VRBAS Media

Autor: INFO

  • Neće uspijeti i Putin to zna

    Neće uspijeti i Putin to zna

    “Vašington post” pridružio se mnogim člancima o neuspijehu dugo najavljivane ukrajinske ofanzive.

    Ukrajinske snage su pretrpele značajne gubitke i obrele se zarobljene u gustišu ruskih minskih polja, rovova i drugih utvrđenja, bez obzira na milijarde dolara vrednog zapadnog naoružanja, tehnike i obuke, piše analitičar Išan Tarur, a prenosi Raša tudej Balkan.Očigledan neuspeh Ukrajinaca naveo je američku obaveštajnu zajednicu da zaključi kako ukrajinska ofanziva neće ispuniti ni barem jedan veliki cilj, odnosno, zauzimanje Melitopolja, bolje poznatog kao “kapiju Krima”, napominje on.

    I dok zapadni političari javno podržavaju maksimalističke ciljeve Vladimira Zelenskog i drugih ukrajinskih političara o povratku svih teritorija koje Kijev smatra svojima, privatni razgovori zapadne političke elite su mračniji i skeptičniji.
    Promena raspoloženja u obaveštajnoj zajednici SAD

    “Nova procena američkih obaveštajnih službi odražava manje izgovaran, ali sve veći konsenzus”, otkriva američki list.

    I dok je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan pokušao da umanji značaj tih procena tvrdnjama da se one stalno menjaju, američki zvaničnici i njihove evropske kolege sve su oprezniji u pogledu očekivanja od ukrajinske ofanzive.

    Realnost ove teške borbe dovela je do nekih neobično grubih priznanja, piše kolumnista “Vašington posta”, podsetivši da je visoki zvaničnik NATO-a Stijan Jensen izjavio da vidi scenarijo u kojem Ukrajina dobija članstvo za NATO ako prepusti Rusiji deo teritorija koje smatra svojim.

    Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg potom je pohitao da ispravi svog sagovornika napomenom da samo Ukrajina odlučuje o uslovima za pregovore.

    Čini se da su ukrajinski ustupci nešto sa čime su mnogi u zapadnim zemljama spremni da se pomire. Uloga SAD u podršci Ukrajini verovatno će postati škakljivija kod kuće kako se sukob odugovlači a izbori 2024. se približavaju.

    Neke ankete sada pokazuju da je većina američkih glasača, posebno republikanaca, skeptična prema dodatnoj pomoći Kijevu, piše Tarur. Pored Trampa, stav da kontinuirana vojna pomoć Kijevu škodi Americi zauzeo je i još jedan republikanski kandidat, Vivek Ramasvami, napominje kolumnista “Vašington posta”.

    Stoga se u Vašingtonu pojavilo mišljenje da produženi konflikt više godi Rusiji nego Ukrajini, kao što je to ocenio američki diplomata i bivši demokratski kongresmen Tom Malinovski.

    “Putin zna da će vodeći republikanski kandidat za predsednika sledeće godine, bivši predsednik Donald Tramp, prekinuti podršku SAD Ukrajini i da u Evropi ima drugih poput njega”, piše Malinovski, dodavši da “rat zauvek ide u korist Putinu, a ne Ukrajini.”

    Malinovski, međutim, dolazi do sličnog zaključka kao i Stijan Jensen, istakavši u svojoj kolumni da bi Vašington trebalo da podržava ofanzivu Kijeva do NATO samita u Vašingtonu sledeće godine, kada bi se Alijansa obavezala na pružanje članstva i garancija Ukrajini za teritoriju nad kojom ima kontrolu.

  • Ukrajinci “digli” sve

    Ukrajinci “digli” sve

    Kontraofanziva ukrajinskih oružanih snaga ušla je u odlučujuću fazu u avgustu, navode mediji.

    Ako su ranije ukrajinske trupe pritiskale relativno male snage u različitim pravcima od obala Dnjepra južno od Zaporožja do Bahmuta, sada je komanda, očigledno, identifikovala dva glavna sektora, prenosi sarajevski portal Klix.ba.

