VRBAS Media

Autor: INFO

  • Dogovor o podizanju granice duga SAD prošao prvu prepreku

    Dogovor o podizanju granice duga SAD prošao prvu prepreku

    Zakonodavni odbor Predstavničkog doma podržao je predlog o privremenom ukidanju limita da kojeg SAD mogu da se zadužuju.

    O njemu će se glasati danas u donjem domu američkog Kongresa.

    Predlog zakona u utorak podržalo je sedam članova odbora, dok je šest bilo protiv, u odboru u kojem većinu imaju republikanci, prenosi Rojters.

    Pripadnici desnog krila Republikanske stranke prethodno su saopštili da se protive dvostranačkom predlogu o podizanju granice zaduživanja sa trenutnih 31,4 biliona dolara, u trenutku kada ističe rok posle kojeg bi vlada SAD mogla da ostane bez novca za izmirenje obaveza.

    Kako republikanci imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu od 222 prema 213, moguće je da će biti još članova te stranke koji će glasati protiv zakona, pa će biti potrebna pomoć demokrata da se on izglasa i preda Senatu na odlučivanje.

    Ova mera mora da bude usvojena u Kongresu do 5. juna, jer bi u suprotnom Ministarstvo finansija moglo da ostane bez sredstava za plaćanje svojih dugova po prvi put u istoriji SAD, što bi dalje moglo da izazove ekonomske probleme kako u SAD, tako i u svetu, navodi Rojters.

  • Kina u problemu

    Kina u problemu

    Vuhan, grad poznat po tome što je u njegovoj okolini počela pandemija kovida 19, suočava se s problemom naplate dugova.

    Da bi umanjio problem, grad je odlučio da objavi liste 259 dužnika u lokalnim novinama, pokušavajući javnom sramotom da naplati od dužnika koji su se oglušili na direktne pozive da plate svoja dugovanja prema gradu.

    Ukupna količina duga iznosi 300 miliona juana (42.4 miliona dolara), a na nesvakidašnji potez su se gradske vlasti odlučile nakon što su prihodi proračuna u prva tri meseca ove godine pali za 8.5 odsto u odnosu na 2022. godinu. Najveći dužnik je proizvođač automobila koji duguje 23.5 miliona juana (3.3 miliona dolara).

    Analitičari procenjuju da su lokalne i regionalne vlasti Kine postale prezadužene, a veliki deo nije vidljiv u službenim procenama javnog duga te države jer se odnosi na tzv. “skriveni dug” hiljada finansijskih kompanija u vlasništvu regija i gradova.

    Kina se zadnje decenije rekordno zaduživala

    Središnja država u Kini nije jako zadužena, ali javni dug ubrzano raste. Službeno javni dug iznosi 77 odsto BDP-a, ali to bi mogao biti samo vrh sante leda. Investiciona banka Goldman Saks procenjuje da se ukupni dug penje na 23 biliona dolara ako se uključi skriveni dug huljadu finansijskih kompanija u vlasništvu gradova i regija.

    To je puno bliže ukupnom dugu SAD-a, koji iznosi 32 biliona dolara i odnos javnog duga i BDP-a Kine povećava na više od 120 odsto. Time bi Kina bila ukupno više zadužena od SAD-a. Dodatni problem je taj što je, za razliku od duga SAD-a, koji je transparentan i tema rasprava među političarima i ekonomistima, pitanje koliko su državne vlasti Kine svesne potencijalnog problema.

    Za sada se ne procenjuje da je bilo koja regija ili grad u Kini u opasnosti od bankrota, ali će investicije zasigurno usporiti, a time i privredni rast. Zapravo se Kina neverovatno brzo zadužuje zadnje decenije, a današnji ukupni dug, što osim javnog duga uključuje dugove građana i kompanija, u istom je nivou kao u SAD-u i EU.

