VRBAS Media

Autor: INFO

  • Kada će početi isplate jedinstvenog mjesečnog boračkog dodatka?

    Kada će početi isplate jedinstvenog mjesečnog boračkog dodatka?

    Borci u Republici Srpskoj i dalje se prijavljuju za jedinstveni mjesečni borački dodatak, a prve isplate na njihove račune uslijediće početkom idućeg mjeseca, rekao je ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Danijel Egić.

    Naglasio je da i dalje borci u odsjecima za boračko-invalidsku zaštitu u lokalnim zajednicama podnose zahtjeve, ali da je njih znatno manje nego ranije kada je počela predaja zahtjeva.

    – Ne možemo početi sa isplatama dok god se ne završi taj proces i dok ne budu izdata rješenje – kazao je Egić.

    Na pitanje da li do kraja godine borci mogu očekivati da sve te procedure budu okončane i da počne isplata u naredna dva mjeseca, Egić je naveo da definitivno hoće.

    Očekujem da najviše za mjesec počnu isplate po koeficijentu od 2,20 i da tim pravom obuhvatimo sve borce, odnosno i one šeste i sedma kategorije, a snižena je i starosna granica na 45 godina. Prema nekim našim procjenama pravo na jedinstveni borački dodatak ostvariće oko 194.000 boraca – poručio je Egić.

    Naglasio je da nemaju informacije koliko se trenutno prijavilo boraca.

    – Sve dok ne bude završena predaja zahtjeva nećemo imati precizne podatke koliko će tačno boraca ostvariti ovo pravo – naglasio je Egić.

    Novac za ove namjene predviđen je i u rebalansu ovogodišnjeg budžeta Republike, koji je juče bio pred poslanicima Narodne skupštine RS, a u kojem je za mjesečni borački dodatak predviđeno 20 miliona maraka.

    Pored toga u rebalansu je predviđen i novac za povećanje invalidnina do kraja ove godine. Sve je to išlo u paketu – poručio je Egić.

    Još ranije je poručeno da svi borci od prve do sedme kategorije imaju pravo na jedinstveni mjesečni borački dodatak. Odnosno do sada su samo taj dodatak dobijali oni koji su imali više od 60 godina.

    Iznos ovog primanja boraca biće određen na osnovu broja mjeseci provedenih u zoni borbenih dejstava. Odnosno taj broj mjeseci množiće se sa koeficijentom 2,2, odnosno tri od početke iduće godine. Borci koji imaju određeni broj mjeseci učešća u ratu, a nisu bili u zoni borbenih dejstava, ne mogu ostvariti mjesečni borački dodatak, piše Glas Srpske.

    Za ove namjene, još ranije je iz Vlade Srpske poručeno, biće obezbijeđeno dodatnih 150 miliona maraka.

    Memorandum

    Predstavnici Vlade Srpske i Boračke organizacije RS u drugoj polovini septembra potpisali su i memorandum kojim je definisana isplata jedinstvenog boračkog dodatka.

    – Potpisivanjem memoranduma stavljena je tačka na jedno poglavlje koje je započeto pregovorima između BORS, resornog ministarstva, premijera i predsjednika Srpske krajem avgusta prošle godine – rekao je ranije predsjednik Boračke organizacije RS Radan Ostojić i dodao da će ta organizacija u idućem periodu više pažnje posvetiti zapošljavanju djece poginulih boraca i potpunom stambenom zbrinjavanju boračkih kategorija.

  • Priznavanje Šmita uslov da Srpska dobije novac iz EU?

    Jedan od uslova koje bi EU mogla da ispostavi Republici Srpskoj za dobijanje dijela kolača od šest milijardi evra, namijenjenih Zapadnom Balkanu, jeste priznavanje legitimiteta Kristijana Šmita kao visokog predstavnika.

    Ovo za Srpskainfo tvrdi stručnjak za međunarodne odnose i bivši karijerni diplomata, Srećko Đukić, komentarišući nedavnu posjetu predsjednice Evropske komisije BiH, kao i poruke koje je fon der Lajenova slala nakon sastanka s političkim liderima u Sarajevu.

