Kategorija: Vijesti

EU se nalazi na prekretnici kada je u pitanju proces proširenja, a BiH je, kao što smo nedavno pisali, u opasnosti da ostane izvan evropskih tokova.

Kako je nedavno rečeno “Nezavisnim” u razgovoru sa zvaničnikom jedne zemlje članice EU, kako se bude približavao trenutak postizanja mirovnog sporazuma u ratu između Rusije i Ukrajine, među samim članicama doći će do velike napetosti kako nastaviti politiku proširenja, ako se vrijeme u međuvremenu ne iskoristi za definitivni dogovor o novoj metodologiji.

Razlog za to je činjenica da Ukrajina od Amerike traži bezbjednosne garancije, a od EU garancije da će do 2027. postati članica.

S obzirom na to da unutar EU ne postoji saglasnost kako odgovoriti na ovaj zahtjev, razmatraju se opcije kako se proces proširenja može prilagoditi novim geopolitičkim okolnostima.

Kako saznajemo, trenutno se razgovori vode o tome može li se proces pristupanja EU podijeliti na nekoliko stepenica, od kojih bi svaka pružila jedan dio evropskih benefita bez punopravnog članstva sve dok se ne pređe zadnja stepenica.

To se čini zato jer EU ne može postići saglasnost o brzom članstvu za bilo koju zemlju u procesu proširenja, a pogotovo ne za Ukrajinu.

Djelimično, o tome smo nedavno pisali, jer smo ukazali na govor Marte Kos, evropske komesarke za proširenje, o novoj metodologiji koja bi odražavala trenutne promjene u geopolitičkom kontekstu.

U proteklih nekoliko sedmica razgovarali smo s nekoliko diplomata iz zemalja članica EU i s visokim diplomatom EU, a poruke koje smo dobili poklapaju se kad je riječ o metodologiji EU i eventualnim promjenama, ali se donekle razlikuju kad je u pitanju evropski put BiH.

Naime, dio naših sagovornika smatra da BiH ni u kom slučaju neće moći ostati po strani, čak i ako ne bude bilo reformi, dok većina sagovornika smatra da bez reformi BiH jednostavno ne može napredovati ka EU.

Inače, ova vrsta dilema o stepenu reformi kao uslovu za članstvo vidljiva je i iz javnih izjava evropskih zvaničnika i zvaničnika zemalja članica. Dio njih smatra da bi Ukrajina trebalo da dobije ubrzani put ka EU, jer ukazuju da je pomoć toj zemlji pitanje nacionalne bezbjednosti Evrope. Drugi dio je oprezniji i smatra da bez sprovođenja reformi ne može biti prečice ka članstvu, dok je treći dio sklon primanju zemalja zapadnog Balkana, ali je skeptičniji prema Ukrajini.

Ono o čemu se trenutno mnogo govori je da zemlje u procesu proširenja ulaze u dijelove evropskih institucija u skladu sa sprovođenjem reformi. Rečeno nam je da bi izuzetak možda jedino važio za Crnu Goru, koja je gotovo završila sve pregovore po trenutno važećoj metodologiji i traži da uđe u punopravno članstvo. Ostale zemlje, s obzirom na to da još nisu završile pregovore, vjerovatno bi morale prihvatiti eventualnu novu metodologiju, koja bi podrazumijevala stepenice o kojima smo govorili. Jedina zemlja koja bi možda djelimično mogla biti izuzeta je Albanija, s obzirom na to da se i ta zemlja nalazi u samom finišu pregovaračkog procesa, ali jedan od naših sagovornika nam je ukazao na problem korupcije koji postoji, iako je, kako priznaje, napravljen veliki napredak.

Bilo kako bilo, Brisel je zabrinut da nedostatak reformi u BiH može dovesti do toga da u EU prevladaju glasovi koji ne žele popustiti nikome ko nije sproveo potrebne reforme.

Zbog toga evropski zvaničnici nezvanično ovih dana kontaktiraju s novinarima, političarima, privrednicima, akademicima i drugim slojevima društva kako bi ukazali na opasnost da bi se moglo desiti da se o BiH više u Briselu ne razgovara kao o zemlji koja se kreće ka članstvu.