    Sredinom 2022. je na konferenciji za medije potparolka Narodne banke Kine otkrila da je udeo ukupnog duga u BDP-u iznosio 277.1 odsto u prva tri meseca, za 4.5 postotna boda više nego na kraju prethodne 2021. Za to su bili okrivljeni covid-19 i tadašnje zaključavanje Kine.

    Kina je postala jednako zadužena kao SAD i EU, ali puno siromašnija

    Situacija je takva da su ukupne privrede Kine, SAD-a i EU relativno jednako zadužene, ali s bitnom razlikom da Kina još ne spada u visokorazvijene države, poput SAD-a i EU. Iako se radi o drugoj najvećoj privredi na svetu, Kina ima 1.4 milijarde stanovnika.

    Kada se na 330 miliona stanovnika SAD-a rasporedi veličina privrede, po stanovniku se ostvaruje 70.000 dolara BDP-a godišnje. EU s 447 miliona stanovnika ostvaruje 38.4 hiljada dolara BDP-a po stanovniku, a Kina zbog toga što ima gotovo dva puta više stanovnika od SAD-a i EU ostvaruje samo 12.5 hiljada dolara bruto domaćeg proizvoda po stanovniku.

    Nakon pandemije Kina ne uspeva da se vratitni na nivo rasta BDP-a iz 2019. (6 odsto), a kamoli na 10 odsto i više.

    1. je ostvareno za Kinu mršavih 3 odsto rasta BDP-a, a ove godine je cilj državnih vlasti da bude oko 5 odsto. To je dakako puno više nego u SAD-u i EU, ali se razlika u stopama rasta drastično smanjila u odnosu na razdoblje od pre pet, deset i više godina.

    To ipak ne znači da Kinu očekuje velika kriza

    To ipak ne znači da Kinu očekuje velika kriza. Jedini problem je taj što se građani nisu dovoljno obogatili pre nego što je država u proseku demografski ostarela. Upravo je nagli pad broja rođenih glavni faktor koji će uticati na snižavanje ukupnog ekonomskog rasta Kine u budućnosti.

    Prošle godine je rođeno manje od 10 miliona dece, najmanje od davne 1949. Kroz 21. vek se u proseku u Kini godišnje rađalo oko 16 milliona dece, pa je pad zaista šokantan. U 2021. i 2022. je imala manji broj rođenih na 100 stanovnika od EU, a posebno manje od SAD-a.

    Kriza u sektoru nekretnina prošle godine, rast duga i problemi s finansiranjem regija nisu naznaka ekonomske propasti Kine. Međutim, sugerišu da Kina više nije zemlja velikog ekonomskog rasta, nego da je postala puno sličnija SAD-u i EU. To znači da krize nisu ništa šokantno, a problemi su sastavni deo socijalnih i ekonomskih kretanja, ali i da Kina usporava.

  • “Nije vam mesto u Savjetu Evrope i u EU”

    “Nije vam mesto u Savjetu Evrope i u EU”

    Najnovija eskalacija nasilja pokazala je da tzv. Kosovu nije mesto u Savetu Evrope i EU, saopštio portparol za spoljnopolitička pitanja Alternative za Njemačku.

    Petr Bistron, koji je i poslanik Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope, kao i nemačkog Bundestaga, kaže da region ostaje bure baruta. “Kada bismo ga primili u Savet Evrope i EU, probleme regiona bismo preneli u naše institucije i time ih destabilizovali”, dodao je on.

    Poslanička grupa AfD poziva saveznu vladu da odmah prekine aktivnosti na prijemu Kosova u Savjet Evrope”, saopštila je poslanička grupa AfD u nemačkom Bundestagu. Njemačko ministarstvo spoljnih poslova ranije je osudilo napade na severu KiM u kojima su povredjeni vojnici Kfora i civili i pozvalo na hitnu deeskalaciju.

  • Blinken poručio Turskoj: Odmah odobrite

    Blinken poručio Turskoj: Odmah odobrite

    Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je Tursku da odmah verifikuje pristupanje Švedske NATO savezu.

