VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vučić: Biće teško, ali na našoj strani su pravo i pravda

    Vučić: Biće teško, ali na našoj strani su pravo i pravda

    Biće teško, ali na našoj strani su pravo i pravda, poručio je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, pred polazak u Brisel gdje slijedi nova runda pregovora sa Prištinom.

    Protiv nas su svi veliki na Zapadu. Još više i važnije od toga, oni ne razumiju koliko je snažna ljubav prema slobodi i koliko jako i čvrsto možete da je čuvate, uprkos svim pritiscima. Živjela Srbija! – naglasio je Vučić, piše RTRS.

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj sazvao je za danas sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine, a na stolu će, kako je najavljeno iz Evropske službe za spoljne poslove, biti dvije teme – nacrt statuta Zajednice srpskih opština i Deklaracija o nestalim licima.

  • Plenković u posjeti Mostaru

    Plenković u posjeti Mostaru

    Hrvatska će nastaviti da podržava BiH na putu ka EU kako bi se u njoj ostvarili reformski procesi i funkcionalnost, izjavio je danas u Mostaru hrvatski premijer Andrej Plenković.

    Bićemo iskreni prijatelji i zagovornici evropskog puta BiH, za koju želimo da ima pozitivna iskustva evropskih integracija i za građane i za ekonomiju – rekao je Plenković novinarima u Mostaru, podsjetivši da se Hrvatska maksimalno založila da BiH dobije status kandidata za članstvo u EU.

    On je istakao da Hrvatska podržava teritorijalnu cjelovitost BiH i Dejtonski sporazum koji predviđa dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

    – Sada sa formiranom vlašću i kandidatskim statusom, smatram da će ova godina biti šansa za BiH da se ide naprijed i ne bi bilo dobro vraćati se unazad – rekao je Plenković.

    On je dodao da je za BiH važno da ima političku stabilnost i funkcionalnost, kao i da se ostvare dalji reformski procesi, ravnomjerniji ekonomski i regionalni razvoj i da svi ljudi imaju što kvalitetniji život.

    Plenković je najavio da će krajem juna biti održana zajednička sjednica Savjeta ministara i Vlade Hrvatske, te da će od sutra ponovo biti uspostavljena avio-linija između Zagreba i Mostara.

  • Abazović: Kome smetaju Srbi u Crnoj Gori

    Abazović: Kome smetaju Srbi u Crnoj Gori

    Oni koji su za status kvo u Crnoj Gori generišu iste teme u vezi sa crkvom, zastavom, nacionalizmom, kaže predsjednik crnogorske vlade u tehničkom mandatu Dritan Abazović i pita kome smetaju Srbi u Crnoj Gori, da li onima koji bi da nastave da kradu.

    “Ovi što su za status kvo, oni generišu iste teme – crkva, zastava, nacionalizmi, podele, mi smo podeljeno društvo… Zašto smo podeljeno društvo? Da biste švercovali kokain i cigare, je li, zbog toga smo podeljeno društvo? Zašto vam smetaju Srbi? Da biste krali novac građana Crne Gore, otimali reke i pravili mini-hidrocentrale za svoju decu. Je l’ vam zato smetaju Crnogorci, Albanci, Bošnjaci?”, upitao je Dritan Abazović u razgovoru za zagrebački Večernji list.

    Abazović ističe da on razmišlja različito i volio bi da se ova poruka prenese u region.

    “Tvrdim – borite se protiv korupcije, protiv ljudi koji potkradaju državu i videćete kako će onda narodi među sobom, ili vjerske grupacije, ili ljudi koji imaju individualno različite identitete, sve više da se okupljaju. Ali bez pravde je to nemoguće”, zaključio je Abazović, prenosi RTS.

  • Putin: Učinićemo sve za normalan život u novim oblastima

    Putin: Učinićemo sve za normalan život u novim oblastima

    Ruske vlasti učiniće sve što je u njihovoj moći da vrate život u normalu u novim oblastima Ruske Federacije, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin.

