VRBAS Media

Autor: INFO

  • “Ne zanima nas EU – reći ćemo ‘ne’ Ukrajini”

    “Ne zanima nas EU – reći ćemo ‘ne’ Ukrajini”

    Poljska je spremna da uvede jednostranu zabranu na uvoz žitarica iz Ukrajine, nakon isteka zabrane na nivou EU 15. septembra.

    To je izjavio poljski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Robert Telus.

    “O ovoj temi razgovarao sam sa brojnim ministrima iz EU. Video sam razumevanje koje je potrebno za gradnju koalicije i mehanizma. Uveren sam da bi Rumunija bila u toj koaliciji. Naredne nedelje imam sastanke i zvaću Slovačku kako bi doneli odluku zajedno u kom smeru ćemo ići. Trenutno, nema sumnje da postoji koalicija i da ćemo sprovesti zabranu”, naglasio je Telus.

    Prema njegovim rečima, održavanje zabrane EU na uvoz žitarica do 15. septembra bio je “samo politički argument za dalju destabilizaciju situacije u Poljskoj”.

    U maju je Evropska komisija dozvolila Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj da zabrane prodaju ukrajinske pšenice, kukuruza, sojine repice i semena suncokreta na njihovim tržištima, dok nije uvedena zabrana na tranzit u druge zemlje, prenosi Capital.

  • Pogođen centar Moskve; Oglasio se Stejt department

    Pogođen centar Moskve; Oglasio se Stejt department

    Dron pogodio zgradu u centralnom delu Moksve, izjavio gradonačelnik glavnog grada Rusije Sergej Sobjanin.

    Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, pokušana su jošš dva napada ali je ruski PVO uspeo da obori dva drona i to iznad Mozaisk i Kimki distrikat koji se nalaze u moskovskom regionu.

    Za sada nema podataka o eventualnim žrtvama i niko nije zvanično preuzeo odgovornost za te napade, ali zvanična Moskva ne sumnja i to da je organizator napada Ukrajina. S druge strane, zvanični Kijev do sada nije komentarisao napade na Moskvu, koji su postali gotovo svakodnevni.

    Zbog napada dronovima opet su zatvoreni svi moskovski aerodromi, što je šesti dan zaredom.Oglasio se i američki Stejt department odakle je saopšteno da SAD ne odobravaju napade dronovima na Rusiju, navodeći ipak da je na Ukrajini kako će se braniti jer je Rusija ta koja može da zaustavi rat u svakom trenutku, naveo je BBC.

  • Putin je odlučio – ovo je “novi” čovjek

    Putin je odlučio – ovo je “novi” čovjek

    General Viktor Afzalov, načelnik Glavnog štaba Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Rusije imenovan je za vršioca dužnosti komandanta VKS umesto Sergeja Surovikina.

    To je javila agencija RIA Novosti pozivajući se na upućen izvor, koji je rekao i da je Surovikin razrešen dužnosti.

    Afzalov je već bio vršilac dužnosti komandanta VKS kada je Surovikin komandovao ruskim trupama u Ukrajini.

    Ruski portal RBK objavio je u utorak, pozivajući se na neimenoviani izvor, da je Surovikin, koji nije viđen u javnosti od neuspešne pobune privatne vojne kompanije “Vagner”, smenjen sa funkcije komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga.

    Portal je naveo da je Surovikin smenjen i sa funkcije zamenika komandanta vojnih operacija u Ukrajini, ali da će ostati zaposlen u Ministarstvu odbrane.

    “General Sergej Surovikin razrešen je dužnosti zbog prelaska na drugo radno mesto”, rekao je izvor, koji je dodao da je Surovikin trenutno na “kratkom odmoru”.
    Iz ruskog Ministarstva odbrane se zasad nisu oglašavali ovim povodom.

    Zapadni mediji su pisali da je Surovikin verovatno bio upoznat sa tim da će “Vagner” početi oružanu pobunu protiv ruskog vojnog vrha, a američka televizija CNN objavila je da je on bio VIP član “Vagnera”.

    On je navodno imao lični registarski broj u “Vagneru”, kao i još najmanje 30 visokih ruskih vojnih i obaveštajnih zvaničnika.

    Surovikin je postavljen za komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u oktobru 2017. godine.

    Pre toga je komandovao ruskim snagama u Siriji, a bio je i komandant Istočnog vojnog okruga.

