VRBAS Media

Autor: INFO

  • Zašto je Bošnjacima sporan zakon o proizvodnji naoružanja Srpske

    Zašto je Bošnjacima sporan zakon o proizvodnji naoružanja Srpske

    Narodna skupština, na prijedlog Vlade Republike Srpske, u proceduri je usvajanja zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme u RS.

    Ma koliko argumentacija Vlade bila na mjestu, Srpskoj bi o glavu mogao da se obije Sporazum o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane na BiH iz 2005.

    U Nacrtu zakona se proizvodnja naoružanja i vojne opreme proglašava djelatnošću od strateškog interesa za Srpsku. Proizvodnja obuhvata dizajniranje novih sredstava i sistema naoružanja i vojne opreme, razvoj prototipova, projektovanje i konstruisanje, maloserijsku i serijsku proizvodnju, istraživanje, modernizaciju i razvoj naoružanja i tehnologije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, vojnu standardizaciju, verifikaciju, sistem obezbjeđenja kvaliteta, kontrolu kvaliteta, izradu dijelova i remont naoružanja i vojne opreme.

    Oružje i vojnu opremu u Srpskoj moći će da proizvodi akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću sa sjedištem u Republici koje je registrovano za obavljanje djelatnosti iz oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.

    Ma koliko argumentacija Vlade bila na mjestu, Srpskoj bi o glavu mogao da se obije Sporazum o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane na BiH iz 2005.

    U Nacrtu zakona se proizvodnja naoružanja i vojne opreme proglašava djelatnošću od strateškog interesa za Srpsku. Proizvodnja obuhvata dizajniranje novih sredstava i sistema naoružanja i vojne opreme, razvoj prototipova, projektovanje i konstruisanje, maloserijsku i serijsku proizvodnju, istraživanje, modernizaciju i razvoj naoružanja i tehnologije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, vojnu standardizaciju, verifikaciju, sistem obezbjeđenja kvaliteta, kontrolu kvaliteta, izradu dijelova i remont naoružanja i vojne opreme.


    Oružje i vojnu opremu u Srpskoj moći će da proizvodi akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću sa sjedištem u Republici koje je registrovano za obavljanje djelatnosti iz oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.

    Mada je još sve daleko od Vijeća naroda RS, delegati u Klubu Bošnjaka najavljuju osporavanje ovakvog zakona, ako se nešto u međuvremenu ne promijeni. Osim Ustavnog suda RS, napominjemo da bošnjački političari na nivou BiH imaju mogućnost apelacije Ustavnom sudu BiH, ma koliko Srpska ne provodila njegove odluke.


    – Vidjećemo šta ćemo dobiti u zvaničnom materijalu. Hoće li tu biti amandmana, ne znamo dok ne dođe na Vijeće naroda RS. Rano je o tome govoriti. Ali, u ovakvom obliku je za nas neprihvatljivo – kaže za Srpskainfo delegat u Klubu Bošnjaka, Alija Tabaković (SDA).

    U čemu je problem?

    Dr Milan Blagojević, profesor ustavnog prava, kaže da će Narodna skupština usvojiti ovakvo zakonsko rješenja, ali da će bošnjačka strana sigurno nakon toga postaviti pitanje njegove ustavnosti.


    – Sporazumom o prenosu nadležnosti u oblasti odbrane sa entiteta na BiH (Sporazum iz 2005. godine koji je na snazi) ugovoreno je (član 1 Sporazuma) da se sve nadležnosti u oblasti odbrane sa entiteta prenose na nivo BiH. I sve to se odmah zatim pravno cementira u članu 2 istog sporazuma, riječima da će sve te prenesene nadležnosti “u potpunosti i isključivo vršiti institucije BiH”. Proizvodnja naoružanja i vojne opreme nesumnjivo je jedna (i najvažnija) od nadležnosti u oblasti odbrane. I time se na primjerima poput Nacrta ovog zakona o proizvodnji naoružanja, koji bi sada da usvoji Republika Srpska, vidi kakve dalekosežne negativne posljedice je za Republiku Srpsku proizvela odluka njenih organa vlasti 2005. da sve svoje ustavne nadležnosti u oblasti odbrane prenese na nivo BiH – kaže Blagojević za Srpskainfo.