    – Predviđeni su iznosi za pojedinačne zemlje, ali nisu fiksno postavljeni. Uslov su reforme. Ako se sprovode, dolaze i sredstva. Znamo da treba vremena, ali ako se ne radi, sredstva će biti prebačena drugim zemljama koje ostvaruju rezultate – nedvosmisleno je zaprijetila predsjednica Evropske komisije domaćim političkim liderima ukoliko ne bude realizovano 14 prioriteta iz ranijeg Mišljenja Evropske komisije o BiH.

    Iako nije otvoreno iznijela stav o statusu svog zemljaka Kristijana Šmita u BiH, koga institucije Republike Srpske ne priznaju za visokog predstavnika, fon der Lajenova je na novinarsko pitanje o budućnosti OHR rekla da su “pravila veoma jasna”, te da postojanje kancelarije OHR, prema njenim riječima, zavisi od napretka koji ostvare vlasti u BiH.

    Iako se, osim famoznih 14 prioriteta, finansijska pomoć BiH zvanično nigdje ne uslovljava priznavanjem Kristijana Šmita kao visokog predstavnika, Srećko Đukić za Srpskainfo tvrdi da je to sigurno jedan od uslova kako bi Republika Srpska mogla da koristi sredstva iz EU.

    – Vrlo teško će BiH uspjeti da krene dalje sa sadašnjim stavom Republike Srpske prema visokom predstavniku i Ustavnom sudu BiH. Ako rukovodstvo u Banjaluci nastavi s insistiranjem na takvom stavu, ne treba isključiti ni mogućnost da se sva sredstva iz EU namijenjena BiH usmjere u Federaciju BiH, a da Republika Srpska ne dobije ništa. Mislim da je to trenutno mnogo izglednije nego neke druge kombinacije – smatra Đukić.

    Dodaje da su obećanih šest milijardi evra za tekuće reforme značajna sredstva za sve države Zapadnog Balkana, posebno kada se ima u vidu da će do 2030. godine Evropska unija, prema njegovim riječima, u razvoj Zapadnog Balkana uložiti još mnogo novca.

    – To su iznosi na koje nijedna država ne može ostati imuna. To su pare koje u svakoj zemlji mogu da podstaknu promjene – ocjenjuje Đukić.

    Između ostalog, on ističe da Srpska, zbog svojih stavova o Kristijanu Šmitu već trpi posljedice obustave ranije obećanih investicija, poput onih iz Njemačke.

    – Zaista ne vidim koliko Republika Srpska profitira zbog toga što ne priznaje Šmita? To je nekakav principijelni stav, ali on zaista, prema mom mišljenju, nema praktičnu vrijednost i snagu u politici. Posebno u odnosima Republike Srpske sa svijetom – kaže Đukić.

  • Putin upozorio: Zapad može da nastavi, ali…

    Putin upozorio: Zapad može da nastavi, ali…

    Zapad je pokušao da udari na Rusiju sankcijama, ali je samog sebe kaznio, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin u Moskvi na sastanku o ekonomskim pitanjima.

    “Tekuća statistika pokazuje da se ekonomska situacija u celini razvija predvidivo, u skladu sa prognozom. Tokom devet meseci ove godine, ruski BDP je porastao za 2,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a u avgustu i septembru povećan je za 5,2 odsto”, naveo je Putin.

    “Istovremeno, prerađivačke industrije koje nisu vezane za eksploataciju resursa rastu bržim tempom”, dodao je.

    “Nezaposlenost u Rusiji je stalno niska, oko tri odsto, a plate rastu više nego inflacija”, istakao je predsednik Rusije.

    On se našalio na račun novih EU sankcija.

    “Što manje smeća, to bolje, manje su mogućnosti da nam se šalju stenice iz evropskih zemalja”, poručio je Putin, komentarišući moguću zabranu EU za isporuku šrafcigera i igala i naveo da će se sankcije EU povećati.

    Putin je upozorio da Zapad može nastaviti da sprovodi sabotaže i provokacije protiv Rusije.

