VRBAS Media

Autor: INFO

  • Petković: OHR nema nadležnost da se bavi imovinom

    Poslanik Srpskog kluba u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Milan Petković izjavio je danas da grupa koju je okupio OHR da se bavi pitanjem imovine nema nikakvu nadležnost kao što je nema ni Kristijan Šmit.


    “Bilo kakva grupa u kojoj se ne zna ko su ti takozvani eksperti ne može biti ekspertska grupa, nego samo grupa koju formira Kristijan Šmit od sebi podobnih ljudi”, istakao je Petković.

    On je poručio da se zna ko su pravni eksperti u Republici Srpskoj.


    “To su ugledni profesori, sudije i tužioci koji mogu da odgovore na takva pitanja”, rekao je Petković i dodao da to sigurno nisu neki nepoznati likovi koji se kriju iza lažnih identiteta.

    Petković je podsjetio da je pitanje imovine riješeno Ustavom BiH, ali i ustavima entiteta.


    Povodom izjave predsjednika SNSD-a Milorad Dodik da predstavnici SNSD-a na nivou BiH neće moći da glasaju za bilo kakav projekat ukoliko bude nastavljena blokada razvojnih projekata, Petković je rekao da su, prema zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske, srpski predstavnici u zajedničkim institucijama obavezni da za svaku odluku zatraže mišljenje nadležnih institucija Srpske.


    “Koalicija, koja čini i većinu, ni do sada nije glasala o bilo čemu, a da to nije usaglašeno sa stavom institucija Republike Srpske, pa će tako biti i od sada”, zaključio je Petković.

  • Drecun o stanju na KiM: Bezbjednosna situacija dostigla granicu preko koje dolazi do sukoba

    Drecun o stanju na KiM: Bezbjednosna situacija dostigla granicu preko koje dolazi do sukoba

    Predsjednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je da je bezbjednosna situacija na Kosovu i Metohiji “dostigla maksimalnu granicu preko koje dolazi do sukoba”.


    “Priština minira dijalog, uz podršku zemalja Kvinte, dok /premijer samoproglašenog Kosova Aljbin/ Kurti istovremeno pokušava da uspostavi punu i apsolutnu kontrolu nad severu Kosova”, rekao je Drecun, povodom polaganja zakletve Kurtijevog gradonačelnika Sjeverne Mitrovice.


    Drecun je naveo da je u toku proces miniranja dijaloga od Prištine uz podršku zemalja Kvinte, potpuno odbacivanje Nacrta statuta Zajednice srpskih opština koji je uradio Upravljački tim i uvođenje u igru nekakve Kurtijeve “samouprave za Srbe”, čija je suština zapravo da Beograd prizna lažnu državu Kosovo.

    Istovremeno, dodao je on, Kurti pokušava da uspostavi punu i apsolutnu kontrolu nad sjeverom Kosova u dva pravca – jedan je administrativni, tako što će zaposjesti četiri opštine na sjeveru poslije farsičnih “nazovi izbora”.


    On je ocijenio da je opasno to što u Prištini nagovještavaju da će završiti proceduru otvaranja mosta na Ibru i to što ljudima počinju da skidaju tablice sa automobila koji se nisu preregistrovali, da naplaćuju i kazne.

    “Posebno je opasno što pripremaju drugi deo realizacije njihovog plana, uz podršku Kvinte, a to je pravo policijsko vojno zaposedanje severa Kosova. Već su stacionirali pripadnike specijalnih parapolicijskih jedinica na severu Kosova, doneli su odredbu takozvane vlade o eksproprijaciji srpske zemlje u opštinama gde nameravaju da prave nove baze”, rekao je Drecun za RTS.

    On je ocijenio da srpski narod mora da reaguje na ugrožavanje osnovnih ljudskih prava, ali i opstanka na sjeveru Kosova.

    “BiH nije priznala tzv. Kosovo i to cijenimo, nije mi jasan suzdržan stav u Savjetu Evrope”
    Uprkos neslaganju većinskog srpskog stanovništva, u sjevernom dijelu Kosovske Mitrovice kompletiran je novi saziv lokalne samouprave, sačinjen od Albanaca.

