VRBAS Media

Autor: INFO

  • Bliži se kraj Prigožina

    Bliži se kraj Prigožina

    Bivši direktor CIA upozorio je lidera Vagnera Jevgenija Prigožina da bude “veoma oprezan oko otvorenih prozora”.

    Penzionisani general Dejvid Petreus je očigledno aludirao na brojne istaknute Ruse koji su poginuli pod nejasnim okolnostima, uključujući pad sa prozora, otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.

    Kao deo dogovora da Jevgenij Prigožin zaustavi marš svojih plaćenika na Moskvu, pristao je da ode u egzil u susednu Belorusiju, čiji je lider Aleksandar Lukašenko jak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina.

    “Prigožin mu je spasao život, ali je izgubio svoju plaćeničku grupu”, rekao je general Petreus za Si-En-En State of the Union.

    “I trebalo bi da bude veoma oprezan oko otvorenih prozora u svom novom okruženju u Belorusiji, gde ide”.

  • U igru su ušli nepoznati, ali jaki igrači

    U igru su ušli nepoznati, ali jaki igrači

    Pitanje je da li je Prigožinov pokušaj puča propao ili su neki jaki, a za sada nepoznati, igrači iz senke poslali Putinu poruku.

    To je mišljenje analitičara i bivšeg hrvatskog ambasadora u Rusiji Boža Kovačevića.

    Prema njegovom mišljenju, može se desiti I da je pobuna plaćeničle grupe Vagner zapravo poruka ljudi iz senke koji su žeželi da poruče ruskom predsedniku da niko nije siguran na vlasti, odnosno da postoje metode kojim se on može kontrolisati ili čak srušiti.

    Po Kovačeviću, ovo što se dogodilo, poruka je Vladimiru Putinu da očigledno postoji veze između Jevgenija Prigožina i ljudi iz Putinovog okruženja i da je on u dosluhu s važnim ljudima.

    Doduše, kaže Kovačević, još nije jasno ko “šalje poruku” i ko stoji iza svega – oni koji bi završili rat ili pak oni koji su za eskalaciju rata.

    “Koliko je Putin toga svestan i da li je shvatio poruku, videćemo verovatno vrlo brzo, po njegovim daljim reakcijama i koracima. Ali, svakako da je puč oslabio njegovu poziciju i verovatno će uticati i na rejting u ruskoj javnosti. Naravno, tu mislim na ono što ljudi stvarno misle, a ne na režimska ispitivanja javnog mnjenja”, kaže Kovačević.

    Bivši ambasador ističe kako je evidentno da u ruskoj političkoj eliti vladaju razjedinjenost i nezadovoljstvo onim što se događa u Ukrajini, a definitivno je jasno da postoji otpor prema ministru odbrane Sergeju Šojguu, kojeg Putin drži uprkos sve većim kritikama.

    Kovačević je siguran da puč nije Prigožinova impulsivna improvizacija, nego da se radi o široj akciji.

    “Neverovatno je i gotovo nezabeleženo da jedna, relativno malobrojna, vojna jedinica, koju je predsednik proglasio nelegalnom i izdajničkom, prođe gotovo neometano 700-800 kilometara prema glavnom gradu, a da ne naleti ni na kakav otpor. Pitao bih šta su radili lokalni šefovi i gubernatori gradova i oblasti kroz koje su prolazili, kao i vojne i druge jedinice na tom terenu. Sigurno to nije slučajno”, napominje Kovačević za Jutarnji list.

    Prema njemu, puč je pokazao da je Rusija div na staklenim nogama jer se ni u jednoj ozbiljnoj državi, a Putin Rusiju takvom smatra, ne može pobuniti jedna jedinica takvog tipa, a da državni represivni aparat nema praktično nikakvu reakciju.

    Oni su ugrozili stabilnost režima i države, i to usred rata, a reakcije nadležnih organa nema, kaže Kovačević. On, nadalje, pretpostavlja da bi ova situacija mogla da rezultira ograničavanjem Putinove moći, odnosno ovlašćenja.

