VRBAS Media

Autor: INFO

  • “Biće ovo kao Černobilj”

    “Biće ovo kao Černobilj”

    Profesor Maksim Kamenjeckij iz kijevskog Instituta za međunarodne odnose tvrdi da Ukrajina nema sposobnost da digne branu Kahovku u vazduh.

    Govoreći o eksploziji na toj brani, koja se nalazi u hersonskoj oblasti, dodaje da su posledice ovog incidenta ogromne i da će se osećati godinama.

    “Čekamo sada povećanje nivoa vode u Hersonu, ne samo s leve nego i s desne obale Dnjepra gde se voda digla 3-5 metara”, kazao je za on za zagrebački N1.

    Istaka je da se “posledice ekološkog uticaja upoređuju sa otprilike posledicama Černobilja“.

    On takođe navodi da Ukrajine nema veze s eksplozijom, niti ima mogućnosti za to. “Postoji 70 odsto verovatnoće da su Rusi to sami digli u vazduh, a 30 da je brana pukla sama od sebe jer je bila oštećena još od jeseni prošle godine.”

    “To s čim se suočila Ukrajina može da se uporedi s razmerima Černobilja. Nismo mi budale pa da takve probleme pravimo sami sebi”, dodao je Kamenjenckij.

  • Voda raste, plutaju mine, hiljade beže, pomor životinja

    Voda raste, plutaju mine, hiljade beže, pomor životinja

    Ukrajinski naučnici čekaju da se voda spusti pre nego što u potpunosti procene uticaj uništenja brane Kahovka na okolinu.

    Međutim, jedan bivši ministar upozorio je da bi to moglo izazvati najgoru ekološku katastrofu od nuklearne katastrofe u Černobilu.

    Analitičari su za Gardijan rekli da će razmere štete zavisiti od količine ispuštene vode i obimu oštećenja brane, a obe stvari su još uvek nepoznate.

    Uništenje brane već je prisililo na hiljade ljudi na evakuaciju, poplavljena su naselja, dok je ugrpženo snabdevanje vodom milionu ljudi. U najgorem slučaju moglo bi doći i do dugoročne opasnosti za najveću evropsku nuklearnu elektranu Zaporožja.

    Međunarodna agencija za energiju objavila je na Tviteru da neni stručnjaci u Zaporožju, koja se nalazi 160 kilometara uzvodno od brane, pomno prate situaciju. Rekli su i da ne postoji neposredni nuklearni bezbednosni rizik jer su rashladni bazeni već puni.

    Ali, to bi se moglo promeniti ako se akumulacija iza brane značajno isprazni, što bi otežalo dopunjavanje rashladnog sistema i rad generatora.


    Bivši ministar ekologije Ostap Semerak rekao je za Gardijan da je po njegovom mišljenju ovo velika pretnja i da bi se u narednim danima i sedmicama mogle pojaviti druge opasnosti jer poplavne vode gutaju gradove, benzinske pumpe i farme, postaju kontaminirane agrohemikalijama i naftnim derivatima, a zatim otiču u Crno more.

    “Ovo će imati uticaja na Rumuniju, Gruziju, Tursku i Bugarsku. To će biti štetno za cio region”, rekao je. “Naša vlada je objavila da je ovo najveća ekološka katastrofa u Evropi u poslednjih 10 godina, a ja mislim da bi mogla biti najgora u Ukrajini od Černobila 1986.”, dodao je.


    Snabdevanje vodom moglo bi biti smanjeno ili prekinuto u nekoliko gradova, uključujući Herson, a navodnjavanje bi se moglo pokazati nemogućim u delovima poljoprivrednih zemljišta, što bi moglo uticati na useve.

    Očekuju se masovni pomori riba, mekušaca i drugih vodenih vrsta, rašireno narušavanje staništa i negativni uticaji na ekološki važne nacionalne parkove. Osim toga, Semerek kaže da će se mine pomeriti i prekriti muljem, što će otežati njihovo lociranje.

  • Pentagon: Spremni su

    Pentagon: Spremni su

    Načelnik združenog Generalštaba američke vojske general Mark Mili izjavio da je Ukrajina dobro pripremljena da nastavi bitku protiv ruske invazije.

    Nili je tokom obeleđavanja godišnjice savezničke invazije na Američkom groblju u Normandiji u Francuskoj upozorio i da će rat biti “dug”.