Međutim, bh. političari za sada ne pokazuju zabrinutost, ali, prema riječima jednog evropskog zvaničnika, postoji sve veća zabrinutost privrednika, pa se možda iz tog dijela bh. društva pojave impulsi koji bi BiH mogli pokrenuti ka Evropi.

Politička kriza u BiH se ne smiruje, što nije dobra poruka za strana ulaganja u BiH.

Kako je rečeno “Nezavisnim” u Agenciji za promociju stranih investicija BiH, politička nestabilnost u BiH plaši strane investitore i napominju da je osnovni preduslov za privlačenje stranih investicija politička stabilnost.

“Dugotrajne političke tenzije, česte institucionalne blokade i spor tempo reformi stvaraju percepciju nestabilnosti i pravne nesigurnosti, što investitori prepoznaju kao povećan rizik. Međutim, uprkos navedenim izazovima, investitori i dalje prepoznaju potencijal domaćeg tržišta, te ulažu u BiH. Stabilnije političko okruženje, uz unapređenje pravne sigurnosti i efikasnosti institucija, značajno bi doprinijelo snažnijem prilivu novih stranih investicija”, ističu oni i dodaju da potencijalni strani investitori analiziraju sva dešavanja unutar BiH prije donošenja odluke o investiranju.

Ohrabrenje za BiH može biti evropska perspektiva

Kako su naglasili, ohrabrenje za BiH može biti evropska perspektiva i reforme na evropskom putu, jer, kako kažu, to omogućuje približavanje standardima i vrijednostima EU.

“Samim tim, BiH može očekivati povećan interes stranih investitora za ulaganje i nove investicije”, dodaju oni.

Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, takođe navodi da je evropski put zemlje šansa za ekonomski razvoj, ali i jedna vrsta kazne kada se na evropskom putu kasni.

Milijarda evra čeka

On podsjeća na to da milijarda evra za BiH iz Plana rasta čeka, jer BiH ne sprovodi reforme.

“Osim ovih sredstava, zbog svega što se dešavalo od 2021. godine, određeni dio novca je na stendbaju od strane EU zbog situacije u zemlji i zbog tihih sankcija prema BiH. Gledajući prema onome što je u javnosti dostupno, to je najmanje još dodatnih milijardu evra koji su trebali ići za izgradnju auto-puteva, izgradnju puteva i nekih drugih projekata, dok sama činjenica da u periodu od tada do danas nije napravljen određeni napredak i da je, naravno, određeni projekti su sazreli, sigurno da govorimo još najmanje o pola milijarde evra koji čekaju u stvari zbog izostanka reformi i političke situacije. Tako da BiH u ovom trenutku gubi negdje između dvije milijarde evra i, rekao bih, možda čak i tri milijarde evra”, naglašava on za “Nezavisne”.

Politička stabilnost važan faktor za investitore

Nedim Makarević, izvršni direktor Vijeća stranih investitora, ističe da je politička stabilnost važan faktor za investitore, ali da je zanimljivo da investitori u BiH često razlikuju političku retoriku od realne ekonomije.

“Uprkos političkim tenzijama koje su prisutne već godinama, veliki broj stranih kompanija u BiH posluje uspješno i dugoročno planira svoje aktivnosti. Naše analize pokazuju da većina članica i dalje vidi BiH kao tržište sa značajnim potencijalom, posebno zbog geografske pozicije, pristupa tržištu EU, konkurentnih troškova poslovanja i kvalitetne radne snage”, ističe on za “Nezavisne”. Prema njegovim riječima, VSI smatra da BiH ima realne ekonomske potencijale, ali realizacija zavisi od sposobnosti institucija da osiguraju stabilan, predvidiv i reformski poslovni ambijent.

Jak signal

Makarević naglašava da bi približavanje BiH EU imalo snažan i pozitivan uticaj, jer bi to bio jak signal da postoji politička stabilnost i pravna sigurnost.

“Za BiH bi približavanje EU imalo još jednu važnu dimenziju. Ono bi poslalo snažnu poruku međunarodnim kompanijama da je zemlja dio šireg evropskog ekonomskog prostora i da je dugoročno integrisana u jedinstveno tržište od više od 400 miliona potrošača”, naglasio je on.