    Glavni udarac Oružane snage Ukrajine nanose u Zaporoškoj oblasti, južno od grada Orehova u pravcu grada Tokmaka, a u slučaju uspeha prelaze na Melitopolj. Ovu operaciju podržava ofanziva marinaca Ukrajine, južno od sela Velika Novoselka na granici regiona Zaporožje i Donjeck.

    Uvođenje velikih rezervi Oružanih snaga Ukrajine je dovelo do krize u ruskoj odbrani. Međutim, za Ruse situacija još nije kritična. Štaviše, oni to čak mogu iskoristiti ako odmah ubace ostatke rezervi u bitku kako bi istrošili drugi (i poslednji) ešalon ukrajinske ofanzive, piše Meduza. Međutim, ovo je teorija, stvarnost je obično mnogo komplikovanija.

    Informacije o tome da su Ukrajinci prebacili gotovo sve svoje rezerve mogu se videti iz otvorenih izvora. Ukupna slika kontraofanzive, sudeći po njihovim izvorima, izgleda ovako:

    • Od juna, ruske položaje na jugu Ukrajine napadaju formacije 9. armijskog korpusa. Kako sledi iz prolećnog curenja podataka Pentagona, ovaj korpus je formiran od brigada obučenih na Zapadu posebno za letnu kampanju Oružanih snaga Ukrajine. Snage 9. korpusa su i danas ostale na ratištu, ali ih sada prate i brigade 10. korpusa, takođe stvorene 2023. godine. Štaviše, 10. korpus je već verovatno superiorniji od devetog u smislu ljudskih resursa uključenih u operaciju.
    • Kombinovane snage ovih korpusa ušle su u veliku grupu do 50 hiljada ljudi. Nastupa na uskom delu fronta oko 15 kilometara južno od grada Orehova, između sela Rabotino i Verbove u Zaporožskoj oblasti.
    • 70 kilometara istočno, u rejonu sela Velika Novoselka (u ruskom Ministarstvu odbrane ovo područje se zove Vremevska izbočina), u napadu je druga velika grupa Oružanih snaga Ukrajine. Od kraja jula nekoliko rezervnih brigada je uvedeno u borbu na ovom području, a ukupan broj ukrajinskih snaga može se proceniti na oko 30.000–35.000 ljudi.

    Taktički problemi, zbog kojih Oružane snage Ukrajine mogu napredovati samo sporo i po cenu velikih gubitaka, nisu nestali. Kako bi potisnula rusku odbranu nekoliko kilometara južnije, ukrajinska komanda je krajem jula – početkom augusta morala u bici angažovati rezerve koje su verovatno imale za cilj da razviju proboj u dubinu ruske odbrane. Ali brojčana prednost još nije dovela do odlučujućeg rezultata. A Oružane snage Ukrajine nisu imale druge velike rezerve.

    Iako se ukrajinska vojska suočava sa brojnim taktičkim problemima, kao i s jačom i preciznijom ruskom tehnikom, bitka na iscrpljivanje bi ipak mogla doneti ovoj zemlji veliki uspeh. Ova kontraofanziva bi, prema Meduzi, mogla ličiti na odbranu i povratak Izjuma u jesen 2022. godine ukoliko se uprava odluči na manevarske operacije. Čak i uprkos nedostatku rezervi, ukrajinske oružane snage i dalje imaju šansu da iscrpe rusku odbranu.

    Oružane snage RF imaju rezerve (uključujući mobilne brigade i pukove marinaca i zračno-desantnih snaga) na jugu Ukrajine. Međutim, ove rezerve su male. U isto vreme, trupe koje brane front od početka kontraofanzive su jako iscrpljene.

  • Smijenjen je

    Smijenjen je

    Od kada nije uspeo da nagovori Vagnerove plaćenike da obustave pobunu, Sergej Surovikin, poznat kao general “Armagedon”, nije viđen u javnosti od kraja juna.