    On je naveo da je na Ukrajini da objavi da li je njena kontraofanzivna kampanja zvanično počela, ali je rekao da su ukrajinske trupe spremne za borbu. prenosi Gardijan.

    “Naša procena je da je ukrajinska vojska dobro pripremljena za šta god da urade. Oni biraju da se bore u ofanzivnoj borbi ili u odbrani, dobro su pripremljeni”, istakao je Mili.

    Prema njegovim rečima, kako vreme bude odmicalo, borbe će varirati.

    “Poput bitke za Normandiju ili bilo koje druge velike bitke, ratovanje je davanje i primanje. Biće dana kada ćete videti mnogo aktivnosti i biće dana kada ćete možda videti vrlo malo aktivnosti. Biće ofanzivnih i odbrambenih akcija. Dakle, ovo će biti borba napred-nazad u dužem vremenskom periodu”, istakao je Mili.

  • Ključni dokaz? Ukrajina sabotirala branu?

    Ključni dokaz? Ukrajina sabotirala branu?

    Osnivač sajta za deljenje datoteka “Megaaploud” i “Mega” Kim Dotkom izneo je možda ključni dokaz da su Ukrajinci odgovorni za rušenje hidroelektrane Kahovka.

    On je na svom Tviter nalogu podelio podatke francuske satelitske službe, koji pokazuju da je Ukrajina veštački podigla nivo vode u rezervoaru na najviši nivo u poslednjih osam godina.

    “Satelitska služba u Francuskoj meri nivoe vode u jezerima i rezervoarima kao što je brana Nova Kahovka. Podaci pokazuju da je Ukrajina veštački podigla nivo vode u rezervoaru na najviši nivo u poslednjih osam godina neposredno pre nego što je brana uništena”, napisao je Dotkom na Tviteru.

    Podsetimo, ukrajinske oružane snage su ranije izvršile seriju napada na Novokahovsku hidroelektranu i uspele da unište ventile, što je izazvalo nekontrolisano curenje vode iz akumulacionog jezera, rekao je gradonačelnik Nove Kahovke Vladimir Leontjev, precizirajući da je sama brana hidroelektrane neoštećena.

    Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da je brana napadnuta raketnim sistemom “oljha” kalibra 300 mm, modifikacijom sovjetskog sistema “smerč”. U napadu su oštećene i turbine, koje su i bile glavna meta ukrajinskog napada.

    U elektrani, u trenutku udara, nije bilo civila, a sanaciju štete na sebe je odmah preuzela ruska vojska.

    Istražni komitet Rusije je saopštio da je pokrenut krivični postupak o terorističkom napadu, a Generalno tužilaštvo je naložio tužiocima da preuzmu kontrolu nad zaštitom prava stanovnika Hersonske oblasti.

    Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja optužio je Kijev i zemlje koje sponzorišu kijevski režim da su u potpunosti odgovorni za tragediju koja se desila zbog rušenja ove hidroelektrane.

    “Rusija smatra da je Kijev izveo napad na Kahovsku hidroelektranu kako bi pregrupisao svoje snage i naneo humanitarnu štetu stanovništvu područja u blizini hidroelektrane”, kazao je Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti UN.

  • Eskobar: Okretanje leđa dogovoru znači okretanje leđa Evropi, uz sve posljedice

    Eskobar: Okretanje leđa dogovoru znači okretanje leđa Evropi, uz sve posljedice

    Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da je u razgovoru sa srpskim predsjednikom Aleksandrom Vučićem jasno naznačio da okretanje leđa sporazumu znači okretanje leđa Evropi, uz sve posljedice u smislu neuspjeha daljih integracija i bliže saradnje sa Evropom, što je, kako je istakao, ozbiljna posljedica sama po sebi.

    “Prvenstveno moramo odmah smiriti tenzije, a to znači da se nadamo da će gradonačelnici neće pokušati da koriste te zgrade opština i da će se kosovska policija povući iz zgrada, ali i da srpski demonstranti napuste te lokacije. A ako bude novih izbora, i kada dođe do novih izbora, Srbi bi trebalo da na njima učestvuju bez ikakvih preduslova”, rekao je Eskobar.

    On je istakao da je Vučić rekao da će učini sve da iskoristi svoj uticaj da Srbi ponovo učestvuju na izborima na sjeveru KiM.