    “Grade se i obnavljaju putevi, kao i stambeni, edukativni, zdravstveni i energetski objekti. Priprema se industrijska i poljoprovredna proizvodnja. Naravno, nastavićemo da se dosljedno bavimo ovim pitanjima kako bi se život u gradovima i selima u tim oblastima mogao vratiti u normalu”, rekao je Putin.

    On je naglasio da se, uprkos svim poteškoćama, radi “veliki posao” u Donbasu i Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, javio je TASS.

  • Brnabić o glasanju o Kosovu u Savjetu Evrope: Ne mislim da je to u interesu BiH

    Brnabić o glasanju o Kosovu u Savjetu Evrope: Ne mislim da je to u interesu BiH

    Premijerka Srbije Ana Brnabić komentirala je napad na mladiće iz Zemuna koji se dogodio u Mostaru, glasanje Bosne i Hercegovine u Savjetu Evrope o Kosovu te otkrila o čemu je razgovarala sa predsjedavajućom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Borjanom Krišto. Odgovorila je i na pitanje zbog čega se predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik danas nije pojavio na otvorenju Međunarodnog sajma privrede u Mostaru.

    “Napad se desio jučer. Žao mi je, najiskrenije, ne vjerujem da je to Mostar. To su incidenti koji uvijek mogu da se dese. Uvijek se lijepo osjećam u Mostaru, imam jako lijep odnos s gradonačelnikom i vjerujem da to nije prava slika Mostara”, kazala je Brnabić medijima.

    Na pitanje zbog čega nema Dodika, kazala je kako je s njim u stalnom kontaktu, ali da se nisu čuli danas.

    “Mislim da danas iz privatnih razloga nije došao. Ne mislim da je bilo kakva politička poruka, ali morate ga pitati”, istakla je.

    Zajednička sjednica BiH i Srbije
    Govoreći o susretu sa Krišto, navela je kako je inicirala razgovor o energetskim projektima, ali i održavanje druge zajedničke sjednicu dviju vlada.

    “Prva i jedina zajednička sjednica organizovana je 2015. godine kada je premijer bio Aleksandar Vučić. Ja sam 2017. godine inicirala zajedničku sjednicu vlada, tada Denisu Zvizdiću i to je ostalo otvoreno pitanje. Nikada nisam dobila odgovor. Danas smo razgovarali o tome kada bismo mogli nastaviti s tom praksom. Inicirala sam razgovore o energetskim projektima jer smatram da BiH ima jako mnogo potencijala i da zajedno možemo to da iskoristimo. I tu ne mislim samo na BiH i Srbiju već da svi budu uključeni u regionu jer bilo kakav takav projekat ima neki prekogranični efekat. Mislim da nam je to svim u interesu, mislim da je prvenstveno u interesu BiH jer to znači dodatne strane investicije i doprinos BDP-u, a što se nas tiče znači dodatnu energetsku sigurnost što je danas pitanje nacionalne bezbjednosti. Voljela bih da to ne gledamo kao političko već investiciono pitanje”, kazala je Brnabić.

    Glasanje o Kosovu
    Komentirala je i glasanje BiH u Komitetu Savjeta Evrope o proceduri za prijem Kosoba u Savjet Evrope, Brnabić je rekla kako joj nije jasno glasanje BiH.

    “Uzdržanost povodom pitanja članstva tzv. Republike Kosovo u Savjet Evrope, to znači da je to uzdržanost od teritorijalnoga integriteta jedne međunarodno priznate države. Ne mislim da je to u interesu BiH, nije mi jasno, ali to je unutrašnje pitanje BiH pa prepuštam da se to riješi u okviru BiH. Ali je stav BiH potpuno jasan, ja sam kao predsjednica Vlade Srbije očekivala jasno glasanje – da bude protiv”, zaključila je Brnabić.

