VRBAS Media

Autor: INFO

  • Crnogorska ekonomija u opasnosti

    Crnogorska ekonomija u opasnosti

    U razdoblju od 2023. do 2025. godine očekuje se da će rast BDP-a biti spor s godišnjim prosekom od 4 odsto.

    Nakon dve godine snažnog ekonomskg rasta, osnovni scenario postavljen u Programu ekonomskih reformi Crne Gore (ERP) predviđa usporavanje rasta realnog BDP-a u razdoblju 2023.-2025. godine, prenosi Poslovni dnevink.Uz podršku snažnog turističkog sektora i rastuće privatne potrošnje, crnogorska ekonomija porasla je dvocifreno u prvoj polovini 2022., ali je počela da usporava u kasnijim mesecima godine, navodi se u radnom dokumentu Evropske komisije. Glavni udarac dolazi od rastuće inflacije, s visokim svetskim cenama hrane i goriva u pozadini.

    Glavne pretnje

    “U razdoblju 2023.-2025 očekuje se da će rast BDP-a biti spor s godišnjim prosekom od 4 posto, a biće podstaknut nastavkom oporavka turizma, snažnim porastom privatnih ulaganja i sporijim, ali još uvek pozitivnim rastom lične potrošnje”, navodi se u dokumentu. Ipak, upozoravaju da bi se rizici mogli povećati zbog političke nestabilnosti.

    “Balans rizika je nagnut prema dole jer bi domaća politička nestabilnost i viši troškovi finansiranja mogli negativno da utiču na investicije, usporavanje rasta trgovinskih partnera moglo bi da smanji izvoz u turizmu, dok bi rizici vezani uz posledice rata između Rusije i Ukrajine mogli da dovedu do daljeg poskupljenja energije i hrane, smanjenja raspoloživog dohotka”, ističe se u oceni. Komisija ističe da je u narednom razdoblju potrebno raditi na jačanju fiskalne konsolidacije.

    “Visoki projektovani fiskalni deficiti i nadolazeće velike potrebe za otplatom duga zahtevaju snažnu fiskalnu konsolidaciju. Dok je neizvesnost u vezi s ruskim ratom protiv Ukrajine visoka, ekonomski izgledi su pozitivni uz usporavanje, ali stabilan rast u Crnoj Gori”, navodi se u proceni. Ističe se da “labav i prociklički fiskalni stav” u razdoblju 2023. – 2025. nije opravdan jer je inflacija i dalje visoka, a fiskalni rizici rastu.

    “Potrebe za otplatom duga naglo će se povećati, posebno 2025., što, zajedno sa pooštravanjem uslova finansiranja, povećava ranjivost i zahteva oprezniju fiskalnu poziciju”, napominju.

    Regulatorno okruženje

    Napredak u reformama regulatornog okruženja trebao bi da ostane u fokusu vlasti u narednim godinama, smatra Komisija.

    Digitalizacija se, kako je navedeno, nastavila, ali sporijim tempom, otežana političkim razvojem događaja i nizom sajber napada u drugoj polovini 2022. godine. “Reforme u području državnih preduzeća prelazna vlada je redukovala, a reformske ambicije državnih preduzeća potrebno je hitno raščistiti”, stoji u dokumentu.

    Regulatorno okruženje za zelenu tranziciju u Crnoj Gori i dalje je u ranoj fazi razvoja. Zemlja mora da iskoristi usvajanje nacionalnog energetskog i klimatskog plana početkom 2024. kao priliku za konsolidaciju svoje zelene tranzicije.

    Politička predanost, doslednost i stalna implementacija potrebni su za smanjenje veličine i opsega neformalne ekonomije, navodi se u Preporukama.

    “Dugo odgađana anketa pružila je nove uvide u neformalnu ekonomiju u zemlji 2022., ali vlasti nisu preduzele nijedan od sledećih planiranih koraka za rešavanje toga”, navodi se u dokumentu.

    Dalje reforme ili radnje za smanjenje neformalne ekonomije trebale bi se utvrditi 2023. godine, a implementacija bi mogla započeti 2024. godine.

  • Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Gasprom snabdeva Evropu gasom preko Ukrajine u količini od 38,9 miliona kubnih metara dnevno preko gasne pumpne stanice Sudža u ruskoj Kurskoj oblasti.