    Eskobar je naveo da očekuje da dijalog između specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i vlade u Prištini bude nastavljen i nakon što on ode iz Beograda.

    “Nadam se da će oni prepoznati da ima jedna posledica, koju sam naznačio, a to je da, kao što sam rekao, okretanje leđa evopskom prijedlogu znači okretanje leđa EU, a tu je i Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD. Mi, kao njihovi prijatelji, ohrabrujemo ih da se usklade sa nama i da se dođe do regionalne stabilnosti”, rekao je Eskobar, prenosi Tanjug.

    Dodao je da “ako Priština ne želi partnerstvo, da će se onda udaljiti od saveza sa NATO-om, što je samo po sebi velika posljedica”.

    Formiranje ZSO pravni zahtjev za prištinsku vladu
    Eskobar je rekao je danas da je formiranje Zajednice srpskih opština pravni zahtjev za prištinsku vladu, i dodao da novi izbori na sjeveru KiM ne treba da čekaju kraj jula.

    “Dakle, pričam o činjenicama. To je u Briselskom sporazumu, u zaključcima Evropskog savjeta, u okviru Ohridskog dogovora. To nije sporazum između Kurtija i Srbije, već Kosova i Srbije. Ako Kosovo želi u proces evroatlantskih integracija, mora to da ispuni. Pitanje je da li će se ostvariti sada ili u okviru neke buduće vlade”, istakao je Eskobar na konferenciji za novinare u Beogradu.

    On je istakao da je Ohridski dogovor “sveobuhvatan” za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

    “Tu se jasno navode odgovornosti obje strane. Može se uraditi sve brzo, uključujući i formiranje ZSO. Možemo imati sve, većinu elemenata”, poručio je on.

    Eskobar je naglasio da, po pitanju novih izbora na sjeveru KiM, “ne želi da čeka do kraja jula, ali da je to plan koji se trenutno razvija”.

    “Dakle, smatram da je najveći izazov za Srbiju da ubedi Srbe na KiM da se vrate u institucije. To je nešto gdje smo usklađeni sa Srbijom. Moramo da se postaramo da Srbi koji učestvuju na izborima i vrate se u institucije, budu dobrodošli”, napomenuo je Eskobar.

    Na pitanje o eventualnom ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu, Eskobar je rekao da Rusija ima koristi od podjela u Evropi.

    “Smatram da Rusija nije zainteresovana da dođe do proširenja EU, da koristi krizu u regionu kao nešto čime će dokazati da Zapad ne uspijeva. Istina je da je problem na Kosovu postojao i prije Ukrajine, ali mislim da ovo sada nije posljedica uticaja Rusije”, dodao je Eskobar.

    On je ocijenio da je Sjeverna Makedonija bila važna u postizanju sporazuma, kao i da su prijedlozi Skoplja “manje-više uslađeni sa evropskim prijedlozima”.

    Eskobar nije želio da priča o krajnjim rokovima koje SAD i EU traže od Prištine.

    “Nisam Kurtiju dao nikakav krajnji rok, ono što sam tražio u Prištini, to je – pitao sam koji su naredni koraci. (Specijalni izaslanik EU) Miroslav Lajčak i ja smo rekli da nakon ove posjete moramo da podnesemo izvještaje. Bijela kuća od mene traži da u petak dam najnovije informacije o tome šta se dešava, a i on (Lajčak) mora da izvijesti Žozepa Borelja šta se dešava. Ali, to je naredni korak za mene, nije krajnji rok. Na osnovu narednog izvještaja, donijećemo neke odluke o budućnosti, ali nije nikakav krajnji rok ni za koga”, naveo je Eskobar, prenosi Tanjug.

    Na kraju, Eskobar je rekao da su SAD posvećene da “pomognu Srbiji i Kosovu na način koji odgovara svima” i da to ide ka regionalnom planu koji ide u korist svima koji žive na Zapadnom Balkanu.

    “Ne smijemo da zaboravimo da Balkan može da bude najbrže rastući dio Evrope, najdinamičniji dio Evrope, koji pruža doprinos regionalnoj bezbjednosti”, zaključio je Eskobar.