  • Konaković: Žao mi je što nije Dodik tu, da porazgovaramo licem u lice

    Konaković: Žao mi je što nije Dodik tu, da porazgovaramo licem u lice

    Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, Elmedin Konaković danas je prisustvovao svečanom otvorenju Međunarodnog sajma privrede u Mostaru. U izjavi za medije Konaković se osvrnuo i na trenutna politička dešavanja u našoj zemlji.

    “Vratio bih se na akcenat koji smo čuli kod svih govornika, a to je o važnosti ekonomske saradnji i uopšte saradnje Balkana. Svi su naglasili koliko je važna ta politička stabilnost za razvoj bilo koje ekonomije. Uživam slušajući ovakve vrste poruke. Čuli smo koliko je važna robna razmjerna unutar zemalja, posebno unutar odnosa BiH, Srbije i Hrvatske. Još jednom akcentiram potrebu da napokon zbog ljudi akcenat stavimo na ove teme, a ne na one teme zbog kojih se mučimo dugi niz godina i oko kojih čini mi se još dugo nećemo imati saglasnost”, kazao je Konaković.

    Potom je dodao:

    “Danas smo došli u punom kapacitetu. Sretan sam što kao koalicija zajedno sa partnerima želimo da pokažemo novo lice bh. politike, lice projekata, kompromisa, povećanja plata, brige o ljudima, a ne onih tema koje nas umaraju”.

    Sajmu ove godine nije prisustvovao predsjednik RS, Milorad Dodik.

    “Nema Milorada Dodika tu, ne znam zašto ga nema. U posljednje vrijeme je ponovo poslao neke nepotrebne poruke. Mi smo tu da se dogovaramo. RS je entitet u BiH. Jednako nam je važan kao i Federacija BiH. Žao mi je što nije bio tu da o tome direktno u lice porazgovaramo”, kazao je Konaković.

    Na kraju izjave za medije osvrnuo se i na dogovore koalicije na državnom nivou te o saradnji unutar Vijeća ministara BiH.“Ne najavljuje samo HDZ izmjene izbornog zakona, najavljujemo i mi. Imamo svoje ozbiljne zahtjeve koje smo već kazali u Neumu. U Neumu smo već bili blizu rješenja. Izborno zakonodavstvo je tema o kojoj svi brinemo. Lakše ćemo funkcionisati ako se prvo pozabavimo ekonomskim temama, a onda politika. Kada je riječ o radu Vijeća ministara BiH i posljednjim dešavanjima. Čudno je da Dodik iz RS uslovljava da to bude Južna interkonekcija, kada smo mi rekli da je uredu da bude ta Južna interkonekcija. Mi smo rekli da je to uredu i samo treba da dođe na Vijeće ministara BiH. Ne može RS potpisivati ugovor sa Srbijom niti implementirati taj projekat. Mi smo spremni na dogovor i kompromis, nadam se da su i oni. Čini mi se da se oni malo slabo snalaze u politikima dogovora, više se snalaže kada je politika konflikta”, zaključio je Konaković.

  • Amerika ostaje bez novca?

    Amerika ostaje bez novca?

    Vlada SAD-a bi mogla ostati bez novca do 1. juna ako Kongres ne uspe da podigne ili suspenduje gornju granicu duga.

    Na to je upozorila američka ministarka finansija Dženet Jelen.

    Dostizanje gornje granice duga značilo bi da vlada više nije u mogućnosti da pozajmi novac, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

    Jelen je u ponedeljak pozvala Kongres da reaguje “što je pre moguće” kako bi rešila ograničenje od 31,4 triliona dolara.

    Predsednik Džo Bajden sazvao je sastanak lidera Kongresa o tom pitanju za 9. maj.

    “Nakon pregleda nedavnih saveznih poreskih primanja, naša procena je da nećemo moći da nastavimo da ispunjavamo sve obaveze vlade do početka juna, a potencijalno i do 1. juna, ako Kongres ne podigne ili suspenduje limit duga pre toga”, napisala je Jelen u pismu predsedniku Predstavničkog doma Kevinu Mekartiju.