    U oktobru 2022. godine imenovan je za komandanta ruskih snaga u Ukrajini, a u januaru ove godine postao je zamenik komandanta.

  • Američki ambasador: Pitajte Vučića…

    Američki ambasador: Pitajte Vučića…

    U intervjuu za Glas Amerike američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil govorio je, između ostalog, o sastanku Vučića i Zelenskog, kao i o sankcijama Rusiji.

    Na pitanje da li sastanak predsednika Srbije i predsednika Ukrajine u Atini s jedne strane, i insistiranje Srbije da se iz Deklaracije usvojene u Atini izbaci deo o sankcijama Srbiji, vidi kao balansiranje Vučića, Hil kaže:

    “Moraćete da pitate gospodina Vučića, ali naša pozicija je veoma jasna: svi treba da se priključe sankcijama Rusiji, posebno zemlje koje teže da se pridruže EU. Mislimo da je to ispravna stvar”, rekao je američki ambasador I podsetio da su mnoge male zemlje uvele sankcije Rusiji iako im to nanosi štetu.“ Voleli bismo da Srbija uradi isto i da to bude deo njenog puta ka evro-atlantskom sistemu. Kada je reč o sastanku sa Zelenskim, ja sam bio ekstremno zadovoljan kada sam video da su srpski i ukrajinski predsednik seli da razgovaraju. Srbija i Ukrajina imaju dugu istoriju, uvek su se dobro slagale, imale dobre odnose, i zato mislim da je važno što su se sreli, razmenili mišljenja i razgovarali o tome šta budućnost donosi. Jer, biće promena, ovaj rat neće trajati zauvek i videćemo kako će se stvari razvijati. Ali, verujem da su protekli meseci bili važni za narod u Srbiji da vidi kakva je zaista Rusija, i da Srbija treba da se pomeri zapadno, ka evro-atlantskim sistemima”, istakao je Hil.

    Upitan da li je sada situacija na KiM mirnija nego što je bila proteklih meseci I da li su SAD našče zajednički jezik s albanskim premijerom, Hil kaže da administracija SAD blisko sarađujemo sa Srbijom na rešavanju problema.

    Kako je objasnio, situacija je trenutno mirnija na KiM jer je avgust i sezona odmora I da tek treba da se vidi kako će izgledati septembar.

    “Verujem da je ovo pitanje koje zahteva hitno rešavanje i da je potreban napredak. Makar sada znamo šta su ‘sastojci’ za mirnu budućnost – formiranje ZSO, pristup Kosova međunarodnim organizacijama, znamo šta treba da radimo, samo treba da sastavimo te deliće. To je kao veliki pazl koji stavite na sto i onda slažete delove”, rekao je američki ambasador.

    A na pitanje da li očekuje neku krizu u u septembru, Hil ističe:

    “Ne mogu da predvidim krizu, ali ono što mogu da vidim je novi pokušaj da se problemi reše. Svi su imali šansu da razmisle tokom leta i nadam da ćemo moći da napredujemo. Srbija je najveća zemlja na Balkanu, ima ambicije da se približi Zapadu, ima ambiciozne ekonomske planove, sledi Expo 27, da sam ja na mestu Srbije želeo bih da rešim problem sa Kosovom, da pokažem da i dalje podržavam srpsku zajednicu na Kosovu, ali, konačno, da gledam koji su širi, strateški potezi koje treba povući da bi se približili Zapadu.”

  • Brnabić: Vučić za četiri dana uradio više nego neki političari za čitav politički vijek

    Brnabić: Vučić za četiri dana uradio više nego neki političari za čitav politički vijek

    Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je danas da je predsjednik Aleksandar Vučić u poslednja četiri dana uradio više za srpski narod, nego većina, kako je navela “prominentnih političara” za čitav svoj politički vijek.

    “Ovo je suština svega: Predsjednik Aleksandar Vućić je samo za posljednja četiri dana uradio više za Srbiju, naš narod i sve naše građane, nego većina naših “prominentnih” političara za čitav svoj politički vijek”, napisala je Brnabić na društvenoj mreži X (Tviter).

    Ona je dodala da se na “muci poznaju junaci, a u teškim i izazovnim vremenima, veliki lideri”.

