VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Sud blokirao Bajdenovu uredbu o obaveznoj vakcinaciji zdravstvenih radnika

    Sud blokirao Bajdenovu uredbu o obaveznoj vakcinaciji zdravstvenih radnika

    Federalni sudija blokirao je uredbu administracije predsjednika Džozefa Bajdena o obaveznoj vakcinaciji hiljada zdravstvenih radnika u 10 država koje su podnijele tužbu.

    Uredba obuhvata više od 17 miliona radnika

    U sudskoj odluci je navedeno da federalni centri za medicinsku njegu i pomoć nemaju jasna ovlaštenja od Kongresa da narede zaposlenima koji učestvuju u dva vladina programa zdravstvene zaštite za starije, invalidne i siromašne da se vakcinišu.

    Preliminarna zabrana američkog okružnog sudije Metjua Šelpa sa sjedištem u St. Louisu odnosi se na države koje su podnijele tužbu: Aljasku, Arkanzas, Iovu, Kansas, Missouri, Nebrasku, Nju Hempšir, Sjevernu Dakotu, Južnu Dakotu i Vajoming. Slične tužbe su u toku i u drugim državama.

    Bajdenova uredba o obaveznoj vakcinaciji obuhvata više od 17 miliona radnika širom zemlje u oko 76.000 zdravstvenih ustanova i pružalaca zdravstvene kućne njege, koji do 6. decembra treba da prime prvu dozu a drugu do 4. januara.

    “Prekoračenje ovlaštenja”

    Današnja sudska odluka je druga koja je blokirala sprovođenje uredbe o obaveznoj vakcinaciji.

    Federalni sud je ranije suspendovao odluku administracije o obaveznoj vakcinaciji u kompanijama koje imaju više od 100 zaposlenih.

    Sudija je naveo da su federalni zvaničnici vjerovatno prekoračili svoja zakonska ovlaštenja.

    Glavni tužilac Mizurija Erik Šmit koji je podnio tužbu u ime država, rekao je da uredba o obaveznoj vakcinaciji predstavlja “prekoračenje ovlaštenja” od strane onih koji “koronavirus koriste kao oruđe” za kontrolu nad ljudima.

  • Amerika šalje vojsku? “Potrebna nam je pomoć”

    Amerika šalje vojsku? “Potrebna nam je pomoć”

    Letoniji je potrebno stalno američko vojno prisustvo da bi se vojno odvratila Rusija, izjavio je danas ministar odbrane te zemlje Artis Pabriks.

    Kako dodaje, želi da pojača svoje odbrambene potencijale američkim protivvazdušnim raketnim sistemima Patriot, kazao je Pabriks tokom posete generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga saveznickim trupama u vojnoj bazi Adaži.

    Americki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da doputuje u glavni grad Letonije Rigu do kraja dana da bi sutra prisustvovao sastanku sa 29 svojih kolega iz zemalja članica sevrenoatalntske alijanse koji je sazvan zbog uznemirenosti koju je izazvalo gomilanje ruskih trupa na ukrajinskim granicama, prenosi Rojters.

    “Potrebna nam je dodatna međunarodna pomoć. Želeli bismo da imamo stalno (vojno) prisustvo Sjedinjenih Američkih Država u našoj zemlji. Pomorska i protivvazdušna odbrana u osnovi znači instaliranje (raketnih) sistema kao što je Patriot (raketni sistem zemlja-vazduh)”, rekao je Pabriks za Rojters.

    Trupe NATO izvode manevre sa kamufliranim tenkovima i bojevom municijom u snežnim letonskim šumama, sa 1.500 vojnika koji simuliraju odbranu od neprijateljskog napada na Rigu ometanjem i usporavanjem napredovanja protivnika koji nadire severno od grada.

    “Odvraćanje je od kritičnog značaja”, izjavio je kanadski potpukovnik Džon Benson, komandant borbene grupe NATO u Letoniji.

    Podstaknut, kako navodi Rojters, ruskom aneksijom Krima 2014. godine i podrškom Moskve separatistima u istočnoj Ukrajini, NATO je od jula 2017. godine rasporedio četiri multinacionalna borbena bataljona za odbranu Poljske i baltičkih država Litvanije, Letonije i Estonije.

