U svijetu je dovoljno da nekoliko puta kliknete na ekran, kupite kartu za neku vrstu transporta, dobijete QR kod, oni ga očitaju i to je to. Ovdje digitalizacija često podrazumijeva da prvo završite sve preko interneta, a onda dođete na šalter da biste dokazali da ste to zaista uradili. Jer papir je papir. A telefon, izgleda, još nije dovoljno ozbiljan dokaz da ste kupili kartu.
Upravo takvo iskustvo imao je putnik koji je kupio kartu za autobus od Banjaluke do Sarajeva. Kartu je platio 22 evra u jednom smjeru preko posredničke platforme. Kada je na autobuskoj stanici u Banjaluci pokazao digitalnu kartu na telefonu, gospođa mu je rekla da to nije karta i da mora na šalter. „Dobro, pomislim, možda nemaju čitač QR kodova pa moram dobiti neku standardnu papirnu kartu. Stanem u red, dođem na šalter i saznam da moram platiti još 5 KM. Pitam zašto. Kažu, naknada za korištenje autobuske stanice i obradu karte. Dobijem neki papir koji će vozaču služiti kao potvrda“, navodi on u svojoj objavi na Fejsbuku. Kada je došao do autobusa, vozaču je pokazao papir koji je dobio na šalteru, a vozač ga je pitao da li je isprintao kartu koju je kupio preko interneta. Jer, nije znao šta sa QR kodom. Pa je tražio da podatke koje ima zapiše na papir.
„Nakon što sam kupio digitalnu kartu, dobio digitalnu potvrdu i QR kod, platio dodatnu naknadu na šalteru, na kraju rukom prepisujem podatke s telefona na papir da bih mogao ući u autobus“, navodi on u objavi koja je izazvala stotine komentara. Na Autobuskoj stanici u Banjaluci su nam rekli da putnici, čak i kada kartu plate onlajn, na šalteru plaćaju dodatnih pet maraka za „obradu karte“ i staničnu uslugu.
I nisu iskustva putnika ista. Jedan putnik, koji je iz Banjaluke putovao za Zagreb, kartu je kupio onlajn preko poznate strane prevozničke kompanije. Karta ga je koštala 30 evra, uz dodatnih 0,99 evra. Za razliku od prethodnog slučaja, nije morao da plati dodatnih pet maraka na stanici, jer je vozač imao čitač QR kodova i mogao je da očita kartu sa telefona. Na aplikaciji je dodatnih 0,99 evra objašnjeno riječima „to nam pomaže u pružanju naših digitalnih usluga i ponudi dodatnih usluga za tvoje putovanje.“
Objava u dodatnim izdacima za već kupljenu kartu izazvala je brojne komentare, a putnici su dijelili svoja iskustva sa autobuskim stanicama širom BiH. „Ljudi kad plate staničnu uslugu valjda očekuju da mogu otići u čist WC, sjesti na čistu klupu čekajući autobus, imati dovoljno kanti za smeće… Gdje idu pare od stanične usluge i šta stanična usluga uopšte znači?“, navodi se u jednom komentaru. Neki putnici ističu da na pojedinim autobuskim stanicama nema ni odgovarajućih ekrana na kojima bi se jasno vidjeli polasci i dolasci autobusa. Jedna putnica opisala je situaciju u kojoj je, uprkos onlajn prijavi i tome što je imala samo ručni prtljag, morala ponovo na šalter. „U prošli četvrtak sam, iako sam imala kartu jer sam uradila online check in i imala samo ručni prtljag, opet morala otići na šalter da mi se isprinta karta i nalijepi etiketa na prtljag. Jedna turistkinja se čudom čudila da ne može proći s kartom na mobilnom“, navodi ona.
Koliko zaostajemo za savremenim načinom putovanja možda najbolje pokazuje poređenje koje je iznio jedan putnik, opisujući iskustvo na relaciji Bihać–Ljubljana, a potom od Ljubljane do Verone. „Skoro sam putovao od Bihaća do Ljubljane busom domaće kompanije. Vrhunska usluga, ljubaznost i tačnost, ali, na žalost vrhunac ’digitalizacije’ je oglas na FB i rezervacija karata preko Vibera. Od Ljubljane do Verone sam putovao niskobudžetnom kompanijom. Ljudi imaju aplikaciju kojom završite sve – kupovinu karata, prijavu prtljaga, rezervaciju sjedišta, informišete se o presjedanjima, eventualnim kašnjenjima, putovanje pratite u realnom vremenu…. Nigdje karata, samo kondukter telefonom skenira vašu kartu s mobilnog telefona. Prtljag po istom principu“, navodi on. A onda se pojavi i komentar koji bi mogao da posluži kao slogan za dio administrativnih procedura u BiH. „Papir i pečat su još zakon, nikad izaći iz kamenog doba“, navodi se u jednom komentaru, piše SrpskaInfo.
Komentariši