    On je istakao da je neophodno da se pojačaju svi pozitivni trendovi u industriji, poljoprivredi i sektoru usluga u Ruskoj Federaciji, ali i ukazao vladi i Centralnoj banci da je neophodno koordinisano smanjiti inflaciju. Osim toga, on je naredio da se pažljivo prati dinamika cena društveno značajnih proizvoda.

    Prema njegovim rečima, Uredba o deviznoj zaradi je već odigrala pozitivnu ulogu.

  • Zaharova: Igraju se vatrom

    Zaharova: Igraju se vatrom

    Ukrajinski napad dronom na Energodar predstavlja provokaciju i “igranje vatrom“, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Kijev nastavlja da se ‘igra vatrom’ kriminalnim i neodgovornim provokacijama i grubo krši takozvanih pet principa koje je proglasio generalni direktor IAEA Rafaelo Grosi radi nuklearne bezbednosti Zaporoške NE“, rekla je Zaharova, prenosi RIA Novosti.

    Ona je naglasila da Moskva, u sadašnjim uslovima, poziva rukovodstvo agencije da iskoristi ponudu Ruske Federacije da rotira stručnjake na stanici samo preko ruske teritorije, a da pritom ne ugrozi Ruse koji su zaduženi za bezbednost stručnjaka IAEA.Ranije danas, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je Kijev izvršio provokaciju napadom dronom na Energodar kako bi izazvao rizik od katastrofe u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani (ZNPP) i poremetio rotaciju osoblja IAEA.

  • “Vašington nije spreman”

    “Vašington nije spreman”

    U ovom trenutku Vašington nije spreman da se upusti u ozbiljan razgovor sa Moskvom.

    Tako se odnosi i na Ukrajinu i na izraelsko-palestinski sukob, izjavio je ruski ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama Anatolij Antonov.

    “Amerikanci nisu spremni za ozbiljan razgovor sa nama, bilo o Ukrajini ili Bliskom istoku”, rekao je juče diplomata za ruski Prvi kanal, prenosi TASS.

    Prema njegovom mišljenju, Vašington i dalje veruje da se nalazi “na ostrvu slobode i prosperiteta, što im omogućava da Amerikanci sami rešavaju sve probleme”.

    “Ali to ne funkcioniše na ovaj način“, dodao je Antonov.

  • Mali: Ovo je lov na jednog čovjeka

    Mali: Ovo je lov na jednog čovjeka

    Ministar finansija, Siniša Mali, reagovao je na propagandne tekstove opozicionih medija i brutalne napade na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

    “U svakoj predizbornoj kampanji televizija N1 ima već ustaljenu praksu da spremi niz najodvratnijih propagandnih filmova, po pravilu punih mržnje i kritike prema predsedniku Aleksandar Vučiću. Večerašnji propagandni film “Ja, Aleksandar: Državni gambit”, pokazuje da su u panici, da ne biraju sredstva i da više ne znaju šta rade. Propagandnim filmom pokazali su da će ovo, kada su oni u pitanju, biti najprljavija kampanja, u kojoj se neće libiti da iz sve snage, na najgori način, udaraju na Aleksandra Vučića, kako bi se njihov šef Dragan Djilas vratio na vlast i nastavio da krade. Da li je ovo profesionalno i objektivno izveštavanje, kojim su im puna usta? Ovako nešto u Evropi nije vidjeno. Ovo je napad na jednog čoveka, na njegovu porodicu, ovo je haško sudjenje Aleksandru Vučiću na kome smo videli i čitanje optužnice i presudu! Ovo je lov na jednog čoveka koji se svakog dana, više od jedne decenije, samo bori za kvalitetniji život svakog gradjanina. Podrška, predsedniče!” napisao je Mali na Instagram profilu uz sliku Aleksandra Vučića.

  • Film na N1 koji stavlja metu Vučiću

    Film na N1 koji stavlja metu Vučiću

    TV N1 emitovala je večeras sraman film u kome su najstrašnije napali predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što predstavlja do sada neviđen progon jednog čoveka.