Dodaje da strani investitori u BiH pokazuju oprezni optimizam, ali i vrlo otvoreno ukazuju na probleme koji utiču na poslovni ambijent.

“Najčešće se spominju kompleksna administracija, sporost institucija, regulatorna fragmentacija i percepcija korupcije, što su faktori koji i dalje predstavljaju prepreke za snažniji investicioni zamah”, istakao je.

Konzorcijum logistika BiH saopštio je da je samo danas evidentirano vraćanje 67 vozača iz BiH sa granice Evropske unije.

Kako kažu, riječ je o vozačima koji rade u skladu sa zakonima BiH, posjeduju sve potrebne dozvole, licence i profesionalne certifikate, ali su uprkos tome vraćeni sa granice, a roba koju su prevozili nije isporučena.

– Ovakva praksa direktno narušava suverenitet privrednih aktivnosti BiH. Naše kompanije proizvode robu, naši vozači je transportuju, ali je ne mogu isporučiti na tržište Evropske unije. Posljedice su kašnjenja, gubici i realna prijetnja gašenja domaćih transportnih kompanija – navode u saopštenju.

Pozvali su sve političke predstavnike u BiH da iskoriste autoritet koji imaju u odnosima sa Republikom Hrvatskom i institucijama Evropske unije.

– Apelujemo da se hitno pokrene institucionalni dijalog i da se obezbijedi isti tretman kakav imaju transportne kompanije iz drugih država regiona. U posljednjih sedam dana čak 375 vozača iz BiH  bilo je primorano da ode na prinudni godišnji odmor jer nisu mogli obavljati svoje poslove u međunarodnom transportu – ističu oni.

Kažu i da je u pojedinim državama Evropske unije situacija dodatno pogoršana.

– Imamo slučajeve hapšenja vozača, gdje se ljudi koji samo rade svoj posao tretiraju kao bezbjednosni rizik. Ispada da smo ‘grešni’ samo zato što dolazimo iz BiH, kao da smo automatski rizične osobe samo zato što posjedujemo pasoš BiH. Konzorcijum Logistika BiHe upozorava da je sektor drumskog transporta doveden na ivicu opstanka. Ukoliko institucije BiH hitno ne reaguju, posljedice će osjetiti ne samo prevoznici, već i cjelokupna privreda zemlje – upozoravaju u saopštenju za javnost.

Predsjednik Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić izjavio je u Trebinju, na proslavi povodom Međunarodnog dana žena, da žene imaju važnu ulogu u političkom djelovanju ove stranke još od njenog osnivanja.

Stevandić je zahvalio članicama i simpatizerkama na dosadašnjem angažmanu i doprinosu radu partije, ističući da njihov rad ima značajan uticaj na politički i izborni rezultat.

„Želim da vam se zahvalim na svemu što ste do sada uradile i na svemu što ćemo zajedno u budućnosti da uradimo“, rekao je Stevandić.

@nenad_stevandic Жене су најважнији дио сваке партије, а посебно Уједињене Српске

Желим да вам се захвалим на свему што сте до сада урадиле и на свему што ћемо заједно у будућности да урадимо – изјавио је предсједник Уједињене Српске др Ненад Стевандић у Требињу на прослави… pic.twitter.com/zFTHUsxKc2

— Уједињена Српска (@ujedinjenaSR) March 8, 2026

On je naglasio da su žene imale posebno mjesto u Ujedinjenoj Srpskoj od samog početka, odnosno više od deset godina, te da su u periodu kada je stranka prvi put učestvovala u vlasti obavljale važne funkcije.

„Nije bilo sumnje, kada smo prvi put osvajali vlast, da su žene kod nas bile direktori i ministri. Od osam naših pomoćnika ministara i sekretara u ministarstvima, mislim da je sedam žena“, naveo je Stevandić.

Dodao je da žene predstavljaju važan dio političkog i izbornog potencijala svake stranke, te da u Ujedinjenoj Srpskoj, uz brigu o porodici, aktivno učestvuju i u radu partije.

