VRBAS Media

Autor: INFO

  • Tramp ponovo uhapšen

    Tramp ponovo uhapšen

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp stigao je u Majami, gdje bi trebalo da se pojavi pred saveznim sudom na početku procesa zbog optužbi za krivična djela koja uključuju nezakonito čuvanje poverljivih dokumenata. On je u sud stigao zajedno sa svojim pomoćnikom i saoptuženikom Voltom Nautom.

    Skaj njuz je pitao bivšeg predsjednika kako se osjeća uoči pojavljivanja pred sudom, a Tramp je odgovorio: „Sjajno.“

    Nekoliko trenutaka nakon toga on je i zvanično priveden i uslijedilo je uzimanje otisaka prstiju, javio je CNN.

    U Majamiju su ga dočekale pristalice, a u svojoj vili će biti sve do pojavljivanja na sudu. Uoči izjašnjavanja o optužnici, Tramp se nakratko pojavio pred pristalicama i pozirao, izgledajući dobro raspoložen.

    U petak je specijalni tužilac američkog ministarstva pravde Džek Smit podigao optužnicu protiv Trampa. Bivši predsednik SAD je optužen za krivično djelo kršenja zakona o nacionalnoj bezbjednosti, kao i učešće u zavjeri radi ometanja pravde.

    U optužnici se navodi da je nelegalno zadržao poverljivu mapu u vezi sa tekućom vojnom operacijom i nepropisno držao kutije sa dokumentima u svojoj kući u Floridi, a zatim odbijao da ih preda.

    Podsjetimo, Tramp je uhapšen i početkomaprila ove godine na sudu u Njujorku, u slučaju prevare u vezi s novcem isplaćenim pornozvijezdi 2016, što je pravni događaj bez presedana za bivšeg američkog predsjednika. 

    Tramp je optužen za kršenje pravila finansiranja kampanje zbog navodne isplate pornozvijezdi Stormi Denijels kako bi ćutala o njihovom odnosu, prije predsjedničkih izbora na kojima je pobijedio demokratkinju Hilari Klinton.

  • Srbinu uhapšenom u Kosovskoj Mitrovici određeno zadržavanje od 48 sati

    Srbinu uhapšenom u Kosovskoj Mitrovici određeno zadržavanje od 48 sati

    Milunu Milenkoviću, kojeg su danas uhapsili pripadnici Specijalne jedinice policije samoproglašenog Kosova u sjevernom dijelu Kosovske Mitrovice, određeno je zadržavanje od 48 sati, potvrdio je za Tanjug advokat Nebojša Vlajić.

    Očekuje se da Milenković sutra bude izveden pred sudiju.

    Vlasti samoproglašenog Kosova terete Milenkovića za krivična djela terorizma, nasilne promene ustavnog uređenja, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom…

    Milenković je uhapšen danas u sjevernom dijelu Kosovske Mitrovice dok je sa kćerkom bio u frizerskom salonu.

    Hapšenje je oranizovano sa specijalcima koji su se pojavili sa punim naoružanjem, što je izazvalo ogorčenje i bijes građana koji su se potom okupili na ulicama.

  • Stevandić razgovarao sa predsjednikom parlamenta Mađarske Laslom Koverom

    Stevandić razgovarao sa predsjednikom parlamenta Mađarske Laslom Koverom

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske dr Nenad Stevandić razgovarao je danas u Budimpešti sa predsjednikom parlamenta Mađarske Laslom Koverom o razvoju bilateralne saradnje između Republike Srpske i Mađarske.

    Nakon sastanka predsjednik Stevandić izjavio je da Republika Srpska i Mađarska dijele mnoge zajedničke vrijednosti i da je potvrđena potreba za daljom zajedničkom saradnjom.

    „Potvrdili smo našu opredjeljenost za saradnjom i zajedničku posvećenost porodičnim vrijednostima, te smo potvrdili i zajedničke stavove kad su u pitanju opasnosti od migracija“ rekao je Stevandić.