    Kada mržnja postane jedini politički adut, tada možemo videti da se na televizijama koje emituju program u Srbiji i o Srbiji, ali porez ovde ne plaćaju, propagandni filmovi, sa naracijom u stilu arogantnih haških tužioca, lako postanu tema, navode Novosti.

    Kako se navodi, na prvi dan predizborne kampanje prikazan je ‘dokumentarac’ u kome se Vučić optužuje i za stvari sa kojima nema ama baš nikakve veze – i za sukob Vojislava Šešelja sa “studentima” s početka devedesetih kada sadašnji predsednik nije bio u politici; i za ubistvo Slavka Ćuruvije, a ponovljene su i stare, mnogo puta demantovane laži o tome da se Vučić radovao kada je Đinđić ubijen, da je nosio snajper iznad Sarajeva, da je umešan u kriminal i da štiti ‘mafijaše’.

    Novosti navode, da su optužili šefa države i za to što pobeđuje na izborima, jer je kao previše vlastoljubiv”, a jako su mu zamerili i to što se izborne liste nazivaju po njegovom imenu. Ipak, kako dodaje pomenuti portal, nisu objasnili kako to on, tako “najgori”, na svim izborima pobeđuje “najbolje i najlepše”.

    Sve to predstavlja se kao ‘profesionalno’ i ‘objektivno’ novinarstvo? Može se zaključiti da je kampanja počela jako prljavo, a TV N1, baš kao i svi drugi njihovi brojni mediji na ovim izborima, u ovoj predizbornoj kampanji zaduženi su ne za informisanje, nego za prljavu, najprljaviju kampanju, pišu Novosti.

    U toku je, dakle, opšti napad na Aleksandra Vučića koji treba da rezultira njegovim ubistvom i ubistvom njegove porodice, prenose mediji.

    Sve to se u Srbiji gde su, prema tom istom N1, mediji navodno pod strahovladom režima, se slobodno objavljuje.

    Jovanov: “Ima li kraja bolesnoj kampanji Đilasa i Šolaka?”
    Član Predsedništva Srpske naprdne stranke, Milenko Jovanov, odgovorio je Draganu Đilasu i Draganu Šolaku na propagandni film upućen protiv porodice predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

    “Najpre puste najogavniji propagandni film protiv Aleksandra Vučića, Gebels da im pozavidi, jer se ni on nije setio ovako nešto da uradi.

    Ali ni to im ne bude dovoljno, već objave bljuvotinu o liku ‘za koga Vučić tvrdi da mu nije otac’. Ej! Tvrdi da mu nije otac! Ima li kraja bolesnoj kampanji Đilasa i Šolaka protiv porodice predsednika Vučića?! Ljudi koji ovo rade nisu poremećeni, nisu ni ološ, ni šljam, jer kada bi ih neko tako nazvao, to bi za njih bili komplimenti. Za njih još ne postoji izraz koji bi ih opisao…

    E, o tome odlučujemo 17.12! Da li će ovakva bića odlučivati o svemu u Srbiji i proganjati porodice onih koji imaju dovoljno hrabrosti da se suprotstave njihovoj pljački i otimačini”, naveo je Jovanov.

  • Đilas preko svojih medija širi laži o tome ko je Vučićev otac

    Đilas preko svojih medija širi laži o tome ko je Vučićev otac

    Tabloid “Danas” otišao je toliko daleko u svojim lažima protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tvrdi da mu ni rođeni otac nije otac, nego neki Albanac.

    Najgore je to što svedočimo opštem napadu na Aleksandra Vučića, a koji za cilj ima ubistvo njega i njegove porodice. Ukoliko neko misli da se radi o preterivanju, može da se priseti kako je Milovan Brkić pozivao “da ga uvatimo da mu otkinemo glavu,” podsećaju Novosti.

    U najprljavijoj kampanji protiv Vučića učestvuje i TV N1, koja je danas pustila propagandni film koji sadrži samo užasne uvrede na Vučićev račun, piše ovaj list.