    To je rekao novinarima predstavnik Gasproma i dodao da je ukrajinska strana odbila zahtev za snabdevanje preko Sohranovke.

    U subotu, 22. aprila, Gasprom je isporučio 39,4 miliona kubnih metara gasa, preneo je TASS.

    Tranzitna linija kroz Ukrajinu je jedina ruta za snabdevanje ruskim gasom zemalja zapadne i centralne Evrope.

    Isporuka preko Severnog toka je u potpunosti obustavljena.

  • “Putin je kriv, pustio je gada”

    “Putin je kriv, pustio je gada”

    Ruska grupa plaćenika Vagner regrutovala je desetine hiljada zatvorenika, uključujući ubice i nasilnike, da se bore u jednoj od najkrvavijih bitaka.

    Veruje se da su mnogi poginuli u Ukrajini, ali oni koji su preživeli šest meseci zaradili su predsedničko pomilovanje i sada se vraćaju u svoje rodne gradove, samo da bi ih ponovo terorisali, prenosi Blic pisanje britanskog Gardijana.

    Jedan od takvih primera je povratak Georgija Sijukajeva, osuđenog ubice koji je prošle godine regrutovan iz zatvora. On je u prošli ponedeljak ubio 38-godišnjeg Soslana Valijeva zvanog “Cugri” u Činvaliju, prestonici Južne Osetije u Gruziji, koji je bio omiljen u svom mestu.

    Video ubistvba je čak objavljen i na Telegram kanalu, a na njemu se vidi muškarac kako progoni i tuče čoveka pre nego što ga je izbo na smrt.
    Osumnjčeni Sijukajeva je u međuvremenu uhapšen.

    Prema podacima koje je izneo vođa i osnivač Vagnera Jevgenij prigožin, više od 5.000 kriminalaca je već oslobođeno, što je podstaklo strahove da će bivši osuđenici nastaviti da dalje čine zločine.

    Cugrijevo ubistvo nije prvi navodni zločin pomilovanih bivših zatvorenika iz redova Vagnera. Krajem marta je penzionerka Julija Buiskič (85) ubijena u svojoj kući u Novijem Burecu u regionu Kirov, oko 950 km istočno od Moskve. Počinitelj, 28-godišnji Ivan Rosomahin, već je bio ponovljeni prestupnik kad je osuđen na 10 godina zatvora zbog ubistva 2020. I njega je regrutovao Vagner i nedavno se vratio u rodni grad nakon borbi u Ukrajini.

    Vest o njegovom povratku duboko je uznemirila malu zajednicu Novijeg Bureca od nekoliko stotina ljudi i dovela do sastanka gradskog veća, koji je snimio lokalni TV kanal. Na sastanku je šef policije Vadim Varankin obećao da će “problematični” Rosomahin biti odveden iz grada 28. marta, ali je bivši osuđenik dan kasnije ušao u kuću penzionerke gde ju je, kako se veruje, ubio sekirom.

    “Država i lično (ruski predsednik Vladimir) Putin i Prigožin su krivi za Julijinu smrt i treba lično da odgovaraju zbog toga… Pustili su bolesnog gada u društvo”, rekao je neimenovani blizak rođak penzionerke.

    Neimenovani rođak, kao i drugi članovi porodice koji su razgovarali sa “Observerom”, rekli su da se plaše odmazde države što govore protiv Vagnera, jer je ranije ove godine ruski predsednik potpisao zakon kojim je javno kritikovanje vagnerovaca ili negativno izveštavanje o njima postalo krivično delo.

    Prigožin, dugogodišnji Putinov saveznik, garantovao je da će pomoći bivšim osuđenicima koji su odslužili svoje ugovore u Ukrajini ako upadnu u nevolje sa zakonom.

    “Policija treba da vas tretira sa poštovanjem. Ako su nerazumni… lično ću pozvati i rešiti stvari sa guvernerima itd. Naći ćemo rešenje”, rekao je on nedavno grupi bivših zatvorenika.

    Jedan od tih bivših kriminalaca je Aleksej Savičev, koji se u martu vratio u rodni Voronjež na jugozapadu Rusije. Savičeva (49), osuđenog ubicu, Vagner je regrutovao prošlog septembra. Borio se šest meseci u Ukrajini, prvo u borbama za Soledar a potom, nakon njegovog zauzimanja, za Bahmut, oko kojeg se i dalje vode krvavi sukobi.