    “Pretpostavljam da će sada doći do konsolidacije režima, ali i mogućeg kolektivnog vladajućeg organa. Putin, svakako, neće imati onoliku vlast kao do sada, niti će više sam donositi odluke”, ističe on.

    Kovačević takođe smatra da je ovo početak Putinovog kraja, pa je uveren da će sada biti zanimljivo videti hoće li se i kako on kandidovati na predsedničkim izborima 2024. godine.

    Naime, na to će uticati reperkusije puča, ali i stanje na ratištu. U ruskoj javnosti se rat ionako percipira kao “Putinov rat”, pa će i on snositi konsekvence neuspeha.

    Kovačević je siguran da će se ovo odraziti na daljnju rusku agresiju u Ukrajini.

  • Sutra dvije posebne sjednice Narodne skupštine RS

    Sutra dvije posebne sjednice Narodne skupštine RS

    Narodna skupština Republike Srpske sutra će održati dvije posebne sjednice, odlučio je skupštinski kolegijum.

    Posebna sjednica Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj će raspravljati o prijedlogu zakona o prestanku važenja i objavljivanja odluka Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj, te zaštiti osoba koje budu “progonjene” jer su se oglušile na odluke tog suda, počeće u 11 časova, a odmah nakon toga, poslanici će raspravljati o vetu koji je uložila predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, na Prijedlog zaključka o usvajanju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na zapadnom Balkanu, Sporazuma o priznavanju stručnih kvalifikacija doktora medicine, doktora dentalne medicine i arhitekata u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o priznavanju kvalifikacija visokog obrazovanja na zapadnom Balkanu

    Predsjednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić kazao je da Srpska ima pravo da se bori da zaštiti svoju imovinu i naša prava.

    “Kada se završi osma sjednica koja je sazvana na bazi prošlosedmičnih odluka, odmah počinje deveta sjednica. Uzrok druge sjednice su trikovi koje je gospodin Denis Bećirović pokušao da ubaci na sjednici Predsjedništva, a to je treći dokument koji nije imao podršku Savjeta ministara BiH, a odnosi se na lične karte samoproglašenog Kosova. Podržaćemo Cvijanovićevu, čime ćemo pokazati da Republika Srpska ima svoje stavove”, pojasnio je on.

    Stevandić je istakao da Narodna skupština nije dobila nijedan zahtjev za obraćanje od predstavnika opozicionih stranaka.

    Treba napomenuti da na sjednici Kolegijuma nisu bili predstavnici SDS-a i Liste Za pravdu i red.

    “PDP prošle sedmice nije podržao zaključke iako je učestvovao u njihovom odlučivanju”, kazao je Stevandić.

    Na pitanje šta garantuje da će se poštovati odluke Narodne skupštine Republike Srpske o Ustavnom sudu BiH, jer su ranije postojale odluke, Stevandić je rekao da se ovim zakonom rješavaju svi prethodni problemu.

    “Zakon je predviđen da stupi na snagu drugog dana odmah”, najavio je predsjednik parlamenta Srpske, ne odgovarajući na pitanje da li ovaj zakon može da zaobiđe Savjet ministara BiH.

    “Ostavićemo to za sutra. Ne možemo sve danas”.

    Srđan Mazalica, zamjenik šefa Kluba poslanika SNSD-a, poručio je da očekuje da će oba zakona dobiti jedinstvenu podršku narodnih poslanika.

    “Mi se ovdje štitimo od štetnih odluka Ustavnog suda BiH, a sigurno će ih biti”, rekao je Mazalica.

    “Sutra donosimo zakone, a na zaključke” naveo je Mazalica, ali i dodao:

    “Ja još nisam vidio ta zakonska rješenja. Videćemo šta je tačno navedeno”.

    Na pitanje kako to da još nije vidio zakon, a poslanici su predlagači, odgovorio je:

    “Biće dostavljen u elektronskoj formi, tako je rečeno na kolegijumu. Svim poslanicima istovremeno. To je neka garancija da će svi poslanici biti u istoj poziciji”.

    Igor Crnadak, šef Kluba poslanika PDP-a kazao je da će ova stranka učestvovati na sjednici o Ustavnom sudu BiH.