    Ruski general Sergej Surovikin zvanično je razrešen dužnosti nakon što je navodno proveo nedelje u kućnom pritvoru zbog sumnje da je učestvovao u smrtonosnom vojnom udaru u junu.

    Ovu vest je danas prvi objavio novinar Aleksej Venediktov, koji je na Tviteru objavio tekst iz predsedničkog ukaza kojim se Surovikin razrešava sa dužnosti komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga.

    Uredba nije bila javno dostupna.

    Nekoliko prokremljskih kanala na Telegramu takođe je podelilo vesti o Surovikinovom otpuštanju, pišući da je ukaz Vladimira Putina potpisan prošle nedelje, ali da se tajno čuva.

    Surovikin, koji je služio kao zamenik komandanta ruskih trupa u Ukrajini, nije viđen u javnosti od 24. juna, kada je snimljeno kako moli ozloglašenu Vagnerovu grupu da okonča nasilnu pobunu protiv vojnog vrha u Rusiji.

    Ubrzo su se pojavili izveštaji da je možda unapred znao o pobuni koju je započeo šef Vagnera Jevgenij Prigožin, sa kojim je imao bliske veze još od vremena kada su obojica zajedno radili u Siriji. Prigožin je rutinski hvalio Surovikinovo vođenje rata protiv Ukrajine, čak i dok je kritikovao druge visoke komandante vojnih snaga.

  • “Proces je nepovratan”

    “Proces je nepovratan”

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da je proces dedolarizacije među članicama BRIKS-a nepovratan.

    “Nepovratni proces dedolarizacije uzima maha, ulažu se napori da se razrade efikasni mehanizmi za međusobna poravnanja i monetarnu i finansijsku kontrolu”, naveo je Putin u video-obraćanju tokom samita BRIKS-a u Johanesburgu, prenosi Tas.

    Dodao je da udeo dolara u plaćanju koje se odnosi na izvoz i uvoz opada, te da je prošle godine iznosio 28,7 odsto.

    Predsednik Rusije je istakao da članice BRIKS-a sarađuju na principu jednakosti i međusobne podrške, kao i da su se međusobna ulaganja zemalja članica povećala šest puta u poslednjih 10 godina.

    “Ulaganja u globalnu ekonomiju se se udvostručila, a njihov ukupni izvoz je dostigao 20 procenata izvoza na svetskom nivou”, rekao je Putin.

    On je naveo da je inflacija, koja je danas jedan od najvećih problema u svetu, delimično izazvana štampanjem novca u nizu zemalja usled pokušaja da se saniraju posledice pandemije koronavirusa.

    Govoreći o sporazumu o žitu, Putin je poručio da se Moskva povukla iz dogovora jer nisu ispunjene odredbe koje su joj obećane. Dodao je da je Rusija spremna da se vrati sporazumu, ukoliko bude bilo ispunjeno ono što joj je obećano.

  • Borenović poručio da su Dodik i SNSD danas brutalno poništili zaključke parlamenta Srpske

    Borenović poručio da su Dodik i SNSD danas brutalno poništili zaključke parlamenta Srpske

    Neće jezik nego pravo. Hvala kolegi Кojoviću na iskrenosti, jer je, za razliku od poslanika iz vladajuće koalicije iz Republike Srpske, razjasnio da je dio svih današnjih dogovora, uključujući i imenovanje ministra finansija, odluka da se ide na popunjavanje Ustavnog suda sudijama iz Republike Srpske.

    Rekao je ovo predsjednik PDP i poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne BiH Branislav Borenović, replicirajući poslaniku Naše stranke, Predragu Кojoviću koji je ranije rekao da je proces za popunjavanje Ustavnog suda sudijama iz Republike Srpske pokrenut.