    Savičev je ranije ove nedelje u intervjuu priznao da je ubio i mučio “desetine” ukrajinskih ratnih zarobljenika. Ponovo u Voronježu, Savičev je rekao da je brzo potrošio novac koji je zaradio dok je bio u Vagneru (oko milion rublja ili 11.000 evra) – i to “na alkohol i prostitutke”.

    “Pio sam maltene non-stop, konačno sam imao slobodu i mnogo novca“, rekao je on.

    Savičev je “Observeru” ispričao kako bi ga voronješka policija povremeno odvela u pritvor zbog neprimerenog ponašanja kasno noću. Ali, svaki put bi ga pustili nakon što bi im pokazao neke medalje koje je dobio u borbama u Ukrajini, uključujući predsedničko priznanje za hrabrost koje je “Observer” video.

    “Policajci su me tretirali kao heroja. Osećao sam se kao da mogao da se izvučem sa bilo čim”, rekao je on, dodajući da su ga policajci zvali na čaj da čuju njegove priče dok je bio u Vagneru.

  • Šef Vagnera: Sve ćemo ih ubiti

    Jevgenij Prigožin, osnivač i vođa plaćeničke grupe Vagner, najavio je da će od sada svojim borcima davati uputstva da ne uzimaju ratne zarobljenike.

    “Sve ćemo ih ubiti na bojnom polju. Ne uzimajte više ratne zarobljenike” rekao je Prigožin u audio snimku objavljenom na Telegramu.

    Prigožin je ovu odluku doneo nakon što je nedavno na Telegramu objavljen video snimak koji navodno prikazuje “presretnuti razgovor” između dvojice ukrajinskih vojnika koji su odlučili da streljaju ratnog zarobljenika.

    Kijev Independent tvrdi da muškarci na spornom snimku, koji traje 21 sekundu, govore ruski, ne pominju da je njihov navodni otmičar Rus niti daju bilo kakvu naznaku da su i sami Ukrajinci.

    “Vagner nikada nije dirao decu”
    Vagnerovci, koje podržava ruska država, često su optuženi za mučenje i pogubljenja civila i ratnih zarobljenika u Ukrajini, Siriji i drugim zemljama.

    Dva bivša plaćenika su 17. aprila u intervjuu za ruski opozicioni medij Gulagu.net izjavila da su ubili na desetine ukrajinskih ratnih zarobljenika, civila, uključujući i decu.

    Jedan od plaćenika je čak rekao da su od samog Prigožina dobili naređenje da “sve očiste”, odnosno pobiju sve pred sobom, u Soledaru i Bahmutu u Donjeckoj oblasti.

    Prigožin je ove tvrdnje nazvao “otvorenim lažima”, napominjući da Vagner “nikada nije dirao i ne dira” decu.

    On je dodao da su ljudi koji “šire laži” o Vagneru neprijatelji i da će se s njima “na poseban način” obračunati.

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Snage Crnomorske flote oborile su dron na spoljnom sidrištu Sevastopolja, objavio je gubernator Sevastopolja Mihail Razvožajev.

    Druga bespilotna letelica je eksplodirala, ali nije oštetila objekat koji je ciljala, dodao je Razvožajev.On je prethodno na Telegramu napisao da je Crnomorska flota odbila napad dronova na spoljno sidrište Sevastopolja, prenosi TASS.

    “Danas, počev od 3.30 sati, pokušan je napad na Sevastopolj. Za sada su jedan dron uništile snage protivpodmorničke diverzantske odbrane, drugi je sam eksplodirao. Sve se dogodilo na spoljnom sidrištu Sevastopolja i nijedan objekat nije oštećen. Trenutno je u gradu mirno, ali sve snage i službe su u stanju pripravnosti”, napisao je Razvožajev.

    Agencija RIA Novosti navodi da je pomorski putnički saobraćaj u Sevastopoljskom zalivu obustavljen, a da je organizovan prevoz autobusima između severnog i centralnog dela grada.