    “Malo je čudno ova sva priča, jer je rečeno da će taj zakon odmah stupiti na snagu odmah. Jer imali smo Agenciju za lijekove RS a to nikada nije stupilo na snagu, odnosno da ona nije formirana. Ja sam danas bio uzdržan na kolegijumu jer smo i ranije imali zaključke da se ne provode odluke Ustavnog suda u smislu da se ne učestvuje u radu, pa je srpski član Predsjedništva odmah naredni dan išao na sjednicu”, naglasio je on.

    “Mislim da ni stranci, ni naši građani neće Narodnu skupštinu shvatiti ozbiljno, jer svi zaključci koji su dosad doneseni nisu provedeni”, dodao je on i ponovio da ne zna da li će OHR i Ustavni sud BiH reagovati na nova zakonska rješenja, odnosno staviti ga van snage.

    “Ne mogu vam ništa reći, jer zakon nije ni usvojen”, rekao je Crnadak i dodao da će PDP učestvovati i na drugoj sjednici.

    “Tu mi je ostalo nejasno da li je gospođa Cvijanović tražila da nema putovanja sa ličnim kartama između BiH i samoproglašenog Kosova, ili je to samo sutra. To je prva tačka. Što se tiče druge tačke, u pitanju je veto na mehanizam koordinacije. Moraće to da nam se pojasni, da li je to uvod da se ide kontra EU ili ne, vidjećemo šta će donijeti”, poručio je Crnadak.

  • Stoltenberg: Greška

    Stoltenberg: Greška

    Generalni sekretar NATO izjavio da je prekinuta pobuna “Vagnera” pokazala da je Rusija počinila stratešku grešku vodeci rat protiv Ukrajine.

    “Događaji tokom vikenda su unutrašnja stvar Rusije i još jedna demonstracija velike strateške greške koju je učinio predsednik (Vladimir) Putin svojom nelegalnom aneksijom Krima i ratom protiv Ukrajine”, rekao je Jens Stoltenberg novinarima tokom posete glavnom gradu Litvanije, Vilnjusu.

    Stoltenberg je istakao da je sada još važnije da NATO i partneri nastave podršku Ukrajini, preneo je Rojters.

  • Cure detalji dogovora

    Cure detalji dogovora

    Ruski mediji i dalje nagađaju o detaljima dogovora Prigožina i Putina u kojem je posredovao beloruski lider Aleksandar Lukašenko.

    Međutim, Institut za proučavanje rata prvi put u prvi plan stavlja dva nova imena – šefa kancelarije ruskog predsednika Antona Vaina i ruskog ambasadora u Belorusiji Borisa Grizlova.

    Oni su, navodno, imali jednu od ključnih uloga u događanjima od subote kada su se tenkovi Vagnera zaustavili na manje od 300 kilometara od Moskve.

    Prema navodima ruskog nezavosnog portala Meduze i ISW-a, Prigožin je u subotu oko podneva pokušao da stupi u kontakt s administracijom ruskog predsednika, ali Putin je odbio bilo kakav kontakt s odmetnutim moćnikom.

    Međutim, šef Vagnera, očigledno je bio ljut kada je shvatio da nije dobio podršku kakvu je očekivao, i vrlo brzo je krenuo u pregovore s Lukašenkom, Vainom i Grizlovim.

    Prigožin se uspaničio i zbog činjenice da su njegovi vojnici pobili pilote i vazdušno osoblje ruskih vojnih snaga i strahovao je da će ga Putin smatrati odgovornim za taj čin.

    Portal Meduza, pozivajući se na neke ruske izvore, navodi da Putin nakon svega čak i razmišlja o promenama u Ministarstvu odbrane.

    Neki su otišli tako daleko i sugerišu da je to deo dogovora s Prigožinom.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Glavnog štaba vojske general Valerij Gerasimov nisu se videli ni čuli do trenutka kada je Prigožin krenuo u akciju, a sada se spekuliše da bi Aleksej Djumin, trenutni guverner Tulske oblasti, mogao zameniti Šojgua. Ako je ta informacija tačna, to bi bila ogromna Prigožinova pobeda.

