VRBAS Media

Autor: INFO

  • Republika Srpska fiskalno stabilna, budžetski okvir rebalansom uvećan

    Republika Srpska fiskalno stabilna, budžetski okvir rebalansom uvećan

    Rebalansirani budžet Srpske za ovu godinu, koji je NSRS sinoć usvojila, veći je za 140 miliona maraka od planiranog.

    Iz Vlade uvjeravaju da će biti realizovan u cjelosti. Razloga za brigu nemaju ni penzioneri, ni radnici, ni borci, ni socijalne kategorije.

    Bez obzira na to što povećanje budžeta na oko pet i po milijardi maraka odražava ekonomsku stabilnost Republike Srpske, iz Fiskalnog savjeta – preporuka za štednju.

    Republika Srpska je fiskalno stabilna, budžetski okvir rebalansom uvećan.

    Neporeski prihodi od dividende, igara na sreću, republičkih organa veći su od planiranih za 34,5 miliona maraka. Više novca u republičku kasu donijeli su doprinosi za PIO, kao i porez na dohodak.

    Podbacili prihodi od indirektnih poreza i dobiti.

    Prihodi i primici planirani budžetom Republike Srpske u prvoj polovini ove godine ostvareni su u iznosu od dvije milijarde i 470 miliona KM, što je 92 odsto u odnosu na plan, rekla je ministarka finansija Zora Vidović.

    Vidovićeva je navela da su budžetski prihodi u prvoj polovini ove godine ostvareni u iznosu od milijardu i 980 miliona KM, što je 96 odsto u odnosu na planirane.

    Ono što je dobro jeste odstupanje od iznosa predviđenog deficita.

    Manji je za skoro šest miliona maraka. Značajan plus od doprinosa za PIO i poreza na dohodak pokazatelj je povećanja minimalca, ostalih plata, ali i broja zaposlenih.

    Neočekivan minus bilježe prihodi indirektnih poreza.

    Čak 50 miliona maraka. To je 2,6 odsto manje.

    Na to je između ostalog uticalo povećanje budžeta na nivou BiH od 150 miliona, kažu u Ministarstvu finansija.

    Ono što je povećalo rashode jesu izdvajanja za zdravstvo, ali na rashodovnoj strani budžeta ubjedljivo ispred svih stavki, više novca za PIO, 69, 5 miliona.

    Samo od usvajanja budžeta do kraja prošle godine broj penzionera povećan je za 4.500.

    Ipak, penzije nisu kasnile, a premijer Radovan Višković najavljuje novo povećanje u sljedećoj godini.

    • Svaki mjesec u Republici Srpskoj se prvo isplaćuju penzije, a zatim sva ostala davanja iz budžeta Srpske – naglasio je Višković i dodao da su penzije u Republici Srpskoj od 2013. godine uvećane za više od 75 odsto.

    Rebalansom povećana su izdvajanja i za boračke kategorije, jer su pravo na borački dodatak dobili svi borci.
    Sve obaveze iz budžeta se izvršavaju prema radnicima i poslovnoj zajednici.

    Rebalansom nije bilo nikakvih dodatnih sredstava,ali se nadaju da ih neće mimoići budžetom za 2024.

    Bez obzira na sankcije i političke i ekonomske pritiske, Republika Srpska će ostati finansijski stabilna, poručuju iz Vlade.

    Rebalans je pokazao da je bilo određenih ušteda na materijalnim troškovima i ličnim primanjima u odnosu na planirane troškove budžetom.

    U Fiskalnom savjetu upozoravaju na rashode za smještaj i putovanja gdje kod nekih budžetskih korisnika kažu nije bilo discipline.

    O stabilnosti budžeta govori i činjenica da se Republika Srpska u ovoj godini zadužila 600 miliona, a vratila 988 miliona maraka.

  • Dodik razgovarao sa Vučićem i Orbanom; Republika Srpska i Srbija su uvijek zajedno

    Dodik razgovarao sa Vučićem i Orbanom; Republika Srpska i Srbija su uvijek zajedno

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.

    • O saradnji Republike Srpske sa Srbijom i Mađarskom razgovarao sam danas s Vučićem i Orbanom – napisao je Dodik na društvenoj mreži Iks.
    • Republika Srpska i Srbija su uvijek zajedno – dodao je Dodik.
  • Vučić sa Dodikom, Stevandićem i Orlićem: Srbija će uvijek biti uz Srpsku

    Vučić sa Dodikom, Stevandićem i Orlićem: Srbija će uvijek biti uz Srpsku

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je danas da je imao prijateljski razgovor sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, predsjednikom skupštine Republike Srpske Nenadom Stevandićem i predsjednikom skupštine Srbije Vladimirom Orlićem.

    rbija će uvijek biti uz Srpsku, vjerujem i Srpska uz Srbiju! – poručio je Vučić na Instagram nalogu buducnostsrbijeav.