    Blinken je rekao da je ova nordijska zemlja već preduzela značajne korake na rešavanju zahteva, kojima je zvanična Ankara uslovila članstvo Švedske u Severnoatlantskoj alijansi, prenosi Rojters.

    Američki državni sekretar je odbacio tvrdnje da je Bajdenova administracija prihvatila da Turskoj proda borbene avione F-16, u zemenu za tursko prihvatanje članstva Švedske u NATO iako se, kako kaže, američki Kongres zalagao za takav dogovor.

    Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom u gradu Luleo na severu Švedske, Blinken je rekao da će Vašington nastaviti da radi na okončanju procesa pristupanja Švedske Alijansi do samita šefova država članica NATO, koji će biti održan sredinom jula.

    “Verujemo da je došlo vreme za prijem Švedske i da nema razloga da se ne napreduje u tom procesu. Turska je izrazila legitimnu zabrinutost, ali raduje me što će taj proces biti završen u narednim nedeljama. Ne sumnjam da može tako da bude i to očekujemo”, poručio je Blinken.

  • Ukrajinske ćelije za mučenje: Obračunavaju se sa ljudima zbog saradnje sa Rusima

    Ukrajinske ćelije za mučenje: Obračunavaju se sa ljudima zbog saradnje sa Rusima

    Služba bezbednosti Ukrajine organizovala je u Hersonu ćelije za mučenje kako bi se obračunali sa ljudima koji su sarađivali sa ruskim vlastima.

    Kako prenosi Sputnjik, ćelije se nalaze u delovima grada koji su nadležnost Dnjeporvskog i Komsomoljskog odseka policije.

    U tim ćelijama je bez ikakvog suđenja ubijeno više ljudi, rekao je za Sputnjik predstavnik ruskih bezbednosnih snaga pozivajući se na izvor u ukrajinskoj policiji.

    Kako je naveo njihov sagovornik, mučenja vrše i strani plaćenici.

    “U Dnjeprovskom odseku policije rade uglavnom Ukrajinci, a odeljenjem rukovodi Grigori Nevkritij, načelnik strateške obaveštajne službe pri MUP Herosna, njegov zamenik Aleksandar Privesa, ka i drugi”, naveo je sagovornik agencije.

    On ističe da je na tom mestu preminuo Vladimir Malina, koji je ostao u gradu a priveden je 5. aprila ove godine.

    “On je zverski pretučen, a narednog dana je preminuo u ćeliji. Kako bi se sakrile činjenice o njegovoj pogibiji, druga dvojica privedenih zajedno s njim, zaposleni u ruskom humanitarnom centru, su mučeni i primorani da napišu da je Malina pušten na slobodu zajedno s njima”, naveo je sagovornik.

    U ćelijama je do smrti mučeno nekoliko ljudi, mada su oni zvanično proglašeni kao nestali.

    Što se tiče drugog odeljenja MUP gde postoje ćelije za mučenje, o njemu se malo šta zna jer tamo su stranci i lokalce tamo ne puštaju.

    “Tamo se mogao čuti engleski, poljski, gruzijski”, rekao je sagovornik Sputnjika i dodao da pripadnike nacionalističkih ukrajinskih odreda koriste kao fizičku silu za obračun sa ljudima koji se ne sviđaju kijevskom režimu.

    Koliko je poznato, tamo je angažovan Gnatjuk Bogdan koji je do početka specijalne vojne operacije radio u policiji a potom se sa ukrajinskim snagama vratio u Herson, kao i Aleksej Ljubinskij, ukrajinski nacionalista poznat po tome što pleni tuđu imovinu.

    Žrtava ima barem tri – od mučenja je umrla medicinska sestra gradske bolnice Ana Demenska, posle hapšenja je nestao Aleksandar Sendenci koji je u Rusiji radio kao istražitelj i nije se evakuisao iz Hersona. On je bio podvrgnut mučenju.