    Predstavnici Srpske liste dali su premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju rok do 1. juna da prestane sa represijom nad srpskim narodom.

  • Vukanović ne ide na skup podrške Vučiću

    Lider Liste za pravdu i red, Nebojša Vukanović, ne ide na okupljanje građana 26. maja u Beogradu, na koje ih je pozvao predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Kako je obrazložio, Za pravdu i red ostaje dosljedna i principijelna i neće se miješati u izbore, politička dešavanja u Srbiji.

    – Smatramo da su međusobna miješanja i podrške vlasti nekorektni jer narod u Srpskoj i Srbiji treba da odluči ko će biti vlast bez miješanja, tutora i nametanja sa strane. Ne idemo na skup opozicije niti podrške Vučiću, ni ranije nismo prihvatili ničiji poziv i smatramo da je to najkorektnije – objavio je Vukanović na svom blogu.

    Istovremeno, zamjera liderima opozicije u Srpskoj koji u Beogradu planiraju da stoje uz Milorada Dodika.

    – Prvo sinoć Jelena Trivić, a potom danas i Milorad Dodik, vjerovatno narednih dana i preostali lideri parlamentarnih stranaka, velika većina sigurno, najavljuje dolazak sa pristalicama na miting podrške Vučiću 26. maja u Beogradu, utrkuje se da se dodvore predsjedniku Srbije. Nisu nam jasni takvi stavovi, šta će Jelena Trivić i ostali lideri opozicije koji odu dobiti što će stajati pored Dodika u Beogradu, uz to će oni biti statisti, a Dodik držati govor, ali to oni trebaju objasniti svojim pristalicama – smatra Vukanović.

  • Jelena Trivić ogovorila Dodiku

    Jelena Trivić ogovorila Dodiku

    Za Jelenu Trivić, Milorad Dodik je spričana priča, bezvrijedna svakog komentara.

    To je njena reakcija nakon što je Dodik juče, opasnost Narodnog fronta po SNSD, uporedio sa ubodom komarca.

    – Čula sam da me lažni predsjednik nazvao spodobom, te da je rad Narodnog fronta uporedio sa ubodom komarca. Zašto ako je to zaista tako, nekoliko minuta svoje izjave posvećuje meni i kako kaže “nebitnoj političkoj organizaciji” – odgovoila je Trivićeva.

    Kako kaže, o Dodiku je sve rečeno, sve se zna.– Ostalo je još da sam o sebi ispreda bajke poput one o “nacionalnom blagu”, o tome kako je mogao da bude general, kako je odbrusio nekom diplomati, spasio policiju, itd. Čovjek je ispričana priča, bezvrijedan svakog komentara, najkraće rečeno lažni CIK predsjednik i to je činjenica koju zna cijela Republika Srpska. Jedno je sigurno, režim i svi njegovi pomagači neće spavati mirno dok god postoji Narodni front! – zaprijetila je osnivačica NF.

  • Dodik reagovao na izjave Eskobara i Šolea

    Dodik reagovao na izjave Eskobara i Šolea

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da se ne boji američkih prijetnji i da će nastaviti da poštuje Dejtonski sporazum. To očekuje i od američkih diiplomata Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara, koji su pred Odborom za spoljnu politiku američkog Senata optužili Dodika i Republiku Srpsku za secesionizam.

    Pred Senatom se ponovo moglo čuti da region zavisi od ruskih energenata, da je tzv. Kosovo nezavisna država i da Srbi sa Kosmeta ne treba da gledaju ka Beogradu.

    Posmatrano iz Vašingtona glavne prepreke stabilnosti Zapadnog Balkana su neriješeni odnosi Srbije i tzv. Kosova kao i rovita situacija u BiH. Dejton je uspostavio mir, ali je ugrožen oštrom nacionalnom retorikom srpskih, bošnjačkih i hrvatskih političara. Ipak, Amerikanci glavnu prijetnju za, kako kažu, evroatlantski put vide u Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku.