  • Mađarska vlada: Želimo preuzeti komandu nad EUFOR-om

    Mađarska vlada: Želimo preuzeti komandu nad EUFOR-om

    Vlada Mađarske potvrdila je za “Nezavisne novine” da ta zemlja namjerava da preuzme komandovanje misijom EUFOR “Althea”, pod uslovom da Politički komitet za bezbjednost EU za to da svoju saglasnost.

    Podsjećanja radi, nekoliko puta u javnosti se spominjala mogućnost da bi Mađarska mogla preuzeti ovu poziciju od januara naredne godine jer je Austrija odlučila da oni do daljeg ne budu na čelu evropske vojne misije u BiH, ali da i dalje nastave učešće u EUFOR-u.

    Kako nam je rečeno u proteklom periodu, zemlje članice misije su, uz konsultacije sa SAD, razmatrale ko bi mogao preuzeti poziciju komandanta. U igri su, kako nam je rečeno, bili Italija, Rumunija i još neke zemlje, ali odluka je na kraju pala na Mađare, jer su bili spremni da za misiju stave na raspolaganje helikoptere i drugu opremu koja se obično dodjeljuje komandantu misije.

    “Mir i stabilnost regiona zapadnog Balkana su ekstremno važni za EU. Mađarska je uvijek bila posvećena stabilnosti BiH i uspjehu operacija kriznog menadžmenta od Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, uključujući i EUFOR ‘Altheu’. Od 2010. godine do maja 2023. godine mađarski generali su držali poziciju načelnika Glavnog štaba EUFOR ‘Althee’, uz značajnu operativnu podršku. Ostajemo pri namjeri da preuzmemo poziciju komandanta operacije ‘Althea’ od januara 2024. na period od jedne godine, ako to Politički komitet za bezbjednost EU odobri”, naveli su oni.

    Na pitanje kako komentarišu napise pojedinih medija, posebno u Sarajevu, da bi Mađarska mogla biti naklonjena liderima u Republici Srpskoj, izrazili su uvjerenje da je EUFOR efektivan nepristrasni akter, te da je cilj Mađarske da očuva tu reputaciju.

    “Naša pretpostavka je da će lokalni entiteti održati saradnju s EUFOR ‘Altheom’ u postizanju ciljeva Savjeta bezbjednosti UN. U skladu sa svojim mandatom, EUFOR ‘Althea’ obezbjeđuje značajnu podršku lokalnim entitetima. Pripadnici misije će uvijek djelovati na način da očuvaju povjerenje i saradnju između ‘Althee’ i drugih aktera”, istakli su oni.

    Naglasili su da je u interesu Mađarske i cijele EU da se održi dobro obučena, posvećena i kredibilna operacija EU kako bi ostali uslovi za sigurno i bezbjedno okruženje u BiH.

    Prošle sedmice smo se obratili i misiji EUFOR-a, ali nam do zaključenja ovog broja nije stigao odgovor, uz napomenu da bi im bilo potrebno neko vrijeme da dobiju saglasnost za davanje izjave.

    Austrija je, kako saznajemo, najavila da odustaje od pozicije komandanta jer je istakla da su resursi koje je angažovala u BiH potrebni kod kuće, posebno kad je u pitanju nadgledanje granica.

    Dio zemalja EU je, kako saznajemo, smatrao da EUFOR treba da zadrži svoju originalnu misiju i da ne bude upotrijebljena za druge vrste zadataka, jer im je važno da njihovi pripadnici koji se nalaze u misiji ne budu dovedeni u opasnost.

    Niko od naših sagovornika s kojima smo proteklih sedmica i mjeseci razgovarali nije imao primjedbu na dosadašnji angažman mađarskih vojnika i oficira u misiji, posebno što je Budimpešta, kako nam je objašnjeno, uvijek bila spremna da na raspolaganje stavi sve svoje vojne resurse koji bi misiji bili potrebni.

    Zbog toga je, kako se može zaključiti, pala odluka da se Mađarskoj dozvoli da preuzme ovu ulogu, a posebno u kontekstu činjenice da mnoge druge zemlje nisu bile spremne da je preuzmu.

    Iako je EUFOR u potpunosti misija potčinjena EU, ona funkcioniše u okviru aranžmana “Berlin plus”, koji predviđa da EU preuzme bezbjednosne operacije na evropskom kontinentu od NATO-a, ali da i dalje ostane NATO komandna struktura i konsultacije s Alijansom, kao i da EUFOR “Althea” može da koristi NATO resurse.

