoriji. Po Ustavu BiH je sastavljena od dva entiteta, a državnost je na entitetima. Ono što isključivo nije dato BiH, pripada entitetima. Mi ćemo se toga držati i u narednom periodu dogovarati naše akcije“, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    1. novembra 1995. završena je priča o imovini, podsjeća predsjednik Parlamenta Srpske. Kaže Nenad Stevandić da ne možemo da pregovaramo o nečemu što je naše. Tvrdi, to se neće promijeniti šta god ko mislio, od međunarodnih predstavnika do javnosti u drugom entitetu.

    “Ako smo složni i saborni i ako je iza nas pravo i pravda, a to u ovom slučaju apsolutno jeste, mi moramo biti spremni i na neki vremenski period kada će se mijenjati mišljenje međunarodne zajednice. Prema tome, moramo da istrpimo u početku ako bude nešto negativno, a ja ne vidim da je nešto puno negativno. Ja sam u prilici da razgovaram sa velikim brojem predstavnika raznih ambasada i mi, sem čestih agresivnih izjava Američke ambasade, nismo imali drugih problema. Kancelarija visokog predstavnika i tako nema legitimitet“, kaže predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić.


    Sama izjava srpskih političara je odraz onoga što je Dejtonski sporazum predvidio, ocjenjuju analitičari. Međunarodna zajednica, koja je stala iza Sporazuma trebalo bi da podrži sva nastojanja koja idu u pravcu dogovora.

    “Mi ovdje vidimo ipak nešto drugo na djelu, gdje se kroz Ustavni sud derogira ono što je izvorno ustavno zakonodavstvo BiH, gdje se ostavlja sloboda određenom tumačenju nečega i tako smo i završili u ovoj situaciji. Ja isto tako, putem ove izjave kojom se traži da se pokrenu određeni predviđeni mehanizmi treba ići u pravcu dogovora entiteta oko nečega, poštujući prava entiteta, koja su definisana Ustavom, a Ustav nije rekao da je imovina u rukama BiH“, rekao je Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbjednosne studije Banjaluka.


    Sutra bi u Narodnoj skupštini trebalo da bude potpisana izjava o imovini kao odgovor na sve veći pritisak na Srpsku. Poziv su opet dobile sve partije.

  • Konašenkov: Zauzeta još dva područja na zapadu Bahmuta

    Konašenkov: Zauzeta još dva područja na zapadu Bahmuta

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su ruske snage zauzele još teritorije u Bahmutu, dok nastavljaju sa pokušajem da preuzmu punu kontrolu nad ovim gradom.

    “U pravcu Donjecka, jurišni timovi su oslobodili dva područja u zapadnim dijelovima Artjomovska (Bahmuta) u protekla 24 sata”, rekao je portparol ministarstva Igor Konašenkov, prenosi TASS.

    On je naveo i da su u sjevernim i južnim dijelovima grada ruske vazdušno-desantne jedinice pružile pojačanje jurišnim timovima.

    Bitka za Bahmut pretvorila se u jednu od najkrvavijih u ratu u Ukrajini koji traje 14 mjeseci, a grad je skoro potpuno uništen artiljerijskim granatiranjem i uličnim borbama.

    Rusija navodi da će joj zauzimanje Bahmuta omogućiti dalje ofanzive na istoku Ukrajine.

  • Sudar kod tunela: Saobraćaj u zastoju, stvorile se ogromne gužve

    Sudar kod tunela: Saobraćaj u zastoju, stvorile se ogromne gužve

    Kod tunela Vranduk dogodila se do saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala dva vozila, saznaju “Nezavisne novine”.
    Iz pravca Maglaja prema Zenici saobraćaj je u zastoju.

    Na ovom putnom pravcu stvorile su se ogromne gužve.

    Očevici kažu da su na terenu policija i Hitna pomoć.

  • Teška saobraćajna nesreća: Poginuo motociklista

    Teška saobraćajna nesreća: Poginuo motociklista

    Danas se u naselju Osenik kod Hadžića dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo motociklista.
    U mjestu Osenik danas u 16.20 došlo je do saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovao jedan motocikl i dva automobila.

