VRBAS Media

Autor: INFO

  • Stevandić: Očuvanje mira zajednički prioritet institucija Srbije i Srpske

    Stevandić: Očuvanje mira zajednički prioritet institucija Srbije i Srpske

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić poručio je da je zajednički prioritet institucija Srpske i Srbije očuvanje mira i stabilnosti u regionu.

    Stevandić je istakao da Republika Srpska trpi velike političke pritiske, ali da uprkos tome ostaje principijelna kada je riječ o podršci državnom integritetu Srbije i opredjeljenja za vojnu neutralnost.

    On je polaznike 13. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane Srbije upoznao o odnosima Srpske i Srbije, te naglasio da Republika Srpska prati spoljnu politiku Srbije.

    Stevandić je goste upoznao i o nadležnostima i radu Narodne skupštine Republike Srpske, kao i aktuelnoj političkoj situaciji u Republici Srpskoj i BiH.

    Načelnik Visokih studija bezbednosti i odbrane pukovnik Vangel Milakovski zahvalio je Stevandiću na gostoprimstvu i naglasio da je prirodno da prva posjeta 13. klase bude upravo Republici Srpskoj.

    On je pružio punu podršku radu Narodne skupštine i dodao da saradnja sa institucijama Srpske pruža mogućnost polaznicima da steknu saznanja koja će im biti od velike važnosti u njihovim budućim profesionalnim karijerama.

    Sastanku je prisustvovao i generalni konzul Srbije u Banjaluci Miloš Vujić.

    Visoke studije bezbednosti i odbrane predstavljaju organizacionu cjelinu u okviru Škole nacionalne odbrane u kojoj se jednom godišnje realizuje najviši nivo usavršavanja oficira i državnih službenika Ministarstva odbrane Srbije, ali i polaznika iz stranih zemalja, među kojima su Republika Srpska i BiH.

  • Centralna banka BiH: Krediti na kraju januara smanjeni na 23,47 milijardi KM

    Centralna banka BiH: Krediti na kraju januara smanjeni na 23,47 milijardi KM

    Ukupni krediti domaćim sektorima u BiH na kraju januara iznosili su 23,47 milijardi KM i manji su za 181,2 miliona KM ili 0,3 odsto u odnosu na decembar prošle godine, objavila je Centralna banka BiH.

    Rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 17,6 miliona KM ili 0,1 odsto, dok je kod privatnih preduzeća zabilježeno smanjenje za 53,4 miliona KM ili 0,5 odsto, a nefinansijskih javnih preduzeća za 28,5 miliona KM ili 4,5 odsto.

    Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u janauru iznosila je 7,3 odsto, nominalno 1,6 milijardi KM.

    Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 838,6 miliona KM ili 7,6 odsto, privatnih preduzeća za 695 miliona KM ili 7,7 odsto, nefinansijskih javnih preduzeća za 11 miliona KM ili 1,8 odsto, te kod ostalih domaćih sektora za 63,3 miliona KM ili 37,1 odsto.

    Smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod vladinih institucija za 10,8 miliona KM ili jedan odsto.

    Devizne rezerve Centralne banke BiH na kraju januara iznosile su 15,91 milijardu KM i manje su za oko 380 miliona KM ili 2,33 odsto u odnosu na prethodni mjesec.

  • Procurio tajni ruski plan: Evropa ulazi u rat?

    Procurio tajni ruski plan: Evropa ulazi u rat?

    Očigledno tajni dokument ruske vlade koji je dospeo u javnost otkrio je da se predsednik Rusije Vladimir Putin sprema da “širi haos” širom Evrope gurajući kontinent u rat.

    Dokumente, za koje se čini da ih je potpisao Putin, navodno su presreli ukrajinski hakeri i u njima se izlažu planovi za vreme nakon završetka rata u Ukrajini. Čini se da je pismo, koje je datirano 12. decembra 2023. godine, potpisao ruski diktator.

    Ukrajinski nacionalni centar otpora saopštio je da je presreo dokumente. U pismu, za koje se smatra da je napisano Putinu, izlaže se plan od pet koraka koji će biti uveden nakon završetka rata u Ukrajini i “pada režima u Kijevu”.