    On dodaje da su obe zemlje demokratske i slobodne, te da u njima nema represije ni cenzure.

    „Republika Srpska i Mađarska su društvo slobodnih zemalja i slobodnih ljudi koji žele da međusobno sarađuju na obostranu korist i ponos“ dodao je Stevandić i napomenuo da dvije zemlje gaje duboko prijateljstvo koje nikog ne ugrožava, te se još jednom zahvalio na svim stvarima koje su mađarski zvaničnici poput premijera Orbana i predsjednika parlamenta Kevera učinili za Republiku Srpsku i njen narod.

  • Vučić: Kurti želi da izazove rat u srcu Evrope

    Vučić: Kurti želi da izazove rat u srcu Evrope

    Hapšenje Miluna Milenkovića je provokacija i zločin premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, kojim pokušava da izazove rat u srcu Evrope, rekao je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Vučić je to rekao u telefonskom razgovoru sa troje američkih senatora Krisom Marfijem, Džin Šahin i Pitom Riketsom.

    Јedina tema razgovora bila je situacija na sjeveru Kosova i Metohije, saopštila je pres služba predsjednika Srbije.

    Vučić je američkim senatorima jasno i nedvosmisleno rekao da je današnje hapšenje Miluna Milenkovića provokacija i zločin premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, kojim pokušava da izazove rat u srcu Evrope.

    Takođe, Vučić je rekao da Srbija čini sve što može da bude sačuvan mir, ali da je srpski narod na KiM izložen najžešćoj torturi i progonu u posljednjih petnaest godina.

    Senatori Marfi, Šahin i Rikets su Vučiću poručili da od Srbije zahtijevaju uzdržanost i pozive na mir, jer je to u najvećem interesu svih na zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju.

  • Kovačević: Meki potvrdio da BiH nije na putu ka članstvu u NATO

    Kovačević: Meki potvrdio da BiH nije na putu ka članstvu u NATO

    Zamjenik predsjedavajućeg Zajedničke komisije za odbranu i bezbjednost Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević rekao je danas da je direktor Odjeljenja za bezbjednosnu politiku i partnerstvo NATO-a Džejms Meki potvrdio da BiH nije na putu ka članstvu u ovom savezu.
    “Reagujući na izjave kolega koji su govorili o evroatlantskom putu BiH, na sastanku sa Mekijem jasno sam rekao da ne postoji evroatlantski put i da, kada je u pitanju NATO, BiH može isključivo da sarađuje, ali da članstvo trenutno ne dolazi u obzir”, rekao je Kovačević.

    On je naveo da je upoznao Mekija da je za BiH obavezujući jedino Program reformi koji je usklađen u Predsjedništvu BiH zahvaljjujući na prvom mjestu tadašnjem srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku, te da je naglasio da se na osnovu ovog programa više ne prejudicira članstvo u NATO-u, već definiše isključivo saradnja.

    “Meki je to jasno prepoznao i rekao da su oni i te kako upoznati, te ponovio da je pitanje članstva isključivo na BiH, na svim strukturama u BiH na način na koji se u BiH već donose odluke”, rekao je Kovačević za RTRS.

    Kovačević je naglasio da mu je drago što je Meki potvrdio ono što predstavnici Republike Srpske uporno govore – da BiH nije na putu ka članstvu u NATO-u, da nije usvojila AMP, te da je definisala poseban okvir saradnje koji se zove Program reformi i koji ne prejudicira članstvo BiH u NATO-u.

    “To jasno kaže da je članstvo ostavljeno u potpunosti po strani, da se uopšte više ne razmatra i da se trenutno može govoriti i raditi isključivo na saradnji BiH i NATO-a”, rekao je Kovačević.

    On je rekao da je kao predstavnik Srpske razmišljao da li da uopšte ode na taj sastanak imajući u vidu stavove Srpske po pitanju čak i saradnje sa NATO-om, ali da je smatrao da je uvijek bolje da neko iz Srpske iznese jasne stavove jer se zna kakve stavove iznosi ministar odbrane u Savjetu ministara Zukan Helez.