    EUFOR trenutno čine 22 zemlje članice i nečlanice EU, i to Albanija, Austrija, Belgija, Bugarska, Čile, Češka, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Mađarska, Njemačka, Nizozemska, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Sjeverna Makedonija, Španija, Švajcarska i Turska.

    Prošle godine donesena je odluka da se broj vojnika EUFOR-a sa 600 poveća na 1.100, u kontekstu rata u Ukrajini i mogućeg prelijevanja krize u BiH.

  • Američki zvaničnici: Ukrajinske trupe raštrkane i pogrešno raspoređene

    Američki zvaničnici: Ukrajinske trupe raštrkane i pogrešno raspoređene

    Ukrajinska vojska se muči da probije rusku odbranu dobrim dijelom i zbog toga što previše trupa, uključujući neke od svojih najboljih borbenih jedinica, ima na pogrešnim mjestima, objavio je Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike.

    Jedan od njih navodi da bi glavni cilj kontraofanzive trebalo da bude presjecanje ruskih linija snabdevanja na jugu Ukrajine, ali umjesto toga, prema riječima zvaničnika, ukrajinski komandanti su podelili trupe podjednako između istoka i juga.

    Kao rezultat toga, više ukrajinskih trupa se nalazi u blizini Bahmuta i drugih gradova na istoku, nego u blizini Melitopolja i Zaporožja na jugu, koji su strateški značajniji.

    Neimenovani zvaničnk napominje da se tempo kontraofanzive može promijeniti samo dramatičnim promjenom taktike.

    Drugi sagovornik američkog lista ističe da su Ukrajinci previše raštrkani i da je potrebno da konsoliduju svoju borbenu moć na jednom mjestu.

    Američki zvaničnici kažu da postoje indicije da je Ukrajina počela da prebacuje neke od svojih iskusnijih borbenih trupa sa istoka na jug, ali čak i najiskusnije jedinice su izmenjene nekoliko puta zbog velikih žrtava.

    One se sada oslanjaju na sve manji broj visokih komandanata, dok su neke jedinice uglavnom popunjene vojnicima koji su ranjeni i vraćeni u borbu, navode neimenovani zvaničnici.

  • Delegacija EU: Dogovor koalicije na nivou BiH – korak u pravom smjeru

    Delegacija EU: Dogovor koalicije na nivou BiH – korak u pravom smjeru

    Pozdravljamo dogovor koji su danas postigli lideri koalicionih stranaka na zajedničkom nivou i usvajanje važnog zakonodavstva u vezi sa pristupanjem EU u BiH, navela je Delegacija EU u BiH na društvenim mrežama.

    Pozitivno je što su politički lideri BiH pokazali političku volju da zajedno rade na reformama. Važan korak je napravljen, ali će takođe biti potrebno da se nastavi – navodi se u saopštenju.

    Kako dodaju, reforme potrebne za ulazak u EU donose konkretne koristi za svakog građanina BiH.

    • Ohrabrujemo političke lidere u BiH da nadograde trenutni zamah i preduzmu dalje neophodne korake kako bi približili – dodaje se u saopštenju.

    Dodaju da izmjene i dopune VSTV-a predstavljaju dobar korak ka ispunjenju EU preporuke o provjerama integriteta pravosuđa.

    • Očekujemo da se usvajanje završi bez odlaganja, kao i efektivno sprovođenje ove ključne reforme – ističe iz Delegacije.
  • Zbog duga prema IRB-u upitno grijanje u Banjaluci