    Kakav god bio dogovor, Prigožinu se od subote naveče gubi svaki trag. Ruska televizija RTVI navodi da je Prigožinova pres služba javila da šef Vagnera ‘šalje pozdrave‘ i da će odgovoriti na sva pitanja “kada nivo komunikacije bude normalan”.

    Zanimljiva je i objava Telegram kanala koji je usko povezan s Vagnerom na kojem je objavljena fotografija Prigožina koji drži prst na usnama.
    U potpisu stoji “planovi vole tišinu”. Dakle, to je fraza koju Ukrajinci često koriste za svoju kontraofanzivu.

  • Putinov superheroj

    Putinov superheroj

    Da beloruski predsednik nije posredovao tokom vikenda, moglo je doći do krvoprolića usred Moskve.

    Lukašenkovi odnosi sa Putinom uvek su bili komplikovani, ali sada je on ojačao svoju poziciju.

    Hteo je u Moskvu, ali je na kraju morao u Minsk. Plaćenici šefa “Vagnera” Jevgenija Prigožina bili su na samo dvestotinak kilometara od ruske prestonice kada je beloruska administracija izvestila da je Prigožin “prihvatio predlog beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da zaustavi kretanje naoružanog Vagnerovog osoblja na teritoriji Rusije i preduzme dalje korake za smirivanje napetosti”.

    Prigožin je navodno već otišao iz Rusije u Minsk, pobuna je završena.

    Odjednom je Aleksandar Lukašenko taj koji je spasao Putina od destabilizacije Rusije u jeku rata protiv Ukrajine. “Zahvalni smo beloruskom predsedniku na njegovim naporima”, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov.

    Jedan ruski TV komentator je to rekao otvorenije: Lukašenko “zaslužuje spomenik na najboljem mestu u Moskvi”. Ali kako je do toga došlo i kakvu će ulogu Belorusija igrati u bliskoj budućnosti?

    Strah od gubitka vlasti u Minsku
    Tokom pobune postalo je očigledno da će Lukašenko stati na stranu Putina. Dvojica šefofa država su tog dana razgovarala telefonom najmanje dva puta. Navodi se da je Lukašenko ponudio posredovanje jer lično poznaje Prigožina već dve decenije.

    Istovremeno, Beloruski savet bezbednosti je saopštio da Belorusija “jeste i ostaće saveznik Rusije” i da je svaki sukob unutar Rusije “poklon kolektivnom Zapadu”.

    “U Lukašenkovom je interesu da spreči veliku krizu u Rusiji”, objašnjava Jaugen Pregerman, direktor Veća za međunarodne odnose Minskog dijaloga. Vlada u Minsku je veoma zabrinuta da bi se borbe u Ukrajini mogle proširiti na belorusku teritoriju, kaže Pregerman za DW.

    Da strah nije neosnovan pokazao je i apel Lukašenkovih protivnika iz Puka Kalinovskog. Njega čine beloruski dobrovoljci koji se bore na strani ukrajinske vojske protiv Rusije.

    Oni su na snimku tokom pobune Prigožina rekli da su bili spremni da iskoriste priliku i uskoro vojno “oslobode Belorusiju od diktature i okupacije”.

    “Lukašenkov interes je da spreči da se tako nešto dogodi”, kaže politikolog Pregerman.

    Lukašenko i Putin: Od molioca do pomagača

    Iako su Belorusija i Rusija ugovorno ujedinjene od 1999. godine, Lukašenko je u prošlosti pokušavao da zadrži određeni stepen autonomije. Odnos sa Putinom je oduvek bio buran, sa mnogo uspona i padova, kaže Pregerman.

    Ali najkasnije od leta 2020. Lukašenko je potpuno zavisan od Putina. Tada se, nakon nameštenih predsedničkih izbora, Lukašenko suočio sa masovnim narodnim protestima. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice tražeći njegovu ostavku.

    Kremlj je, međutim, stao uz Lukašenka kreditima i najavom moguće intervencije. Lukašenko je brutalno ugušio demokratske proteste. Vođe su uhapšene ili prisiljene na izgnanstvo.