    Napadi će se pojačati
    U pismu se navodi: “Nakon završetka SMO [specijalne vojne operacije] u Ukrajini i pada kijevskog režima, konfrontacija Rusije sa Zapadom neće prestati, već će se samo intenzivirati. Pretpostavlja se da je pismo Putinu napisao šef Državne dume Vjačeslav Volodin.

    Pismo krije ključne ideje
    Oni otkrivaju ključne ideje nacionalizacije najvažnijih industrija, sve veće cenzure, brisanja unutrašnje opozicije, “dezapadnjavanja“ Rusije i “izvoza haosa“ širom Evrope. Volodin takođe kritikuje “sraman” sporazum iz Brest-Litovska, sporazum iz perioda posle Prvog svetskog rata koji je doveo do toga da je Rusija izgubila kontrolu nad Ukrajinom, Poljskom, Belorusijom, baltičkim provincijama i njenim kavkaskim provincijama Kars i Batum.

    To je dovelo do kasnijeg formiranja država kao što su Litvanija, Letonija i Estonija. U pismu se poziva na poništavanje efekata pakta.

    Ruski lider je u više navrata govorio o svojoj spremnosti da upotrebi nuklearno oružje od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Najnovija takva pretnja stigla je u njegovom govoru o stanju nacije prošlog meseca, kada je upozorio Zapad da ne produbljuje svoju umešanost u borbe u Ukrajini jer bi tako rizikovali nuklearni rat.

  • “Ukrajina neće zadovoljiti Putina”

    “Ukrajina neće zadovoljiti Putina”

    Litvanski predsednik Gitanas Nauseda izjavio je danas da zapadne zemlje treba da razgovaraju o ideji slanja trupa u Ukrajinu.

    On je pozvao Zapad da prestane da povlači “crvene linije” po pitanju pomoći Kijevu.

    “Pozdravio sam ideju slanja misija na ukrajinsku teritoriju i još uvek smatram da o ovoj ideji treba da razgovaramo. Naravno, najbolje bi bilo da se svi jednoglasno složimo o potrebi za tim i da veoma dobro procenimo obaveštajne i druge informacije koje imamo”, rekao je Nauseda na otvaranju Pariskog foruma za odbranu i strategiju, prenosi litvanski javni servis LRT.

    On je podvukao da strah od moguće reakcije Kremlja ne može biti odlučujući faktor u evropskoj odluci.

    “Ako počnemo da govorimo ne, Vladimiru Putinu se neće dopasti ovo ili ono, … nikada nećemo doneti odluku. I zato sam juče rekao i francuskom predsedniku (Emanuelu Makronu) i medijima da prestanemo da povlačimo sebi crvene linije”, rekao je predsednik Litvanije.Povlačenjem crvenih linija samo pomažemo Putinu koji počinje da misli da smo predvidljivi i da može da nas kontroliše i manipuliše nama, dodao je on. Nauseda je upozorio da Evropa neće izbeći širi rat pasivno posmatrajući krvoproliće na svom pragu, jer ni Ukrajina, ni baltičke države, ni Poljska neće zadovoljiti teritorijalne ambicije Rusije.

    Prema njegovim rečima, “fundamentalna greška” je verovati da se Putinova Rusija može umiriti ustupanjem teritorija.

    “Širi rat u Evropi neće se izbeći ako se mirno sedi i posmatra krvoproliće koje Rusija čini u Ukrajini. Kao što Čehoslovačka nije zadovoljila Hitlera, Ukrajina ne bi zadovoljila Putina. Ne bi ni baltičke države ni Poljska. Nijedna od evropskih država trenutno nije bezbedna”, rekao je Nauseda.

    On je takođe upozorio da zapadne demokratije ne mogu biti bezbedne “pod kišobranom nuklearnog oružja” dok su “okružene okeanom tiranije”. “Rusija sama neće stati. Bolje bi nam bilo da zaustavimo Rusiju u Ukrajini, i to što pre. Jer što više oklevamo, to će biti skuplje za sve nas”, zaključio je predsednik Litvanije.