    Vučić je objavio i fotografiju sa Dodikom, Stevandićem i Orlićem sa salaša vinarije Zvonko Bogdan.

  • Da li je zajednički poduhvat Marfija i Šmita zapao u ozbiljne teškoće?

    Da li je zajednički poduhvat Marfija i Šmita zapao u ozbiljne teškoće?

    Zauzet obavezama u Sarajevu, kako sam tvrdi, Kristijan Šmit se nije pojavio u Njujorku. Istog dana kada se u Savjetu bezbjednosti raspravljalo o BiH, Šmit je tražio prostor u federalnim medijima.

    Analitičari tvrde – Šmit nije sam odlučio da ne ide u Njujork, nego je dobio nalog da ostane ovdje.

    Ocjenjuju da je zajednički poduhvat američkog ambasadora Majkla Marfija i Kristijana Šmita zapao u ozbiljne teškoće i da je logično da oni koji su ih poslali u BiH treba da ih vrate kući.

    Play Video

    I dok se Kristijan Šmit nemušto po sarajevskim medijima pravda da zbog obaveza nije mogao ići u Njujork, politikolog Nenad Kecmanović smatra da Šmit nije sam odlučio da se ne pojavi na sjednici Savjeta bezbjednosti UN-a, nego je dobio nalog da ostane ovdje na terenu i radi šta zna.

    S obzirom na aktuelnu situaciju u svijetu samo im je još Šmit trebao, kaže Kecmanović koji ocjenjuje da je logično očekivati da i njega i američkog ambasadora vrate kući.

    • Neće to baš biti odmah da ne bi djelovalo kao poraz. Oni su htjeli da pod okriljem sudskog procesa tiho sklone Dodika, a izazvali su međutim gužvu, narod na entitetskim granicmama, homogenost rukovodstva, podršku opozicije, solidarnost Srbije, Mađarske i Rusije… Mislim da je svima jasno da se ne radi o Dodiku, nego o Republici Srpskoj – rekao je Kecmanović.

    Šmit je klasična posljedica globalne konfuzije u kojoj su se izgubili elementarni kriterijumi u međunarodnim odnosima, a njegov neodlazak u Njujork pokazuje svu tragikomičnost vremena u kome živimo, smatra profesor Univerziteta u Istočnom Sarajevu Drago Vuković.

    • Što se tiče Šmita, mislim da se on potpuno izgubio, da ovo što Republika Srpska pokušava da se bavi ozbiljnim, ne samo političkim procesima, kada je riječ o Šmitu, nego i pravosudnim procesima i pokretanje nekih procesa pred međunarodnim sudovima i uključivanje stranih advokata, pravi ozbiljnu nervozu kod Šmita – kazao je Vuković.

    A nervozu, reklo bi se, Šmit nastavlja da iskazuje gostujući u federalnim medijima. Bar ako je zaključiti po neprimjerenom rječniku, koji mu nije nepoznanica.

    • Јednostavno ne ide drugačije, zar misli stvarno da se tako može ponašati u Evropi, kao neki banjalučki bik – prokomentarisao je Šmit u svom stilu gostujući na sarajevskoj FACE televiziji.

    Da uvrede svjedoče o tome kakve su njemačke diplomate, prokometarisao je na društvenim mrežama savjetnik predsjednika Srpske Ognjen Tadić.

    I ne samo da nastupa u maniru čovjeka bez manira, Šmit iznosi i navode o tome kako se u Srpskoj za politiku traži saglasnost ruskog ministra Sergeja Lavrova, te poručuje ministru bezbjednosti da radi svoj posao. Nije dugo čekao na odgovor iz Srpske.

    • Dodik, a i generalno mi iz Republike Srpske smo i prepoznatljivi baš po tome da sami, samostalno i autonomno donosimo svoje političke odluke, a ako je nekom potrebno zeleno svjetlo od Lavrova, onda je to upravo Šmit koji bez, između ostalog i glasa Rusije, ne može postati visoki predstavnik – istakao je Radovan Kovačević, delegat u Klubu Srba Doma naroda PS BiH.

    Nenad Nešić, ministar bezbjednosti u Savjetu ministara rekao je da on svoj posao radi vrlo odgovorno i revnosno i, kako navodi, ne razumije na šta je mislio Šmit.

    • Vjerovatno je stvar u tome što on ne radi svoj posao, nego one poslove koji mu ne pripadaju i za koja nema zakonska ovlašćenja – jasan je Nešić.