  • Prvi let za Tunis iz Banjaluke

    Prvi let za Tunis iz Banjaluke

    Iz preduzeća “Aerodromi Republike Srpske” saopštili su da je realizovan prvi let na liniji Banjaluka-Tunis Monastir.

    U saopštenju se navodi da su za Tunis poletjela dva aviona – jedan u aranžmanu Agencije “Kontiki trevel”, a drugi u organizaciji “Filip trevela”.

    “Ovo je poseban trenutak za naše građane, ali i za nas, jer smo ispratili prve putnike koji lete ka Tunisu sa naših prostora. Nastavićemo usmjeravati naše poslovanje i pregovore sa kompanijama za nove destinacije na radost naših putnika”, rekla je direktor “Aerodroma Republike Srpske” Natalija Trivić.

    Ona je poručila da će u ovom preduzeću nastojati da uslugu na aerodromu podignu na najviši nivo, kao i operativnost u skladu sa svim vazduhoplovnim zahtjevima i propisima.

  • Podignuta disciplinska tužba protiv sudije Branka Perića

    Podignuta disciplinska tužba protiv sudije Branka Perića

    Kancelarija disciplinskog tužioca pokrenula je disciplinski postupak protiv sudije Suda Bosne i Hercegovine Branka Perića, koji je u nepravosnažnoj presudi u predmetu “Respiratori” imao izdvojeno mišljenje.

    Kako je rečeno iz Kancelarije disciplinskog tužioca, protiv Perića je pokrenut disciplinski postupak zbog “donošenja odluka kojim se očigledno krši zakon ili uporno i neopravdano kršenje pravila postupka” i “neopravdanog kašnjenja u izradi odluka ili u drugim radnjama u vezi s obavljanjem dužnosti sudije ili bilo kakvo drugo ponovljeno nepoštivanje dužnosti sudija”, navodi Detektor.ba.

    Kako saznaje, prvi prekršaj se odnosi na prvostepenu presudu u predmetu “Respiratori”, u kojem je Perić kao predsjednik Sudskog vijeća imao izdvojeno mišljenje, dok se za neopravdano kašnjenje u izradi odluka odnosi na drugi predmet.

    Nakon izricanja prvostepene presude u predmetu “Respiratori” u aprilu ove godine UDT je protiv sudije Perića formirao predmet po službenoj dužnosti.

    Perić je predsjedavao Sudskim vijećem koje je prvostepenom presudom osudilo bivšeg federalnog premijera Fadila Novalića, suspendovanog direktora Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ) Fahrudina Solaka i vlasnika firme “F.H. Srebrena malina” Fikreta Hodžića na ukupno 15 godina zatvora za zloupotrebe prilikom nabavke respiratora vrijednih 10,5 miliona maraka tokom pandemije korona virusa, dok je nekadašnja federalna ministarka finansija Jelka Miličević oslobođena optužbe za nesavjestan rad u službi.

    On je tokom izricanja prvostepene presude rekao da je ona donesena većinom glasova sudija Brace Stupara i Gorana Radevića.

    “Ja nisam podržao većinsko mišljenje. Moja procjena se potpuno razlikuje”, kazao je Perić tokom izricanja presude, navodeći da smatra da nije dokazano krivično djelo zloupotrebe položaja i namjera optuženih.

    Perić je u izdvojenom mišljenju naveo da je američka ambasada u toku suđenja postupajuće tužioce proglasila herojima, a da su optuženi bili izloženi “teroru” jednog dnevnog lista, navodeći da takve stvari nisu potrebne i onemogućavaju dobro pravosuđe i vladavinu prava.

    U narednom periodu očekuje se zakazivanje pripremnog ročište pred Prvostepenim disciplinskim vijećem, kada će biti poznato više detalja iz disciplinske tužbe.

  • I vlast hoće da ubrza dovođenje stranih radnika u BiH

    I vlast hoće da ubrza dovođenje stranih radnika u BiH

    Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj odgodila je izjašnjavanje o inicijativi kojom se od Savjeta ministara BiH traži da u roku od 60 dana donese odluku i omogući zapošljavanje stranaca u BiH po pojednostavljenim procedurama i pored toga što poslovna zajednica u Bosni i Hercegovini već mjesecima apeluje da se to uradi.

    Zajednička komisija je od Kolegijuma Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH zatražila produženje roka za dostavljanje izvještaja o ovoj inicijativi i može se očekivati da se ona u narednom periodu ipak nađe pred poslanicima.