    – Duboko smo uznemireni upornim antidemokratskim i secesionističkim potezima predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika. U saradnji sa partnerima iz EU pokušaćemo da odvratimo Dodika od retorike podjela i da mu ograničimo sredstva za takvu praksu – rekao je Gabrijel Eskobar, specijalni predstavnik SAD ѕa Zapadni Balkan.

  • Vodostaji Une i Sane u opadanju

    Vodostaji Une i Sane u opadanju

    Vodostaji rijeka Une i Sane u Novom Gradu su u opadanju, saopšteno je iz lokalnog Centra za obavještavanje.

    Vodostaj Une u Novom Gradu jutros je 394 centimetra, što je za 68 centimetara manje od juče ujutro a vodostaj Sane 410 centimetara, što je 80 centimetara manje nego juče ujutro.

    Načelnik opštine Novi Grad Miroslav Drljača rekao je Srni da je vodostaj rijeke Une ispod kote redovne odbrane od poplava, ali da nadležne službe i dalje rade na sanaciji posljedica.

    Prema njegovim riječima, danas se ispumpava voda u naseljima Mlakve i Radišići.

    U Novom Gradu je zbog poplava neprohodno više lokalnih puteva, a ima i više odrona.

    Iz poplavljenih naselja Mlakve i Rudice evakuisano je 26 osoba.

    Poplavljenim područjima stiže novčana pomoć republičkih institiucija.

    Vlada Srpske već je odobrila određena sredstva.

  • Otklonjene dileme da li će Vučić prisustvovati inauguraciji Milatovića

    Otklonjene dileme da li će Vučić prisustvovati inauguraciji Milatovića

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće današnjoj inauguraciji Jakova Milatovića.

    Kako prenose crnogorski mediji, ovih dana spekulisalo se oko njegovog dolaska na zvanično postavljenje Milatovića za predsjednika Crne Gore. Kako prenose, Vučićev dolazak potvrđen je usmeno.

    Milatović danas u 12 časova zvanično preuzima vršenje funkcije predsjednika države. Milatović je pobijedio na predsjedničkim izborima u drugom krugu, u kojem je osvojio blizu 60 odsto glasova.

    Ustavom Crne Gore, usvojenim 22. oktobra 2007. godine, predsjednik države se bira neposrednim izborima na pet godina. Od obnove nezavisnosti 21. maja 2006. godine, funkciju predsjednika Crne Gore obavljao je Filip Vujanović, koji je bio izabran na predsjedničkim izborima 2008. i 2013. godine. Đukanović je izabran na tu funkciju na predsjedničkim izborima 2018. godine.

  • Politika Jelene Trivić je ista meta, isto odstojanje

    Politika Jelene Trivić je ista meta, isto odstojanje

    Ako je suditi po prvom javnom nastupu nakon osnivanja Narodnog fronta, politika Jelene Trivić ostaje na istom putu kao i ranije, a jedina novina je što je javno dala podršku predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

    To je, prema mišljenju mnogih, potvrdilo da će na njen politički put zvanični Beograd imati velikog uticaja i donijeti joj korist, ali će dijelom sigurno uticati na građane u Republici Srpskoj koji se ne slažu sa tom politikom.

    Dojučerašnja potpredsjednica PDP-a i kandidat opozicije za predsjednika Republike Srpske na izborima 2022. godine, za sat i po televizijskog gostovanja nije iznijela gotovo ništa nepoznato i novo u političkoj zavrzlami kako u Srpskoj, tako i BiH, pa je teško pretpostaviti šta će, osim trenutno svog visokog političkog rejtinga, Trivićeva ponuditi građanima.

    Za poznavaoce političkih i društvenih prilika to će ipak biti dovoljno za dobro pozicioniranje na političkom nebu, jer je u dosadašnjoj političkoj karijeri Trivićeva uvijek bila konkretna u svojoj borbi i kritikama protiv aktuelne vlasti u Srpskoj, što su građani znali da prepoznaju dajući joj veliku podršku.

    Tanja Topić, politički analitičar iz Banjaluke, kaže da je nastup Trivićeve javnosti stavio do znanja da ona i novoformirani Narodni front imaju podršku predsjednika Srbije, ali i da će oni uzvratiti tu podršku, naročito nakon poruke da će ona i njeni politički saborci biti na skupu koji Vučić organizuje 26. maja.