    Predsjednik Vlade RS od 15. februara 2005. do 28. februara 2006. bio je Pero Bukejlović iz PDP, kada ga je naslijedio Milorad Dodik. Međutim, u prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane sa RS na nivo BiH učestvovale su sve relevantne srpske političke partije. Prvo je bila odluka u NSRS, potom sporazum entitetskih vlada, da bi na kraju u PS BiH bili usvojeni zakoni iz oblasti odbrane BiH.

    NSRS je prije oko dvije godine pokušala da se vrati korak unazad, ali bezuspješno. Podsjećamo, Narodna skupština RS je 10. decembra 2021. usvojila zaključke u vezi Informacije o prenosu nadležnosti na nivo BiH u oblasti odbrane i bezbjednosti. U njima je rečeno da NSRS povlači saglasnost na Odluku iz 30. avgusta 2005. godine i Odluku o davanju ovlašćenja Vladi RS da potpiše Sporazum o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane na institucije BiH sa Vladom FBiH, od 28. decembra 2005. Tada je NSRS zadužila Vladu da u roku do šest mjeseci uputi na razmatranje i usvajanje u Narodnu skupštinu zakone iz oblasti odbrane i bezbjednosti, kako od tada u Srpskoj ne bi više važili zakoni na nivou BiH.

    Ali, to se nikada nije desilo. Parlament je prvo ovaj rok produžio za šest mjeseci, a potom ga je preformulisao u “dok se ne steknu uslovi”…

    Na pomenuti Sporazum o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane BiH pozvao se i Ustavni sud BiH, kada je ove zaključke NSRS proglasio neustavnim, kao i Deklaraciju o ustavnim principima. Ustavni sud BiH tada je odlučio da je BiH preuzela ove nadležnosti u skladu s procedurom propisanom Ustavom BiH (sporazumom entiteta), iako te nadležnosti nisu bile eksplicitno propisane Ustavom BiH.

    Inače, prema Nacrtu zakona, ulog stranog pravnog ili fizičkog lica u osnovnom kapitalu proizvođača naoružanja i vojne opreme u RS može biti najviše do 49 odsto njegovog osnovnog kapitala, odnosno više od polovine će biti domaći kapital. U izuzetnim prilikama, Vlada RS može donijeti odluku da procenat uloga stranog pravnog ili fizičkog lica u osnovnom kapitalu proizvođača bude viši od 49 procenata osnovnog kapitala tog proizvođača.

    Istočno Sarajevo izložba vozila MUP-a Republike Srpske despotFOTO: SRNA
    Proizvođač može na osnovu zaključenog ugovora o kooperaciji prenijeti dio svojih prava i obaveza za proizvodnju naoružanja i vojne opreme na kooperante. To je pravno lice sa sjedištem u RS koje, na osnovu ugovora o kooperaciji, za potrebe proizvođača proizvodi podsklopove i dijelove naoružanja, odnosno vrši usluge u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme, koje po svom obimu i složenosti ne zahtijevaju pribavljanje saglasnosti. Izuzetno, kooperant proizvođača može biti i pravno lice sa sjedištem van teritorije Republike, ako proizvođač ne može angažovati odgovarajućeg kooperanta u RS.

    Predviđeno je da proizvodnju naoružanja i vojne opreme može obavljati proizvođač koji posjeduje: rješenje o davanju saglasnosti, koje donosi Vlada, rješenje o upisu u registar proizvođača naoružanja i vojne opreme koje donosi ministar privrede i preduzetništva, dozvolu za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, koja se pribavlja u skladu sa posebnim propisima. Vlada daje saglasnost poslije registracije proizvođača kod nadležnog registarskog suda.

  • Zelenski traži od NATO još PVO

    Zelenski traži od NATO još PVO

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom više sistema PVO za odbijanje ruskih napada.

    Ti napadi se, kako je dodao, posebno očekuju tokom zime.

    “Generalni sekretar se složio da uloži napore da nam pomogne da mobiliše članice NATO”, rekao je Zelenski u Kijevu, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Stoltenbergom.

    “Moramo zajedno da prebrodimo zimu, da zaštitimo našu energetsku infrastrukturu i živote naših građana”, rekao je Zelenski.

    Stoltenberg je rekao da ukrajinska kontraofanziva protiv ruske vojske napreduje.

    “Danas vaše snage napreduju. Suočene su sa žestokim borbama, ali malo po malo napreduju”, rekao je Stoltenberg. ;

    “Ukrajinci se bore za svoje porodice i svoju slobodu”, rekao je generalni sekretar NATO, navodeći da se “Moskva bori za svoje imperijalističke iluzije”.