    Međutim Moskva poručuje da nema nameru da izvrši invaziju na Baltik ili Poljsku i optužuje NATO da destabilizuje Evropu približavanjem svojih trupa ruskim granicama.

    Generalni sekretar NATO Stoltenberg je ocenio da “ne postoji neposredna pretnja” NATO savezu.

  • Bivši Trampov advokat: Neće se kandidovati, samo uzima novac od ljudi

    Bivši Trampov advokat: Neće se kandidovati, samo uzima novac od ljudi

    Mišel Koen, bivši advokat Donalda Trampa, kazao je da se bivši predsjednik SAD neće ponovo kandidovati za predsjednika 2024. godine.

    Koen je gostujući na televiziji NBC kazao da Tramp samo mami američki narod i svoje pristalice da mu šalju novac.

    “Tramp izjavljuje ‘Razmišljam o tome.’ To je samo podmetanje. Zaista je nevjerovatno da ljudi ne vide šta radi”, kaže Koen.

    “Ovo bi trebao postati dokumentarac i trebao bi se nazvati najvećim zlom u istoriji SAD”, rekao je i dodao da bi Trampova “velika laž” mogla zakomplikovati predsjedničku kampanju.

    Tramp je 2020. izgubio na izborima, a svojim saveznicima je bez ikakvih dokaza tvrdio da je široko rasprostranjena prevara pomogla Džozefu Bajdenu da pobijedi.

    “Ne može dvaput tvrditi da je bio pokraden”
    Koen tvrdi da će Trampu, ako se zaista kandiduje i opet izgubi, biti teže ustrajati na tvrdnji da je bilo prevare. Ne može dvaput tvrditi da je pokraden, dodao je Koen.

    Bivši Trampov advokat kaže da će Tramp nastaviti sa sugestijama i to do posljednje sekunde, ali da se kandidatura neće dogoditi.

    Koen, koji je nekad bio dio užeg kruga bivšeg predsjednika, osuđen je na tri godine zatvora u decembru 2018. godine nakon što je priznao krivicu za finansijski kriminal i lagao Kongresu o projektu s nekretninama u Moskvi.

  • Prekretnica Amerike i Rusije?

    Prekretnica Amerike i Rusije?

    Uskoro će biti jasnije kada će Vladimir Putin i Džo Bajden ponovo razgovarati, moguće je da se neće lično sastati, izjavio je Sergej Rjabkov.

    “Mislim da će se uskoro razjasniti situacija. Trenutno nije reč o ličnom sastanku, ali to ne umanjuje značaj njihovih razgovora. S obzirom na sve okolnosti i pitanja koja postoje u bilateralnim odnosima i na međunarodnoj sceni, čini mi se da će njihov kontakt biti velika prekretnica”, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije.

    On je naglasio da za sada nije jasno kada i u kakvom formatu će se sastati.

    Zamenik ministra inostranih poslova je saopštio i da se priprema sastanak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i generalnog sekretara SAD Entonija Blinkena na marginama sastanka šefova diplomatija OEBS-a u Stokholmu.

    Rjabkov se osvrnuo i na najavljeno novo proterivanje ruskih diplomata iz Vašingtona. On je naglasio da će Moskva sigurno odgovoriti na to i dodao da američka strana mora da prestane sa ovom praksom.

  • Kremlj: Nadamo se razgovoru Putina i Bajdena do kraja godine

    Kremlj: Nadamo se razgovoru Putina i Bajdena do kraja godine

    Kremlj je saopštio da se nada da će predsjednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, razgovarati prije kraja godine.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u nedjelju, odgovarajući na pitanje o mogućnosti da dođe do razgovora dvojice lidera, da datum nije dogovoren.

    “Nadamo se da će takav samit biti održan pre kraja godine”, naveo je Peskov.

    Na pitanje o tome u kakvom formatu bi mogao da bude održan razgovor, rekao je da će najvjerovatnije biti video konferencija.