    Sevastopolj je glavna pomorska baza Crnomorske flote i ukrajinska vojska je tokom poslednjih nekoliko meseci u nekoliko navrata pokušala da ga napadne dronovima, navodi TASS.

  • “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    “Pod jedan, nismo dali Borelju dozvolu da govori; Pod dva…”

    Rusija nije dala odobrenje Borelju da govori u njeno ime, poručila je portparol ruskog MSP Marija Zaharova komentarišući izjavu evropskog zvaničnika.

    Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je rekao da Evropa mora aktivno da učestvuje u ovoj situaciji oko Tajvana, koji je od posebnog značaja “u pogledu ekonomije, trgovine i tehnologije” za nju.

    “Pod jedan, Evropska unija je samo deo Evrope. Mi, Rusija, nismo dali Borelju dozvolu da govori u ime cele Evrope”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    “Drugo, zar onda ne bi trebalo i da ratne mornarice država azijsko-pacifičkog regiona patroliraju, na primer, Lamanšom”, upitala je ona.

    Borelj: Evropska mornarica bi trebalo da patrolira u spornom Tajvanskom moreuzu
    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da bi evropska mornarica trebalo da patrolira u “spornom” Tajvanskom moreuzu. Borelj je rekao da bi ta zaštitna mera pokazala koliko je Tajvan ključan za Evropu.

    Borelj je, u članku u francuskom časopisu “Di dimanš”, istakao da poziva evropske mornarice da patroliraju Tajvanskim moreuzom da bi se pokazala posvećenost Evrope slobodi plovidbe u toj “apsolutno ključnoj oblasti“, objavio je Gardijan.

    U govoru koji je otvorio debatu o Kini u Evropskom parlamentu, Borelj je u utorak rekao da je Tajvan očigledno deo evropskog geostrateškog perimetra koji garantuje mir.

    “Ne samo iz moralnog razloga, akcija protiv Tajvana mora nužno biti odbačena. I zato što bi to, u ekonomskom smislu, bilo izuzetno ozbiljno za nas, jer Tajvan ima stratešku ulogu u proizvodnji najnaprednijih poluprovodnika”, istakao je Borelj.

    Boreljovi komentari dolaze nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ovog meseca izjavio da Evropa ne bi trebalo da bude “sledbenik” SAD u slučaju sukoba sa Kinom u vezi sa Tajvanom.

    Makronovi komentari, nakon posete Kini, izazvali su kritike pojedinih političara u SAD i unutar EU.

    Kina je pre dve sedmice izvela trodnevne vojne vežbe u blizini Tajvana, simulirajući ciljane udare i blokadu ostrva, kao odgovor na sastanak između tajvanske predsednice Cai Ing-ven i predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija u Kaliforniji.

  • Vučić o izborima na sjeveru Kosova i Metohije

    Vučić o izborima na sjeveru Kosova i Metohije

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić danas će se obratiti javnosti i dati ocjenu jučerašnjih izbora za lokalne vlasti u četiri opštine na sjeveru Kosova i Metohije.

    Vanredne lokalne izbore organizovala je Priština, nakon što su Srbi u novembru podnijeli kolektivne ostavke u prištinskim institucijama.

    Na izbore je izašlo 1.566 Albanaca i 13 lica srpske nacionalnosti. Izlaznost je bila 3,47 odsto.

    Srpska lista, koja je do sada osvajala najveće povjerenje građana na Kosovu i Metohiji, odlučila je da ne učestvuje na izborima, jer se uslovi zbog kojih su Srbi napustili institucije na Kosmetu nisu ispunili, a oni su formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa sjevera.

  • Evo koliko je ljudi posjetilo Srpska open

    Počelo je kišnim jutrom, a završilo se suncem i osmjehom na licima svih koji su posljednjih mjeseci predano radili na tome da Srpska open bude turnir o kojem će se pričati širom svijeta.
    Organizatori navode da su Banjalučani prepoznali dobru namjeru organizatora, a prije svega trud da se na turnir dovedu najveća imena svjetskog tenisa, predvođena Novakom Đokovićem.
    – Zato i ne čudi što su oboreni rekordi u svakom segmentu Srpska opena. Podrška sa tribina igračima nije manjkala i već od prvog dana ljubitelji tenisa bili su uz svakog igrača, dok su oni sa malo manje sreće da dođu do ulaznica, zabavu potražil u navijačkom selu. Brojka od oko 70.000 posjetilaca na turniru raduje. Oboren je rekord, a za to su zaslužni navijači. Podržali su turnir punog srca – navode na zvaničnom sajtu Srpska opena.