    Jelen je istakla da čekanje do poslednjeg trenutka da se obustavi ili poveća limit duga može ozbiljno naštetiti poslovanju i poverenju potrošača, podići kratkoročno troškove zaduživanja za poreske obveznike i negativno uticati na kreditni rejting Sjedinjenih Država.

    Gornja granica duga je podizana, produžavana ili revidirana 78 puta od 1960. godine.

    Republikanci u Predstavničkom domu zahtevaju drastično smanjenje potrošnje i poništavanje nekih Bajdenovih odluka, uključujući njegov program oprosta studentskih kredita i poreske kredite za zelenu energiju.

    S druge strane, demokratski predsednik, koji insistira na podizanju limita bez uslova, prošle sedmice je istakao da se o tom pitanju “ne može pregovarati”.

    Predsednik je, kako prenosi britanski medij, izložen sve većem pritisku poslovnih grupa da razgovaraju o predlozima republikanaca.

    Prvi put u istoriji SAD bi došle u situaciju da ne mogu da otplate dug, što bi uzdrmalo globalna finansijska tržišta i srušilo poverenje u SAD kao globalnog poslovnog partnera.

    Eksperti su upozorili da bi neizvršenje obaveza takođe moglo dovesti do recesije i rasta nezaposlenosti.

    To bi takođe značilo da SAD ne bi mogle da pozajmljuju novac za isplatu plata vladinih službenika i vojnog osoblja, čekove socijalnog osiguranja ili za druge obaveze.

    Ministarstvo finansija planira da poveća zaduživanje do kraja kvartala koji se završava u junu, u ukupnom iznosu od oko 726 milijardi dolara, oko 449 milijardi dolara više nego što je planirano ranije ove godine. Zvaničnici su rekli da je to delimično zbog nižih prihoda od poreza na dohodak od očekivanih, veće državne potrošnje i gotovinskog bilansa na početku kvartala koji je bio niži od očekivanog.

    U zajedničkoj izjavi od ponedeljak, lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer i lider demokrata u Predstavničkog doma Hakim Džefris rekli su da SAD “nemaju luksuz da čekaju do 1. juna da donesu zakon kako bi izbegli neispunjavanje obaveza i sprečili katastrofalne posledice za ekonomiju i milione američkih porodica.

    U drugom pismu poslatom članovima Kongresa u januaru, Jelen je navela da je Ministarstvo finansija počelo sa “vanrednim merama” kako bi izbeglo bankrot vlade.

  • Kina iznenadila: Sa 51,9 na 49,2

    Kina iznenadila: Sa 51,9 na 49,2

    Indeks menadžera nabavke (PMI) je u Kini u aprilu pao na 49,2 poena sa martovskih 51,9 poena, saopštio je Nacionalni zavod za statistiku Kine.

    Ovaj rezultat nije u skladu sa prethodnim očekivanjima tržišta, koja su prognozirala blag pad PMI, na 51,4 poena, prenosi CNN.

    PMI je parametar koji se koristi kao indikator ekonomske aktivnosti, a rezultat ispod 50 pokazuje da se ekonomija nalazi u stanju kontrakcije, odnosno pada ekonomske aktivnosti.

    U pitanju je najveći pad ekonomske aktivnosti od decembra, kada je zabeležen PMI od 47 poena.

    Proizvodnja je u aprilu porasla za 50,2 poena, što je manje od martovskih 54,6, a u padu je i broj novih porudžbina-48,8 prema martovskih 53,6 poena.

    Nove porudžbine za izvoz su opale na 47,6 poena sa martovskih 50,4.

    Globalna potražnja je mala, a neki izvoznici su zbog toga prinuđeni da zamrznu dalje investicije.

    Kineska ekonomija je u prvom kvartalu rasla brže nego što se očekivalo zbog velike potrošnje u sektoru usluga, ali fabrička proizvodnja kaska za ovim rezultatima zbog slabog ekonomskog rasta u svetu, zaključuje se u analizi CNN-a.