    Trenutno, za dovođenje stranog radnika u Republici Srpskoj potrebno je oko dva mjeseca, dok taj proces u Federaciji BiH traje od šest do devet mjeseci i poprilično je, kako kažu u Udruženju poslodavaca FBiH, iscrpljujući.

    “Podržavamo inicijativu u parlamentu BiH da se procedure skrate, ali naša su iskustva obeshrabrujuća jer inicijativa i da bude usvojena na državnom nivou, ni na koji način ne obavezuje veoma decentralizovane državne službe u Federaciji”, rekao je Mario Nenadić, direktor Udruženja poslodavaca Federacije BiH.

    On kaže da se BiH već duže vrijeme suočava sa nedostatkom radne snage te da se radi o gorućem problemu, a ključni problem je u Federalnom zavodu za zapošljavanje i deset kantonalnih zavoda.

    “Svaki od tih zavoda mora da potvrdi da na birou nema radne snage koju poslodavac planira uvesti i to je preduga i vrlo iscrpljujuća procedura. Osim toga, kantoni i Federacija insistiraju na pitanju nostrifikacija, ljekarskim uvjerenjima i to jako dugo traje, i na kraju kad je to sve završeno onda dva do tri mjeseca traje procedura izdavanja viza”, rekao je Nenadić.

    Trenutno, kada je u pitanju nivo BiH, što se tiče radne snage njihova jedina nadležnost je izdavanje viza, zatim određivanje kvota za zapošljavanje stranih radnika i izdavanje dozvola za privremeni boravak koje daje Služba za poslove sa strancima BiH.

    “U Republici Srpskoj procedura je ubrzana i okvirno iznosi oko dva mjeseca. I tu proceduru je potrebno ubrzati i omogućiti da ona bude što jednostavnija, kraća i možda digitalizovana u što većoj mjeri. Služba za poslove sa strancima je do sada bila profesionalna. Oni svoj dio posla obrađuju vrlo profesionalno i tu nemamo značajnijih problema. U suštini veliki dio vremena se odnosi na Zavod za zapošljavanje i smatramo da to treba ubrzati i omogućiti da se u roku do 30 dana završi posao dovođenja stranog radnika”, rekao je Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.

    I u jednom i u drugom udruženju kažu da je nedostatak radne snage u BiH evidentan problem, i jedan od gorućih jer je gotovo nemoguće pronaći radnike za rad u uslužnim djelatnostima, hemijskoj industriji, građevini, prevozu itd.

    U samoj inicijativi koju je podnio Nihad Omerović, poslanik Naroda i pravde, navedeno je da Savjet ministara BiH u roku od 60 dana donese odluku o utvrđivanju godišnje kvote radnih dozvola za zapošljavanje stranaca u BiH u 2023. godini, koja će se realizovati po skraćenim procedurama za uvoz radne snage koja je trenutno u kategoriji deficitarnih zanimanja.

    “Na službenim evidencijama zavoda za zapošljavanje entiteta i Brčko distrikta nalazi se ogroman broj fiktivno prijavljenih lica u potrebi za zaposlenjem. S druge strane, sve veći broj privrednih društava je u nemogućnosti da obezbijedi potreban broj radne snage kako bi neometano mogao nastaviti vođenje svojih radno-tehnoloških procesa. Uvidom u objektivno stanje na terenu može se vidjeti da usljed masovnog odlaska u inostranstvo domaćeg produktivnog radnog kadra, te uslovnom nezainteresovanošću kadrova i radne snage koja se nalazi na evidenciji zavoda za zapošljavanje, stanje u pojedinim oblastima privrede veoma je teško i složeno”, navedeno je u inicijativi o kojoj će ukoliko prođe nadležne komisije raspravljati poslanici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

    U inicijativi se ističe i da iskustva iz ranijih godina govore da donošenje odluka o utvrđivanju godišnjih kvota radnih dozvola za zapošljavanje stranaca u BiH postaje već besmisleno ako se uzme u obzir da procedure pribavljanja odobrenja traju od jednog do osam mjeseci.

  • Muškarac optužen da je tajno snimao djevojke u stanu koji im je iznajmio u Banjaluci

    Muškarac optužen da je tajno snimao djevojke u stanu koji im je iznajmio u Banjaluci

    Mladen J. (42) iz Stanara optužen je da je neovlašteno snimao djevojke kojima je iznajmio stan u Banjaluci.