    Ali sada su Putin i Lukašenko zamenili uloge, kaže beloruska aktivistkinja za ljudska prava Olga Karač, šefica organizacije “Naša kuća”. “Lukašenko je ranije bio u ulozi molioca koji ne može da uspostavi red u svojoj zemlji. (…) Sada se Putin našao u situaciji da se red može uspostaviti samo uz pomoć spolja”, rekla je ona za DW.

    Karač smatra da će beloruski vladar od toga imati koristi i na unutrašnjem planu. Poslednjih meseci uveliko se spekulisalo o navodno lošem zdravstvenom stanju 68-godišnjeg Lukašenka.

    Sada, međutim, “njegov autoritet raste, posebno u beloruskom bezbednosnom aparatu”, kaže Karač, što će verovatno oslabiti i belorusku opoziciju.

    Veći uticaj u Moskvi
    Tokom ruske agresije na Ukrajinu, Lukašenko je politički podržavao Putina i dozvolio ruskoj vojsci da sa njegove teritorije lansira rakete na Ukrajinu.

    Nedavno su mnogi stručnjaci rusku najavu da će rasporediti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji protumačili kao znak daljeg potčinjavanja “vazala”.

    Sada bi Lukašenko mogao da stekne veći uticaj na Rusiju, smatra Pregerman: “Njegova uloga u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici će se sada povećati. Mislim da se to mnogima u Kremlju neće dopasti”, kaže ovaj politikolog.

    Lukašenko i Prigožin: Poznanici, a ne prijatelji
    Malo se zna o odnosu Lukašenka i Prigožina. Međutim, beloruski predsednik je imao i neprijatna iskustva sa grupom “Vagner” u prošlosti.

    U julu 2020. godine, uoči spornih predsedničkih izbora, u blizini Minska uhapšena su 33 navodna Vagnerova plaćenika, pod optužbom da su spremali “provokacije” na izborima.

    Kasnije se ispostavilo da je njihovo hapšenje možda rezultat operacije ukrajinske tajne službe. Posle dve nedelje pušteni su i deportovani u Rusiju.

    Za sada se gotovo i ne znaju detalji o sporazumu Lukašenka i Prigožina. Pre svega, nije jasno da li gazda plaćenika ostati u Minsku, ili će ići dalje u inostranstvo.

    Posle iskustva sa dešavanjima u Rusiji, Lukašenko će pažljivo posmatrati šefa plaćenika: “Prigožin neće moći da se afirmiše u Belorusiji kao što je uspeo u Rusiji”, kaže politikolog Pregerman.

    Mogući partner u pregovorima?
    Uprkos očigledno ojačanoj ulozi, Lukašenko, sankcionisan od Zapada, u budućnosti će ostati zavisan od Rusije. Belorusija je “zavisna od razvoja ruskog režima. A sada je on doživeo najteži politički udar poslednjih decenija. Ova pobuna je razotkrila punu meru krhkosti sistema, haosa i unutrašnjih napetosti”, piše beloruski politikolog Artjom Šrajbman na portalu “Zerkalo”.

    Lukašenkova najveća prednost posle pregovora mogla bi da bude to što će se ponovo postaviti kao važan sagovornik u regionu.

    Dan nakon neuspele pobune u Rusiji, sekretar ukrajinskog Saveta bezbednosti Aleksij Danilov napisao je da Lukašenkovo učešće u pregovorima između Rusije i Ukrajine “nije isključeno”.

  • Poljska jača granicu sa Bjelorusijom

    Poljska jača granicu sa Bjelorusijom

    Poljska je ojačala svoju istočnu granicu sa Bjelorusijom posle izveštaja da je šef plaćeničke grupe Vagner, Jevgenij Prigožin, prognan u tu zemlju.

    Mateuš Moravjecki, poljski premijer, rekao je danas da je Poljska takođe ojačala više od 230 kilometara granice sa ruskom Kalinjingradskom oblašću na severoistoku.

    Poljska “pomno prati” akcije ruske Vagner plaćeničke grupe nakon njene jednodnevne pobune, dodao je Moravjecki.

    “Svesni smo ovih pretnji i na njih odgovaramo predviđanjem napada”, rekao je on.