    Kako su potvrdili iz MUP-a Kantona Sarajevo, motociklista je poginuo na mjestu nesreće. Informacija o drugim povrijeđenima do sada nije bilo, prenosi Klix.

    Saobraćaj je u ovom dijelu otežan, a uviđaj je još uvijek u toku.

  • U slučaju rata na Tajvanu: Više od 40 odsto globalne trgovine biće poremećeno

    U slučaju rata na Tajvanu: Više od 40 odsto globalne trgovine biće poremećeno

    Više od 40 odsto globalne trgovine biće poremećeno u slučaju rata na Tajvanu, što će dovesti do razornih posljedica po cijeli svijet, izjavio je tajvanski ministar spoljnih poslova DŽozef Vu.
    “Većina zemalja je sigurna da se ova eskalacija neće dogoditi jer bi to bila katastrofa ne samo za Tajvan već i za Kinu i cijeli svijet. Ekonomske posljedice bi bile ogromne. Pogledajte lokaciju Tajvana – preko 40 odsto isporučene robe širom svijeta ide kroz Tajvanski moreuz”, rekao je Vu.

    On je dodao da Tajvan proizvodi više od 60 odsto čipova u svijetu i 90 odsto najnaprednijih poluprovodnika.

    “Rat na Tajvanu bi doveo do poremećaja u preko 40 odsto globalne trgovine”, rekao je zvaničnik španskom listu “ABC”.

    U slučaju eskalacije situacije oko ostrva, mogao bi izbiti treći svjetski rat, smatra Vu.

  • Upozorenje iz ECB: Kamatne stope blizu maksimuma

    Upozorenje iz ECB: Kamatne stope blizu maksimuma

    Janis Sturnaras, član Upravnog savjeta Evropske centralne banke (ECB), upozorio je da kreatori politike ove zajmodavne institucije trebaju da budu oprezni i izbjegavaju velike ili male skokove u vezi sa odlukom o kamatnim stopama.
    Sturnaras je u intervjuu grčkim medijimanaglasio da svaka takva odluka treba da bude zasnovana na podacima “upravo zato što smo blizu plafona, blizu maksimalnog povećanja”.

    “Blizu – nisam rekao da smo još stigli, ali približavamo se tome”, rekao je Sturnaras, prenosi “Sputnjik”.

    Primjedbe su uslijedile nakon što je ECB odlučila prošlog mjeseca da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na 3,5 odsto.

    Ovo je urađeno uprkos bojazni da bi porast kamatnih stopa mogao da izazove domino efekat u bankarskom sektoru širom evrozone.

    Zvaničnici ECB objasnili su da će inflacija najvjerovatnije ostati visoka “predugo”, što je, kako su rekli, podstaklo banku da nastavi sa planiranim povećanjem kamatnih stopa.

  • Nema viza za Ruse; Zaharova: Jasno je…

    Nema viza za Ruse; Zaharova: Jasno je…

    Ruski novinari koji su trebali da prate Sergeja Lavrova na sednicu SB UN u Njujorku nisu dobili američke vize, napisala je Marija Zaharova na Telegramu.

    “Ostalo je 40 minuta do polaska novinara u Njujork. Svi su na aerodromu. Vize nisu izdate. Odgovor američke ambasade: ‘Radimo na tome’. Ovo jasno pokazuje kako se manipuliše temom slobode govora i prava novinara”, napisala je diplomata.

    Ranije je Lavrov rekao da su SAD zloupotrebile položaj zemlje domaćina sedišta UN prilikom izdavanja viza ruskoj delegaciji u Savetu bezbednosti, jer vize nisu izdate nekim članovima delegacije, kao ni svim novinarima. Američka strana nije ni na koji način objasnila neizdavanje viza predstavnicima ruskih medija.Rusija predsedava Savetom bezbednosti UN u aprilu. Šef ruskog diplomatskog resora, u okviru predsedavanja, učestvovaće na sastancima Saveta bezbednosti 24. i 25. aprila.