    “U tom smislu sam kritikovao sve ono što radi Helez, iz razloga što je jasno, na osnovu važećih dokumenata u BiH, ali evo sada i na osnovu jasnih izjava iz NATO-a, da su – sve ono što govori Helez da je BiH na korak do članstva u NATO-u – šarene laže koje nisu zasnovane ni na čemu, osim na pustim željama koje će ostati neostvarene”, rekao je Kovačević.

    Meki je i nadavno u intervjuu Srni rekao da NATO ne insistira da bilo koja zemlja postane članica saveza i da zahtjev za članstvo predstavlja suverenu odluku svake od država.

    “Nije zaista na NATO-u da odredi interne procedure unutar BiH i odlučuje da li će zemlja biti članica ili ne Sjevernoatlantskog saveza. To je unutrašnje pitanje BiH da odluči u okviru političkih razgovora”, rekao je Meki.

  • Šolc: Situacija u Ukrajini pruža malo razloga za razgovor sa Putinom

    Šolc: Situacija u Ukrajini pruža malo razloga za razgovor sa Putinom

    Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je u intervjuu za Nirnberger Nahrihten da mu trenutni razvoj sukoba u Ukrajini daje malo razloga da razgovara sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, dodajući da će pregovarati kada za to bude vrijeme.

    “Posljednji telefonski razgovor bio je u decembru prošle godine. Trenutni razvoj situacije na frontu u posljednje vrijeme daje malo razloga za razgovor, ali ću to učiniti ponovo u pravo vrijeme kako bi unaprijedio naše ciljeve”, rekao je Šolc.

    Kako prenosi RIA novosti, Šolc je prošle nedjelje rekao da uskoro planira da razgovara sa Putinom.

    S druge strane, pres-sekretar ruskog lidera Dmitrij Peskov rekao je za rusku agenciju da Putin još ne planira telefonski razgovor sa njemačkim kancelarom.

  • Ukrajina prolazi ili pada?

    Ukrajina prolazi ili pada?

    Dok je Kijev slao vojnike na obuku i pripremao 12 oklopnih brigada za kontraofanzivu, Moskva je izgradila zastrašujuću obrambenu fortifikaciju.

    “Nemojte to zvati kontraofanzivom”, kažu Ukrajinci.

    “Ovo je naša ofanziva, ovo je naša prilika da konačno isteramo rusku vojsku iz naše zemlje.” Da, ali pitanje je, kako navodi Bi-Bi-Si u svojoj analizi, šta će biti potrebno za njen pravi uspeh. Pre svega, kako je navedeno, treba ostaviti po strani nedavno teško izborene, ali male teritorijalne dobiti koje su ukrajinske snage postigle ponovnim zauzimanjem malih, polunapuštenih sela u istočnom Donjecku i jugoistočnom Zaporožju.

    Posle višemesečnog sukoba, pogled na pobedničke ukrajinske vojnike koji drže plavo-žutu zastavu svoje zemlje ispred zgrade izrešetane mecima i gelerima je dobrodošao podsticaj ukrajinskom moralu. Ali u velikoj strateškoj slici, to je sporedna stvar.

    Teritorija pod ruskom kontrolom koja je najvažnija u ovoj ukrajinskoj vojnoj kampanji je jug – oblast između grada Zaporožja i Azovskog mora. To je tzv. kopneni koridor ili ‘kopneni most’ koji povezuje Rusiju sa ilegalno anektiranim ukrajinskim poluostrvom Krim, teritorijom koja se jedva promenila od prvih nedelja invazije prošle godine.