    Ide Šmit i korak dalje od vrijeđanja i držanja lekcija.

    • Ono što je indikativno u ovom nastupu jeste da je Šmit izrekao potpuno netačnu informaciju, to jest laž, a to je da je uslov za pristupanje Evropskoj uniji rješavanje pitanja državne imovine. To apsolutno nije tako – smatra Srđan Mazalica, poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

    I dok za to optužuje Dodika, zapravo Šmit manipuliše Evropljanima i vrlo jasno se mora odvojiti evropska od agende koju provode Šmit i nekoliko ambasadora koji su ga izabrali, a koji žele da razvlaste Republiku Srpsku i geopolitički je slome, zaključuje Mazalica.

  • Obavljen razgovor – sprema se kraj rata?

    Obavljen razgovor – sprema se kraj rata?

    Američki i evropski zvaničnici razgovarali su sa ukrajinskom vladom o tome šta bi mogući mirovni pregovori sa Rusijom mogli da obuhvate kako bi se okončao rat.

    Kako navodi NBC, to su navodno kazali neidentifikovani visoki američki zvaničnik i bivši američki zvaničnik.

    U ratu u Ukrajini, koji sada traje 21 mesec, stotine hiljada ljudi je ubijeno ili ranjeno, a delovi zemlje su razoreni.

    Rat je izazvao najdublju krizu u odnosima Moskve sa Zapadom od Kubanske raketne krize 1962. godine.

    NBC je rekao da su razgovori uključivali veoma široke okvire onoga od čega bi Ukrajina možda morala da odustane da bi postigla dogovor sa Rusijom. Rojters nije mogao nezavisno da proveri razgovore.

    Razgovori s Ukrajinom dolaze u jeku zabrinutosti američkih i evropskih zvaničnika da je rat dosegao mrtvu tačku, kao i zbog sposobnosti Zapada da nastavi da pruža pomoć Ukrajini, rekao je zvaničnik, a prenosi NBC.

    Rusija trenutno kontroliše oko 17,5 odsto međunarodno priznate teritorije Ukrajine.

  • Loše vesti za Zelenskog; Bijela kuća priznala: Smanjujemo pomoć

    Loše vesti za Zelenskog; Bijela kuća priznala: Smanjujemo pomoć

    Bela kuća je priznala da smanjuje pakete vojne pomoći Ukrajini zbog iscrpljivanja sredstava koje je odobrio Kongres SAD.

    “Počinjemo da predajemo Ukrajini manje pakete vojne imovine Pentagona, kako bismo rastegli svoje mogućnosti podrške Ukrajini na maksimalno dugi rok,” izjavila je portparol Bele kuće Karin Žan Pjer.

    Ona je pozvala Kongres SAD da požuri sa odobravanjem dodatnih 60 milijardi dolara koje je tražio američki predsednik Džozef Bajden, kako bi pokazao da “SAD i dalje odlučno podržavaju Ukrajinu”.

    Vrednost novog paketa vojne pomoći Ukrajini je 425 miliona dolara, od čega je 125 miliona izdvojeno za oružje i municiju iz skladišta Pentagona.

  • Zelenski: Laž

    Zelenski: Laž

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je potvrdio svoj stav da nije vreme za pregovore sa Rusijom.

    On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Kijevu negirao da su ga zapadni lideri pritiskali da to učini.

    “Svi znaju moj stav, koji se poklapa sa stavom ukrajinskog društva… Danas niko ne vrši pritisak na mene da pregovaram, nijedan od lidera EU ili SAD. Da sada sednemo sa Rusjiom i razgovaramo i damo joj nešto – to se neće desiti”, rekao je on.

    Podestimo, NBC je ranije danas objavio da zvaničnici Amerike i EU razgovarali sa ukrajinskom vladom o tome šta bi mogući mirovni pregovori sa Rusijom mogli da obuhvate kako bi se okončao rat.

    Kako navodi NBC, to su navodno kazali neidentifikovani visoki američki zvaničnik i bivši američki zvaničnik.

  • Ukrajinci udarili – izveden veliki napad

    Ukrajinci udarili – izveden veliki napad

    Ukrajinske oružane snage saopštile su da su danas pogodile pomorsku i lučku infrastrukturu u brodogradilištu u lučkom gradu Kerču na Krimu.

    Šef administracije Krima Sergej Aksjonov je rekao da su delovi oborene rakete pogodili dok za popravku brodova i da nije bilo žrtava, preneo je Rojters.

    “Uveče 4. novembra Oružane snage Ukrajine izvele su uspešne udare na pomorsku i lučku infrastrukturu fabrike ‘Zaliv’ u privremeno okupiranom gradu Kerču“, navelo je Odeljenje za strateške komunikacije Oružanih snaga Ukrajine na aplikaciji Telegram, ne iznoseći druge detalje.