  • Ukrajinci pred porazom?

    Ukrajinci pred porazom?

    Neimenovani ukrajinski oficiri razgovarali su sa stranim novinarima i ponovo se žalili na mnoge probleme, bez rešavanja kojih Oružane snage Ukrajine u sadašnjim uslovima neće moći dugo da drže front.

    Ovoga puta komandanti Oružanih snaga Ukrajine ispričali su nemačkom izdanju Der Spiegel o svojoj teškoj situaciji.

    Prema rečima oficira Oružanih snaga Ukrajine, po svemu sudeći, oni koji se bore na pravcu južnog Donjecka, posebno u oblasti Ugljedara, uskoro bi mogli da ostanu bez municije i za topovsku i raketnu artiljeriju, i za streljačko oružje. Čaure i patrone moraju biti sačuvane zbog nedovoljnih zaliha. S obzirom na velike gubitke, jedinicama na prvoj liniji nedostaje ljudstva.

    Ukrajinska vojska je do sada uspevala da zadrži svoje pozicije u takozvanoj aktivnoj odbrani. Ali to je samo dok ruska vojska nije pokrenula moćnu masovnu ofanzivu. U ovom slučaju, ukrajinske oružane snage će verovatno morati da se povuku.

    Ali nevolja je u tome što iza fronta praktično nema pripremljenih odbrambenih linija, javljaju ukrajinski oficiri. Zapadni eksperti takođe primećuju tešku situaciju ukrajinskih jedinica.”Ukrajinci sada doživljavaju teškoće, a Rusi napreduju duž celog fronta, nemačko izdanje navodi mišljenje vojnog stručnjaka Centra za strateške i međunarodne studije Marka Kansijana”.

  • Na pomolu je prekretnica u Ukrajini

    Na pomolu je prekretnica u Ukrajini

    Za Ukrajinu vreme ističe. Republikanci u američkom Kongresu i dalje blokiraju isplatu vojne pomoći, a ključno zapadno oružje stiže u Kijev kap po kap.

    Na leto bi u Ukrajinu trebalo da stignu prvi borbeni avioni F-16, koji bi u kombinaciji sa dronovima, raketama dugog dometa i artiljerijom mogli da promene tok rata.

    Bela kuća je takođe odobrila novi paket vojne pomoći Ukrajini od 300 miliona dolara ove nedelje, što je prva takva pomoć u poslednjih nekoliko meseci.

    Međutim, to i dalje neće biti dovoljno da se podmire odbrambene potrebe Ukrajine. Zalihe oružja su na izmaku, a vojnici su primorani da racionalno troše municiju, ograničavajući sposobnost ukrajinskih trupa da brane položaje. Neke ukrajinske jedinice takođe osećaju veliki nedostatak ljudstva.

    Bez povećanja zapadne vojne pomoći i velikih promena u strategiji Kijeva, položaj Ukrajine na bojnom polju nastaviće da se pogoršava sve dok ne dostigne prekretnicu, verovatno najkasnije do ovog leta, kaže Dara Masikot, viša naučna saradnica Programa za Rusiju i Evroaziju, u Fondaciji za međunarodni mir Karnegi.

    Ako se sadašnja situacija nastavi, ukrajinske jedinice će verovatno posustati i Rusija će početi da se probija.

    “Ali ovo nije vreme za očaj; vreme je za hitnu akciju. Ruske snage imaju ranjivosti koje se mogu iskoristiti i prednosti koje se vs remenom mogu smanjiti, ali samo ako Ukrajina dobije ono što joj je sada potrebno”, ističe Dara Masikot.

    Tokom proteklih pet meseci Rusija je pokrenula više ofanziva kako bi iscrpila ukrajinske snage duž linija fronta. Nakon što je sredinom februara pao grad Avdejevka, Rusija je odmah pojačala napade u tom regionu.

    U ratu na iscrpljivanje, Ukrajina gubi ljudstvo i vojnu opremu i uspeva da se odbrani zahvaljujući vojnoj pomoći Zapada. U interesu je ruskih trupa da sada intenziviraju napade jer je tlo još uvek zaleđeno i nema blata, što je pogubno za tenkove.