    – To je za nas velika novost i pokazuje zašto danas nismo dobili odgovor zašto nema zakona o Ustavnom sudu BiH, kojim su strane sudije trebale da budu zamijenjene domaćim. Očigledno je da je dio dogovora da sve ostaje kako je bilo kada je u pitanju Ustavni sud, ako je tačno ovo što je rekao kolega Кojović – istakao je Borenović. On je dodao kako vjeruje da će to biti objašnjeno, ne danas u parlamentu, nego u narednom periodu i da će Narodna skupština Republike Srpske morati da zauzme svoj stav, jer je izglasala potpuno drugačiji zakon i zaključke koje su Dodik i SNSD danas brutalno prekršili i poništili.

  • Razgovarano o uvođenju avio linije Banjaluka – Istanbul

    Razgovarano o uvođenju avio linije Banjaluka – Istanbul

    Natalija Trivić, v.d. direktora aerodroma Banjaluka, saopštila je da je danas razgovarala sa ambasadorom Turske u Bosni i Hercegovini Sadikom Girginom i predstavnicima kompanije Turkish Airlines o uvođenju linije Banjaluka – Istanbul sa Međunarodnog Aerodroma Banjaluka.

    Istakla je da su učinili korak više, te da je već u septembru nastavak pregovora u Istanbulu.

  • Nagovještava li Trivićeva kandidaturu za gradonačelnika Banjaluke?

    Nagovještava li Trivićeva kandidaturu za gradonačelnika Banjaluke?

    Da li su politički apetiti posvađali dojučerašnje opozicione saborce i ogolili skrivene interese predsjednice Narodnog fronta Јelene Trivić i sadašnjeg gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića?

    Trivićeva ne krije da Stanivuković nema njenu podršku. Kako kaže, pogazio je sva obećanja na kojima je dobio mandat. Smatra da nema obračuna sa kriminalom, korupcijom i nepotizmom i optužuje ga da je grad podredio interesima nekoliko građevinskih firmi.

    Stanivuković odgovara da Trivićeva ne razumije politiku i da ima mnogo svojih političkih problema i izazova.

    Da li je ovo nagovještaj kandidatura za gradonačelnika na lokalnim izborima naredne godine?

  • Optužnica protiv Dodika i Lukića rezultat nestručnosti, brzine i pritiska

    Optužnica protiv Dodika i Lukića rezultat nestručnosti, brzine i pritiska

    Tužioce koji su podigli optužnicu protiv predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika Miloša Lukića, Visoki sudski i tužilački savjet treba da pozove na odgovornost, ali i da utvrdi ima li u njihovim postupcima elemenata političkog djelovanja, stav je pravnika u Srpskoj.

    To što je Sud BiH optužnicu vratio Tužilaštvu, zbog nepreciznosti i šturog obrazloženja i danas ocjenjuju, samo je dokaz da je pisana na brzinu i po naređenju stranih ambasada.

    Bez suštine i pravne težine – tako pravnici vide optužnicu protiv Dodika i Lukića, s obzirom da u njoj, kako ističu, nema glavnih formalno-pravnih elemenata. Zato ih i ne čudi što je Sud BiH optužnicu vratio Tužilaštvu na doradu.

    Istovremeno, manjkavost optužnice dokazuje da je nastala u brzini, pod pritiskom federalnih političkih struktura i stranih ambasada. Kaže to pravnik i delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, Sredoje Nović. Traži da glavni tužilac pokrene pitanje odgovornosti zbog eventualnog političkog rada tužilaca.

    • VSTS treba hitno da reaguje i da, ne samo da istraži kako su novinari došli do te informacije, da li je ona dan prije ili 10 dana poslije objavljena, već naprosto kako činjenično stanje nije navedeno da bi optužnica ostala na snazi – ističe Nović.

    A ključne stvari u optužnici su izostavljene – koje krivično djelo je učinjeno, kada i kako i kakva je međusobna veza onoga za šta se Dodik i Lukić terete.

    • Sud je dao jasno i do znanja da ono što je opisano i u činjeničnom opisu optužnice ne čini biće krivičnog djela koje se optuženima stavlja na teret, tako da ne znam na koji način i da li je uopšte moguće da se dopuni ova optužnica i da li će Sud i ako dođe dopunjena, da li će je i tako dopunjenu potvrditi – dodaje advokat Milan Petković.