    “Takođe, najava borbe protiv Milorada Dodika potvrđuje i odluku o nastavku političke karijere i borbe. Tu je i kritika naginjanja Dodika ka Zagrebu umjesto ka Beogradu. I tu smo opet upali u staru zamku vođenja politike”, smatra Topićeva.

    Ta zamka nadovezuje se na pitanje – Zašto ići u Beograd po mišljenje?

    “To potvrđuje samo zavisnost ovdašnjih političara od Beograda. Ono što smo čuli donekle potvrđuje političko ponašanje prema dvostrukim aršinima. Model organizovanja mitinga vlasti u Beogradu teče po istoj matrici po kojoj smo ovdje gledali proteste opozicije i kontraproteste vlasti.

    Opozicija je u oba slučaja kritikovana kako instrumentalizuje tragedije i plaćena je ‘rulja’ koja ruši vlast. Politički je nedosljedno boriti se protiv toga ovdje, a u Srbiji podržati istu matricu odnosa prema neistomišljenicima”, kategorična je Topićeva.

    Na pitanje da li bi na ovaj način mogla izgubiti dio podrške, ukoliko bi se izbori održali sutra, Topićeva sumnja u to.

    “Njen rejting ne bi bio poljuljan u dijelu pristalica koji još gledaju put Beograda, jer je ovdje još prisutan kult Aleksandra Vučića. Mislim da je taj rejting stabilan i da nije poljuljan nakon njenih izjava”, istakla je Topićeva.

    Novinar Vladimir Kovačević smatra da je prostor za nove političke opcije u Srpskoj otvoren nakon neuspjeha opozicije na prošlim izborima. Prema njegovim riječima, to su prepoznali Jelena Trivić, ali i Nebojša Vukanović.

    “I mogu igrati na kartu drugačije borbe protiv vlasti”, kaže Kovačević.

    U konkretnom pogledu politike, kako ističe za “Nezavisne novine”, jasno je da bez podrške Beograda niko ne može osvojiti vlast u Banjaluci.

    “A vidljivi su i novi odnosi Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, koji nisu dobri. Koliko je to dobro ili ne, drugo je pitanje. Ona će zbog podrške zvaničnog Beograda dobiti određen broj glasača kojima je to bitno. Izgubiće one glasače koji u Vučiću ne vide ništa bolje od onoga što vide u Dodiku”, rekao je Kovačević.

    Sve u svemu, dodaje, očigledno je da je politika na ovim prostorima uslovljena, jer je i više nego čudno boriti se na jednom mjestu protiv nečega, a tu problematiku podržati na drugom mjestu.

    “Jasno je da oni koji se opredijele da idu sami protiv svih nemaju šansu. Zašto je tako, svi se trebamo zapitati”, zaključio je Kovačević.

    A ono što će biti zanimljivo, jeste i da će u istoj koloni na mitingu kod predsjednika Srbije sa Trivićevom biti i Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a i predsjednik Republike Srpske. Potvrđujući tu informaciju, Dodik je istakao da je jaka Srbija garant za Srpsku, te da je podrška Aleksandru Vučiću nedvosmislena. Isto tako, kazao je, to što će Jelena Trivić biti tamo za njega uopšte nije bitno, jer niko ne treba da traži dozvolu za tako nešto. Međutim, Dodik se nakon toga osvrnuo na političko djelovanje lidera Narodnog fronta.

    “Hvala Jeleni Trivić za sve što je uradila, jer je razbila opozicioni blok. Biće zanimljivo vidjeti kako će opozicija izaći na izbore i ko će imati podršku”, rekao je Dodik, pa nastavio:

    “Razbila je opoziciju. To je svakako dobro, jer mi ne moramo da se bavimo time. Ali, takođe, ne znam ko bi uopšte mogao da vidi ozbiljnu političku stranu iza Jelene Trivić. Vidim da ona kao ima podršku iz Srbije, možda i blefira sa tom podrškom. Mogu samo da kažem da je ona politička spodoba. Pa ona je u izbornoj noći kad su se prebrojavali glasovi proglasila pobjedu”, kazao je Dodik.