„Žene su važniji dio političkog i izbornog dijela svake partije. U Ujedinjenoj Srpskoj sam vidio da je to zaista tako, da pored brige o djeci i porodici imaju brigu o nama muževima i o partiji“, rekao je Stevandić.

Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić čestitao je 8. mart, Međunarodni dan žena.

Stevandić je naglasio potrebu da se svakog dana govori i radi na ravnopravnosti žena, naglašavajući njihovu snagu i značaj u porodici i društvu.

– Drage žene, hvala vam za lavovsku snagu kojom se borite za porodicu, za požrtvovanost koju pokazujete na poslu, za ljubav prema otadžbini. Dužni smo da vam svaki dan, a ne samo danas, pokazujemo poštovanje i ljubav i da se, zajedno sa vama, borimo za ravnopravnost. Srećan 8. mart! – rekao je Stevandić.

Frekvencija vozila pojačana je na graničnim prelazima Gradiška i Gradina na izlazu iz BiH prema Hrvatskoj, saopšteno je iz Auto-moto Saveza Republike Srpske.

Na ostalim graničnim prelazima zadržavanja za putnička vozila nisu duža od 30 minuta.

Saobraćaj se odvija redovno na putevima Republike Srpske, uz povoljne vremenske uslove.

Predsjednik Vlade Republike Srpske Savo Minić čestitao je 8. mart, Međunarodni dan žena, ističući da su žene stub na koji se svi oslanjaju i zahvalio im što svakodnevno podržavaju svoje porodice i jačaju Republiku Srpsku.

Minić je podsjetio na riječi Mome Kapora, koji je, kako je naglasio, na poseban način opisao koliko ljubavi i brige domaćice svakodnevno ulažu u svoje najbliže.

“Da biraju najljepše voće i povrće za svoju porodicu, smišljaju nove obroke svaki dan, a pritom vode računa da se potroši što manje. Čiste kuću, čuvaju djecu, dom čine toplim i udobnim mjestom”, naveo je Minić na društvenoj mreži “Iks”.

On je istakao da žene brinu o računima, planiraju, organizuju, podsjećaju, često su sekretar i PR porodice, a nerijetko i ljekar i negovatelj – jednostavno stub na koji se svi oslanjaju.

“Uz to bih još dodao da je oko nas bezbroj zaposlenih žena koje su, uz sve to, izuzetno dobre u onome čime se bave. Mnoge od njih su napravile sjajne karijere. Ovo je prilika da im zahvalim što svakodnevno podržavaju svoje porodice i jačaju našu Republiku. Srećan 8. mart svim divnim damama!”, poručio je Minić.

Članovi bh. osoblja Ambasade BiH u Teheranu napustili su Iran i juče (7.marta) u popodnevnim časovima sletjeli na sarajevski aerodrom.

Kako je “Avazu” potvrdio ambasador Nijaz Čardaklija, ambasada BiH u Teheranu, kao i neke druge, uz angažman lokalnog osoblja radi sa smanjenim kapacitetom, ali nije zaključana.

Nakon eskalacije rata evakuacija je odlagana, ali je na kraju presudna bila preporuka domaćina.

“Ambasada radi na tehničkom nivou. Znači, primamo i odgovaramo na akte i dopise. Diplomatske aktivnosti su ionako zamrle, diplomatskog kora više i nema u Teheranu. Vize više niko i ne izdaje. Jedna od osnovnih funkcija zemlje prijema je osiguranje fizičkog integriteta objekata ambasada i života akreditovanih diplomata. Oni to više nisu bili u stanju obezbijediti. Sve dok smo bili tamo, bili smo im teret i briga. Sada barem imaju jednu brigu manje”, kazao je Čardaklija.

Postavlja se pitanje da li je iz podruma zapuštene zgrade u blizini Đačkog doma u Banjaluci nestao radioaktivni materijal ili se olovni sanduci sa opasnim sadržajem i dalje nalaze tamo gdje su bili prije nego što je Institut za urbanizam, ekologiju i građevinarstvo Republike Srpske otišao u likvidaciju.