    Nović kaže da je je sudsko vijeće bilo svjesno da je optužnicu trebalo odbiti, jer nije sadržavala nijedan element koji ukazuje da postoji krivično djelo koje se navodi protiv Dodika i Lukića.

    I beogradska advokatska kancelarija “Radić” reagovala je na pravnu nesigurnost koju pravosuđe i OHR kreiraju u BiH. Od njemačkog Bundeskabineta zatražili su da opozove odluku o kandidovanju Kristijana Šmita za visokog predstavnika. Dopis su uputili i svim državnim institucijama Njemačke.

    Do petka, 25. avgusta, rok je za Tužilaštvo BiH da Sudu BiH vrati “uređenu”, drugu verziju optužnice. Tada bi, prema procjenama pravnika, moglo biti poznato i da li je bh. pravosuđe doživjelo potpuni profesionalni krah.

  • Vulić: Јasno i čvrsto opredijeljeni za evropski put

    Vulić: Јasno i čvrsto opredijeljeni za evropski put

    Šef Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić rekla je da je SNSD pokazao da je jasno i čvrsto opredijeljen za put ka EU i da su dogovorom sa partnerima na nivou BiH izglasani bitni zakoni.

    Vulićeva je rekla da ohrabruje činjenica da su imenovanjem Srđana Amidžića za ministra finansija i trezora ispunjeni svi zakonski i ustavni uslovi za rad Savjeta ministara, dodavši da je to novi impuls za nastavak aktivnosti.

    Vulićeva je odbacila navode opozicije o političkoj trgovini među koalicionim partnerima na nivou BiH.

    Ona je rekla da nisu tačni navodi da je SNSD izdao zaključke Narodne skupštine Republike Srpske.

    • Radne grupe intenzivno rade na usaglašavanju teksta zakona o Ustavnom sudu BiH. Tekstom zakona se bave, isključivo, ljudi od struke – rekla je Vulićeva.

    Ona je rekla da je nepoštovanje Narodne skupštin kada se izađe iz sale i ne glasa za veto srpskog člana Predsjedništva BiH, kao što je uradila opozicija u Republici Srpskoj.

    • Opozicija je bezbroj puta pokazala da ne brine o interesima Srpske. Od raznih prijema američkih i drugih ambasadora do silnih optužbi na račun institucije predsjednika Republike Srpske i napada na jednu ličnost samo zato što nije poslušnik – rekla je Vulićeva.
  • Amidžić imenovan za ministra finansija i trezora

    Amidžić imenovan za ministra finansija i trezora

    Srđan Amidžić imenovan je danas na dužnost ministra finansija i trezora u Savjetu ministara.

    Na hitnoj sjednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH potvrđeno je imenovanje Srđana Amidžića na dužnost ministra finansija i trezora u Savjetu ministara.

    Amidžić je položio zakletvu, čime je i formalno preuzeo funkciju.

    Amidžić je rekao da će mu prevashodni cilj na ovoj funkciji biti da što prije budu završeni operativni zadaci unutar Ministarstva u vezi sa pripremom budžeta za narednu godinu.

    On je naglasio da ga čeka mnogo posla kada je riječ o budžetskom kalendaru koji je zgusnut, te da se mora raspravljati i o zahtjevima koje su dostavili budžetski korisnici.

    • To je strašno mnogo posla sa uigranom ekipom, a ja treba samo da toj ekipi pomognem da se taj posao privede kraju – rekao je Amidžić.

    Amidžić nije želio da komentariše navode da je njegovo imenovanje uslovljeno “političkom trgovinom”, naglašavajući da je ono što je bilo vezano za raspodjelu ministarstava u Savjetu ministara bilo dogovoreno ranije.

    Na današnjoj sjednici ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara Staša Košarac imenovan je za zamjenika predsjedavajuće Savjeta ministara Borjane Krišto.