  • FBI zloupotrijebio podatke 278.000 puta

    FBI zloupotrijebio podatke 278.000 puta

    Američki sud je utvrdio da je FBI 278.000 puta nepropisno tražio informacije iz nacionalne baze podataka o stranim obavještajcima tokom nekoliko godina, uključujući i podatke o Amerikancima osumnjičenima za zločine, saopšteno je u sudskoj presudi.

    Presudu je donio Sud za nadzor stranih obavještajnih službi, a objavila ju je Kancelarija direktora nacionalnih obavještajnih službi (ODNI), prenio je Rojters.

    FBI je interesovao potencijalni strani uticaj na određene događaje, poput nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine i nakon protesta 2020. godine zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, naveo je sud.

    Obavještajna baza podataka prikuplja digitalne i ostale informacije o pojedincima.

    Član 702 amandmana iz 2008. na Zakon o nadzoru stranih obavještajnih službi (FISA) iz 1978, legalizovao je tajni program prisluškivanja, koji je odobrila Bušova administracija, dozvoljavajući američkim obavještajnim agencijama da prate poruke iz inostranstva koje se šalju preko američkih mreža, poput Gugla.

    Međutim, sud je utvrdio da je FBI prekršio pravila FISA, posebno prilikom kriminalnih istraga u periodu između 2016. i 2020. godine, jer, kako se navodi, “nije bilo racionalnog razloga da očekuju da će naći dokaze o zločinima ili o radu stranih obavještajnih službi”, iako je FBI vjerovao da postoji osnova za tako nešto.

  • Sukobi u EU

    Sukobi u EU

    Pravila EU o dugu trebalo bi da budu reformisana kako bi se zemljama članicama dalo više fiskalnog prostora za modernizaciju svojih ekonomija.

    Dok jedni veruju da će to podstaći investicije i pokrenuti rast, drugi, s Njemačkom na čelu, strahuju da će labava fiskalna politika samo povećati deficite i dugove visoko zaduženih država članica.

    Nedavne krize navele su čak i štedljive zemlje poput Njemačke ili Holandije da preuzmu velike iznose javnog duga, što je dovelo do poziva na reforme. Stroga pravila o dugu i deficitu bloka, poznata kao Pakt stabilnosti i rasta, privremeno su suspendovana zbog pandemije Kovida-19, a ta suspenzija je produžena zbog neverovatno visokih cena energije, posledica rata Rusije protiv Ukrajine.

    Prethodna pravila će se ponovo primenjivati od 2024. Međutim, Evropska komisija je predložila da se visokozaduženim evropskim zemljama da više fleksibilnosti u smanjenju dugova i deficita.

    “Istovremeno obezbeđujemo i jednak tretman i razmatranje situacija specifičnih za zemlju”, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni na konferenciji za novinare krajem aprila.

    Prema trenutnim pravilima potrošnje EU, javni deficiti država članica ne smeju da pređu tri odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda, a dug treba da ostane ispod 60 odsto BDP-a. Prema ovim pravilima, države moraju da vrate pet odsto godišnjeg BDP-a koji prelazi granicu od 60 odsto.

    Za visoko zadužene zemlje to je pogubno za rast. Pravila datiraju iz 1990-ih i često su zanemarena čak i pre pandemije. Ona su takođe trebalo da budu reformisana pre toga. Trenutni predlog reforme zadržava prethodni cilj ograničavanja duga, ali će biti više fleksibilnosti kroz planove za smanjenje duga za pojedine zemlje.

    Stavovi o pravilima duga i novim predlozima su veoma različiti u pojedinim državama EU. “Štedljive” severne zemlje, uključujući Nemačku, žele da pravila ostanu stroga, dok južne države poput Italije kažu da ograničavaju svoju sposobnost ulaganja.

    Dugovi zemalja članica EU su porasli u poslednjih 15 godina. EU ima za cilj da zaključi sporazum do kraja ove godine. Berlin poziva na obavezujuće ciljeve Nemačka, nepokolebljivi branilac fiskalne discipline, strahuje da će reforma previše ublažiti budžetska ograničenja EU i potkopati pravednost unutar bloka.