Prema navodima izvora Srpskainfo, koji je dobro upućen u dešavanja u ovoj propaloj instituciji, sporni materijal je ukraden.

Sagovornik, koji je godinama radio u Institutu, tvrdi da su se u podrumskim prostorijama nalazila dva olovna sanduka u kojima su bili smješteni instrumenti koji sadrže radioaktivne materijale.

– U podrumu Instituta su se nalazila 2 olovna sanduka u kojima su pohranjeni instrumenti, koji sadrže i radioaktivne materijale. Dokumentacija o tome postoji i dio je zvaničnog sudskog spisa vezanog za likvidaciju Instituta – tvrdi naš sagovornik.

Institut se nalazi u postupku likvidacije od februara 2022. godine. Njegova zgrada u Ulici Jasenovačkih logoraša, uz samu ogradu Srednjoškolskog doma i Ugostiteljske škole, već godinama propada. Objekat je zapušten, oronuo i zaključan.

Prema dostupnim informacijama, instrumenti koji sadrže radioaktivne materije nestali su 5. februara, kada je provaljeno u napuštene prostorije Instituta.

Da je tog dana izvršena krađa imovine iz zgrade potvrdili su i iz policije. Međutim, iz Policijske uprave Banjaluka navode da je riječ o krađi aluminijumskih panela, te da su počinioci uhvaćeni na licu mjesta.

Na pitanja da li su iz prostorija Instituta nestali i olovni sanduci sa radioaktivnim materijalom, kao i zbog čega je neposredno nakon provale izvršena vanredna provjera radijacije u objektu, iz policije nisu odgovorili.

– U vezi ostalih tih pitanja, potrebno je da kontaktirate druge institucije navedene u vašem upitu – poručili su iz PU Banjaluka.

Iz Državne regulatorne agencije za radijacionu i nuklearnu bezbjednost BiH za Srpskainfo je potvrđeno da je 9. februara izvršen vanredni inspekcijski nadzor u prostorijama Instituta.

– Tokom ovog inspekcijskog nadzora utvrđeno je da na toj lokaciji ne postoji povišeno zračenje, odnosno da je ono u granicama prirodnog zračenja, pa stoga ne postoji opasnost po ljude i okolinu – navedeno je u odgovoru ove agencije.

Ipak, ostaje nejasno ko je i zbog čega zatražio hitnu kontrolu radijacije svega četiri dana nakon prijavljene krađe aluminijumskih panela.

Iz nadležne državne agencije navode da je zahtjev za kontrolu podnio „ovlašteni predstavnik“ Instituta – likvidacioni upravnik Goran Radivojac.

Radivojac, međutim, nije odgovorio na poruke niti na pitanja koja su mu upućena elektronskom poštom, iako bi kao likvidacioni upravnik trebalo da ima uvid u stanje imovine Instituta.

Pojedini izvori Srpskainfo tvrde da olovni sanduci već duže vrijeme nisu u podrumu i da danas postoje samo u dokumentaciji. Drugi, pak, smatraju da je priča o krađi aluminijumskih panela samo paravan za mnogo ozbiljniji problem o kojem se ćuti.

Institut za urbanizam, ekologiju i građevinarstvo Republike Srpske od samog osnivanja pratile su brojne kontroverze i afere.

Formiran je 2015. godine spajanjem Novog urbanističkog zavoda Banjaluka i Instituta za ispitivanje materijala i konstrukcija, uz najave da će postati važna naučno-stručna institucija u Republici Srpskoj. Međutim, ubrzo su ga počele pratiti optužbe za sumnjive poslove i netransparentno poslovanje.

U javnosti su se pojavljivale informacije o milionskim ugovorima dogovaranim bez formalnih procedura, poslovima dodjeljivanim bliskim firmama i slaboj naplati potraživanja. Pominjalo se i da su najvredniji poslovi završavali kod kompanija povezanih sa Slobodanom Stankovićem, dok su nadležne institucije uglavnom ćutale.

Nakon konačnog finansijskog sloma Instituta ostali su dugovi, prazni računi i neodgovorena pitanja o imovini ove ustanove. Među njima je i ono zašto postupak likvidacije traje već četiri godine, daleko od očiju javnosti.