    On je naglasio da nije postignut napredak po tom pitanju, ali da se Kremlj nada da će Putin i Bajden razgovarati prije kraja godine.

  • Rusija i Kina rekle “ne” Americi

    Rusija i Kina rekle “ne” Americi

    Rusija i Kina odbacuju ideju međunarodnog “Samita za demokratiju”, koji će biti održan u decembru na inicijativu Amerike.

    Ovo se navodi u zajedničkom članku ambasadora tih dveju država za časopis “Nešenal interest”.

    Ambasadori kažu da će samit izazvati raskol u svetu i povući nove linije razdvajanja između država.

    “Taj očigledan proizvod mentaliteta doba Hladnog rata izazvaće ideološku konfrontaciju i raskol u svetu, stvarajući nove ‘linije razdvajanja’. Takav trend protivreči razvoju savremenog sveta. Nemoguće je sprečiti formiranje globalne policentrične arhitekture, ali bi to moglo da oteža objektivni proces. Moskva i Peking kategorički odbijaju taj korak”, navodi se u materijalu.

    Ambasadori Rusije i Kine u Vašingtonu apelovali su na ostale države da se “sredsrede na dobro poslovanje, a ne da snishodljivo kritikuju druge”.

    “Nema potrebe za brigom o demokratiji u Rusiji i Kini. Nekim stranim vladama bi bilo bolje da misle o sebi i o tome šta se dešava u njihovim kućama. Zar je sloboda kada se razni mitinzi u tim zemljama rasturaju gumenim mecima i suzavcem? To ne liči baš na slobodu”, naveli su ambasadori za američki časopis.

    Demokratija je univerzalno pravo svih naroda

    Istovremeno, istakli su da demokratija nije prerogativ jedne države ili grupe država, već da je ona univerzalno pravo svih naroda.

    Oni su u ime Moskve i Pekinga pozvali druge države da prestanu da koriste “diplomatiju baziranu na vrednostima“ koja izaziva raskol i konfrontaciju u svetu, da praktikuju uzajamno poštovanje i saradnju u međunarodnim odnosima, kao i da rade na harmoničnom suživotu sa različitim socijalnim sistemima, ideologijama, istorijom, kulturama i nivoima razvoja.

    Podsetimo, predsednik SAD Džozef Bajden će od 9. do 10. decembra biti domaćin virtuelnog samita za lidere iz vlade, civilnog društva i privatnog sektora.

    Samit će se fokusirati na izazove i mogućnosti sa kojima se suočavaju demokratije i pružiće platformu liderima da preuzmu i pojedinačne i kolektivne obaveze u odbrani demokratije i ljudskih prava u zemlji i inostranstvu.

    Na samit je pozvano 110 zemalja, među kojima nisu Rusija i Kina.

  • Pucnjava u tržnom centru u Americi na “crni petak”

    Pucnjava u tržnom centru u Americi na “crni petak”

    Tri osobe su ranjene u pucnjavi u tržnom centru prepunom kupaca u Daramu, gradu u američkoj državi Sjevernoj Karolini.

    Policija je saopštila da je među ranjenima i desetogodišnje dijete, navodeći da mu život nije ugrožen, prenio je Ej-Bi-Si njuz.

    Sve se odigralo u petak u popodnevnim satima po lokalnom vremenu na drugom spratu tržnog centra “Sautpoint” na “Crni petak”.

    Zbog pucnjave, u kojoj je učestvovalo više osoba, tržni centar je evakuisan. Prilikom evakuacije, tri osobe su lakše povrijeđene.

  • Gejts sada finansira i izgradnju eksperimentalnog nuklearnog reaktora

    Gejts sada finansira i izgradnju eksperimentalnog nuklearnog reaktora

    Novi eksperimentalni nuklearni reaktor biće izgrađen u američkoj državi Ajdaho, uz učešće kompanije čiji je suosnivač milijarder Bil Gejts.

    Projekat, za koji se procenjuje da košta 170 miliona dolara, delimično će finansirati Gejtsova kompanija za nuklearnu energiju TerraPower, dok će većina novca doći od američkog Ministarstva energetike.