    Na sastanku je bilo reči i o priključenju Ukrajine NATO, a Zelenski je ocenio da je “pitanje vremena kada će Ukrajina biti de jure članica NATO”. “Činimo sve da taj trenutak bude bliže”, rekao je Zelenski iako su saveznici odbijali da Kijevu daju rok za pristupanje na poslednjem samitu u julu u Litvaniji.

    Stoltenberg, koji je danas doputovao u nenajavljenu posetu Kijevu, rekao je da je “Ukrajina bliža NATO nego ikada do danas”.

  • Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija zbog rastućih cena i smanjene ponude sirove nafte na svetskom tržištu prodaje Indiji naftu Ural po ceni od 80 dolara po barelu.

    To je za 20 dolara po barelu više nego cena koju organizacija G7 pokuša da nametne Moskvi.

    Podaci trgovaca naftom i proračuni Rojtersa pokazuju da će Rusija iz zaliva u Baltičkom moru u oktobru isporučiti naftu za indijske rafinerije po ceni od približno 80 dolara po barelu.

    Nafta Ural je mnogo skuplja nego u prvoj polovini godine, ali alternative su još manje povoljne i nisu lako dostupne, izjavio je jedan od trgovaca naftom za britansku agenciju.

    Cena nafte Ural je u julu prešla granicu od 60 dolara za barel koju je odredila G7, a od tada se u proseku drži znatno iznad ovog nivoa, prenosi portal oilprice.com.

    Prosečna cena nafte Ural je u avgustu iznosila 74 dolara za barel.

  • Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da ukrajinske snage postepeno osvajaju teritorije u kontraofanzivi protiv ruskih snaga.

    Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Stoltenberg je rekao da se ruske snage bore za “imperijalne zablude” Moskve, prenosi Rojters.

    Stoltenberg je naveo da NATO sada ima velike okvirne ugovore sa kompanijama za proizvodnju oružja u vrednosti od 2,4 milijardi evra za municiju, uključujući milijardu evra u čvrstim porudžbinama.

    On je rekao da će takvi ugovori omogućiti članicama NATO-a da se popune njihove iscrpljene zalihe dok istovremeno nastavljaju da snabdevaju Ukrajinu municijom.

    Stoltenberg je takođe osudio ruske vazdušne udare u blizini ukrajinske granice sa Rumunijom, koja je članica NATO-a.

    Rekao je da nema dokaza da su ti udari bili namerno usmereni na Rumuniju, ali je istakao da su oni “nepromišljeni” i “destabilizujući”.

  • “Abrams” protiv T-90: Kakve su im uloge u Ukrajini?

    “Abrams” protiv T-90: Kakve su im uloge u Ukrajini?

    Prvi primerci američkog osnovnog borbenog tenka “abrams” stigli su u Ukrajinu, a ruski stručnjaci su progovorili o tom američkom navodnom “superoružju”.

    Od svih tenkova koje je Ukrajina dobila, “abrams” je najteži i smatra se sposobnijim od “leoparda”, ali Zapad šalje Ukrajini starije, nemodernizovane verzije “abramsa”, kaže Boris Rožin, vojni ekspert iz Centra za vojnopolitičko novinarstvo.

    Rožin dodaje da je ruski pandan veoma hvaljenom “abramsu” tenk T-90.

    “T-90 ima prednost u odnosu na abrams u pokretljivosti, lakše prolazi kroz teške terene i brži je”, objašnjava Rožin.

    T-90 se dobro pokazao u Ukrajini
    On kaže da se tokom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini mogla videti veoma česta primena tenka T-90 u borbenim operacijama.

    “Taj tenk je uglavnom korišćen kao podrška pešadiji i T-90 se u toj ulozi dobro pokazao. Teško je reći kako će abrams odgovoriti toj ulozi”, kaže vojni ekspert.
    Rožin podseća da je “abrams” široko korišćen tokom borbenih operacija u Iraku i Avganistanu. Međutim, u tim situacijama nisu postojale bespilotne letelice koje love tenkove i još nije jasno kako će se “abrams” nositi sa tim problemom.

    “Videli smo kako je unapređena zaštita tenka T-90 – dobio je zavarene vizire (metalne ramove iznad kupole i na bočnim stranama), dodatnu dinamičku zaštitu, kao i zaštitu motorno-menjačkog prostora od udara. Abrams ima slične probleme kao i nemački leopard i britanski čelindžer, slabu tačku na kupoli, a i generalno su ti tenkovi slabo zaštićeni od udara drona. Najosetljiviji su gornja strana kupole i motorni prostor. U tom pogledu, abrams je inferiorniji u odnosu na T-90”, kaže Rožin.