    Zbog duga prema IRB-u upitno grijanje u Banjaluci

    Stara banjalučka „Toplana“ u velikim je finansijskim problemima, a to bi trebalo da zabrine sve korisnike grijanja u gradu iako ovo preduzeće od 2018. godine ne upravlja tim sistemom.
    Naime, oni su „Eko toplanama“, a koje su preuzele njihovu djelatnost, iznajmili opremu, objekte i infrastrukturu koja je založena i na koju pravo ima Investiciono – razvojna banka Republike Srpske koja je otkupila obveznice „Toplane“, a koja je novac iskoristila za gradnju rejonskih kotlovnica.
    U korist IRB-ovog Fonda za restituciju založeni su objekti i zemljište vrijedno 19,3 miliona maraka i mašinska oprema vrijedna nešto preko osam miliona maraka.
    U „Toplanama“ poručuju da im je likvidnost ugrožena te da obaveze prema IRB-u više ne mogu plaćati, te pozivaju grad da ih preuzme, jer će u suprotnom doći do velikih problema, prenosi Capital.
    „Ukoliko Grad ne preuzme obavezu prema IRBRS od „Toplane“, ista će ući u problem nelikvidnosti. U slučaju neizmirivanja obaveza banka će aktivirati Ugovor o zalogu, a time će naredna grejna sezona biti upitna“, upozorovaju u ovom preduzeću.
    Prema njihovom mišljenju Grad bi trebao preuzeti obavezu prema IRB-u po osnovu prve emisije obveznica od koje su građene kotlovnice.
    „Toplana“ je otplatila 5,9 miliona maraka, ali ostaje dug od nepunih devet miliona maraka.
    Mjesečna rata trenutno iznosi 136.086 KM, a njihov redovni priliv je jedino zakupnina od „Eko toplana“ od 500.000 KM na godišnjem nivou.
    „Okvirnim zakonom o zalozima je određeno da založni povjerilac može pokrenuti postupak izvršenja, koji podrazumijeva i prodaju založene imovine, ukoliko „Toplana“ kao založni dužnik, ne bude uredno izvršavala svoje obaveze. „Toplana“ neće moći izmirivati svoje obaveze po osnovu emitovanih obveznica, čijom emisijom je pribavljen novac za izgradnju rejonskih toplana na drvnu sječku“, navode oni.
    Tvrde da je Grad dužan da preuzme ovu obavezu jer se kroz Ugovor o strateškom partnerstvu, 2017. godine sa firmom „IEE“ koja je jedan od osnivača „Eko toplana“ obavezao da će riješiti obaveze stare „Toplane“ i obezbijediti njenu funkcionalnost jer je ona sastavni, neizostavni dio toplifikacionog sistema.
    Inače, na narednom skupštinskom zasjedanju naći će se izvještaj o poslovanju „Toplane“ u prošloj godini. Prema tom izvještaju ovo preduzeće je imalo poslovni gubitak od 940.000 maraka.
    U upravi ovaj rezultat pravdaju dešavanjima iz prethodnog perioda i nagomilanim obavezama. Samo po osnovu kamata na obaveze iz prethodnog perioda morali su da plate 1,3 miliona KM.
    „Da nije bilo ovih rashoda na teret tekućeg perioda, ostvareni finansijski rezultat ne bi bio negativan“, navode u „Toplana“.

  • Teški gubici u Ukrajini; Ovo je samouništenje

    Teški gubici u Ukrajini; Ovo je samouništenje

    Ukrajinsko društvo pokazuje sve znake zamora od rata, a vojnici na frontu se nadaju prekidu vatre uprkos odlučnosti vlade da nastavi borbu, piše “Ekonomist”.

    “Javno raspoloženje je sumorno”, navodi britanski nedeljnik, ukazujući na teške gubitke koje su pretrpele ukrajinske trupe u toku dugo najavljivane ofanzive, preneoje Raša tudej Balkan.

    Javnost sukob sve više doživljava kao “rat kome se ne nazire kraj” i nerado ga plaća, bilo parama, bilo krvlju, navodi se u članku i dodaje da su se oni željni borbe “odavno dobrovoljno prijavili”, pa je Kijev sada prinuđen da “regrutuje uglavnom nevoljne.”

    “To čini atmosferu toliko teškom da je zaista možete osetiti u vazduhu”, rekao je za list aktivista koji podržava ukrajinske vojnike. Pošto cena produženja sukoba postaje očigledna, “čak i nada u uspeh kontraofanzive postala je čin samouništenja.”

    “Ekonomist” navodi da isto mišljenje dele i ukrajinski borci, pozivajući se na intervju sa snajperistom Konstantinom Prošinskim, koji je postao popularan u ukrajinskoj javnosti ranije ovog meseca.

    Prošinski tvrdi da njegovi kolege “apsolutno nemaju problema” sa idejom sklapanja primirja sa Rusijom.

    “Ne govorim u ime svih, ali ne verujem da bi se u tom scenariju vojska uputila ka Kijevu da sruši vladu”, rekao je on lokalnim medijima.

    Ovaj vojnik je maksimalistički cilj predsednika Vladimira Zelenskog da povrati svu zemlju koju Kijev smatra svojom, uključujući Krim, označio kao “populizam samozadovoljstva.”