    Nestao je i Evgenije Usačov koji je radio pri ruskim vlastima, jedno vreme su ga držali u podrumu a potom više nije bilo vesti o njemu.

    Još 15 građana lišeno je slobode na različit vremenski rok, nakon što su bili prinuđeni da na saslušanju svedoče na svoju štetu.

    “Na taj način policija i specijalne službe Ukrajine sprovode istrage kršeći ukrajinsko zakonodavstvo, primenjujući prema privedenima fizičku silu. U cilju vršenja pritiska nad privedenima aktivno se angažuju strani plaćenici i pripadnici nacionalističkih odreda”, zaključio je sagovornik.

  • Rusija ponovo napadnuta

    Rusija ponovo napadnuta

    Ukrajinske snage granatirale su ruski grad u blizini granice treći put za nedelju dana, ranivši četiri osobe, oštetivši zgrade i zapalivši vozila.

    O napadu je saopštio guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov.

    Dve osobe su hospitalizovane nakon artiljerijskog napada na Sebekinu, rekao je Gladkov u aplikaciji za razmenu poruka Telegram. U granatiranju su, između ostalog, oštećeni prozori i krovovi na osmospratnici, četiri kuće i škole. Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri izveštaj.

    Gladkov je u ponedeljak izvestio da su pogođene dve industrijske zgrade u gradu. U subotu je rekao da je bio pod artiljerijskom vatrom dok je pokušavao da uđe u grad, koji se nalazi samo oko sedam kilometara severno od granice sa Ukrajinom.

    Ukrajinci ne preuzimaju javno odgovornost

    Belgorod, koji se graniči sa ukrajinskom regijom Harkov, poslednjih meseci sve češće napadaju ukrajinske snage. Ukrajina nije reagovala na poslednje granatiranje, ali gotovo nikada javno ne preuzima odgovornost za napade u Rusiji i na teritorije pod ruskom kontrolom u Ukrajini.

    Lokalni koordinacioni centar u oblasti Luganska, koji je osnovala Moskva, tvrdi da su četiri osobe poginule, a 16 povređeno u ukrajinskom granatiranju sela Karpatij. Kako se navodi, pogođena je živinarska farma. Obe strane negiraju da su ciljali civile.

  • Kadirov raspoređuje vojsku

    Kadirov raspoređuje vojsku

    Čečenski lider Ramzan Kadirov, saopštio je da mu je naređeno da prerasporedi svoje snage u Donjecku Narodnu Republiku.

    “Prijatelji, čečenske jedinice dobile su novo naređenje da preraspodele svoje snage. Teritorija Donjecke Narodne Republike postaje zona odgovornosti”, napisao je Kadirov.

    “Prema naređenju, borci čečenskih jedinica moraju da otpočnu aktivna borbena dejstva i oslobode niz naselja. Borbene jedinice se pripremaju za jurišne aktivnosti uz aktivnu podršku Ministarstva odbrane i Generalštaba Oružanih snaga Rusije”, najavio je.

    Kadirov je rekao da su i druge jedinice njegovog bataljona Ahmat, koje se nalaze na “alternativnim delovima linije kontakta između Zaporoške i Hersonske oblasti”, dobile “slična naređenja za početak ofanzive“.

    “Pokazaćemo šta znači osveta”
    Kadirov je prokomentarisao i napad dronom u Moskvi.

    “Neophodno je proglasiti vanredno stanje u Rusiji i upotrebiti sva borbena sredstva za čišćenje cele terorističke ćelije. Umesto termina ukrajinska vojska i ukrajinski političari, trebalo bi da ih nazovemo pravim imenom – teroristi”, napisao je Kadirov. .

    “Odgovori na takve napade treba da budu žestoki. Mi štitimo naše građane. Uskoro ćemo pokazati šta znači osveta”.

  • “Putine, u svakom trenutku znamo gdje si”

    “Putine, u svakom trenutku znamo gdje si”

    Ukrajinska vojna obaveštajna služba u realnom vremenu prati gde se nalaze Vladimir Putin i šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin, rekao je ukrajinski portparol.