  • Građani BiH potrošili oko pola milijarde maraka na onlajn šoping

    Građani BiH potrošili oko pola milijarde maraka na onlajn šoping

    Promet platnim karticama na internetu lani je premašio 448 miliona maraka, a tome su doprinijele nove politike prodajnih lanaca u zemlji, pojačane aktivnosti dostave robe u prehrambenoj i industriji ugostiteljstva, ali i početak dostave u BiH nekih od najvećih svjetskih onlajn trgovina.
    Navedeno je to u godišnjem izvještaju Centralne banke BiH za 2022. godinu, prema kojem je internet prodaja lani nastavila snažno da raste u odnosu na 2021. godinu i to za čak 69,1 odsto.

    Poređenja radi, građani su na onlajn šoping 2019. godine karticama “ispeglali” tek 157,4 miliona maraka, piše “Glas Srpske“.

    “Na internet prodaju u inostranstvu se odnosilo 71,4 odsto od ukupne internet prodaje u 2022. Godini”, navedeno je u dokumentu.

    Podaci pokazuju da je ukupan promet platnim karticama na u BiH lani dostigao 14,1 milijardu maraka, što je za skoro 18 odsto više u odnosu na godinu ranije.

    U izvještaju je navedeno da je sa slabljenjem pandemije i ublažavanjem restrikcija za kretanje fizičkih lica zabilježen snažan rast prometa na POS terminalima te da je vrijednost realizovanih transakcija, koja je u prošloj godini iznosila 3,77 milijardi, premašila pretpandemijske nivoe. Rast od 12,9 odsto lani je ostvaren i kada je u pitanju promet na ATM uređajima, koji je bio težak 9,88 milijardi.

    Dodato je da se oporavak turizma u 2022. godini najbolje odražava u snažnom rastu realizovanih vrijednosti inostranih kartica u BiH.

    “Promet po inostranim karticama u BiH za kupovinu robe i usluga na POS terminalima u odnosu na 2019. godinu veći je za čak 32,6 odsto. Takođe, i promet za kupovinu robe i usluga na POS terminalima u inostranstvu, po karticama izdatim u BiH, znatno je porastao u odnosu na pretpandemijski nivo”, pokazuju analize Centralne banke BiH.

    Ekonomista Aleksandar Ljuboja kaže za “Glas” da je ostvareni rast kada je riječ o upotrebi platnih kartica u BiH evidentan, ali da dinamika nije onakva kakva je mogla i trebalo da bude.

    “Taj rast ni izbliza ne prati onaj u razvijenim zemljama, jer BiH generalno kaska za svjetskim prosjekom. Skok jeste veliki ako se posmatra u apsolutnim i relativnim relacijama, ali kada se gleda sa aspekta razvoja platnih transakcija, nije to nešto veliko. Pa na Zapadu se već uveliko plaća telefonima ili nekim drugim sistemima umjesto platnim karticama”, navodi Ljuboja i dodaje da podatak o ostvarenom prometu putem kartica turista pokazuje u kojoj se mjeri one koriste u inostranstvu.

    Ljuboja kaže da se u budućnosti može očekivati da bezgotovinsko plaćanje u svim sferama života dostigne svoj maksimum te da će gotovi novac činiti pet do deset odsto ukupnog prometa.

    “Pandemija je uticala na to da i oni koji su ranije bili skeptici prema kartičnom načinu plaćanja to promijene, mnogi su se uvjerili da to nije teško i nesigurno i da postoje sistemi osiguranja. Istina nemili događaji se dešavaju, ali i u radu sa gotovinom su se dešavali”, kazao je Ljuboja.

    Brend
    U izvještaju Centralne banke BiH navedeno je da je “Mastercard” najzastupljeniji brend kartica u zemlji.

    “Razlog je što banke u BiH, uglavnom prihvataju ‘Mastercard’ i ‘Visa’ brendove kartica na ATM i POS terminalima. Ostali brednovi su zastupljeni u veoma malom broju banaka”, navedeno je u dokumentu.