  • Sunovrat tržišta nekretnina

    Sunovrat tržišta nekretnina

    Američki biznismen Čarli Manger upozorio je na nadolazeću oluju na američkom tržištu komercijalnih nekretnina, s američkim bankama “punim”, kako je rekao, “loših kredita”, kako cene nekretnina padaju.

    Komentari 99-godišnjeg investitora i pomoćnika milijardera Vorena Bafeta dolaze u trenutku kada se previranja talasaju kroz finansijski sistem zemlje, koji se povezuje s potencijalnim krahom komercijalnih nekretnina nakon nekoliko bankrota banaka, prenosi Investitor.

    “Nije ni približno tako loše kao što je bilo 2008. godine”, rekao je potpredsednik Berkshire Hathaway-a u intervjuu za Financial Times. “Ali problemi se događaju u bankarstvu baš kao što se nevolje dešavaju svuda drugde. U dobrim vremenima steknete loše navike… Kada dođu loša vremena oni izgube previše”.

    Manger je govorio na verandi svoje kuće u Greater Wilshire-u, zelenom kvartu Los Anđelesa u kojem živi 60 godina, otkako je sam dizajnirao imanje.

    Odeven u kariranu košulju, Manger je govorio iz svojih invalidskih kolica, dok su se muke posrnule kalifornijske banke First Republic odigravale u realnom vremenu na televizijskom ekranu koji je emitovao CNBC u pozadini.

    Berkshire ima dugu istoriju pružanja podrške američkim bankama kroz periode finansijske nestabilnosti. Veliki gigant od industrije do osiguranja uložio je 5 milijardi dolara u Goldman Sachs tokom finansijske krize 2007-08 i sličnu sumu u Bank of America 2011.

    Ali kompanija je sada ostala po strani trenutnog previranja, tokom kojeg su banke Silikonske doline (SVB) i Signature Bank propale.

    “Berkshire je napravio neke bankarske investicije koje su nam išle vrlo dobro”, rekao je Manger. “Imali smo razočaranja i u banke. Nije tako lako voditi banku, postoji mnogo iskušenja da se uradi pogrešna stvar”.

    Njihova suzdržanost delimično potiče od rizika koji vrebaju u ogromnim portfolijima banaka zajmova za komercijalne nekretnine.

    “Mnoge nekretnine više nisu tako dobre”, rekao je Manger. “Imamo puno problematičnih poslovnih zgrada, mnogo problematičnih trgovačkih centara, puno problematičnih drugih nekretnina. Tamo je mnogo agonije”.

    Napomenuo je da se banke već povlače od kreditiranja komercijalnih investitora. “Svaka banka u zemlji danas je mnogo stroža u pogledu kredita za nekretnine nego pre šest meseci”, rekao je on. “Čini se da su svi oni u previše problema”.

    Manger je odrastao u Omahi, Nebraska, nekoliko metara od mesta gde Bafet sada živi. Njih dvoje su se upoznali 1959. godine, kada je Bafet imao 28, a Manger 35 godina. Manger, koji je u jednom trenutku radio u prodavnici prehrambenih proizvoda u vlasništvu Bafetovog dede, školovao se za pravnika pre nego što ga je njegov budući partner nagovorio na ulaganje.

    Bafet je zaslužan za Mangerov uspeh, nakon što ga je ohrabrio da pređe sa “strategije opušaka” koju je zastupao njegov mentor Benjamin Graham, a koja je uključivala kupovinu jeftinih deonica nalik odbačenoj cigari gde je ostao samo jedan komad vrednosti.

    Bafet je 2015. godine napisao u 50. godišnjem pismu konglomerata: “Nacrt koji mi je [Manger] dao bio je jednostavan: Zaboravite ono što znate o kupovini poštenih poslova po divnim cenama; umesto toga kupujte divne firme po poštenim cenama”.