    Rusija ima dovoljno poverenja u sopstvene sposobnosti i nesigurnu poziciju Ukrajine da ubrza napade uoči ruskih predsedničkih izbora. Dara Masikot objašnjava da trenutne ofanzive verovatno ne bi bile dozvoljene da Kremlj nije siguran u izglede za uspeh. Drugim rečima, Rusija predviđa više pobeda na bojnom polju.

    Šef estonske obaveštajne službe Kaupo Rosin nedavno je rekao da ne očekuje ruski prodor u Ukrajinu pre predsedničkih izbora u martu, jer bi za postizanje tog cilja bilo potrebno mobilisati znatno više snaga.

    Čini se da je trenutni cilj Rusije zauzimanje Donjecke oblasti. Ruske snage će verovatno pokušati da stignu do grada Pokrovska kako bi preuzele kontrolu nad drumskim i železničkim saobraćajem i zauzele ostatak Donjecke oblasti, odakle bi eventualno mogle da napadnu preostala ukrajinska uporišta kod Kramatorska i Slavjanska.

    Ruske snage će verovatno pokušati da napreduju i u regionu Zaporožja, a na severu pokušavaju da se približe Kupjansku, koji bi mogao da posluži kao rusko uporište u Harkovskoj oblasti.

    Potpuno ponovno zauzimanje Harkova i Hersona izgleda malo verovatno. Nakon što je brana Kahovka uništena prošle godine, ruske trupe su sada ograničene na alternativne puteve preko reke Dnjepar.

    I trenutno nema znakova da Rusija gomila trupe potrebne da ponovo vrati oblast Harkova do kraja ove godine. Ali ako Rusija stvori dovoljno snage (dodatnih 50.000 do 100.000 vojnika), situacija bi se mogla drastično promeniti.

    Ukrajinski vojnici na liniji fronta su u sve većoj opasnosti, ali ne zato što nemaju volje za borbu ili ne poznaju slabosti svog neprijatelja, već zbog nedostatka municije i ljudstva.

    Dugoročne slabosti ruske vojske, kao što su teško regrutovanje, zavisnost od Irana, Severne Koreje i Kine u snabdevanju vojnom opremom, oružjem i municijom, i oslanjanje na zastarelo oružje iz sovjetskog doba, neće biti važne ako Ukrajina ne dobije neophodnu vojnu podršku do kraja ove godine .

    Da bi zadržale svoje pozicije, ukrajinskim snagama je potrebna hitna popuna municije i ljudstva. Kijev takođe mora da stvori i obuči vojnike za popunjavanje jedinica na liniji fronta, što će najverovatnije zahtevati novu mobilizaciju.

    Najzad, Ukrajina mora da ubrza izgradnju odbrambene linije duge 2.000 kilometara, po uzoru na rusku Surovikinovu liniju. Ako hitno ne preduzme ove korake, Ukrajina bi mogla da izgubi odbrambene sposobnosti, zaključuje Dara Masikot.

  • Serija zemljotresa uzdrmala BiH, Hrvatsku i Crnu Goru

    Serija zemljotresa uzdrmala BiH, Hrvatsku i Crnu Goru

    U ranim jutarnjim časovima, serija zemljotresa uzdrmala je Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Crnu Goru.

    Prvi potres, koji je zabilježen u 4:06 časova, imao je snagu od 5.4 stepena Rihterove skale, s epicentrom na granici BiH i Crne Gore, između Nikšića i Gacka.

    Samo osam minuta kasnije, drugi zemljotres, jačine 3.1 stepen, pogodio je područje između Gacka i Nevesinja.

    Treći udar, snage 3.1, dogodio se u 4:30, s epicentrom između Bileće i Nikšića.

    Sva tri zemljotresa osjetila su se u gradovima poput Dubrovnika, Trebinja, Podgorice, Herceg Novog, Sarajeva i Mostara, izazivajući zabrinutost među stanovništvom.