    Novosti dodaju da deluje da je ovo do sada neviđeni, orkestrirani progon jednog čoveka u političkoj kampanji, gde lider jednog dela opozicije Dragan Đilas misli da ima pravo da preko medija pod njegovom kontrolom određuje ko je otac Aleksandru Vučiću, pa da tvrdi da Vučićev otac u stvari nije njegov otac.

    Reagovao i Vladimir Orlić
    Printscreen
    Printscreen
    “Kampanja patološke mržnje Đilasa i Šolaka protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice odavno je prešla granice zdravog razuma. Od gebelsovskih “filmova” do klasičnih bljuvotina u tajkunskim tabloidima: sve razlike između njih i Brkićevog “Tabloida” su – izbrisane. Nepovratno,” objavio je Orlić na društvenoj mreži X.

    Vređali i Vučićevu majku
    Taman kad čovek pomisli da samozvani “profesionalni” mediji Dragana Šolaka ne mogu da padnu niže, oni nekako uspeju da probiju moralno dno, piše Kurir.

    Vođeni bolesnom mržnjom prema Aleksandru Vučiću, na najbedniji mogući način u svoje blato probali su da uvuku, ni krive ni dužne, i članove njegove porodice.

    Nemoćni da ga politički poraze, posegli su za najnižim oblikom borbe – monstruozno su napali cak i Vučićevu majka Angelinu, komentariše ovaj list.

    Podsetimo, samozvani “profesionalni” list “Danas” objavio je na svojoj strani odvratan naslov – “Ko je Musliju, za kog Vučić tvrdi da nije njegov otac”. Valjda misleći da će tako više da povrede Aleksandra Vučića, pred celom javnošću lažima su pokušali da dovedu u pitanje moral postene žene, majke i bake koja ima 79 godina.

    Šta na ovo reći, osim: Sram vas bilo, poručuje Kurir.

    Reagovala i Ana Brnabić
    “Ovim ste sve o sebi rekli. Vi ste “profesionalni” mediji?!? Necivilizovani sadisti i mrzitelji. Udarate u nadi da niko ovo ne može da izdrži, da njegova porodica ne može da izdrži. Sram da bude i vas i sve koji ostanu nemi na ovo. Podrška @avucici porodici Vučić. Pobedićemo!” poručila je Ana Brnabić na društvenoj mreži X.

  • Bljuju mržnju na Vučića sa svih strana

    Bljuju mržnju na Vučića sa svih strana

    U novom moždanom izlivu prozapadnih novinara N1, kreće se od Titove Jugoslavije, da bi se nastavilo do njenog raspada.

    Kao okidač ta taj događaj, “novinari” predstavljaju utakmicu između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene zvezde 1990. godine.

    Njihovom izvitoperenom logikom, pošto je sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nekoliko navrata ispričao da je bio navijač Zvezde, oni ga predstavljaju kao “huligana” koji je “učestvovao u neredima”, bez trunke dokaza za takve izjave.

    Govor mržnje, kao oblik javnog i političkog izraza, bio je i poligon za održavanje prvih direktnih višestranačkih izbora, 1990. godine, piše N1.

    Ima mnogo ironije u toj jednoj rečenici, budući da sada, 2023. godine, u startu izborne kampanje, isti taj N1 koristi govor mržnje da targetira Vučića i pokuša da pozove na njegovo ubistvo, kao i ubistvo njegove porodice.

    Međutim, njihov najnoviji napadački tekst uspeva da u ovu dramu apsurda uključi i činjenicu da je Aleksandar Vučić bio član Srpske radikalne stranke.

    To, kao i činjenicu da je na početku karijere radio kao novinar, oni koriste da spinuju njihov narativ u pravcu da je baš Vučić odgovoran za rat u bivšoj Jugoslaviji i njen raspad.

    Oni zaključuju, pritom koristeći svedočenja što osvedočenih srbomrzaca, što pripadnika bivše vlasti, što stranih novinara, kako se za sve to Vučić nikada nije izvinio.

    Vučiću, izvini se za raspad Jugoslavije, jer si i za to očigledno ti kriv.