    Nemački ministar finansija Kristijan Lindner osvrnuo se na promene.

    “Nemačka ne može da prihvati predloge koji predstavljaju slabljenje Pakta za stabilnost i rast”, rekao je on, dodajući da su potrebna “značajna prilagođavanja”.

    Lindnerove primedbe ličile su na “recept iz prošlosti”, rekao je zvaničnik Evropske komisije.

    Pozivajući se na reformu fiskalnih pravila EU, potpredsjednik Komisije Valdis Dombrovskis je ustvrdio da “živimo u sasvim drugačijem svetu nego pre 30 godina. Različiti izazovi, različiti prioriteti”. Nova pravila bi morala da odražavaju te promene, dodao je on

    Francuska i Nemačka se ne slažu
    Čini se da je komisija takođe pokušala da zadovolji Nemačku predlogom u kojem se kaže da zemlje članice moraju da smanje svoj deficit za 0,5 odsto godišnje ako premašuje tri posto BDP-a.

    Međutim Francuska nije bila zadovoljna promenom. Dug zemlje iznosi oko 110 odsto BDP-a.

    “Određene tačke su protiv duha reforme… Mi smo protiv jedinstvenih automatskih pravila za smanjenje deficita i duga”, rekao je krajem aprila francuski ministar finansija Bruno Le Mer.

    Kompromisi koje je predložila Komisija i dalje predviđaju “opštu klauzulu o begu” u slučaju teške ekonomske krize.

    Većina pozdravlja pristup specifičan za zemlju Belgijski ministar finansija Vincent Van Petegem rekao je da veoma pozdravlja predlog, posebno pristup specifičnoj zemlji utvrđen u pravilima. On je rekao da je smanjenje duga uz fokusiranje na investicije i reforme od suštinskog značaja.

    Sadašnja belgijska vlada želi da se vrati u red i smanji deficit na 2,9 odsto do 2026. godine. Cilj joj je da smanji deficit za 0,8 odsto godišnje između 2024. i 2026. godine. Holandska ministarka finansija Sigrid Kag rekla je da je njena zemlja “prilično oduševljena” planovima, ali je naglasila važnost “verodostojnog smanjenja duga” i nadzora.

    “Đavo je uvek u detaljima”, rekla je ona.

    Španska ministarka finansija Nadja Kalvinjo, koja će nadgledati pregovore u drugoj polovini godine, rekla je da će učiniti “sve što je moguće” da odobri nova fiskalna pravila ove godine. Španija će preuzeti predsedavanje EU u drugoj polovini 2023., a u međuvremenu, Brisel i Madrid se ne slažu oko predviđanja španskog deficita.

    Španska vlada je izračunala da će 2024. smanjiti svoj deficit na tri odsto, kako to zahtevaju fiskalna pravila EU koja će se ponovo primenjivati sledeće godine. Komisija je, međutim, procenila da će španski javni deficit porasti na 3,3 odsto 2024. godine.

    Iz Rima, ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti pozdravio je predlog zakonodavne reforme Komisije kao “korak napred” koji bi omogućio da se ne vraćamo na stari pakt. Đorđeti, međutim, nije krio razočaranje zbog neuspeha takozvanog “zlatnog pravila”, koje bi omogućilo da se strateška ulaganja skidaju sa računa.

    “Snažno smo zahtevali da se isključe investicioni rashodi, uključujući one tipične za Digitalni i Green Deal NRP (Nacionalni plan oporavka), iz obračuna ciljnih rashoda prema kojima se meri usklađenost sa parametrima. Napominjemo da to nije slučaj”, rekao je on.

    Na osnovu nekih tehničkih simulacija koje su kružile u Briselu, prilagođavanje italijanskih računa moglo bi dovesti do smanjenja strukturnog deficita za 0,85 odsto godišnje u slučaju četverogodišnjeg plana i u proseku za 0,45 odsto u sedmogodišnji plan.

    Istovremeno, Italija je jedina zemlja koja nije ratifikovala Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) i ima za cilj da ratifikaciju poveže sa ishodom pregovora o Paktu za stabilnost i rast.