    Optužnicu protiv njega podiglo je banjalučko Okružno užilaštvo, a potvrdio Osnovni sud i na teret mu se stavlja neovlašteno fotografisanje.

    Prema optužnici Mladen J. je od 15. maja do 5.jula 2021. godine neovlašteno snimao lica M. J., T. S., T. V., S. B. i N.M., kojima je iznajmio stan. Kako se navodi on je u prostorijama spavaćih soba ugradio video nadzor sa tri kamere.

    “U sobe je postavio TV prijemnike ‘Philips’, u kojima je naknadno napravio izmjene, na način da je na zaštitnoj plastici televizora sa prednje strane napravio otvor u koji je ugradio sočivo kamere. Pomoću tih uređaja je snimao oštećene za vrijeme dok borave u sobama, presvlače se i obavljaju druge životne aktivnosti, povređujući na taj način njihovu privatnost”, navedeno je u optužnici.

    Dodaje se da je optuženi uz pomoć aplikacije “IDMSS Plus” koju je instalirao na mobilnom telefonu pistupao sistemu vdeo nadzora.

    On je, kako se dalje navodi, sačinjeni video materijal pregledao na DVR uređaju, a potom je fotografije oštećenih čuvao u svom mobilnom telefonu.

    “Dakle, neovlašteno sačinio fotografski i video snimak lica i prostorija bez njihove saglasnosti, povređujući time posebno njihovu privatnost. Počinio je krivično djelo neovlašteno fotografisanje iz člana 156. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srske”, navodi se u optužnici.

    Prema Krivičnom zakoniku za pomenuto krivično djelo predviđena je novčana ili kazna do godinu zatvora.

    Optuženi Mladen J. uhapšen je u julu 2021. godine neposredno nakon otkrivana njegovih nečasnih radnji kada je u javnost isplivalo da je snimao studentice kojima je iznajmio stan.

    Ovo je druga optužnica od početka godine za neovlašteno snimanje osoba u iznajmljenom stanu. Početkom godine podignuta je i potvrđena optužnica protiv Mladena S. (39) iz Banjaluke zbog krivičnog djela ucjena. Kako je navedeno u toj optužnici optuženi Mladen S. je od 17. do 21. septembra 2020. godine u Banjajluci iznajmio svoj apartman djevojci inicijala M.K. u kojem je ona boravila sa svojim momkom M.Š.

    Njega dalje terete da je, nakon što su podstanari, napustili apartman, prvo napisao vrlo ružan komentar o oštećenoj, a zatim je počeo da joj šalje SMS poruke sa svog telefona govoreći da je sada porno zvijezda, da će ona i njen momak biti na svim porno sajtovima i tražio od nje da da visoku ocjenu o njegovom smještaju.

  • Zalužni pod pritiskom pokrenuo ofanzivu

    Zalužni pod pritiskom pokrenuo ofanzivu

    Mesecima najavljivana i iščekivana ukrajinska prolećna ofanziva, ili kako je predsednik Zelenski voli nazivati protivofanziva, konačno je pokrenuta.

    Zamenica ministra obrane Hana Maliar za ukrajinsku televiziju juče je izjavila: “Ne radi se samo o Bahmutu. Ofanziva se odvija u nekoliko pravaca. Radujemo se svakom metru. Danas je uspešan dan za naše snage”.

    Ukrajinska ofanziva zapravo je krenula puno pre 5. (odnosno 4.) juna s prvim upadima snaga ruskih pobunjenika u Ruskom dobrovoljačkom korpusu i Legiji Sloboda Rusiji. Prvi je upad izveden još 22. maja i od tada do danas ruske sigurnosne snage nisu uspele da u potpunosti potisnu ruske pobunjenika nazad u Ukrajinu.

    Štaviše, juče su stigle informacije potkrepljene snimkama s terena da su se ruski pobunjenici probili sve do mesta Maslova Pristanj (oko 15 km od grada Belgoroda).

    U nemogućnosti da zaustavi pobunjenike, rusko vazduhoplovstvo je belim fosforom zasulo ruski gradić Šebekino. Međutim, Kijev ne sme priznati očigledno – da naoružava i upravlja Ruskim dobrovoljačkim korpusom i Legijom Sloboda Rusiji.