    “(Aleksandar) Lukašenko i (Vladimir) Putin mogu da se ponašaju na veoma čudan način. Te akcije su i dalje predmet raznih analiza i studija nas i naših NATO saveznika.

    Zemlja navodno očekuje oružani napad od istočnih suseda zemlje, piše The Telegraph.

  • Oglasio se Makron: Pratio sam iz sata u sat

    Oglasio se Makron: Pratio sam iz sata u sat

    Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da pobuna privatne vojne formacije ”Vagner” pokazuje, kako je naveo, ”podele unutar ruskog tabora”.

    Makron je za današnje izdanje dnevnog lista ”Provans”, povodom događaja u Rusiji, rekao da treba biti oprezan jer se situacija i dalje razvija.

    “Ali to pokazuje podele koje postoje unutar ruskog tabora, na krhkost kako njene armije, tako i njenih pomoćnih snaga, kao što je grupa ‘Vagner”’, rekao je Makron.

    On je dodao da je događaje u Rusiji pratio ”iz sata u sat”.

    “Sve ovo treba da nas drži na oprezu i potpuno opravdava podršku koju dajemo Ukrajincima u njihovom otporu”, poručio je Makron za marsejski list pred današnju posetu tom gradu na jugu Francuske.

  • Najgori dan za Ruse

    Najgori dan za Ruse

    Jednodnevni rat ruske vojske i Vagnera naneo je ogromnu političku štetu Vladimiru Putinu.

    Ali, u Rusiji govori i o teškom vojnom udaru koji je Prigožin naneo svojim sunarodnicima.

    Prema nekim izveštajima, ruske vojne snage su za samo nekoliko sati izgubile čak 39 pilota i avijatičara.Podsetimo, Vagner je u prvim satima puča zauzeo aerodrom u Rostovu, glavni aerodrom odakle su počele operacije u Ukrajini.

  • Stiže pojačanje za Ruse

    Stiže pojačanje za Ruse

    Usled loše ekonomske situacije u Nepalu i nove politike regrutacije u Indiji, sve veći broj nepalskih vojnika – Gurki, pristupa ruskim oružanim snagama.

    Neki od njih su čak i veterani nepalske vojske, dok je jedan od glavnih razloga za njihov odlazak u rusku vojsku mogućnost dobijanja ruskog državljanstva.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin je 16. maja potpisao dekret kojim se uprošćava procedura dobijanja ruskog državljanstva za stance koji pristupe ruskoj vojsci. Ta ponuda izuzetno je privlačna mladićima iz Nepala, gde je stopa nezaposlenosti izuzetno visoka.

    Rusija strancima omogućava da potpišu ugovor na godinu dana kako bi mogli da učestvuju u Specijalnoj vojnoj operaciji. Jedna od pogodnosti tog ugovora je i mogućnost dobijanja ruskog državljanstva za borca i njegovu porodicu.

    Na internetu se pojavilo više snimaka na kojima se vide nepalski regruti u ruskoj vojsci. Na nekim od njih se vidi kako regruti treniraju, a na drugima kako idu na lokaciju za obuku.

    Jedan od mladića sa kojim je “Nepal Pres” razgovarao je iz regiona Koši. On je rekao da je studirao na Ruskom državnom univerzitetu, ali da je njegova viza bila blizu isteka. Objašnjava da je nakon završetka studija imao dve opcije – ili da se vrati u Nepal i ostane nezaposlen ili da se zaposli u ruskoj vojsci.

    “Oni nas uče kako da koristimo savremeno oružje. Obuka traje tokom čitavog dana, a nekad i noću. Čak i tokom obuke dobijamo platu od oko 50.000 nepalskih rupija (oko 350 evra), kao i osiguranje. Nakon godinu dana dobijamo i državljanstvo. Ako ne poginem, planiram da živim ovde”, rekao je taj nepalski regrut.

    Nepalski general u penziji Binož Basniat rekao je za “Jurejžan tajms” da “nakon završetka školovanja, veliki broj mladih traži posao, ali ne uspeva da ga pronađe u Nepalu”.

    “Porastao je broj mladih koji žele da odu u druge zemlje u potrazi za poslom i prilikama”, dodao je on.