    Predvođen jednom od najvećih američkih kompanija za gas i električnu energiju, Southern Company, projekat će se takođe osloniti na tehnologiju kompanije biznismena, koja radi na eksperimentalnim nuklearnim reaktorima, piše Raša tudej.

    Za mali brzi reaktor u Ajdahu se navodi da je prvi te vrste koji koristi rastopljeni hlorid, kaže se u saopštenju Southern Company-ja koji citiraju američki mediji. Uz to, ima za cilj istraživanje i razvoj izvora energije bez ugljenika, a koji radi na višim temperaturama od tradicionalnih nuklearnih reaktora.

    Planirano je da reaktor bude pušten u rad za pet godina, a navodno cilja na potrošače iz teške industrije, a ne na proizvodju struje za javnost.

    Ranije ove godine, kompanija TerraPower, osnovana 2006. godine, najavila je da će izgraditi svoju prvu nuklearnu elektranu u Vajomingu. Objekat, sa predviđenom cenom od milijardu dolara, imaće jedinstvenu vrstu reaktora koji koristi natrijum kao izvor energije. Reaktor na natrijum je prvobitno planiran za izgradnju u Pekingu, ali projekat tamo nikada nije realizovan.Bil Gejts je dugo bio poznat kao glasni zagovornik nuklearne energije, rekavši da će njegovi reaktori sledeće generacije štetiti planeti mnogo manje od fosilnih goriva, koja sva sadrže ugljenik. Nedavno je branio nuklearne reaktore i od alternativnih izvora energije, tvrdeći da su pouzdaniji, jer “proizvode struju čak i kada vetar ne duva i sunce ne sija”.

  • Bajden nije pozvao BiH na forum demokratije

    Bajden nije pozvao BiH na forum demokratije

    Bosna i Hercegovina je, uz Bjelorusiju i Mađarsku, jedina u cjelini evropska zemlja koja nije dobila poziv na Samit za demokratiju, online forum više od stotinu država koji je organizovao Džo Bajden, američki predsjednik.

    Ni u Ambasadi SAD u Sarajevu, ali ni u Ministarstvu spoljnih poslova BiH, nismo mogli dobiti objašenjenje koji je razlog nepozivanju. U američkoj ambasadi su nam pojasnili da se radi o događaju koji direktno organizuje Bijela kuća, a ne Stejt department, te da su u naše ime uputili pismo Bijeloj kući, ali nam do zaključenja broja, možda i zbog vremenske razlike, nije stigao odgovor. U Ministarstvu spoljnih poslova su objasnili da su naše pitanje uputili u Kabinet ministarke Bisere Turković, ali nam do zaključenja broja nije stigao odgovor.

    Nezvanično, postoje četiri moguća objašnjenja zbog čega BiH nije dobila poziv. Jedan razlog bi mogla biti činjenica da BiH nije uskladila svoje djelovanje prema Rusiji i Kini u skladu sa smjernicama spoljne politike EU, imajući u vidu da je Bajdenov forum i zamišljen između ostalog i kao diplomatsko sredstvo pritiska na ove dvije zemlje. Međutim, ovo objašnjenje je na klimavim nogama ako uzmemo u obzir da je poziv dobila Srbija, koja takođe ne slijedi evropske smjernice u odnosu na Rusiju i Kinu i ne krije da ima dobre odnose s njima.

    Drugo moguće objašnjenje je činjenica da je BiH odbila da potpiše sporazum s Vladom SAD o razmjeni podataka o putnicima na aerodromima, što SAD vide kao važan korak za borbu protiv terorizma. Napomene radi, Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, prije godinu dana je rekao da će Srbija potpisati ovaj sporazum jer ga smatra važnim za poboljšanje odnosa s Amerikom.

    Treće moguće objašnjenje bi moglo biti u činjenici da zbog političkih blokada i nefunkcionisanja institucija u BiH nije bilo napora s bh. strane da se uključi u ovaj forum. Mediji u Srbiji, na primjer, javljaju da ta zemlja takođe nije dobila poziv, ali da se poslije snažne akcije srpske diplomatije naknadno našla na listi pozvanih zemalja.