  • Za godinu u BiH poskupjeli brojni artikli: Podivljale cijene brašna, mesa, mlijeka…

    Za godinu u BiH poskupjeli brojni artikli: Podivljale cijene brašna, mesa, mlijeka…

    Za godinu dana cijene proizvoda koje građani BiH najčešće kupuju su, doslovno, podivljale, a to se najviše odnosi na hranu.

    Recimo, prema podacima Agencije za statistiku BiH, riža je u februaru prošle godine koštala 3,40 KM, a godinu kasnije kilogram je koštao 4,30 maraka.

    Kilogram hljeba je sa 2,60 otišao na 3,30 KM, a bijelo pšenično brašno je sa 1,30 “skočilo” na 1,70 KM.

    Za junetinu bez kosti, umjesto 15,6, plaćamo 19 maraka, a svinjetina sa kostima je sa 7,7 otišla na 10,20 KM.

    Litar mlijeka u tetrapaku, sa 1,50 KM, poskupio je na čak 2,60 maraka, a kilogram tvrdog sira, umjesto 14,50, plaćamo 17,40 KM. Poskupjela su i jaja, te za 10 komada, umjesto tri, plaćamo četiri marke.

    Skočile su i cijene voća, pa je, recimo, za kilogram banana, umjesto 2,60 KM, u februaru ove godine trebalo izdvojiti 3,50 maraka, a rast je zabilježen i kod povrća – crni luk je sa 1,40 “otišao” na 1,90, a krompir sa 1,40 na 1,60.

    Zabilježen je i skok cijene šećera, i to sa 1,60 KM na 2,30 KM, te kuhinjske soli sa 0,90 na 1,20 KM, dok je mljevena kafa sa 16,40 poskupjela na 17,90 maraka.

    Admir Arnautović, predsjednik Udruženja kluba potrošača srednje Bosne, ističe da nije upratio da je ijedan političar dao konkretan prijedlog za prevazilaženje ove situacije.

    “Cijene su porasle, a sve se svelo na predizborno obećanje političara da će nešto uraditi, dok poslije izbora nikog za to nije briga. Zaista, više ne možemo ništa očekivati od politike”, rekao je Arnautović za “Nezavisne novine”.

    Veliko je pitanje kako u ovakvoj situaciji žive najugroženiji stanovnici, poput, recimo, penzionera.

    “Prava je čarolija preživjeti od mjeseca do mjeseca. Penzije od, recimo, 300 do 600 maraka nisu dovoljne ni za preživljavanje. A to su ljudi koji su 30-40 godina radili, borili se, stvarali i svedeni su u situaciju da sada ne mogu ni preživjeti”, naglasio je Arnautović.

    U sličnoj su situaciji i brojni radnici. Dragana Vrabičić, predsjednica Sindikata građevinarstva i stambeno-komunalne djelatnosti Republike Srpske, kaže da prosječna plata u građevinskom sektoru iznosi 918 KM, a u komunalnom sektoru ispod 1.100 maraka.

    “Znajući da u prosječne plate ulaze i plate vlasnika preduzeća, menadžera, direktora itd., to nam dovoljno govori o tome kako radnici u ova dva sektora žive. A poskupjelo je gotovo sve. Ne znam kako ljudi žive, od čega, kako se snalaze od mjeseca do mjeseca”, kaže Vrabičićeva za “Nezavisne novine”.

    Uvjerila se i sama, tokom kupovine, da cijene divljaju “preko noći”.

    “Od hljeba, preko mlijeka, voća i povrća, onog osnovnog, što bi trebalo da se nađe na stolu svakog čovjeka, račun od juče nije isti računu današnjem. O mesu da ne govorim. Čak te cijene idu toliko da ljudi ne mogu da povjeruju da je račun ispravan. Dešavalo se da vidim ljude da pitaju da li je račun ispravan”, naglašava Vrabičićeva.

    Računica je jednostavna i najbolje pokazuje kako se u BiH živi. Prema podacima Saveza samostalnih sindikata BiH, sindikalna potrošačka korpa koju su izračunali za mart 2023. godine iznosi 2.892 KM.

    Agencija za statistiku BiH izračunala je da je prosječna mjesečna isplaćena neto plata za februar 2023. godine iznosila 1.211 KM.*