    Ruski tenk T-90 je lakši nego “abrams”, ima bolje manevarske sposobnosti i prilagođen je istočnoevropskom terenu i vremenskim uslovima. Međutim, kada je “abrams” u pitanju, postoji rizik da ostane zaglavljen u blatu, kaže Rožin.

    “Nedavno je pokušana upotreba švedske modifikacije leoparda 2 u blizini Svatova. Međutim, oni su se jednostavno zaglavili i kasnije su pogođeni dronovima”, objašnjava Rožin.

    Front u Ukrajini predstavlja izazov za NATO tenkove tokom jeseni i zime, dok T-90 nema taj problem, navodi Rožin. Kada su manevarske sposobnosti u pitanju, “abrams” je lošiji čak i od starog sovjetskog tenka T-64, koje koriste ukrajinske snage, kaže Rožin.

    Tenkovski dueli retki u SVO
    Tenkovski dueli retki su u zoni specijalne vojne operacije, pošto se tenkovi uglavnom koriste kao podrška pešadiji u napadu na protivnička utvrđenja.

    “Bilo je epizoda u kojima su tenkovi korišćeni za uništavanje neprijateljskog oklopa, ali su češće u upotrebi kao ofanzivno oružje za napad na utvrđene položaje”, podvlači ruski ekspert

    Američki tenk M1 “abrams” dizajniran je sedamdesetih godina 20. veka za borbu protiv sovjetskih tenkova i drugih oklopnih vozila.

    U međuvremen, doživeo je veliki broj unapređenja, pa je sada opremljen topom koji može da ispaljuje i potkalibarnu protivoklopnu municiju i kumulativne projektile. Pojedine vrste municije koju koristi imaju bojeve glave sa volframom, dok je u nekima osiromašeni uranijum.

    Kada je u pitanju ruski tenk T-90, osnovni borbeni tenk treće generacije, koji je naslednik T-72, i on je ozbiljno unapređen prethodnih godina. Poslednja njegova verzija je T-90M “proriv” (Proboj) koji je dobro zaštićen od konvencionalne municije, vođenog oružja i protivtenkovskih raketa. Naoružan je topom glatke cevi od 125 milimetara sa automatskim punjačem i mitraljezom od 12,7 milimetara kojim se upravlja daljinskim putem.

    Rožin kaže da je vatrena moć ovog tenka poboljšana zahvaljujući municiji ZVM59 “svinjec 1” i 3VM60 “svinjec 2”.

    Ruski vojni posmatrači tvrde na kanalima na Telegramu da je municija od 125 milimetara 3VM60 “svinjec-2” korišćena u zoni specijalne vojne operacije.

    To je potkalibarni projektil koji sadrži volfram karbid i može da probije čelični oklop debljine 700 milimetara, sa udaljenosti od dva kilometra. Vojni stručnjaci kažu da ti projektili mogu da probiju oklope nemačkog “leoparda”, britanskog “čelindžera” i američkog “abramsa”.

    Kako će se koristiti “abramsi” u Ukrajini
    “Generalno, u takvoj bici je najvažnije ko prvi spazi neprijatelja, jer on obično pobeđuje. Važno je razumeti da tenkovi ne operišu u vakuumu, već u sadejstvu sa izviđačkim dronovima. Ako spazite metu, ali vas neprijatelj ne vidi, možete da mu se prilagodite i izvedete udar posle kog neprijatelj neće moći da odgovori. Zato je ponekad važno osmatranje i identifikovanje meta, pa sada borbeni učinak nije uslovljen samo tenkom, već kombinacijom faktora, načinom na koji sadejstvuje sa taktičkom izvidnicom i kakva mu je zaštita iz vazduha obezbeđena”, objašnjava Rožin.

    On ne isključuje mogućnost da će Ukrajinci koristiti “abramse” na specifičan način, za borbu protiv ruskih oklopnih vozila i osnovnih borbenih tenkova.

    “Prema izjavama iz Pentagona, vidimo da oni žele da se abramsi koriste na specifičan način. Ne na način na koji je pokušana upotreba leoparda za probijanje ruske odbrane. I najverovatnije je da će Ukrajinci koristiti abramse na ograničen način, kako bi izbegli velike gubitke i ostvarili neke rezultate. Tako će, možda, oni biti upotrebljeni u slučaju ruskog napredovanja, kako bi im se suprotstavili kao pokretno antitenkovsko oružje, za borbu protiv ruskog oklopa”, tvrdi Rožin.

