Planovi američkih energetskih kompanija da se šire na Zapadnom Balkanu brine Brisel. Strah je da bi zemlje kandidati mogle dugoročno da se vežu za američka fosilna goriva baš kad usklađuju sisteme s klimatskim ciljevima EU, piše B92 pozivajući se na Tanjug i analizu Politika.
Albanija i BiH pokazale su interes za veće količine američkog tečnog prirodnog gasa ili za infrastrukturu kojom bi se uvozio. Gas vide kao prelazno gorivo dok smanjuju zavisnost od ruskog energenta i uglja i dižu udio obnovljivih izvora.
Zvaničnici EU pitaju ima li potrebe za pojedinim projektima jer te zemlje sada imaju malu ili skoro nikakvu domaću potražnju za gasom. Nagla ponuda, smatraju, mogla bi ih vezati za fosilno gorivo i uvoz. EU do 2050. ide ka nultim neto emisijama, a nove članice moraće da poštuju ta pravila.
Američki gasni sektor koristi odlazak ruskog gasa i poremećaje zbog rata s Iranom za sporazume u širem regionu, u skladu s politikom „energetske dominacije“ administracije Donalda Trampa.
Predstavnik za energetsku diplomatiju Evropske komisije na Zapadnom Balkanu Andraš Hujber kaže da su pregovori o američkom gasu u suprotnosti s dekarbonizacijom i da pojedini sporazumi mogu da prevaziđu zamjenu ruskog gasa i doprinesu „karbonizaciji regiona“.
Kao primjer navodi preliminarni sporazum Vašingtona i BiH o gasovodu kojim bi se gas s Krka slao dalje kroz region. Parlament BiH usvojio je zakon kojim je mala kompanija AAFS, koju vode ljudi bliski Trampu, određena za glavnog operatera. To je izazvalo optužbe za korupciju i bojazan za dekarbonizaciju i put ka EU. Hujber kaže da je ambasador EU slao pisma o potencijalnim problemima. Interna prepiska Komisije, koju je vidio Politiko, ukazuje na zabrinutost zbog netransparentnosti ugovora s AAFS i dugoročnog oslanjanja na gas.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski rekao je da propisi koje ta organizacija promoviše ne određuju ko mora da bude dobavljač, ali traže jednake uslove.
„Po definiciji, zakonodavstvo EU koje promovišemo ne određuje ko treba da bude dobavljač, ali ključni element je da ovde moraju biti obezbeđeni jednaki uslovi u regulatornom okviru“, rekao je Lorkovski.
Ni sporazum za BiH ni aranžman za Albaniju još nisu ratifikovani. Bosanski interkonektor čeka gornji dom parlamenta. Albanski projekat zamišljen je kao 20-godišnji ugovor o snabdijevanju s Grčkom i američkom kompanijom Venčr global i zasad je memorandum uz studiju izvodljivosti. Srbija i Sjeverna Makedonija trebalo bi da dobijaju američki LNG preko planirane veze s Grčkom.
Balkanski zvaničnici na skupu u Beču poručili su da su sporazumi sa SAD potrebni za zelenu tranziciju, jer sistemima treba pouzdan izvor kad padne proizvodnja iz vjetra i sunca i dok se napušta ugalj. EU sama proizvodi malo gasa, ne finansira novu gasnu infrastrukturu u regionu, a sve više zavisi od američkog LNG-a.
„Ne možete nekoga kriviti zato što koristi vreme da proda ono što ima. Ne vidim da EU može da obezbedi gas“, rekao je Lorkovski.
U januaru je ocijenio da će veća uloga LNG-a povećati značaj Transbalkanskog gasovoda koji veže Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Moldaviju i Ukrajinu.
Komentariši