  • Nakon prodaje zemljišta na Jahorini 13 poslanika PS BiH uputilo apleaciju Ustavnom sudu

    Nakon prodaje zemljišta na Jahorini 13 poslanika PS BiH uputilo apleaciju Ustavnom sudu

    Poslanici SDA, DF i NES u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH predali su apelaciju Ustavnog sudu BiH zbog odluke Vlade Srpske da proda 56 dunuma zemlje u blizini ski centra na Jahorini .

    Udokumentu koji je upućen Ustavnom sudu BiH, poslanici su dostavili zahtjev za rješavanje spora sa Srpskom i Vladom Srpske.

    – Spor je prouzrokovan kršenjem ustavnopravnih nadležnosti BiH i obaveza entiteta da ispunjavaju iste, i to donošenjem Odluke o načinu i uslovima prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srpske, koje se nalaze u okviru posebnog područja Jahorina javnim nadmetanjem. Navedenom odlukom je raspolagano s dijelom državne imovine koja se odnosi, uglavnom, na šumsko zemljište, a čije je raspolaganje u isključivoj nadležnosti BiH– navodi se u zahtjevu.

    Tvrde da su “pokušali zaštititi državne interese obraćajući se neposredno donosiocu ove odluke, odnosno Vladi Srpske, ali pošto je izostala adekvatna reakcija primorani su se obratiti sudu”.

    – I od vas zatražiti zaštitu državnih interesa – stoji u zahtjevu koji su potpisali poslanici Šerif Špago, Edin Ramić, Safet Kešo, Midhat Čaušević, Nermin Mandra, Denijal Tulumović, Amor Mašović, Šemsudin Dedić, Milan Dunović, Vlatko Glavaš, Zlatan Begić, Jasmin Emrić i Elvisa Hodžić.

    Zahtjev se odnosi na odluku Vlade Srpske od 28. decembra 2023. godine o prodaji nepokretnosti u svojini Republike Srpske, koje se nalaze u okviru posebnog područja Jahorina javnim nadmetanjem licitacijom, a ista je objavljena u “Službenom glasnik RS”, br. 114/2023 dana 29.12.2023. godine, piše Klix.

    Podsjećamo, sporno zemljište je kupilo preduzeće “Drvo export” u vlasništvu funkcionera SNSD Srđana Klječanina zvanog Rufi, koji je 8. marta ove godine uplatio više od 41 milion KM u budžet Republike Srpske, na ime kupoprodajnog ugovora.

    Ministar trgovine i turizma Republike Srpske Denis Šulić i direktor kompanije „Drvo eksport“ Teslić prethodno su potpisali 13. febuara 2024. godine notarski ugovor o prodaji nepokretnosti na lokaciji „Vučiji most“ na Jahorini, a u skladu sa ugovorom kupac zemljišta bio je dužan da u roku od 30 dana od dana potpisivanja ugovora izvrši uplatu iznosa od 41.180.000 KM.

  • Zašto su učestali napadi na one koji su nacionalna kičma srpskih vojnih i civilnih službi?

    Zašto su učestali napadi na one koji su nacionalna kičma srpskih vojnih i civilnih službi?