  • BiH ima najmanji procenat stambenih kredita u regiji

    BiH ima najmanji procenat stambenih kredita u regiji

    Banke u Bosni i Hercegovini u narednom periodu ne bi trebalo da podižu kamatne stope, pokazuju trenutne procjene.

    Podsjećamo, Evropska centralna banka (ECB) je nakon 10 uzastopnih povećanja kamatnih stopa odlučila da ključnu kamatnu stopu u evrozoni ostavi nepromijenjenom na 4,5%.

    “Na osnovu svoje trenutne procjene, Upravno vijeće smatra da su ključne kamatne stope ECB-a na nivoima koji će, ako se održavaju dovoljno dugo, dati značajan doprinos ovom cilju”, saopštila je ECB.

    Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka Bosne i Hercegovine, istakao je za “Nezavisne novine” da je realno da je promjena kamatnih stopa u BiH stvar politike banaka, odnosno ponude i potražnje za kreditima.

    “Ukoliko se poveća potražnja za kreditima, onda postoji mogućnost povećanja kamatnih stopa, ali u BiH nema velike potražnje za kreditima, pogotovo u privredi. Ono što raste jesu krediti za stanovništvo, i to nažalost potrošački krediti jer je to pokazatelj standarda ljudi. To znači da ljudi u Bosni i Hercegovini imaju mala primanja, pa ne mogu dizati investicijske, odnosno stambene kredite”, kazao je Kutle.

    Kako je rekao, zbog tih malih primanja tim kreditima poboljšavaju budžet, ali je to ipak nerealno, jer se uzme kredit na 10 godina koji se potroši, a onda treba to 10 godina vraćati. U privredi je malo povećanje kredita, ali je velika konkurencija banaka i to je jedan od razloga zašto nema povećanja kamatnih stopa jer ovo povećanje kamatnih stopa što je povećala ECB jeste samo zato što su banke imale pravnu mogućnost da ih povećaju, ne zato što su imale veći trošak. Da su banke kao što rade u ECB povećale kamatnu stopu i na depozite, onda bi morale povećati kamatnu stopu i na kredite, ali pošto nisu, već samo pojedine, onda nema realnog razloga za povećanje kamatnih stopa i na kredite”, objašnjava Kutle.

    Dodaje da smanjenje kamatnih stopa na stambene kredite ništa ne bi značilo jer smanjenje kamatnih stopa opet ne bi povećalo potražnju.

    “Kamatna stopa u BiH je danas najmanje 30 odsto manja od EU, što nije dobro. Sa ovim malim kamatnim stopama mi indirektno utičemo na povećanje inflacije u BiH, a ne na smanjenje inflacije. Ipak, to je tržišna politika banaka, i ako one mogu zaraditi i u ovim uslovima, onda će tako i raditi. Ne može se povećati potražnja za stambenim kreditima smanjenjem kamatnih stopa. Građani danas bez 30 godina kredita, i to ako oba bračna partnera rade, ne mogu kupiti nikakav stambeni prostor prema primanjima kakva su u BiH. Dugoročno, mi ćemo imati i već imamo najmanji postotak stambenih kredita u regiji od ukupnih kredita stanovništva”, naglasio je Kutle.

    Ekonomista Igor Gavran kaže da kamatne stope u BiH nisu pratila ni prethodna povećanja referentne stope ECB-a jednako kao banke u evrozoni i EU.

    “Rast kamata kod nas je bio daleko blaži, a ova najnovija odluka pogotovo ne daje nikakav osnov za povećanje stopa ni u evrozoni, a kamoli bilo gdje drugo, uključujući i BiH. Ne nadam se još uvijek ni smanjenju kamata jer sasvim je realno moguće da ECB ipak ponovo poveća svoju stopu u budućnosti. Ono što bi se, međutim, trebalo događati u BiH jeste rast kamata na štednju, jer one su uglavnom simbolične, dok banke ostvaruju enorman profit i očito i te kako imaju prostora za rast kamata na štednju bez rasta kamata na kredite”, naglasio je Gavran.