    Međutim, kako dodaje, treba imati na umu da Vašington Kijevu isporučuje zastarele modele.

    “Važno je razumeti da SAD snabdevaju Ukrajinu tenkovima koji su kreirani na osnovu realnosti Hladnog rata. Poslednje modifikacije ovog tenka SAD čuvaju za sebe, ne daju ih Ukrajini. A ti modeli imaju bolju optiku, bolju elektroniku, unapređenu bezbednost i dodatni uranijumski oklop”, kaže ovaj ruski vojni ekspert i dodaje da isporuka 31 “abramsa” neće moći da promeni trenutno stanje na frontu.

  • Poznato kad počinje suđenje Trampu

    Poznato kad počinje suđenje Trampu

    Apelacioni sud u Njujorku odbio je danas da odgodi suđenje Donaldu Trampu za građansku prevaru, zakazano za 2. oktobar, nakon što je bivši američki predsjednik optužio sudiju da je pogriješio kada je odbio da odbaci veći dio ovog slučaja.

    Odluku od obijanju Trampovog zahtjeva donijelo je petočlano vijeće apelacoinog suda na Menhetnu.

    Vijeće je donijelo odluku dva dana nakon što je sudija državnog suda Artur Engoron utvrdio da su Tramp i njegova porodična firma uporno i na obmanjujući način precjenjivali Trampovu imovinu i njenu neto vrijednost da bi dobili bolje uslove za kredite i osiguranje.

    Tužbu protiv Trampa podnijela je u septembru 2022. godine državni tužilac Letiša Džejms, koja je njega, njegove odrasle sinove, Trampovu organizaciju i druge optužila za “zapanjujuću prevaru” u pogledu vrednovanja imovine.

    Džejmsova traži kaznu od najmanje 250 miliona dolara, zabranu Trampu i njegovim sinovima Donaldu mlađem i Eriku da vode poslove u Njujorku i petogodišnju zabranu Trampu i Trampovoj organizaciji da se bave komercijalnim nekretninama, prenosi Srna.

  • Specijalci tzv. kosovske policije upali u KBC u Severnoj Mitrovici

    Specijalci tzv. kosovske policije upali u KBC u Severnoj Mitrovici

    U Kliničko bolnički centar u Severnoj Mitrovici jutros su nasilno upale specijalne jedinice tzv. kosovske policije, izjavio je za Tanjug direktor te ustanove dr Zlatan Elek.

    On je rekao da su izvršili pretres vešernice i određenih kancelarija, bez znanja uprave bolnice.

    Prema riječima Eleka, zaplijenili su i snimke sa kamera KBC-a.

    Kako je naveo, pripadnici specijalne jedinice tzv. kosovske policije su rekli da imaju nalog od suda za pretres, koji je bio na albanskom jeziku i koji nije mogao da razumije.

    On je rekao da je upad izazao uznemirenost kod zaposlenih i kod pacijenata.

    Formirana je komisija KBC-a koja treba da utvrdi materijalnu štetu koja je nastala u toku pretresa, dodao je Elek.

  • Ekonomski rast BiH pada zbog uporne inflacije

    Ekonomski rast BiH pada zbog uporne inflacije

    Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u zadnjim podacima je smanjila procjenu ekonomskog rasta Bosne i Hercegovine za ovu godinu na 1,5 odsto, što je za 0,5 odsto manje u odnosu na prognozu iz maja.

    Iz EBRD-a su saopštili da su kratkoročni izgledi zamagljeni tekućim usporavanjem na ključnim izvoznim tržištima, pri čemu se industrijska proizvodnja u prvoj polovini godine smanjila u odnosu na isti period prošle godine.

    “Ekonomija BiH porasla je za 1,1 odsto na godišnjem nivou u prvom tromjesečju 2023. godine zbog usporavanja vanjske i domaće potražnje. Pad industrijske proizvodnje i rast uvoza nadmašio je rast izvoza. Zbog visoke inflacije potrošnja domaćinstava se smanjila, što je dovelo do toga da rast zavisi od ulaganja u sektorima kao što su maloprodaja, turizam, te informacione i komunikacione usluge”, piše u saopštenju.

    Dodaje se da je deficit tekućeg računa porastao u prvom kvartalu.