    Ukrajinci uspešno otvorili novi deo ratišta i to u Rusiji
    Već ima dovoljno problema što ih je naoružao američkim borbenim vozilima kojima su upali na rusku teritoriju. Trenutnom veličinom od otprilike bataljona (nekoliko stotina vojnika) ni Ruski dobrovoljački korpus ni Legija Sloboda Rusiji nemaju snage da učine ništa više nego upadati nekoliko kilometara duboko u rusku teritoriju.

    No i to je dovoljno da se otvori novi deo ratišta, ovog puta na ruskoj teritoriji. Ako ruska vlast na području Belgorodske oblasti ne može da osigura mir postizanje barem neke razine sigurnosti za tamošnje stanovništvo, to znači da treba da izgradi obrambene položaje celom dužinom granice sa Ukrajinom. Kako rovovi sami po sebi ne znače ništa, moraju ih popuniti vojnicima.

    Hiljade vojnika u rovovima i rezervnih snaga u pozadini koje će intervenisati na mestima budućih upada ruskih pobunjenika. Za taj su se zadatak već javili Prigožin sa Vagnerom kao i Kadirov sa svojim Čečenima. Njima se više nikako ne ostaje u Ukrajini da se ne bi našli na putu ukrajinskih tenkova Leopard i Challenger.

    Zašto su Ukrajinci napali na spoju dve oblasti?
    S obzirom na to da Kijev ne može priznati nadzor nad snagama ruskih pobunjenika, službeni početak velike ofanzive je 4. jun, kad su prve ukrajinske jedinice oslobodile mesta Neskučne, Novodarivka i Novodonecke. Ukrajinski glavni štab za prve ciljeve napada odabrao je ponešto neobičnu poziciju, na spoju oblasti Donjecka i Zaporožja.

    Na prvi pogled ništa značajno nije u blizini. Uz to, taj je deo fronta je poprilično udaljen od Azovskog mora. Ruski izvori tvrde da su Ukrajinci napali na tom području zato što je tamo ruska obrana najslabija. Iako je to svakako moglo imati neki uticaj, puno je važnije da se oslobađanjem tog područja otvaraju mogućnosti prodora prema mestu Volnovaha.

    Oslobađanjem Volnovahe Ukrajinci bi ostvarili cilj presecanja komunikacije između istočnog i južnog, trenutno okupiranog dela Ukrajine. Jer kroz Volnovahu prolaze sve železničke veze iz Donjecka prema Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti ka Krimu.

    Ofanziva je krenula na mestu koje većina analitičara i komentatora nije očekivala i nije došlo do masovnog napada na celoj dužini fronta. Sa samo devet novoformiranih jurišnih brigada ukrajinska vojska nije ni mogla napasti na celoj dužini fronta. Za to bi im trebalo deset puta više jurišnih brigada i onih 300 obećanih zapadnih tenkova.

    A dobili su ih osamdesetak.

    U takvim okolnostima general Valerij Zalužni i glavni štab moraju racionalizirati ciljeve. Uostalom, najave predsednika Zelenskog da će protivofanziva dovesti do oslobađanja Krima bile su samo prazna obećanja. Ukrajinska vojska za to trenutno nema snage.

    Da mu Zelenski nije brzopleto i nepromišljeno postavio rok za početak ofanzive na proleće, general Zalužni ne bi ni krenuo. Pričekao bi još zapadnog oružja (prije svega američke tenkove Abrams koji bi trebali stići na jesen), još municije i što je najvažnije, još puno više obuke za novoformirane brigade.

    General Zalužni zna da sa samo devet brigada ne može ni doći do obala Azovskog mora. Ali zato može do nekih mesta kao što je Volnovaha.

    Rusi razorili branu u strahu od ukrajinskog desanta
    U strahu da bi ukrajinske snage mogle pokušati desant na levu obalu Dnjepra, Rusi su razorili branu Nova Kahovka. Na taj su način su onemogućili da je ukrajinske snage iskoriste kao most preko Dnjepra.

    Istovremeno ogromno povećanje vodostaja Dnjepra zapadno od brane, sve do ušća u Crnog mora, onemogućiće bilo kakav ukrajinski pokušaj desanta preko reke.