    Četvrto moguće objašnjenje bi se moglo ogledati u činjenici da su na forum pozvani predstavnici nevladinih organizacija i aktivista iz BiH, što bi moglo značiti da su SAD odlučile da BiH ima predstavnike iz ove oblasti, a ne iz politike ili diplomatije.

    Strani mediji ističu da se Bijela kuća vodila s dvije vrste kriterijuma kada je sačinjavala listu učesnika, a da su joj glavne preporuke davali službenici Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) u svakoj od zemalja. Prva vrsta kriterijuma je navodno bazirana na njihovom inputu, odnosno pozivanje demokratskih zemalja i aktivista za ljudska prava. Druga vrsta kriterijuma su, kako je navedeno, nacionalni interesi SAD. Primjera radi, poziv je dobila Poljska, ali ne i Mađarska, iako su obje zemlje u Briselu viđene kao zemlje sa smanjenim demokratskim kapacitetima. Poljska je inače poznata kao lojalni saveznik SAD i protivnik Rusije, dok je Mađarska dosta bliska s Rusijom. Prema medijskim napisima, 69 odsto zemalja koje su dobile poziv se smatraju demokratskim, 28 zemalja djelimično slobodnim, a tri odsto zemalja neslobodnim.

    Sam forum zamišljen je kao skup jačanja demokratije i slobode izražavanja. U Stejt departmentu ističu da će forum pružiti platformu za odbranu demokratije i ljudskih prava kod kuće i u inostranstvu.

    “Ovo će biti prilika da čujemo, učimo i da se angažujemo s različitim akterima u područjima koja su od kritične važnosti za obnovu demokratije na globalnom nivou. Takođe će pokazati jedinstvenu prednost demokratije: da se javno prihvate nesavršenosti i da im se javno i transparentno suprotstavimo”, naglašeno je na sajtu Stejt departmenta.

    Kako je navedeno, forum će imati tri glavne oblasti – odbranu od autoritarizma, borbu protiv korupcije i promocija poštovanja ljudskih prava.

  • Eskobar: “Otvoreni Balkan” biće potpun sa svih šest ekonomija

    Eskobar: “Otvoreni Balkan” biće potpun sa svih šest ekonomija

    Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, izjavio je danas da Sjedinjene Američke Države (SAD) podržavaju inicijativu “Otvoreni Balkan”, ali smatraju da ta inicijativa neće biti potpuna bez uključivanja svih šest ekonomija Zapadnog Balkana.

    Uonlajn obraćanju u okviru političkog panela na konferenciji “Otvoreni Balkan” u Skupštini Srbije, Eskobar je rekao da SAD podržava sve napore koji idu ka integraciji regiona, kako svih šest ekonomija, tako i integraciju u Evropu.

    – Ovaj region poznajem već dugo vremena, i to je region koji pruža izuzetne prilike, ljudi sa Balkana su dosta uradili da izgrade moje društvo i evropsko društvo, a sada je vrijeme da izgrade svoje društvo, da rade na tome da mladi ostanu i rade na Balkanu i rade na boljoj budućnosti za svoje zemlje – rekao je Eskobar.

    Na realizaciji “Otvorenog Balkana”, ukazuje Eskobar, Srbija, Albanija, Sjeverna Makedonija, suočiće se sa dosta izazova, kao što su kontrola granica nakon njihovog otvaranja, bolja djelotvornost sudova, smanjenje korupcije, smanjenje kontrole koju država ima nad privredom.

    – Pored toga, važno je da ove tri zemlje koje pokreću inicijativu moraju da budu veoma otvorene i da blisko razgovaraju sa druga tri partnera koja su skeptična. Bez šest zemalja ova inicijativa ne može da uspije – rekao je Eskobar.

    Navodi da bez ostale tri ekonomije, neće biti lako obezbijediti prenos energije, telekomunikacije…

    – Mi smo voljni da vam na tom putu pomognemo, da sve bude u skladu sa međunarodnim standardima, da postanemo partneri sa Evropom kako bi obezbijedili da ovaj region postane jedan od najvažnijih ekonomija u Evropi – rekao je Eskobar.