    Komandant ukrajinskog vazduhoplovstva Mikola Oleščuk napisao je na Telegramu da se nada da će još jedan brod završiti kao brod “Moskva”, koji je potopljen 14. aprila 2022. godine.

    Oleščuk je naveo da su krstareće rakete pogodile infrastrukturu u Zalivu, koji se sada zove B.E. Butoma, gde je stacioniran jedan od najmodernijih brodova ruske mornarice.

    On je dodao da čeka zvaničnu potvrdu rezultata. Aksjonov je, međutim, rekao da su sistemi protivvazdušne odbrane delovali u brodogradilištu u Kerču.

    “Fragmenti oborenih projektila pali su na teritoriju jednog od suvih dokova (dokova gde se popravljaju brodovi)”, naveo je Aksjonov na Telegramu.

    Prema njegovim rečima, nije bilo žrtava. Rojters nije uspeo da proveri ni ruske, niti ukrajinske navode.

  • Zelenski odlučio: Čistka je počela

    Zelenski odlučio: Čistka je počela

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski danas je razrešio Viktora Horenka sa mesta komandanta Snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine (ZSO VS).

    Umesto njega je imenovao Serhija Lupančuka.

    Pomenuti ukazi objavljeni su na sajtu Kancelarije šefa ukrajinske države, prenosi Ukrinform.

    Zasad nema detaljnijih informacija o novom načelniku ZSO VS.

    Kako je saopšteno, Viktor Horenko je general-major i učesnik je rusko-ukrajinskog rata, a za komandanta Snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine bio je postavljen 25. juna 2022. godine.

  • Usvojen Rebalans budžeta Srpske

    Usvojen Rebalans budžeta Srpske

    Narodna skupština Republike Srpske je na Šestoj redovnoj sjednici usvojila Rebalans Budžeta Republike Srpske za 2023. godinu – po hitnom postupku, kao i Zakon o izmjenama Zakona o izvršenju Budžeta Republike Srpske za 2023. godinu – po hitnom postupku.

    Usvojen je Rebalans budžeta Srpske za ovu godinu u iznosu od 5,523 milijarde KM koji je za 140 miliona KM ili 2,6 odsto veći nego planirani budžet.

    Narodna skupština je usvojila Rezoluciju o protivljenju aktivnostima izgradnje i uspostavljanja nuklearnog objekta “Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada” na lokaciji Trgovske gore, Opština Dvor, Republika Hrvatska, uz prihvaćene amandmane.

    U vezi sa Rezolucijom, usvojen je Zaključak koji glasi: “Narodna skupština Republike Srpske zadužuje Vladu Republike Srpske da najmanje jednom godišnje izvještava Odbor za zaštitu životne sredine o aktivnostima u vezi sa izgradnjom i uspostavljanjem nuklearnog objekta Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na lokaciji Trgovske gore, Opština Dvor, Republika Hrvatska, a po potrebi o tom izvjesti i Narodnu skupštinu Republike Srpske”.

    Usvojen je i Zakon o izmjeni i dopuni Zakona o državnim stanovima na kojima ne postoji stanarsko pravo.

    Usvojeni su Nacrt zakona o zaštiti od nasilja u porodici i nasilja prema ženama Republike Srpske i Nacrt zakona o zaštiti prirode, uz Zaključak o upućivanju ovog nacrta zakona u javnu raspravu u roku od 60 dana.

    Narodna skupština usvojila je Konsolidovani izvještaj o izvršenju Budžeta Republike Srpske za period 1. 1 – 30. 6. 2023. godine, kao i Izvještaj o radu Pravobranilaštva Republike Srpske 1. 1. 2022 – 31. 12. 2022. godine.

    Narodna skupština izabrala je Biljanu Vojvodić iz Banjaluke za direktora Agencije za visoko obrazovanje Republike Srpske, na period od pet godina.

    Na period od četiri godine, za članove Nezavisnog odbora izabrani su: Gojko Pavlović, Јovo Marković, Željka Mileusnić, Mile Tadić, Lana Oro, Radenko Vujasin i Saša Topić.

    Glasanje za članove Nezavisnog odbora bilo je ponovljeno na šta su burno reagovali poslanici opozicije.

    Radi toga je sa skupštinske sjednice udaljen šef Kluba poslanika Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović.

    Novoizabrani sudija Ustavnog suda Republike Srpske Darko Radić položio je svečanu zakletvu na početku sjednice.

    Nakon glasanja, okončana je šesta redovna sjednica Narodne skupštine Republike Srpske.