    “Ako sve počnete da povezujete sa svime, postaje teže da napredujete”, upozorio je komesar Valdis Dombrovskis.

    Rumunski ministar finansija Adrian Kačiu tvrdi da bi paket trebalo da uspostavi ravnotežu između “održivosti (zdrave javne finansije) i inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta (potrebe za reformama i investicijama)”. On je dodao da bi novi okvir trebalo da stvori dovoljne uslove za podsticanje ulaganja u zemlje članice sa ekonomskim poteškoćama ili nesigurnim fiskalnim prostorom.

    Danas dug Italije iznosi 144,4 odsto BDP-a, dok se očekuje da će Belgija do kraja ove godine imati teret duga od 106 odsto – znatno iznad granica bloka.

    Slovenija i Hrvatska: Metodologija stroža prema manjim državama?
    Slovenija, s druge strane, strahuje da je teško doći do zajedničke metodologije za merenje nivoa duga, zbog velikih razlika između država članica.

    “Kada je reč o tome, osnovni predlog komisije nije nam posebno po volji”, rekao je ministar finansija Klemen Boštjančič u Briselu 16. maja.

    Međutim, zemlja je pozdravila pristup predloga da se fokusira na praćenje kretanja duga, a ne na strukturne deficite, uglavnom jer je ove poslednje bilo veoma teško izračunati, a rezultati su takođe mogli dosta da variraju u zavisnosti od metodologije, rekao je ministar.

    Glavna zabrinutost Slovenije je da bi, u pogledu metodologije, komisija mogla da bude stroža prema malim državama članicama. Hrvatski ministar finansija Marko Primorac rekao je da je njegova zemlja zadovoljna važećim pravilima i podržava novi predlog koji ima za cilj jačanje održivosti javnog duga i davanje veće autonomije državama članicama u vođenju fiskalne politike, ali smatra da je predloženi model analize održivosti neprihvatljiv jer bi stavio Hrvatsku među zemlje visokog rizika.

    “Smatramo i sadašnji sistem apsolutno prihvatljivim. Ne kršimo postojeća pravila, ali u potpunosti podržavamo svako poboljšanje radi povećanja transparentnosti i jednostavnosti primene metodologije”, rekao je Primorac u utorak u Briselu nakon sastanka ministara finansija EU.

    Prema Primorcu, analiza održivosti duga je “veoma složen model koji se temelji na nizu pretpostavki koje, kada su ugrađene u model, Hrvatsku kategoriziraju kao visoko rizičnu državu po visini javnog duga. S obzirom na našu fiskalnu situaciju, ova klasifikacija se ne odnosi na nas”.

    Istakao je da nema razloga da se Hrvatska svrstava u visokorizične zemlje kada je u pitanju održivost javnog duga s obzirom na vrlo dobre fiskalne rezultate zemlje.

    Bugarska radi na pridruživanju Evrozoni
    Bugarska se i dalje nada da će se pridružiti evrozoni do 2025. godine i da će ostati ispod praga deficita od tri odsto.

    Bugarski dug je 2022. godine iznosio 22,9 odsto BDP-a, prema preliminarnim podacima koje je krajem aprila objavio Nacionalni statistički institut.

    Nikolaj Vasilev, bivši potpredsednik vlade, rekao je da će morati da se preduzmu mere u pogledu rashodovne strane nacrta budžeta da bi se postigao manji deficit.

    Fiskalna rezerva na dan 31. marta iznosila je preko 6 milijardi evra.

    ECB i MMF
    Evropska centralna banka (ECB) i Međunarodni monetarni fond (MMF) pozdravili su predloge EU za reviziju svojih fiskalnih pravila kako bi se podstakao rast, ali je MMF pozvao na dodatne akcije.

    Predsjednica ECB Kristine Lagard rekla je 26. aprila da banka ceni “napore komisije da postigne kompromis sa državama članicama jer to već nije sigurno s obzirom na balansiranje koje vidite u dokumentima”.

    Lagard je takođe ukazala na “razlike i neslaganja između zemalja jer se suočavaju s različitim izazovima”.