    Andrij Jusov je rekao da “uprkos svim pokušajima i naporima da se ovi podaci prikriju” i navodnoj upotrebi “različitih tehnologija, uključujući upotrebu dvojnika”, to “nije nešto što se može sakriti”.

    “Što se tiče njihovog kretanja, naravno da znamo gde se nalaze”, rekao je Jusov za Kjev Post.

    “Putin je čuvan, on je dobro čuvana ličnost. Prigožin nije takav i ponaša se možda najslobodnije među ruskim establišmentom. Sve ove informacije su poznate nama i našim partnerima i često se prate u realnom vremenu”, dodao je on.

    Kaže da trenutno nema želje da se ubiju ni Prigožin ni Putin.

    “Što se tiče prioritetnih ciljeva, svi ratni zločinci moraju biti kažnjeni”, rekao je on.

    “Kao civilizovana zemlja, Ukrajina je zainteresovana da se ova kazna izvrši u okviru međunarodnog prava na međunarodnom sudu. U tom kontekstu, prioritet broj jedan za Ukrajinu i Centralnu obaveštajnu agenciju je zaista dovođenje Putina u Hag na suđenje pred ovim sudom”, objasnio je.

  • Višković: Srpska povoljna destinacija za investiranje

    Višković: Srpska povoljna destinacija za investiranje

    Premijer Republike Srpske Radovan Višković izrazio je zadovoljstvo što će ambiciozna italijanska kompanija “PMP industrija” ponovo investirati u Srpsku, navodeći da je riječ o najvećoj investiciji koju je ova firma planirala u narednom periodu.

    Višković je istakao da je zainteresovanim italijanskim investitorima ukazano da je Srpska povoljna destinacija za poslovanje, da ima šta da im ponudi, te da je spremna da dočeka sve potencijalne investitore.

    “Imamo velika prirodna i druga bogatstva – šume, zemljište, vode, rude turističke i banjske potencijale, prehrambenu industriju i slično. I sve što neko želi da pretvori u veću vrijednost i time ostvari dobit u obostranom interesu”, rekao je Višković u video-izjavi koju je dostavio Biro Vlade Srpske za odnose s javnošću.

    Premijer Srpske je naglasio da Srpska imamo energente i dobru poresku politiku, kvalifikovanu, stručnu i obrazovanu radnu snagu, te obrazovni sistem da ovakvim i sličnim kompanijama izađe u susret.

    “Spremni smo da dočekamo sve potencijalne investitore, jer Srpska nudi dobar poslovni ambijent”, poručio je Višković, prenosi Srna.

    Delegacija Vlade Republike Srpske, predvođena Viškovićem, posjetila je danas u Kozeanu kod italijanskih Udina proizvodne pogone kompanije “PMP industrija” koja bi u Laktašima trebalo da izgradi novi proizvodni pogon, a vrijednost investicije bila bi 40 miliona evra.

  • Cijene nafte u padu

    Cijene nafte u padu

     Cijene nafte na svjetskom tržištu danas su pale za oko četiri odsto usljed zabrinosti oko toga da li će američki Kongres usvojiti dogovor o ograničenju zaduženja i nejasnih poruka većih proizvođača nafte pred sastanak OPEK-a tokom vikenda.

    U Londonu je cijena sirove nafte “brent” iz Sjevernog mora manja za 3,09 dolara ili 0,4 odsto i sada je 73,98 dolara po barelu.

    U Njujorku je cijena sirove nafte pala za 2,84 dolara ili 3,9 odsto i iznosi 69,83 dolara po barelu.

    Pojedini radikalniji članovi Republikanske stranke najavili su da postoji mogućnost da će biti protiv dogovora o podizanju granice zaduženja u Americi. Predsjednik DŽozef Bajden i predsjedavajući Predstavničkog doma Kevin Mekarti i dalje izražavaju optimizam da će dogovor biti usvojen u Kongresu.