    Rusi su takođe gledali kartu
    Ako Ukrajina uspe da podeli područje na dva dela i zadrži teritoriju koju je povratila, onda će njena ofanziva biti u velikoj meri uspešna. Naime, to bi odseklo ruske snage na zapadu i otežalo snabdevanje njihovog garnizona na Krimu. To ne bi nužno značilo kraj rata – za koji neki sada predviđaju da bi se mogao povlačiti godinama – ali bi to stavilo Ukrajinu u jaku pregovaračku poziciju kada počnu neizbežni mirovni pregovori. Ali i Rusi su odavno pogledali kartu i došli do istog zaključka. Dok je Kijev slao svoje vojnike u zemlje NATO-a na obuku i pripremao svojih 12 oklopnih brigada za ovoletnju kampanju, Moskva je iskoristila vreme da izgradi ono što je nazvala “najstrašnijim odbrambenim utvrđenjem na svetu”.

    Ukrajincima put do obale blokiraju nizovi ruskih minskih polja, betonske protivtenkovske prepreke – poznate kao “zmajevi zubi” – bunkeri, vatreni položaji i rovovi dovoljno široki i duboki da zaustave tenk Leopard 2 ili M1 Abrams u tragovima. Sve ovo je pokriveno unapred određenim zonama artiljerijskih udara koje su pozicionirane da se bore sa ukrajinskim oklopnim vozilima dok oni i njihove posade čekaju da njihova inžinjerija pronađe put.

    Prvi znaci su da, iako je to veoma rana faza ove ukrajinske kampanje, da se ruska odbrana za sada drži čvrsto. Ali Ukrajina tek treba da angažuje najveći deo svojih snaga, tako da su ovo probni, izviđački udari koji su osmišljeni da otkriju gde se nalazi ruska artiljerija i traže ranjivosti u njihovim linijama.

    Pitanje morala
    Moral ide u korist Ukrajine – njihovi vojnici su visoko motivisani dok se bore da oslobode svoju zemlju od osvajača. Većina ruskih snaga nema tu motivaciju, a u mnogim slučajevima njihova obučenost, opremljenost i rukovodstvo su lošiji od ukrajinskih. Generalštab u Kijevu će se nadati da će, ako uspeju da postignu dovoljan napredak, pad ruskog morala postati “zarazan”, šireći se po bojnom polju dok demoralisani ruski vojnici gube volju za borbom. U prilog Ukrajini ide i kvalitet teškog naoružanja koje isporučuju zemlje NATO-a. Za razliku od oklopnih vozila sovjetskog dizajna, NATO tenkovi i borbena vozila pešadije često mogu da izdrže direktan pogodak, ili barem dovoljno da zaštite preživjelu posadu i nastave borbu.

    Ali pitanje je da li će to biti dovoljno da se suprotstavi snazi ruske artiljerije i udara bespilotnih letelica.

    Rusija, kao mnogo veća zemlja, može da crpi više resursa od Ukrajine. Predsednik Vladimir Putin, koji je započeo ovaj rat, zna da ako uspe da Ukrajince dovede u ćorsokak koji bi se produžio na sledeću godinu, postoji šansa da će se SAD i drugi saveznici umoriti od podržavanja ovog skupog ratnog napora i početi da stavljaju pritisak na Kijev da postigne kompromis o prekidu vatre.

    Pitanje avijacije
    Konačno, tu je i pitanje pokrivenosti vazduhom, ili nedostatak iste. Napad na dobro ukorijenjenog neprijatelja bez dovoljno bliske vazdušne podrške je veoma rizičan. U Kijevu to znaju i zato već duže vreme traže od Zapada da im snabdeva borbene avione F-16. SAD, koje ih proizvode, dale su zeleno svetlo za isporuku tek krajem maja, kada je već bila u toku prva, pripremna faza ukrajinske ofanzive. Problematično za Ukrajinu, F-16 koji menjaju igru mogli bi da stignu na bojno polje prekasno da bi odigrali ključnu ulogu u ranim fazama ove kontraofanzive. Međutim, to ne znači da će Ukrajinci izgubiti. Iznova i iznova su dokazivali da su okretni, snalažljivi i inventivni. Uspešno su isterali rusku vojsku iz Hersona udarajući njihove pozadinske logističke centre do tačke gde Rusi više nisu mogli da snabdevaju svoje snage u južnom gradu.