    Ovaj pristup im je dobro poslužio. Berkshire je od 1965. ostvario složene godišnje prinose od skoro 20 odsto, dvostruko više od referentnog S&P 500 indeksa deonica.

    “Bili smo produkt određenog vremena i savršenog skupa prilika”, rekao je Manger, dodajući da je živeo u “savršenom periodu da bude običan investitor u deonice”.

    On i Bafet su imali koristi “uglavnom [od] niskih kamatnih stopa, niske vrednosti kapitala, širokih mogućnosti”, rekao je.

    Manger je rekao da je većinu svog novca zaradio od samo četiri investicije: Berkshire, Costco, njegova investicija u fond kojim upravlja Li Lu’s Himalaya Capital i Afton Properties, poduhvat za nekretnine koji poseduje stambene zgrade u Kaliforniji i Nju Džersiju. Forbs procenjuje njegovo bogatstvo na 2,4 milijarde dolara.

    “U prirodi stvari je da veoma inteligentan čovek koji naporno radi možda dobije tri, četiri, pet zaista dobrih dugoročnih prilika za kupovinu velikih kompanija po niskoj ceni”, rekao je on. “To se retko dešava”.

    Manger je upozorio da je zlatno doba ulaganja završeno i da će investitori morati da se bore s periodom nižih prinosa.

    “Postalo je veoma teško imati bilo šta poput prinosa koji je ostvaren u prošlosti,” rekao je on, ukazujući na više kamatne stope i previše investitora koji jure za povoljnim cenama i traže kompanije sa neefikasnošću.

    “U tačno vreme kada igra postaje teža, sve više ljudi pokušava da je igra”, rekao je on.

    Berkshire se povremeno borio da pronađe vredna ulaganja u protekloj deceniji. Zbog toga je gotovinski bilans često prelazio 100 milijardi dolara, podstučući kompaniju da otkupi desetine milijardi dolara vlastitih deonica.

    Manger je takođe ciljao na sopstvenu industriju, udarivši na “prezasićenost investicionim menadžerima koja je loša za zemlju”. Mnogi od njih su nešto više od “gatara ili astrologa koji vuku novac sa računa svojih klijenata, koji [nije] zarađen nikakvom korisnom uslugom”.

    Imao je teške reči i za otkupne grupe. “Previše je privatnog kapitala, previše kupaca svih vrsta. To čini igru ​​veoma teškom za sve”.

    “Ljudi koji primaju naknade i dalje rade dobro”, rekao je o menadžerima privatnih fondova. Ali upozorio je: “Ljudi kojima se ne služi dobro plaćanjem svih tih naknada možda na kraju neće biti voljni da ih plate”.

    Tamo gde je Bafet izričito rekao deoničarima Berkshire-a da se “nikada ne klade protiv Amerike”, Manger je oprezniji. “Ne mislim da možemo uzeti kao dato da će američka demokratija napredovati i cvetati zauvek”, rekao je on. “Ali mislim da ćemo se još dosta dobro snalaziti”.

  • Rusi izgradili najveće sisteme vojnih odbrambenih objekata u Ukrajini

    Rusi izgradili najveće sisteme vojnih odbrambenih objekata u Ukrajini

    Rusija je od prošlog leta izgradila neke od najvećih sistema vojnih odbrambenih objekata na globalnom nivou u poslednjih nekoliko decenija.

    To je saopštilo Ministarstvo odbrane Velike Britanije, i to u, kako dodaju, oblastima koje kontroliše u Ukrajini, kao i u svojim pograničnim regionima.Britansko ministarstvo je, u najnovijem obaveštajnom izveštaju o ratu u Ukrajini, istaklo da je Rusija uložila posebne napore da ojača severnu granicu okupiranog Krima, kao i da je iskopala stotine kilometara rovova unutar ruske teritorije, uključujući regione Belgorod i Kursk.

    Ministarstvo je navelo na Tviteru da je Rusija verovatno opravdala te poteze pretnjom od Ukrajine i NATO-a.