Snažan pritisak ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog za brzo članstvo u EU stvara tenzije sa evropskim prijestonicama, u vrijeme kada Vašington preispituje dalju podršku Kijevu.
Odbijanje lidera EU da ubrzaju pristupanje Ukrajine izazvalo je frustraciju u Kijevu, a sve izraženija evroskeptična retorika administracije Volodimira Zelenskog otežava napore da se pronađe kompromis, piše Fajnenšel tajms.
Visoki ukrajinski zvaničnici iskoristili su nedavne sastanke sa kolegama iz EU i SAD da kritikuju način na koji Evropska komisija upravlja procesom proširenja i da insistiraju na bržem roku. Prema riječima sedam zvaničnika koji su učestvovali u razgovorima, ukrajinska strana tvrdi da je Briselu Ukrajina potrebna koliko i Kijevu članstvo.
„Članstvo nije poklon“, rekao je jedan od zvaničnika koji je govorio pod uslovom anonimnosti.
„Možda postoji neko nesporazumijevanje u Kijevu oko toga. Kažu: ‘Dužni ste nam’“, naveo je drugi zvaničnik, dodajući da takav pristup „ne pomaže“.
Treći sagovornik ocijenio je da postoji dublji problem. „Zelenski i njegovi saradnici nikada nisu zaista razumjeli kako funkcioniše proširenje“, rekao je.
Lideri EU su ranije ovog mjeseca odobrili zajam od 90 milijardi evra za Kijev kako bi stabilizovao finansije i omogućio dodatnu kupovinu oružja za odbranu od ruske agresije. Zajam je deblokiran nakon izbornog poraza mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je ranije blokirao sredstva.
Iako su ovaj sporazum i Zelenskijevo učešće na samitu na Kipru ublažili dio tenzija, ostaje značajan jaz između Kijeva i Brisela oko procesa pristupanja.
Njemački kancelar Fridrih Merc poručio je da nade Ukrajine za brz ulazak „nisu realne“, upozorivši da bi eventualni mirovni sporazum koji bi uključivao članstvo u EU mogao imati cijenu u vidu gubitka dijela teritorije.
Ukrajina je dobila status kandidata za članstvo u EU u junu 2022. godine, četiri mjeseca nakon početka ruske invazije. Zelenski je kao cilj naveo 2027. godinu, ali su evropske prijestonice odbacile tu ideju. Odbijen je i prijedlog tzv. „obrnutog proširenja“, prema kojem bi Kijev formalno postao član, a zatim postepeno sticao prava.
Francuska i Njemačka predložile su model postepenog pristupa, uz „simbolične“ beneficije i fazno uključivanje u mehanizme EU, ali bi punopravno članstvo, prema tom planu, bilo udaljeno najmanje deceniju.
Zelenski je odbacio takav pristup. „Ukrajini ne treba simbolično članstvo u EU“, rekao je, pozivajući Uniju da „bude fer“.
„Ukrajina se brani i time definitivno brani Evropu. Ljudi zaista ginu… Branimo zajedničke evropske vrijednosti. Vjerujem da zaslužujemo punopravno članstvo“, poručio je.
Prema riječima dvojice ukrajinskih zvaničnika, Zelenski je naložio diplomatama da ne ulaze u razgovore o alternativnim modelima i da insistiraju isključivo na punopravnom članstvu.
„Nećemo ni razgovarati o tome“, rekao je jedan od njih.
Na samitu na Kipru pojedini lideri EU pokušali su da ublaže očekivanja Kijeva. „Morao je da čuje neke teške istine“, naveo je jedan zvaničnik, dodajući da „neće biti tako lako kao što misli“.
Uprkos tome, ukrajinsko rukovodstvo ostaje pri maksimalističkom stavu, uz uvjerenje da će EU vremenom promijeniti pristup.
Diplomate EU navode da razumiju pritisak pod kojim se nalazi Zelenski nakon višegodišnjeg rata, ali insistiraju da proces proširenja mora ostati zasnovan na zaslugama. U kontekstu smanjene podrške SAD, EU se smatra ključnim partnerom Ukrajine.
„Mi smo mu jedini prijatelji, pa bi možda bilo bolje da drži jezik za zubima“, rekao je jedan zvaničnik.
Istovremeno, evropski zvaničnici upozoravaju da su reformski napori Ukrajine usporeni, posebno u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. Ukazuju i na propuštene rokove za usvajanje zakona koji bi omogućili veći pristup tržištima EU.
Kijev se takođe protivi zahtjevu Brisela da poveća porez na dobit preduzeća kao uslov za dio kredita, navodeći da bi to dodatno opteretilo ekonomiju pogođenu ratom.
„Njihov unutrašnji reformski zamah je zastao. To nije dobro i svi to znaju“, rekao je jedan od sagovornika.
Komentariši