    Kako se razvija geopolitička situacija, zapadni moćnici, čitaj njihove službe, sve su nervozniji i ubrzano hoće da riješe probleme u Srbiji.
    Strateški pristup predsjednika Aleksandra Vučića i vlasti u Srbiji, u rješavanja pitanja Kosova i Metohije, ne odgovora ekipi moćnika koji žele da stvari riješe brzo i u haosu.
    Naravno, da je osim medijskih akcija, potrebno i rovariti po obavještajnim službama Srbije i vojnoj i civilnoj.  Srbija je u posljednjih 12 godina, osim jačanja Vojske Srbije, ojačala i civilnu i vojnu službu bezbjednosti.
    Politika predsjednika Vučića, politika samostalnosti u donošenju svih odluka, ne odgovora neoliberalnim i proNATO krugovima u regionu i na zapadu.
    Prvi na udaru, poslije predsjednika Vučića, su Vojnoobavještajna agencija (VOA) i Bezbjednosno-informativna agencija (BIA). Slabljenje službi im je sad glavni cilj, prije više puta najavljivanog krajnjeg rješenja.
    Posebno im je zasmetala izjava genaral-majora Zorana Stojkovića, direktora VOA: „U našoj službi nema mjesta za ljude koji ne nose Kosovo i Metohiju u svojim srcima i koji ne žive za dan kada će se srpska trobojka vijoriti širom naše južne pokrajine”.
    Takav stav je prst u oko onima koji ne žele jaku i samostalnu Srbiju, koja se bori za svoje nacionalne interese.
    Takođe, oni su se ostrvili na iskusne rukovodioce i pripadnike BIA. Već nekoliko tekstova se objavljuje protiv Marka Parezanovića. Smeta im svako ko već dugo, dugi niz godina, radi na jačanju bezbjednosne strukture Republike Srbije. Sve su učinili da omalovaže i ocrne bivšeg direktora BIA Aleksandra Vulina, a sad i sve njegove kvalitetne saradnike.
    U toj hajci se koristi raznorazni portali, analitičari, političke stranke da se ocrne svi koji imaju nacionalni kredibilitet.
    Pokušava se srušiti vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Profesionalce iz BIA vezuju za političare i političke stranke i to pogotovo one koje su nacionalno osvješćene.
    Ko god ostvari politički uspjeh, a zalaže se za zaštitu nacionalnih interesa, proglašava se saradnikom službe, retrogradnim elementom i neprijateljem „demokratske i evropske Srbije“.
    Posebno su ubrzali prateći sve veću militarizaciju društva na evropskom kontinentu. Ta militarizacija i povećanje vojnih budžeta se pravdaju jačanjem Ruske Federacije.
    I u našem regionu je nastala trka u naoružavanju. Ona se pravda jačanjem Vojske Srbije. Tzv. Kosovo dobija naoružanje od SAD i zapadnih saveznika, Hrvatska se neprestano naoružava, a namjenska industrija BiH, koja je nažalost, većinom u rukama Bošnjaka, povećava svoju proizvodnju. vNa tzv. Kosovu, Aljbin Kurti sve više divlja. Hapsi Srbe, pokušava ih ekonomski uništiti, uvodeći svoja nova pravila i zakone, žureći da što prije izazove sukobe.
    Brzina, tačnije vrijeme, im je glavni cilj. Jačanje multipolarnog svijeta na globalnom nivou, kao i svakodnevno jačanje Srbije na ekonomskom i vojnom planu im predstavlja sve veći problem. Zbog tog, žele da što prije zaokruže svoju NATO teritoriju.
    U tu svrhu je pokrenuta i ova medijsko-propagandna hajka protiv bezbjednosnih službi u Srbiji, koje su jedan od najbitnijih stubova samostalnosti i snage Republike Srbije.
     
     
     

  • Putin zapadnim elitama: Vaš bal vampira je završen

    Putin zapadnim elitama: Vaš bal vampira je završen

    Zapadne elite, koje su navikle da “pune svoje stomake ljudskim mesom”, nastoje da zamrznu nepravedno stanje u međunarodnim odnosima, ali moraju da shvate da se “bal vampira” završava, rekao je ruski predsjednik, gospodin Vladimir Putin.

    Putin je podsjetio da je “takozvana zlatna milijarda” vjekovima praktično “parazitirala na račun drugih naroda”, eksploatišući zemlje i narode Afrike, Azije i Latinske Amerike.

    “Zapadne elite imaju veoma jaku želju da zamrznu postojeće stanje, nepravedno stanje stvari u međunarodnim odnosima. Oni su navikli da vijekovima pune svoje stomake ljudskim mesom, a džepove – novcem. Ali moraju shvatiti da se vampir bal završava”, naglasio je šef države.

    Ruski lider dodao je da radi u interesu Rusije i naroda.

    “Ja jednostavno radim u interesu Rusije, u interesu našeg naroda. Ali da se nekako osjećam kao nekakav gospodar ljudskih života, toga nema. Vjerujte mi, ni blizu. Ja samo ispunjavam svoju dužnost prema Rusiji i pred našim narodom koji Rusiju smatra svojom otadžbinom”, zaključio je Putin, a prenosi “b92”.