    “Kako se potrošnja domaćinstva smanjivala uprkos visokoj inflaciji, rast se oslanjao na investicije i usluge kao što su trgovina na malo, turizam i informisanje i komunikacije. Godišnja inflacija smanjena je na četiri odsto u julu 2023. godine sa 14,1 odsto u januaru 2023, odražavajući globalnu dezinflaciju i usporavanje domaće potražnje. Da bi zaštitila raspoloživi dohodak, Federacija Bosne i Hercegovine odredila je maksimalnu maloprodajnu maržu na određene namirnice, koja vrijedi od septembra 2023. Fiskalna politika ostaje ekspanzivna, kako vlasti povećaju minimalnu platu i penzije u oba entiteta”, objašnjavaju iz EBRD-a.

    Ističu da se očekuje rast od samo 1,5 odsto u 2023. godini, sa značajnim rizicima pada, prije nego što se oporavi na tri odsto u narednoj godini.

    Dragan Gligorić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, istakao je za “Nezavisne novine” da ekonomski rast BiH pada jer niko nije očekivao da će inflacija biti ovako uporna.

    “Niko nije očekivao da će biti ovako značajno monetarno ‘stezanje’, odnosno rast referentnih kamatnih stopa koje su vršile Evropska centralna banka (ECB) i Sistem federalnih rezervi (Fed). Veće kamatne stope su te koje imaju negativan uticaj na investicije i privredni rast. Takođe, imamo situaciju da su i cijene nafte u porastu, što utiče na veće troškove proizvodnje i čini to da je proizvodnja skuplja i manje isplativa”, naveo je Gligorić.

    Dodao je da je i situacija u Ukrajini uticala na ovo jer, kako vrijeme prolazi, ne nazire se kraj ovog konflikta, što ima negativan uticaj na privredni rast jer povećava neizvjesnost.

    “Svim ovim faktorima je zajednička neizvjesnost. Veliki nivo neizvjesnosti, rast kamatnih stopa, inflacija, odnosno nestabilnost, prema mom mišljenju, glavni je razlog smanjenih prognoza ekonomskog rasta u odnosu na situaciju kada su pravljene i kada smo imali malo optimističnija očekivanja”, zaključio je Gligorić.

    Podsjećamo, i Centralna banka BiH je prije nekoliko dana smanjila projekciju ekonomskog rasta ove godine, te ga prognozirala na 1,6 odsto, dok S&P Global Ratings predviđa rast od dva odsto.

  • Dodik odbacio tvrdnje Vukanovića

    Dodik odbacio tvrdnje Vukanovića

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik odbacio je tvrdnje lidera stranke Za pravdu i red Nebojše Vukanovića da je navodno dao novac Kristijanu Šmitu, navodeći da je to nemoguće budući da ga on šalje na sud.

    Dodik je pojasnio da ne može spojiti navode da daje novac Šmitu koji ga “trpa” u zatvori i šalje na sud.

    Prema njegovim riječima, to je glupost, najobičnija budalaština koja treba da služi, prije svega, za neke primitivne nagone i primitivne ljude.On je poznat po tome. Svojevremeno je, dok je radio kao savjetnik u zajedničkim institucijama, nosio novac i davao ga nekima i misli da se sve tako završava. Između budale i pokvarenjaka, čovjek najlakše izabere da se, ipak, bavi pokvarenjakom. Ako nakon analize shvati da je taj pokvarenjak i budala, onda je bezizlazna situacija, a tako je i u ovom slučaju – zaključio je Dodik.

  • Dodik o Marfiju: On neka komentariše američki umjesto srpskog zakona

    Dodik o Marfiju: On neka komentariše američki umjesto srpskog zakona

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da bi američki ambasador u BiH Majkl Marfi trebalo da, umjesto Nacrta zakona o nevladinim organizacijama u Srpskoj, komentariše američki zakon koji je još rigidniji u odnosu na predloženi zakon.

    Pošto se kod nas radi o benignijoj verziji u odnosu na postojeći američki zakon, znači li to da je tamo autoritarni režim? – upitao je Dodik na društvenoj mreži Iks nakon što je, kako je naveo, vidio da Marfi komentariše rad Narodne skupštine i usvajanje Nacrta zakona o nevladinim organizacijama.

    Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske usvojili su danas Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija u skladu sa kojim će biti formiran poseban registar ovih organizacija osnovanih u Srpskoj koje finansijski ili na drugi način pomažu strani subjekti kao agente stranog uticaja.