Rođeni su i odrasli u Danskoj, ali na predstojećim parlamentarnim izborima ne mogu da glasaju. Ovo je realnost za skoro 20.000 ljudi starijih od 20 godina koji, prema podacima Statistike Danske, nisu danski državljani.
To je jednako broju ljudi koji žive u Skanderborgu, Farumu ili Niborgu. Za posljednjih šest godina, ova grupa je porasla za oko 5.000, a to je, između ostalog, posljedica pooštravanja pravila o državljanstvu.
Jedna od onih koja ne može da glasa je 24-godišnja Medina Šabić, rođena u Danskoj, a porijeklom iz Bosne i Hercegovine. Odbijena joj je stalna boravišna dozvola i državljanstvo jer je napustila srednju školu 2019. godine. Međutim, od tada je završila školu za administrativne poslove i danas radi za državnu administraciju.
“Niste potpuno Dankinja, čak i ako se osjećate Dankinjom. Svi ostali mogu i imaju pravo da odlučuju šta će se biti sa mojom budućnošću i sa ljudima poput mene. Nemam pravo glasa u ovoj zemlji”, kaže Medina Šabić.
Veliki broj ljudi bez prava glasa je problem za demokratiju. Ovakvog je mišljenja i Lene Holm Pedersen, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Kopenhagenu i jedna od direktorki „Istrage moći“, koja ispituje stanje demokratije u Danskoj.
“Da, to je problem na isti način kao što je bio kada žene nisu imale pravo glasa jer je velika grupa bila isključena”, kaže ona. Dodaje da je na Folketingu (Danski parlament) da odluči ko može da glasa, a ko ne. Ali Folketing može da donosi odluke koje i jačaju, ali i slabe demokratiju, ističe Lene Holm Pedersen.
Predizborna kampanja
S druge strane, tokom predizborne kampanje, nekoliko stranaka se izjasnilo u prilog tome da se još više oteža dobijanje danskog državljanstva. Recimo, Danska narodna partija je predložila obustavu dodjele novih državljanstva, Liberalni savez će staviti nova državljanstva na čekanje, a ministar za imigraciju i integraciju Rasmus Stoklund (S) je rekao da neće odbaciti obustavu dodjele novih državljanstva.
Konzervativci takođe žele da pooštre pravila kako djeca više ne bi mogla da postanu danski državljani zato što su to postali njihovi roditelji. To će značiti da će još više mladih ljudi morati da podnese zahtjev za državljanstvo. Istovremeno, proces mora biti pooštren.
“Dodeljujemo državljanstvo i ljudima koji sa sobom nose neke fundamentalno nedemokratske vrijednosti”, kaže politička portparolka Mete Abildgard.
Ona ne smatra da je problem što 20.000 odraslih, koji su rođeni i odrasli u Danskoj, nisu državljani.
“U osnovi mislim da su pravila koja smo donijeli za dobijanje danskog državljanstva razumna, ali takođe priznajem da ih je možda teško ispoštovati. Potrebna je upornost da bi se steklo obrazovanje, a zatim da dobiju posao, izdržavaju se, i pritom ne počine kriminal. Ali takođe mislim da je razumno postavljati zahtjeve ljudima koji žele dansko državljanstvo”, kaže ona.
Komentariši