    Naoružana oružjem dugog dometa poput britanske krstareće rakete Storm Shadov, Ukrajina će sada pokušati da to učini ponovo. Ali usred svih tvrdnji i protivtužbi o propagandnom ratu, možda će proći nedelje ili čak meseci pre nego što dobijemo jasniju sliku o tome ko će na kraju pobediti u ovom ratu.

  • Stoltenberg: Ukrajina napreduje i jača u svojoj kontraofanzivi

    Stoltenberg: Ukrajina napreduje i jača u svojoj kontraofanzivi

    Ukrajina napreduje i jača u svojoj kontraofanzivi, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, iako je dodao da su još rani dani za dugo očekivanu operaciju Kijeva protiv ruske invazije.

    U kratkim komentarima pre sastanka sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, Stoltenberg je rekao da se alijansa priprema za samit lidera u glavnom gradu Litvanije, Vilnjusu, gde se očekuje da će pojačati dalju podršku Ukrajini, preneo je Rojters.

  • Od početka ruske operacije pomoć SAD Kijevu dostigla 40 milijardi dolara, stiže novi paket

    Od početka ruske operacije pomoć SAD Kijevu dostigla 40 milijardi dolara, stiže novi paket

    SAD će izdvojiti novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 325 miliona dolara, saopštio je Stejt department. Kako je precizirao Pentagona, nova pomoć obuhvata municiju za sisteme “nasams”, “stinger”, “dževelin”, “tou”, “AT-4”. Radi se o 22 miliona patrona i projektila. Istovremeno, Pentagon je saopštio da je ukupno, od kako je na mesto predsednika Amerike stupio Džozef Bajden, vojna pomoć Ukrajini premašila 40,7 milijardi a od početka same operacije iznosi – 40 milijardi dolara.

  • Putin: Počeo je veliki napad

    Putin: Počeo je veliki napad

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je u toku napad ukrajinskih snaga u četiri pravca.

    Prema njegovim rečima, Ukrajinci trpe katastrofalne strukturne gubitke, dok Rusija ima 10 puta manje gubitke u odnosu na Kijev, koji sprovodi kontraofanzivu.Putin je naveo da je Kijev tokom kontraofanzive izgubio 160 tenkova i 360 oklopnih vozila.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se ciljevi i zadaci specijalne operacije u Ukrajini menjaju u skladu sa aktuelnom situacijom, ali da oni u celini imaju fundamentalni značaj.

    On je naglasio da je Rusija posle raspada SSSR bila opredeljena za najbolje odnose da zemljama bivšeg SSSR i Zapadom.

    Zapad je, međutim, sve vreme pokušavao da destabilizuje Rusiju, rekao je Putin na sastanku sa ratnim reporterima. Ukrajina je zemlja, rekao je on, koju Zapad koristi za destabilizaciju Rusije.

    Govoreći o Ukrajini on jer rekao da Rusija nije vršila nikakav uticaj na tu zemlju i iskreno je težila normalnim odnosima.

    “Rusija nije imala nikakve veze da događajima u Donbasu 2014. godine“, istakao je ruski predsednik i dodao da Rusiji nisu davali nikakve šanse da izgradi normalne odnose sa bratskim ukrajinskim narodom.

    “Bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko postao je lider zemlje kao rezultat državnog prevrata, kao rezultat trećeg kruga“, naveo je on.

    Rusija je decenijama hranila Ukrajinu i podržavala njenu privredu, istakao je Putin.

    Sastanku su prisustvovali ratni reporteri Semjon Pegov, Aleksandar Slatkov, Irina Kuksenkova, Dmitrij Stešin, Andrej Rudenko, Maksim Dolgov, Evgenije Podubni, Aleksandar Koc i drugi.

    Poslednji put Putin je kratko razgovarao sa ratnim reporterima u junu 2022. godine na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.